18 godina Infostuda: Iza kulisa kompanije koja nastavlja da digitalizuje Srbiju

18 godina Infostuda: Iza kulisa kompanije koja nastavlja da digitalizuje Srbiju

Kompanija Infostud naredne godine proslaviće svoj 18. rođendan. A šta je punoletstvo ako ne prilika za procenu toga gde se nalazimo, šta smo postigli i kako ćemo dalje. Za Infostud grupu, punoletstvo predstavljaju komponente njihovih vertikalnih sajtova i servisa - njihovo unapređenje, unapređenje zaposlenih koji rade na njima, ali i rad na poboljšanju celokupne klime u kojoj posluju. O svemu što je do sada urađeno, kao i planovima za budućnost, razgovaramo sa Branimirom Gajićem, jednim od osnivača i suvlasnikom Infostud grupe.

Stefan Salom, Branislava Gajić Stanojević i Branimir Gajić osnivači su Infostud Grupe.

Retko se dešava da poslovanje neke kompanije u isti mah pokriva različite životne aspekte svojih korisnika koji se nalaze u drugačijim životnim dobima. Infostud grupi, pak, to polazi za rukom. Od 2000. godine i nastanka sajta Infostud.com pokrenutog u krugu prijatelja koji su se time bavili u slobodno vreme, do danas – ova kompanija narasla je do cifre od čak 12 različitih sajtova u oblasti zapošljavanja, automobilizma, obrazovanja, osiguranja i nekretnina. Porasla je toliko da je prvo logično pitanje koje svakom pada na pamet – kako? „Vrednim radom, planiranjem i organizacijom pri čemu je tehnologija alat u gradnji preduzeća“, započeo je razgovor Branimir Gajić, jedan od osnivača i vlasnika Infostuda.

Naša kompanija je zapravo skup Internet biznisa koji su nastali kao odgovor na vrlo praktične i konkretne potrebe ljudi. Ako bolje pogledamo, mi naše korisnike pratimo od školskih i studentskih dana do osamostaljivanja, kupovine automobila, stana ili kuće i slično. Dakle, pomažemo im da reše neka od najvažnijih životnih pitanja u različitim životnim dobima.

I to, prema Branimirovim rečima, ne čine samo pomoću opštepoznatog sajta Poslovi Infostud. Tu su, između ostalog, i Polovni automobili, Osiguranik, a od skoro i sajt 4zida kojim je ova kompanija ušla i na tržište nekretnina.

Od školovanja, preko prvog posla do automobila i kuće. Infostudovci svoje korisnike prate kroz različite životne faze.

Zajednička crta svim ovim vertikalama, kako kaže Branimir, jeste to da se one naslanjaju na neki od već postojećih biznisa. „Na primer, na Polovne automobile smo nadovezali sajt Mojagaraza.rs i Internet Prodaju Guma. Na opšti sajt za zapošljavanje nadovezali smo sajt specijalizovan za IT kandidate, kao i aplikaciju Poslonaut koja je namenjena takozvanim privremenim zanimanjima, onim koja su slabije plaćena i ne zahtevaju visoku stručnu spremu“, objašnjava on.

Morate da znate kada da odustanete

Pa ipak, kako to obično biva, nije svaki projekat doživeo uspeh. Neki poput Zujanja (pokušaja stvaranja društvene mreže koja je ugašena 2007. godine) nisu donosili rezultate, pa su posle određenog vremena ugašani. U poslovanju, kao i u ostalim segmentima života, jedno od najtežih pitanja koje se može postaviti jeste – kako znaš kada je kraj? Branimir objašnjava:

U početku smo bili dosta sentimentalni i otezali sa rešavanjem neuspešnih projekata, kojih je bilo dosta. S druge strane, jedna od naših snaga je spremnost na pametan rizik, pa nas je to i dovelo do dosta uspešnih projekata. Ključna stvar je jasno praćenje ključnih indikatora poslovanja i to ne nužno odmah finansijskih. Ako se usluga traži od strane korisnika i finansije će doći. Ali, ako ne uspevamo da imamo rast tih pokazatelja na vreme, izlazimo i prepuštamo nekome ko to bolje zna.

Još jedan od faktora koji je uticao na dalji razvoj firme i koji joj je dao dodatni „vetar u leđa“ i potrebno iskustvo je partnerstvo sa kompanijom Alma Media iz Finske, koja poseduje 25% kompanije i sa kojom Infostud razmenjuju znanja, ideje i projekte.

Branimir Gajić jedan je od osnivača Infostuda koji je 2000. godine pokrenut kao pionirski web projekat u Srbiji.

Kako naš sagovornik kaže, partnerstvo sa Daily Mail grupacijom, a potom sa Alma Mediom koja je otkupila deo kompanije koji je posedovao Daily Mail, došlo je u trenutku kada je kompanija već bila lider u segmentu zapošljavanja i obrazovanja, te da su kroz pomenutu saradnju dobili pouzdane partnere koji rade nešto slično u desetak zemalja u okruženju. Međutim, inostrani partneri ne znače nužno i širenje na strano tržište, iako je i to jedna od ideja čelnih ljudi kompanije. Gajić dodaje:

Širenje na inostrana tržišta jeste u našem strateškom planu – što zbog geografske diverzifikacije prihoda, što zbog pristupa bogatijim tržištima. Ali još ne znamo kada će to vreme doći. Ne želimo da se odlučimo na taj korak pre nego što imamo prozivod za tako nešto, kao i organizacionu spremnost.

