Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Mnogo ljudi je iznelo svoja mišljenja, a kada god se to desi, zakon velikih brojeva nalaže da će biti i razumnih, dobronamernih ljudi, ali i onih drugih. I među jednima i među drugima bilo je onih koji su potpuno iskreni, i onih koji prosto koriste situaciju da dodatno skrenu pažnju na sebe. To je realnost društva i vremena u kome živimo.

Ako postoji makar jedna jedina pozitivna posledica ove tragedije, to je činjenica da se o problemu koji je ozbiljan i veliki malo više pričalo, da su neki ljudi podelili svoja lična iskustva, da su stručni ljudi dali svoje komentare i da je društvo, ili makar jedan njegov mali deo, danas makar malo zrelije i spremnije da se bori.

Sa druge strane, ono što je većini najviše zasmetalo, verujem sa pravom, bio je način na koji su se pojedini mediji bavili ovom temom. Nije prvi put da mediji „lešinare“, ali ipak mi se čini da nikada nije bilo toliko užasno kao sada. Možda mi je samo ova situacija previše bliska, pa ne mogu biti objektivan – vi presudite, ako mislite da možete.

Utrkivanje iz minuta u minut, štancanje novih, senzacionalističkih vesti, sa užasnim naslovima i ilustracijama, kako se koja nova informacija pojavi, vrteći što siroviju i brutalniju osnovnu priču. Krađa informacija i poluinformacija jedni od drugih, zadiranje u privatnost, zloupotreba svake informacije, slike, lične poruke, samo da bi se izvukao i poslednji klik.

A zašto oni to rade?

Zato što ljudi klikću. A zašto ljudi klikću? Zato što se prepuštaju primalnim instinktima ako ih dovoljno stimulišete. Iz istog razloga ljudi gledaju reality programe, i iz istog razloga su ti programi evoluirali u smeru zoološkog vrta, od nečega što je delovalo relativno bezazleno u početku.

Rade to zato što to indirketno ili direktno znači novac. Dosegnuti veliki broj ljudi na ovom tržištu, ili možda i najveći procenat od svih sajtova, prilično je dobar argument za prodaju brendovima i kompanijama kojima je ciljna javnost najšira moguća.

Rade to i zbog toga što već nekoliko godina, hteli mi to da priznamo ili ne, gotovo sve društvene mreže nagrađuju takvo ponašanje. Prosto, sadržaj koji izaziva reakcije je uvek favorizovan u odnosu na drugo. Takođe, mnogo je lakše izazvati negativnu reakciju, nego pozitivnu, a ako je jedino bitno koji procenat ljudi će reagovati, onda je recept za uspeh jasan.

Šta mi možemo da uradimo po tom pitanju?

Možemo idealistički da pokušamo. Da ne posećujemo te sajtove, da nikada ne klikćemo na linkove sa njih. Da povremeno odemo, snimimo koji brendovi su prisutni kroz oglase, pa se zakunemo da ih nećemo kupovati. Mislite li da će to imati efekta? Ni ja. U društvu u kome cena diktira skoro sve, a reklamama smo zasuti sa svih strana, nas par desetina ili stotina koji i onako nismo ciljna grupa neće promeniti ništa. Ipak, možda ćemo se osetiti bolje. Možda ćemo imati još jednu temu o kojoj možemo da pričamo sa svojim fanovima i prijateljima na društvenim mrežama.

Možemo i da, ukoliko imamo mogućnosti da utičemo na to gde će se neki od tih brendova oglasiti, sugerišemo da to ne rade na takvim portalima. Ali znate kako to već sa klijentima ide… Kada su „oni“ slušali savete „nas“ koji se time bavimo, o onome što nam je posao? Dakle, i od toga teško da će biti nešto.

Ipak, nije sva nada izgubljena. Facebook kao centralno mesto za širenje ovakvih vrsta zaraze ima jednu lepu osobinu. Uz svaku objavu postoji mogućnost prijave (slanja report-a), a isto važi i za svaki oglas. Budite kreativni i iskreni, opcija prilikom prijave ima sasvim dovoljno. Kada i koliko imate vremena, prijavljujte ono na šta naletite, ako smatrate da zaslužuje da bude uklonjeno. Kada se setite, prijavite lažne, tendenciozne vesti, click bait naslove, i sve one koji zloupotrebljavaju algoritam. Prijavite Facebook stranice koje se koriste kao katalizatori širenja ovih zaraza.

Sasvim je dovoljno da nekoliko desetina nas, s vremena na vreme, prijavi ono na šta naleti. Da tu dobru naviku prenesemo još nekolicini najbližih prijatelja, i da makar deo njih to proširi dalje.

Nije teško, ne zahteva previše truda, a vremenom može iskoreniti jednu opaku bolest društva.

Jer kao i sa drugim parazitima, i ovde je najvažnije iseći im izvor hrane.

#payitforward

Ostavi komentar

  1. Vesmil

    Vesmil

    20. 11. 2018. u 17:47 Odgovori

    Ja sam neko ko nije bas najupuceniji u tehnike savremenog doba. Koristim neke mogucnosti „fb“ jer za vise nisam vicna.
    Akcija koju pokrecete je krajnje dobrodosla! Pitam se sta ste cekalo do sad.
    Cesto „prijatelji“ medjusobno komentarisemo u negativnim kontekstu sve ovo o cemu pisete ali niko nista ne preduzima. Jer ne zna sta i kako moze da preduzme.
    Zato imam predlog i molbu da nama „nepismenima“ pomognete da Vam se pridruzimo i podrzimo ovu akciju.
    Sigurna sam da ima jos onih koji o ovome razmisljaju kao ja.
    Mnogo uspeha zelim akciji!

  2. Синиша

    Синиша

    21. 11. 2018. u 16:02 Odgovori

    Ја сам одавне све такве „новине“ на Фејсбуку потрпао у филтер и супер ми је. У ствари, колико се мени чини, у Србији и нема нормалних новина осим „Политике“? А „ријалитије“ бих пребацио у „PPV“ платформу па коме се гледа, нек плати. Наравно да је сљедећа ствар немогућа али таквима који плате за „ријалитије“ бих одузео право гласа на сљедећим изборима. Зашто? Па зато што нису довољно паметни да гласају…

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.

Startapi i poslovanje

Najbrže rastuća evropska development agencija dolazi u Srbiju – i u startu zapošljava 20 developera

Q, zagrebačka development i dizajn agencija, na čuvenoj Deloitte Technology Fast 500 EMEA listi zauzela je 20. mesto, što je čini najbrže rastućom development agencijom u Evropi. Uskoro otvaraju i kancelariju u Srbiji, povodom toga razgovaramo sa njihovim osnivačem.

Kultura 2.0

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.

Startapi i poslovanje

Srpski Hunch postao deo ekskluzivnog ‘ad-tech’ programa koji organizuje Google

Beogradski startap Hunch koji razvija SaaS rešenje za automatizaciju digitalnog oglašavanja, postao je deo programa kompanije Google namenjenog startapima iz oblasti marketinga. O tome šta to znači za njihovo dalje poslovanje, za Netokraciju objašnjava CEO ovog startapa.

Intervju

Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki ‘buzzword’?

Za reč DevOps čuli su čak i oni koji nemaju skoro nikakvih dodira sa IT industrijom - toliko je popularna. O tome šta ona zapravo podrazumeva u nastavku teksta objašnjava nam Oven Vuds, jedan od govornika na ovogodišnjoj konferenciji posvećenoj ovom konceptu.

Startapi i poslovanje

Peđa Predin novi je investicioni menadžer SC Ventures fonda u Srbiji

Investicioni fond SC Ventures doveo je pojačanje u svoje redove i zaposlio Peđu Predina kao novog menadžera za investicije u beogradskoj kancelariji.