'Ćorica' na duksu nije OK jer deca ne razumeju takvu šalu - i tačka.

‘Ćorica’ na duksu nije OK jer deca ne razumeju takvu šalu – i tačka.

Ako nosite naočare i neko vam se obrati sa "Ćoro" ili "Ćorice", bez obzira na to koliko godina imate, verovatno vam ne bi bilo u potpunosti svejedno, zar ne? Zamislite kako se onda u toj situaciji osećaju deca.

Lepša sam od tebe ćorice je natpis na duksevima koji su prošle nedelje premijerno prikazani na Instagram profilu dizajnerke koju na ovoj društvenoj mreži prati oko 630.000 ljudi. Odeća sa ovim printom deo je dečije kolekcije kreatorke Dijane Radonjić (a.k.a DiLine Dresses) i, kako sama kaže, uglavnom je inspirisana izjavama njene dece koje Dijana ponekad veze na odevne komade.

U pitanju je odeća mahom pravljena za klince koji još uvek nisu krenuli u školu, a koja se na društvenim mrežama promoviše kao nešto što je slatko i kul, i nešto što je, izgleda, sasvim prihvatljiva poruka za mališane. Naravno, ne za one koji nose naočare.

Za kolekciju je organizovan i fotosešn gde su mali manekeni pozirali u duksevima s pomenutim i drugim natpisima (moj sledeći favorit – Medo mudo), a nakon toga usledila je promocija na društvenim mrežama kako bi se šira javnost upoznala sa kolekcijom.

Čitava priča podigla je veliku prašinu u javnosti, što na Twitter-u, što na Instagram profilu kreatorke, a pre nego što ode u Internet zaborav iskoristićemo priliku da ukažamo na to koliko je bitno šta objavljujemo na društvenim mrežama – čak i u slučajevima kada to radimo nesvesno ili nemamo lošu nameru – jer deca verovatno neće razumeti takvu šalu.

Šala, nažalost, u jednom trenutku prestaje da bude šala

Situacija sa duksevima je, očekivano, vrlo brzo eskalirala i nezadovoljni roditelji i ostali koji su situaciju prepoznali kao kritičnu otvoreno su izrazili nezadovoljstvo. Ubrzo su se pojavili i komentari sa pozivom na bojkot pomenute dizajnerke koja je na to reagovala izjavom kako joj je muka od svih onih koji u svemu traže nešto loše.

I tako smo došli do povoda našeg današnjeg okupljanja.

Ne, to nije traženje loših stvari u svemu, niti mala slatka dečija šala – iako je možda tako zamišljena. To, ako ga samo mrvicu izvučemo iz konteksta, može biti sam početak nečega što kasnije, kada i ako se zloupotrebi, može otići u neželjenom smeru i veoma, veoma daleko; fino utrti put da vaše dete povredi neko drugo, da učini da se oseća prozvanim i manje vrednim zbog svoje mane.

Čak i da nikada ne ode u tom smeru, ako na sličan način ukazujemo na tuđe nedostatke i mane, time učimo decu da odstupati od većine nikako nije ok, da su, recimo, naočare poslednja rupa na svirali o kojoj treba da razmišljaju jer treba da se uklope u društvo devojčica/dečaka koji su lepši samim tim što, jelte, ne nose pomagala za vid. Poručujemo im da su manje vredni samo zato što imaju jednu vidljivu manu.

I, što je najgore, nesvesno im podvlačimo nešto što će im se u ovom sumanutom društvu (ne samo lokalnom već i globalnom) stalno nametati kao imperativ: ljubaznost, tolerancija, duhovitost, načitanost, različiti talenti i interesovanja nisu ništa naspram lepote. Jer, bez obzira na sve to, ako sam lepša od tebe ja više vredim.

Dakle, kada na društvenim mrežama naiđete na tip sadržaja koji vređa, makar i suptilno, označite ga kao offensive jer je report za takve stvari kao iz raja izašao. Instagram nam možda ne izađe u susret (Dua Lipa – wink, wink), ali ćemo makar osobi koja je uputila neprimerenu poruku jasno staviti do znanja da to nije ok.

I, da bismo bili pravedni prema Dijani, ne možemo reći da je u pitanju loša namera i želja da se neko povredi ili uvredi, a pogotovo dete – ipak je i ona majka. Ali, ako ste roditelji, planirate da budete ili ste, na kraju krajeva, tetka/teča/stric/baka nekom detetu, verovatno ćete se u nekom trenutku suočiti sa izjavama svoje dece koju su pokupila ko zna gde, a koja nisu primerena, ispravna i koja potencijalno nekoga mogu da povrede. Tada ih, molim vas, naučite šta je to dobro, tolerantno i od srca, nemojte njihove bubice štampati na duks.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Digitalni mediji

Šta je to Patreon i koja je njegova uloga u podršci kreatorima sadržaja na Internetu?

U poslednjih dve, tri godine na domaćoj YouTube sceni sve više se govori o Patreonu - platformi koji nezavisnim video kreatorima pomaže da naprave nove modele zarade i okupe publiku koja će ih novčano nagraditi za kvalitetan sadržaj.

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.