Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Mnogo ljudi je iznelo svoja mišljenja, a kada god se to desi, zakon velikih brojeva nalaže da će biti i razumnih, dobronamernih ljudi, ali i onih drugih. I među jednima i među drugima bilo je onih koji su potpuno iskreni, i onih koji prosto koriste situaciju da dodatno skrenu pažnju na sebe. To je realnost društva i vremena u kome živimo.

Ako postoji makar jedna jedina pozitivna posledica ove tragedije, to je činjenica da se o problemu koji je ozbiljan i veliki malo više pričalo, da su neki ljudi podelili svoja lična iskustva, da su stručni ljudi dali svoje komentare i da je društvo, ili makar jedan njegov mali deo, danas makar malo zrelije i spremnije da se bori.

Sa druge strane, ono što je većini najviše zasmetalo, verujem sa pravom, bio je način na koji su se pojedini mediji bavili ovom temom. Nije prvi put da mediji „lešinare“, ali ipak mi se čini da nikada nije bilo toliko užasno kao sada. Možda mi je samo ova situacija previše bliska, pa ne mogu biti objektivan – vi presudite, ako mislite da možete.

Utrkivanje iz minuta u minut, štancanje novih, senzacionalističkih vesti, sa užasnim naslovima i ilustracijama, kako se koja nova informacija pojavi, vrteći što siroviju i brutalniju osnovnu priču. Krađa informacija i poluinformacija jedni od drugih, zadiranje u privatnost, zloupotreba svake informacije, slike, lične poruke, samo da bi se izvukao i poslednji klik.

A zašto oni to rade?

Zato što ljudi klikću. A zašto ljudi klikću? Zato što se prepuštaju primalnim instinktima ako ih dovoljno stimulišete. Iz istog razloga ljudi gledaju reality programe, i iz istog razloga su ti programi evoluirali u smeru zoološkog vrta, od nečega što je delovalo relativno bezazleno u početku.

Rade to zato što to indirketno ili direktno znači novac. Dosegnuti veliki broj ljudi na ovom tržištu, ili možda i najveći procenat od svih sajtova, prilično je dobar argument za prodaju brendovima i kompanijama kojima je ciljna javnost najšira moguća.

Rade to i zbog toga što već nekoliko godina, hteli mi to da priznamo ili ne, gotovo sve društvene mreže nagrađuju takvo ponašanje. Prosto, sadržaj koji izaziva reakcije je uvek favorizovan u odnosu na drugo. Takođe, mnogo je lakše izazvati negativnu reakciju, nego pozitivnu, a ako je jedino bitno koji procenat ljudi će reagovati, onda je recept za uspeh jasan.

Šta mi možemo da uradimo po tom pitanju?

Možemo idealistički da pokušamo. Da ne posećujemo te sajtove, da nikada ne klikćemo na linkove sa njih. Da povremeno odemo, snimimo koji brendovi su prisutni kroz oglase, pa se zakunemo da ih nećemo kupovati. Mislite li da će to imati efekta? Ni ja. U društvu u kome cena diktira skoro sve, a reklamama smo zasuti sa svih strana, nas par desetina ili stotina koji i onako nismo ciljna grupa neće promeniti ništa. Ipak, možda ćemo se osetiti bolje. Možda ćemo imati još jednu temu o kojoj možemo da pričamo sa svojim fanovima i prijateljima na društvenim mrežama.

Možemo i da, ukoliko imamo mogućnosti da utičemo na to gde će se neki od tih brendova oglasiti, sugerišemo da to ne rade na takvim portalima. Ali znate kako to već sa klijentima ide… Kada su „oni“ slušali savete „nas“ koji se time bavimo, o onome što nam je posao? Dakle, i od toga teško da će biti nešto.

Ipak, nije sva nada izgubljena. Facebook kao centralno mesto za širenje ovakvih vrsta zaraze ima jednu lepu osobinu. Uz svaku objavu postoji mogućnost prijave (slanja report-a), a isto važi i za svaki oglas. Budite kreativni i iskreni, opcija prilikom prijave ima sasvim dovoljno. Kada i koliko imate vremena, prijavljujte ono na šta naletite, ako smatrate da zaslužuje da bude uklonjeno. Kada se setite, prijavite lažne, tendenciozne vesti, click bait naslove, i sve one koji zloupotrebljavaju algoritam. Prijavite Facebook stranice koje se koriste kao katalizatori širenja ovih zaraza.

Sasvim je dovoljno da nekoliko desetina nas, s vremena na vreme, prijavi ono na šta naleti. Da tu dobru naviku prenesemo još nekolicini najbližih prijatelja, i da makar deo njih to proširi dalje.

