'Ćorica' na duksu nije OK jer deca ne razumeju takvu šalu - i tačka.

‘Ćorica’ na duksu nije OK jer deca ne razumeju takvu šalu – i tačka.

Ako nosite naočare i neko vam se obrati sa "Ćoro" ili "Ćorice", bez obzira na to koliko godina imate, verovatno vam ne bi bilo u potpunosti svejedno, zar ne? Zamislite kako se onda u toj situaciji osećaju deca.

Lepša sam od tebe ćorice je natpis na duksevima koji su prošle nedelje premijerno prikazani na Instagram profilu dizajnerke koju na ovoj društvenoj mreži prati oko 630.000 ljudi. Odeća sa ovim printom deo je dečije kolekcije kreatorke Dijane Radonjić (a.k.a DiLine Dresses) i, kako sama kaže, uglavnom je inspirisana izjavama njene dece koje Dijana ponekad veze na odevne komade.

U pitanju je odeća mahom pravljena za klince koji još uvek nisu krenuli u školu, a koja se na društvenim mrežama promoviše kao nešto što je slatko i kul, i nešto što je, izgleda, sasvim prihvatljiva poruka za mališane. Naravno, ne za one koji nose naočare.

Za kolekciju je organizovan i fotosešn gde su mali manekeni pozirali u duksevima s pomenutim i drugim natpisima (moj sledeći favorit – Medo mudo), a nakon toga usledila je promocija na društvenim mrežama kako bi se šira javnost upoznala sa kolekcijom.

Čitava priča podigla je veliku prašinu u javnosti, što na Twitter-u, što na Instagram profilu kreatorke, a pre nego što ode u Internet zaborav iskoristićemo priliku da ukažamo na to koliko je bitno šta objavljujemo na društvenim mrežama – čak i u slučajevima kada to radimo nesvesno ili nemamo lošu nameru – jer deca verovatno neće razumeti takvu šalu.

Šala, nažalost, u jednom trenutku prestaje da bude šala

Situacija sa duksevima je, očekivano, vrlo brzo eskalirala i nezadovoljni roditelji i ostali koji su situaciju prepoznali kao kritičnu otvoreno su izrazili nezadovoljstvo. Ubrzo su se pojavili i komentari sa pozivom na bojkot pomenute dizajnerke koja je na to reagovala izjavom kako joj je muka od svih onih koji u svemu traže nešto loše.

I tako smo došli do povoda našeg današnjeg okupljanja.

Ne, to nije traženje loših stvari u svemu, niti mala slatka dečija šala – iako je možda tako zamišljena. To, ako ga samo mrvicu izvučemo iz konteksta, može biti sam početak nečega što kasnije, kada i ako se zloupotrebi, može otići u neželjenom smeru i veoma, veoma daleko; fino utrti put da vaše dete povredi neko drugo, da učini da se oseća prozvanim i manje vrednim zbog svoje mane.

Čak i da nikada ne ode u tom smeru, ako na sličan način ukazujemo na tuđe nedostatke i mane, time učimo decu da odstupati od većine nikako nije ok, da su, recimo, naočare poslednja rupa na svirali o kojoj treba da razmišljaju jer treba da se uklope u društvo devojčica/dečaka koji su lepši samim tim što, jelte, ne nose pomagala za vid. Poručujemo im da su manje vredni samo zato što imaju jednu vidljivu manu.

I, što je najgore, nesvesno im podvlačimo nešto što će im se u ovom sumanutom društvu (ne samo lokalnom već i globalnom) stalno nametati kao imperativ: ljubaznost, tolerancija, duhovitost, načitanost, različiti talenti i interesovanja nisu ništa naspram lepote. Jer, bez obzira na sve to, ako sam lepša od tebe ja više vredim.

Dakle, kada na društvenim mrežama naiđete na tip sadržaja koji vređa, makar i suptilno, označite ga kao offensive jer je report za takve stvari kao iz raja izašao. Instagram nam možda ne izađe u susret (Dua Lipa – wink, wink), ali ćemo makar osobi koja je uputila neprimerenu poruku jasno staviti do znanja da to nije ok.

I, da bismo bili pravedni prema Dijani, ne možemo reći da je u pitanju loša namera i želja da se neko povredi ili uvredi, a pogotovo dete – ipak je i ona majka. Ali, ako ste roditelji, planirate da budete ili ste, na kraju krajeva, tetka/teča/stric/baka nekom detetu, verovatno ćete se u nekom trenutku suočiti sa izjavama svoje dece koju su pokupila ko zna gde, a koja nisu primerena, ispravna i koja potencijalno nekoga mogu da povrede. Tada ih, molim vas, naučite šta je to dobro, tolerantno i od srca, nemojte njihove bubice štampati na duks.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.