Naši e-servisi zabeležili su pad na svetskom nivou - razvoj novih može nam povećati globalni indeks

Naši e-servisi zabeležili su pad na svetskom nivou – razvoj novih može nam povećati globalni indeks

Srbija ostvarila pad od nekoliko mesta na globalnoj 'UN E-Government Survey 2018' listi kada je rad državnih e-servisa u pitanju.

Svi koji su ikada radili bilo šta što ima veze sa elektronskom upravom, znaju da svakog drugog avgusta od strane UN kancelarije dolazi dvogodišnje istraživanje koje postavlja praktično jedinu merodavnu listu kada je ova tema u pitanju i to na svetskom nivou. Za razliku od ranijih godina kada mi i nije bilo tako lagodno da čekam rezultate koje priprema preko 300 eksperata i volontera punih 6 meseci, ove godine sam se radovao dokumentu koji osim pregleda ko je i zašto trendsetter u eUpravi, daje i smernice i pravce razvoja na globalnom nivou i sa prilično širokim pogledom u svetlu.

Za nas, koji smo uhlebljenje našli u konsultantskom radu u regionu jugoistočne Evrope, ovo je kao jelovnik u nekoj dobroj kafani gde se vrca od ideja i potencijalnih projekata. No, ove godine reših po prvi put da malo pogledam i rezultate Srbije, kako u odnosu na period od prethodne četiri godine, tako i u odnosu na naše najbliže susede. Nisam izdržao da ne dodam i Estoniju, kao etalon koji svi biraju, ali i Austriju – koja je po mom mišljenju mnogo uporediva i bliža nama.

Pozicija Srbije na osnovu indeksa razvoje eUprave
u odnosu na region Balkana+

Ono što mi je prvo upalo u oko je da smo pali na listi za 10 mesta i da smo po ukupnom indeksu razvoja eUprave (EGDI – eGovernment Development Index) sada na 49. mestu. Ali imajući u vidu da se ovaj globalni indeks sastoji od nekoliko parametara, nisam se u startu zabrinuo, jer kao i svaka lista, ona vas gleda u odnosu na to i šta drugi rade, pa sam pretpostavio da su ostali dodali malo gasa. Ako izuzmemo HCI (Human Capital Index) po kome smo mi generalno uvek visoko pozicionirani zbog obrazovnog sistema i istorije ulaganja u pismenost i znanje na prostorima bivše SFRJ, ostale podkomponente su me malo više zabrinule.

EGDI indeks u periodu 2008.-2018.

Pre svega, važno je razumeti da je dobro pogledati kako stoji svet i svi ostali, ali da je najvažnije pogledati svoje okruženje – što je za nas Balkan i generalno Evropa. Brojni su razlozi za to, a kreću od istorijskog nasleđa, kulture i generalno vaspitanja, pa tek onda obrazovanja i BDP-a. Zato sam obratio pažnju upravo na ova dva regiona i značajnije komponente za nas: OSI – Online Services Index, EPI – eParticipation Index i TII – Telecommunicaton Infrastructure Index.

Važno je i razumeti da je metodologija takva da se svi parametri, pa samim tim i lista, prave u odnosu na najboljeg i najgoreg u svakoj kategoriji. Ako se uzme ta činjenica, kao i podatak da su se ovaj put, prvi put u 17 godina koliko postoji ovo istraživanje, sve 193 zemlje pojavile na listi, jasno je da će svi oni koji su „bili dobri“ zadnjih godina izgubiti po neki poen ili mesto. Ako je eUprava bila inovacija pre 10 godina, gledajući podatak da je preko 140 zemalja imalo bar jednu online transakciju u 2017. godini, možemo zaključiti da je eUprava postala potreba svake države na svetu.

Komponente EGDI indeksa / 2016. nasuprot 2018.

Gledano iz ugla eUprave i njenih korisnika (dakle građana), najveći značaj ima OSI indeks jer on pokazuje kolika je zrelost i kvalitet eServisa. Srbija je 2014. godine bila na svetskom proseku. Nakon dve dobre godine, učinjen je ozbiljan pomak koji je i bilo vidljiv kroz prizmu rada ostalih država, gde je Srbija napravila najveći skok u Evropi od 30 mesta i hrabro zauzela 14. mesto u Evropi i 24. u svetu (od 193 zemlje). Iako sam ja bio optimista, možda i najviše zbog činjenice da sada organizaciono eUprava pripada premijerskom kabinetu, neprijatno me je iznenadio pad od čak 15 mesta ukoliko pogledamo samo evropske zemlje. Pad na globalnoj listi je još veći i tu smo sada na 64. mestu.

Nedostaje nam par značajnih servisa

Ono što više zabrinjava jeste vrednost OSI indeksa (0.7361) koja nas sada svrstava u kategoriju zemalja sa visoko razvijenim eServisima, za razliku od pre dve godine kada smo bili u klubu onih koji imaju najvišu kategoriju – veoma razvijene eServise. Pri tome, osetan pad je upravo u najvažnijim eServisima III i IV kategorije koji su suštinski eUprava i ono što građanima stvarno treba. Da se razumemo, govorimo o eServisima koji podrazumevaju online podnošenje zahteva i eventualno online dostavu usluge.

OSI indeks u periodu 2014. – 2018.

Ako govorimo o najsofisticiranijim eServisima, Srbija je bila u dobroj poziciji kada je početkom 2017. godine pustila u produkciju projekat eZUP koji je po prvi put u državnoj upravi omogućio pravu interoperabilnost i realnu povezanost velikih IT sistema. Ali na žalost, tu se i stalo, iako je plan bio da u drugoj fazi projekta eZUP zažive i sve usluge lokalnih samouprava kao eServisi na Portalu eUprava. Zamislite samo, kao građanin, 200 servisa dostupnih za sve i iz bilo kog dela Srbije, sa jednakim kvalitetom i načinom usluge.

Ako tome dodamo i plaćanje karticama za sve usluge, koje je u međuvremenu realizovano, mislim da bi OSI indeks sigurno prešao magičnu cifru od 0.75, potrebnu za „veoma razvijene eServise“ i svrstao Srbiju na mesto gde i realno pripada. Ne smem ni da zamislim kako bi to izgledalo u paraleli sa Portalom eUprava koji ima funkcionalnost prediktivnog dizajna, pa momentalno prepoznaje da prilazite sa mobilnog uređaja – što ako pogledate procenat penetracije mobilnih telefona u Srbiji od 130% jedino i ima smisla.

Struktura TII indeksa 2016. vs. 2018.

Postoji i dodatni momenat a to je da veliki broj aplikacija koje treba da zažive sa centralnog nivoa još nisu završene ili nisu u planu. Gledano po metodologiji ili po onome što UN kategorizuje, tu najviše nedostaju eProcurement (eJavne nabavke), eServisi Republičkog geodetskog zavoda i eServisi Poreske uprave. Izuzev javnih nabavki, ovde smo više žrtva trenutka kada se vrše merenja, jer je Poreska uprava uglavnom sve servise završila. Republički geodetski zavod izbacuje u 2018. godini jedan servis mesečno i preti da postane najagilniji sistem gledano iz ugla eUprave. Tako da verujem da nam se smeši veliki pomak na listi za dve godine.

Skok na polju telekomunikacija

Kada pogledamo ostale komponente EGDI indeksa, onda moramo prvo primetiti jedinu zelenu tačku u svemu, a to je telekomunikaciona infrastruktura. Koliko god nas je ova komponenta unazadila u merenju iz 2016. godine i verovatno bila presudna što nismo ušli u top 20 zemalja na svetu, sada moramo istaći da je tim IT državne sekretarke Tatjane Matić očito na pravom putu. Osim stagnacije u razvoju fiksne telefonije, što verujem da nikome ne smeta, na svim poljima se dobro radilo, što je vidljivo i po skoku od čitavih 6 mesta. Važniji je parametar da smo sada značajno bliži oceni „veoma razvijena telekomunikaciona infrastruktura“ i verujem da ako se konačno završi projekat državne broadband mreže za srpske telekomunikacije nema „zime“ – bar kada je u pitanju UN benchmarking.

Što se tiče eParticipacije, tu se na žalost ništa nije dogodilo. Mi smo jednako dobri kao i pre dve godine, sa još uvek vodećom ulogom kada se pogledaju IT sistemi. Ali na žalost, najteži deo u ovom segmentu je za nas i dalje misaona imenica, a tu pre svega mislim na eGlasanje (eVoting) i generalno uključivanje građana u sam proces odlučivanja. Platili smo ceh činjenici da drugi nisu sedeli skrštenih ruku i odatle pad od preko 30 mesta. No, tu držimo, još uvek solidno, mesto broj 48. koje možemo očuvati samo ako krenemo da radimo na realizaciji servisa kao što su ePeticija koji će pokazati stvarnu volju izvršne vlasti da pita narod za mišljenje.

EPART indeks u periodu 2008. – 2018.

Šta na kraju možemo zaključiti nakon čitanja ovako sveobuhvatne analize koja sagledava stanje u eUpravi u 193 zemlje? Verujem da je najbolje reći da smo baš tamo kakvo je i realno stanje u našoj eUpravi. Imamo dobre polazne osnove, odličnu organizacionu poziciju i veliki potencijal u kadrovima. Čak i finansije više nisu problem. Ali nam nedostaje pre svega vizija i strategija razvoja na duže staze, a onda i akcioni plan koji će mudro zaokružiti veliki broj započetih stvari. Dok druge države prave strategije godinu dana unapred, mi više i ne sprovodimo naše postojeće. Verovatno bi najveći pomak došao kada bi celokupna javna uprava stavila ispred sebe zajednički cilj da tu postoji isključivo zbog građana i da je ona zapravo njihov servis. A onda da svi u tom sistemu počnu stvarno tako da se ponašaju i rade. Onda ćemo stvarno skočiti na ovakvim listama, ali će nam istovremeno postati i svejedno što je tako.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Propustili ste

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.