Nije teško, ne zahteva previše truda, a vremenom može iskoreniti jednu opaku bolest društva.

Jer kao i sa drugim parazitima, i ovde je najvažnije iseći im izvor hrane.

#payitforward

Ostavi komentar

  1. Vesmil

    Vesmil

    20. 11. 2018. u 17:47 Odgovori

    Ja sam neko ko nije bas najupuceniji u tehnike savremenog doba. Koristim neke mogucnosti „fb“ jer za vise nisam vicna.
    Akcija koju pokrecete je krajnje dobrodosla! Pitam se sta ste cekalo do sad.
    Cesto „prijatelji“ medjusobno komentarisemo u negativnim kontekstu sve ovo o cemu pisete ali niko nista ne preduzima. Jer ne zna sta i kako moze da preduzme.
    Zato imam predlog i molbu da nama „nepismenima“ pomognete da Vam se pridruzimo i podrzimo ovu akciju.
    Sigurna sam da ima jos onih koji o ovome razmisljaju kao ja.
    Mnogo uspeha zelim akciji!

  2. Синиша

    Синиша

    21. 11. 2018. u 16:02 Odgovori

    Ја сам одавне све такве „новине“ на Фејсбуку потрпао у филтер и супер ми је. У ствари, колико се мени чини, у Србији и нема нормалних новина осим „Политике“? А „ријалитије“ бих пребацио у „PPV“ платформу па коме се гледа, нек плати. Наравно да је сљедећа ствар немогућа али таквима који плате за „ријалитије“ бих одузео право гласа на сљедећим изборима. Зашто? Па зато што нису довољно паметни да гласају…

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

SEO i pretraga

Kako izvršiti migraciju jednog od najvećih oglasnika u Srbiji – iz SEO ugla

Sajt nekretnine.rs mesečno poseti i do 590.000 korisnika. Njegove posetioce nedavno je dočekao novi izled sajta, a evo kako je tekao proces migracije.

Internet marketing

Influenseri nekad i sad – priča o ljubavi, prohibiciji i prostituciji

Sve je krenulo tako nevino. Ljudi počnu da se bave nečim iz ljubavi, u slobodno vreme, ugledajući se na druge. Ljubavi prema tom nečemu ili ljubavi prema pažnji koju dobijaju zbog toga. Nevino i iskreno. Dobro, možda ne baš potpuno iskreno, ali...

Digitalni mediji

Zašto je YouTube Rewind 2018. najomraženiji video – ikada?

Pre nešto manje od mesec dana YouTube je objavio godišnji pregled najpopularnijih klipova, mimova i jutjubera za 2018. godinu - ali taj video postao je za kratko vreme jedan od najomraženijih sa čak 14 miliona dislajkova.

Propustili ste

Gaming

Mihajlo Jovanović-Džaril: Nema daljeg razvoja regionalnog esporta dok se timovi ne izgrade u prepoznatljive brendove

Četvrta sezona popularne regionalne esport lige EBL u organizaciji Fortune esports startuje 28. januara. U razgovoru sa direktorom ove organizacije otkrivamo više detalja o predstojećoj sezoni i koje su to promene na esport sceni Balkana.

Startapi i poslovanje

Zašto srpske kompanije ne izlažu na CES-u?

Consumer Electronics Show (CES), najveći sajam potrošačke elektronike u Las Vegasu, završen je prošle nedelje - opet bez nastupa srpskih kompanija. U razgovoru sa preduzetnicima analiziramo razloge ovog trenda.

Intervju

Četiri pitanja o digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća

Mogu li se male i srednje kompanije nositi sa promenama koje sa sobom nosi digitalizacija poslovanja?

SEO i pretraga

Kako izvršiti migraciju jednog od najvećih oglasnika u Srbiji – iz SEO ugla

Sajt nekretnine.rs mesečno poseti i do 590.000 korisnika. Njegove posetioce nedavno je dočekao novi izled sajta, a evo kako je tekao proces migracije.

Gaming

Roditelji Gejmera: Mame i tate moraju da promene mišljenje o video igrama – u tome im pomažemo

Koliko god gejming danas bio popularan, mnogi roditelji i dalje imaju niz predrasuda o igranju video igara. Projekat 'Roditelji Gejmera' nastoji da promeni tu činjenicu - edukujući roditelje kako da razgovaraju sa decom o video igrama.

Karijere

Prekvalifikacije za nezaposlene se nastavljaju – javna nabavka za izvođače opozvana u narednih 6 meseci

Kabinet Vlade Srbije saopštio je da se program prekvalifikacija za IT nastvlja - trenutno je obustavljena samo javna nabavka koja se odnosi na ugovaranje škola koje bi realizovale deo programa prekvalifikacija, a koju organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje.