Naši e-servisi zabeležili su pad na svetskom nivou - razvoj novih može nam povećati globalni indeks

Naši e-servisi zabeležili su pad na svetskom nivou – razvoj novih može nam povećati globalni indeks

Srbija ostvarila pad od nekoliko mesta na globalnoj 'UN E-Government Survey 2018' listi kada je rad državnih e-servisa u pitanju.

Svi koji su ikada radili bilo šta što ima veze sa elektronskom upravom, znaju da svakog drugog avgusta od strane UN kancelarije dolazi dvogodišnje istraživanje koje postavlja praktično jedinu merodavnu listu kada je ova tema u pitanju i to na svetskom nivou. Za razliku od ranijih godina kada mi i nije bilo tako lagodno da čekam rezultate koje priprema preko 300 eksperata i volontera punih 6 meseci, ove godine sam se radovao dokumentu koji osim pregleda ko je i zašto trendsetter u eUpravi, daje i smernice i pravce razvoja na globalnom nivou i sa prilično širokim pogledom u svetlu.

Za nas, koji smo uhlebljenje našli u konsultantskom radu u regionu jugoistočne Evrope, ovo je kao jelovnik u nekoj dobroj kafani gde se vrca od ideja i potencijalnih projekata. No, ove godine reših po prvi put da malo pogledam i rezultate Srbije, kako u odnosu na period od prethodne četiri godine, tako i u odnosu na naše najbliže susede. Nisam izdržao da ne dodam i Estoniju, kao etalon koji svi biraju, ali i Austriju – koja je po mom mišljenju mnogo uporediva i bliža nama.

Pozicija Srbije na osnovu indeksa razvoje eUprave
u odnosu na region Balkana+

Ono što mi je prvo upalo u oko je da smo pali na listi za 10 mesta i da smo po ukupnom indeksu razvoja eUprave (EGDI – eGovernment Development Index) sada na 49. mestu. Ali imajući u vidu da se ovaj globalni indeks sastoji od nekoliko parametara, nisam se u startu zabrinuo, jer kao i svaka lista, ona vas gleda u odnosu na to i šta drugi rade, pa sam pretpostavio da su ostali dodali malo gasa. Ako izuzmemo HCI (Human Capital Index) po kome smo mi generalno uvek visoko pozicionirani zbog obrazovnog sistema i istorije ulaganja u pismenost i znanje na prostorima bivše SFRJ, ostale podkomponente su me malo više zabrinule.

EGDI indeks u periodu 2008.-2018.

Pre svega, važno je razumeti da je dobro pogledati kako stoji svet i svi ostali, ali da je najvažnije pogledati svoje okruženje – što je za nas Balkan i generalno Evropa. Brojni su razlozi za to, a kreću od istorijskog nasleđa, kulture i generalno vaspitanja, pa tek onda obrazovanja i BDP-a. Zato sam obratio pažnju upravo na ova dva regiona i značajnije komponente za nas: OSI – Online Services Index, EPI – eParticipation Index i TII – Telecommunicaton Infrastructure Index.

Važno je i razumeti da je metodologija takva da se svi parametri, pa samim tim i lista, prave u odnosu na najboljeg i najgoreg u svakoj kategoriji. Ako se uzme ta činjenica, kao i podatak da su se ovaj put, prvi put u 17 godina koliko postoji ovo istraživanje, sve 193 zemlje pojavile na listi, jasno je da će svi oni koji su „bili dobri“ zadnjih godina izgubiti po neki poen ili mesto. Ako je eUprava bila inovacija pre 10 godina, gledajući podatak da je preko 140 zemalja imalo bar jednu online transakciju u 2017. godini, možemo zaključiti da je eUprava postala potreba svake države na svetu.

Komponente EGDI indeksa / 2016. nasuprot 2018.

Gledano iz ugla eUprave i njenih korisnika (dakle građana), najveći značaj ima OSI indeks jer on pokazuje kolika je zrelost i kvalitet eServisa. Srbija je 2014. godine bila na svetskom proseku. Nakon dve dobre godine, učinjen je ozbiljan pomak koji je i bilo vidljiv kroz prizmu rada ostalih država, gde je Srbija napravila najveći skok u Evropi od 30 mesta i hrabro zauzela 14. mesto u Evropi i 24. u svetu (od 193 zemlje). Iako sam ja bio optimista, možda i najviše zbog činjenice da sada organizaciono eUprava pripada premijerskom kabinetu, neprijatno me je iznenadio pad od čak 15 mesta ukoliko pogledamo samo evropske zemlje. Pad na globalnoj listi je još veći i tu smo sada na 64. mestu.

Nedostaje nam par značajnih servisa

Ono što više zabrinjava jeste vrednost OSI indeksa (0.7361) koja nas sada svrstava u kategoriju zemalja sa visoko razvijenim eServisima, za razliku od pre dve godine kada smo bili u klubu onih koji imaju najvišu kategoriju – veoma razvijene eServise. Pri tome, osetan pad je upravo u najvažnijim eServisima III i IV kategorije koji su suštinski eUprava i ono što građanima stvarno treba. Da se razumemo, govorimo o eServisima koji podrazumevaju online podnošenje zahteva i eventualno online dostavu usluge.

OSI indeks u periodu 2014. – 2018.

Ako govorimo o najsofisticiranijim eServisima, Srbija je bila u dobroj poziciji kada je početkom 2017. godine pustila u produkciju projekat eZUP koji je po prvi put u državnoj upravi omogućio pravu interoperabilnost i realnu povezanost velikih IT sistema. Ali na žalost, tu se i stalo, iako je plan bio da u drugoj fazi projekta eZUP zažive i sve usluge lokalnih samouprava kao eServisi na Portalu eUprava. Zamislite samo, kao građanin, 200 servisa dostupnih za sve i iz bilo kog dela Srbije, sa jednakim kvalitetom i načinom usluge.

