Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Mnogo ljudi je iznelo svoja mišljenja, a kada god se to desi, zakon velikih brojeva nalaže da će biti i razumnih, dobronamernih ljudi, ali i onih drugih. I među jednima i među drugima bilo je onih koji su potpuno iskreni, i onih koji prosto koriste situaciju da dodatno skrenu pažnju na sebe. To je realnost društva i vremena u kome živimo.

Ako postoji makar jedna jedina pozitivna posledica ove tragedije, to je činjenica da se o problemu koji je ozbiljan i veliki malo više pričalo, da su neki ljudi podelili svoja lična iskustva, da su stručni ljudi dali svoje komentare i da je društvo, ili makar jedan njegov mali deo, danas makar malo zrelije i spremnije da se bori.

Sa druge strane, ono što je većini najviše zasmetalo, verujem sa pravom, bio je način na koji su se pojedini mediji bavili ovom temom. Nije prvi put da mediji „lešinare“, ali ipak mi se čini da nikada nije bilo toliko užasno kao sada. Možda mi je samo ova situacija previše bliska, pa ne mogu biti objektivan – vi presudite, ako mislite da možete.

Utrkivanje iz minuta u minut, štancanje novih, senzacionalističkih vesti, sa užasnim naslovima i ilustracijama, kako se koja nova informacija pojavi, vrteći što siroviju i brutalniju osnovnu priču. Krađa informacija i poluinformacija jedni od drugih, zadiranje u privatnost, zloupotreba svake informacije, slike, lične poruke, samo da bi se izvukao i poslednji klik.

A zašto oni to rade?

Zato što ljudi klikću. A zašto ljudi klikću? Zato što se prepuštaju primalnim instinktima ako ih dovoljno stimulišete. Iz istog razloga ljudi gledaju reality programe, i iz istog razloga su ti programi evoluirali u smeru zoološkog vrta, od nečega što je delovalo relativno bezazleno u početku.

Rade to zato što to indirketno ili direktno znači novac. Dosegnuti veliki broj ljudi na ovom tržištu, ili možda i najveći procenat od svih sajtova, prilično je dobar argument za prodaju brendovima i kompanijama kojima je ciljna javnost najšira moguća.

Rade to i zbog toga što već nekoliko godina, hteli mi to da priznamo ili ne, gotovo sve društvene mreže nagrađuju takvo ponašanje. Prosto, sadržaj koji izaziva reakcije je uvek favorizovan u odnosu na drugo. Takođe, mnogo je lakše izazvati negativnu reakciju, nego pozitivnu, a ako je jedino bitno koji procenat ljudi će reagovati, onda je recept za uspeh jasan.

Šta mi možemo da uradimo po tom pitanju?

Možemo idealistički da pokušamo. Da ne posećujemo te sajtove, da nikada ne klikćemo na linkove sa njih. Da povremeno odemo, snimimo koji brendovi su prisutni kroz oglase, pa se zakunemo da ih nećemo kupovati. Mislite li da će to imati efekta? Ni ja. U društvu u kome cena diktira skoro sve, a reklamama smo zasuti sa svih strana, nas par desetina ili stotina koji i onako nismo ciljna grupa neće promeniti ništa. Ipak, možda ćemo se osetiti bolje. Možda ćemo imati još jednu temu o kojoj možemo da pričamo sa svojim fanovima i prijateljima na društvenim mrežama.

Možemo i da, ukoliko imamo mogućnosti da utičemo na to gde će se neki od tih brendova oglasiti, sugerišemo da to ne rade na takvim portalima. Ali znate kako to već sa klijentima ide… Kada su „oni“ slušali savete „nas“ koji se time bavimo, o onome što nam je posao? Dakle, i od toga teško da će biti nešto.

Ipak, nije sva nada izgubljena. Facebook kao centralno mesto za širenje ovakvih vrsta zaraze ima jednu lepu osobinu. Uz svaku objavu postoji mogućnost prijave (slanja report-a), a isto važi i za svaki oglas. Budite kreativni i iskreni, opcija prilikom prijave ima sasvim dovoljno. Kada i koliko imate vremena, prijavljujte ono na šta naletite, ako smatrate da zaslužuje da bude uklonjeno. Kada se setite, prijavite lažne, tendenciozne vesti, click bait naslove, i sve one koji zloupotrebljavaju algoritam. Prijavite Facebook stranice koje se koriste kao katalizatori širenja ovih zaraza.

Sasvim je dovoljno da nekoliko desetina nas, s vremena na vreme, prijavi ono na šta naleti. Da tu dobru naviku prenesemo još nekolicini najbližih prijatelja, i da makar deo njih to proširi dalje.

Nije teško, ne zahteva previše truda, a vremenom može iskoreniti jednu opaku bolest društva.

Jer kao i sa drugim parazitima, i ovde je najvažnije iseći im izvor hrane.

#payitforward

Ostavi komentar

  1. Vesmil

    Vesmil

    20. 11. 2018. u 17:47 Odgovori

    Ja sam neko ko nije bas najupuceniji u tehnike savremenog doba. Koristim neke mogucnosti „fb“ jer za vise nisam vicna.
    Akcija koju pokrecete je krajnje dobrodosla! Pitam se sta ste cekalo do sad.
    Cesto „prijatelji“ medjusobno komentarisemo u negativnim kontekstu sve ovo o cemu pisete ali niko nista ne preduzima. Jer ne zna sta i kako moze da preduzme.
    Zato imam predlog i molbu da nama „nepismenima“ pomognete da Vam se pridruzimo i podrzimo ovu akciju.
    Sigurna sam da ima jos onih koji o ovome razmisljaju kao ja.
    Mnogo uspeha zelim akciji!

  2. Синиша

    Синиша

    21. 11. 2018. u 16:02 Odgovori

    Ја сам одавне све такве „новине“ на Фејсбуку потрпао у филтер и супер ми је. У ствари, колико се мени чини, у Србији и нема нормалних новина осим „Политике“? А „ријалитије“ бих пребацио у „PPV“ платформу па коме се гледа, нек плати. Наравно да је сљедећа ствар немогућа али таквима који плате за „ријалитије“ бих одузео право гласа на сљедећим изборима. Зашто? Па зато што нису довољно паметни да гласају…

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.