Ako tome dodamo i plaćanje karticama za sve usluge, koje je u međuvremenu realizovano, mislim da bi OSI indeks sigurno prešao magičnu cifru od 0.75, potrebnu za „veoma razvijene eServise“ i svrstao Srbiju na mesto gde i realno pripada. Ne smem ni da zamislim kako bi to izgledalo u paraleli sa Portalom eUprava koji ima funkcionalnost prediktivnog dizajna, pa momentalno prepoznaje da prilazite sa mobilnog uređaja – što ako pogledate procenat penetracije mobilnih telefona u Srbiji od 130% jedino i ima smisla.

Struktura TII indeksa 2016. vs. 2018.

Postoji i dodatni momenat a to je da veliki broj aplikacija koje treba da zažive sa centralnog nivoa još nisu završene ili nisu u planu. Gledano po metodologiji ili po onome što UN kategorizuje, tu najviše nedostaju eProcurement (eJavne nabavke), eServisi Republičkog geodetskog zavoda i eServisi Poreske uprave. Izuzev javnih nabavki, ovde smo više žrtva trenutka kada se vrše merenja, jer je Poreska uprava uglavnom sve servise završila. Republički geodetski zavod izbacuje u 2018. godini jedan servis mesečno i preti da postane najagilniji sistem gledano iz ugla eUprave. Tako da verujem da nam se smeši veliki pomak na listi za dve godine.

Skok na polju telekomunikacija

Kada pogledamo ostale komponente EGDI indeksa, onda moramo prvo primetiti jedinu zelenu tačku u svemu, a to je telekomunikaciona infrastruktura. Koliko god nas je ova komponenta unazadila u merenju iz 2016. godine i verovatno bila presudna što nismo ušli u top 20 zemalja na svetu, sada moramo istaći da je tim IT državne sekretarke Tatjane Matić očito na pravom putu. Osim stagnacije u razvoju fiksne telefonije, što verujem da nikome ne smeta, na svim poljima se dobro radilo, što je vidljivo i po skoku od čitavih 6 mesta. Važniji je parametar da smo sada značajno bliži oceni „veoma razvijena telekomunikaciona infrastruktura“ i verujem da ako se konačno završi projekat državne broadband mreže za srpske telekomunikacije nema „zime“ – bar kada je u pitanju UN benchmarking.

Što se tiče eParticipacije, tu se na žalost ništa nije dogodilo. Mi smo jednako dobri kao i pre dve godine, sa još uvek vodećom ulogom kada se pogledaju IT sistemi. Ali na žalost, najteži deo u ovom segmentu je za nas i dalje misaona imenica, a tu pre svega mislim na eGlasanje (eVoting) i generalno uključivanje građana u sam proces odlučivanja. Platili smo ceh činjenici da drugi nisu sedeli skrštenih ruku i odatle pad od preko 30 mesta. No, tu držimo, još uvek solidno, mesto broj 48. koje možemo očuvati samo ako krenemo da radimo na realizaciji servisa kao što su ePeticija koji će pokazati stvarnu volju izvršne vlasti da pita narod za mišljenje.

EPART indeks u periodu 2008. – 2018.

Šta na kraju možemo zaključiti nakon čitanja ovako sveobuhvatne analize koja sagledava stanje u eUpravi u 193 zemlje? Verujem da je najbolje reći da smo baš tamo kakvo je i realno stanje u našoj eUpravi. Imamo dobre polazne osnove, odličnu organizacionu poziciju i veliki potencijal u kadrovima. Čak i finansije više nisu problem. Ali nam nedostaje pre svega vizija i strategija razvoja na duže staze, a onda i akcioni plan koji će mudro zaokružiti veliki broj započetih stvari. Dok druge države prave strategije godinu dana unapred, mi više i ne sprovodimo naše postojeće. Verovatno bi najveći pomak došao kada bi celokupna javna uprava stavila ispred sebe zajednički cilj da tu postoji isključivo zbog građana i da je ona zapravo njihov servis. A onda da svi u tom sistemu počnu stvarno tako da se ponašaju i rade. Onda ćemo stvarno skočiti na ovakvim listama, ali će nam istovremeno postati i svejedno što je tako.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

E-commerce

Guberinić: CarGo stiže u Novi Sad, a za njim i servis za digitalna plaćanja!

Treća po redu OMGcommerce konferencija u organizaciji Netokracije završena je juče, a pored dvadeset predavača koji su govorili o rešenjima i trendovima u oblasti e-trgovine, publika se upoznala i sa novinama koje kompanija CarGo planira da uvede u narednom periodu na tržište Srbije.

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Intervju

Preobražaj se ne dešava ako iza njega ne stoje ljudi koji vide svet drugim očima

Duvanska industrija bez dima? Zvuči paradoksalno, ali kompanija Philip Morris International smatra da je to moguće. O njihovoj biznis transformaciji koja će to omogućiti i zaposlenima koji igraju ključnu ulogu, u nastavku teksta razgovaramo sa njihovom HR menadžerkom.

Netokracija

Zakonske osnove za razvoj ‘online’ trgovine u Srbiji su postavljene – web trgovci traže smanjenje sive ekonomije

Treća Netokracijina konferencija posvećena digitalnoj trgovini i budućnosti ove oblasti počela je jutros u prostorijama Naučno-tehnološkog parka. Dvadeset ovogodišnjih predavača publici će predstaviti rešenja i proizvode, govoriće o promenama koje novi zakoni donose za sve digitalne trgovce i podeliti konkretne savete za unapređenje poslovanje web prodavnica.

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.