Decentralizacija poslovanja presudna za rast

Jedan od izazova prilikom napretka i širenja kompanije, što na inostranom, što na domaćem planu, jeste to da vrh firme ima sve manje kontrole nad svakodnevnim poslovanjem, te top menadžment mora prihvatiti princip poslovanja koji podrazumeva da viši menadžment prepušta donošenje određenih odluka nižim ešalonima, ne bi li se taj proces učinio što efikasnijim. To je još jedna od tajni uspeha ovog tech giganta iz Subotice. Branimir na to dodaje:

Decentralizacija, koliko god da je dobra, sa sobom nosi i određene izazove. Ono što može biti minus ukoliko se njim ne bavite, jeste kreiranje „silosa znanja“ u pojedinačnim biznisima i manja saradnja između njih (u smislu da svaki biznis razvija neko svoje znanje na osnovu iskustva, ali se to slabije širi na druge različite biznise unutar Infostud grupe).

Negativan aspekt, pored toga, može biti i teže koncentrisanje resursa i znanja za veće projekte. „U tom smislu u narednom periodu kao firma želimo da se fokusiramo na unapređenje razmene znanja i saradnje između naših različitih biznisa“, naglašava on.

Nove kancelarije u Subotici smeštene su u zgradi hotela Galleria gde trenutno boravi najveći deo Infostudovaca.

Da bi proces decentralizacije bio uspešan, faktor koji se može smatrati ključnim su, ni manje ni više, upravo ljudi. „Zaposleni su ti koji preuzimaju ogroman stepen odgovornosti i za uspehe i za greške, kojih će svakako biti i od kojih ne bi trebalo zazirati, pogotovo kada imate 170 ljudi“, smatra Branimir. To je ujedno i razlog zašto u kompaniji Infostud ne postoji sektor za inovacije – one su nešto čime bi svaki čovek u kompaniji trebalo da se bavi i zato svaki novozaposleni dobija vodič koji će mu na detaljan način objasniti vrednosti i način poslovanja kompanije:

Uspeh poslovanja treba tražiti u menadžment stilu koji podstiče otvorenost, fer odnose i orijentisanost na razvoj. Iz toga proističe i stalna borba da razumemo korisnike i unapredimo usluge koje im pružamo. To dovodi do puno novih inicijativa i unapređenja organizacija i solidno nam ide, iako moram da priznam da još imamo veliki domaći u tom segmentu.

Međutim, kako Branimir ističe pred kraj našeg razgovora, sebično je da neko samo sebe razvija, te napredak jednog sektora (poput IT-ja) može i treba da dovede do unapređenja celokupne privrede, od čega će svi imati koristi.

Odgovornost pojedinaca, ulaganje u zaposlene i fokusiranost na rezultate uzdigli su Infostud grupu u sam vrh domaćih tehnoloških kompanija.

Zato je ova kompanija i uložila u otvaranje HUB-a Infostud u Subotici i razvoj Startit centra Subotica. Pored toga Infostud je bila jedna od kompanija koja je svojom ekspertizom pomogla pilot program prekvalifikacije u IT sektor koji sprovodi Vlada Srbije i koji je imao za cilj da 100 polaznika osposobi za rad u IT sektoru. Sa druge strane, nisu se zadržali samo na lokalnom nivou:

Aktivni smo na nivou nacije, pa smo tako sa još osam tehnoloških kompanija osnovali Inicijativu digitalna Srbija koja ima za cilj da pomogne našoj zemlji da se razvije u oblasti digitalnih tehnologija.

Na pitanje Netokracije koje se odnosilo na planove za predstojeći period, naš sagovornik kaže da se za sada ne očekuju širenja na nove biznise, te da se nikad ne zna. Fokus će biti na jači napredak postojećih biznisa, ali i na ubrzavanje rada kroz brže odlučivanje i alociranje prava i odgovornosti. „Takođe, bavićemo se ozbiljno praksama razmene znanja, a i planiramo da uradimo prve interne projekte bazirane na mašinskom učenju”, zaključio je Branimir.

Ostavi komentar

  1. dimitrije

    dimitrije

    29. 12. 2017. u 00:47 Odgovori

    jednostavno u pravo vreme su počeli sa pričom , danas za postizanje tog uspeha trebalo bi im daleko više investiranja u marketing nego 2000 – te .

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Propustili ste

Gaming

Kako predstaviti vašu igru publici kada su svi događaji otkazani – je li spas u pitchevima na daljinu?

Svetska zdravstvena kriza sa jedne strane doprinela je popularizaciji video igara, ali je druge strane uskratila šansu mnogim gejming studijima da izlažu svoje projekte pred publikom na konferencijama i događajima koji su u potpunosti otkazani.

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

Tehnologija

Šta nam donose srpski AppStore i Apple Pay? (gost Ivan Jelić)

Moglo bi se reći da je ova godina za korisnike Apple uređaja u Srbiji konačno donela lepe stvari poput srpskog App Store-a, ali i drugih servisa ove kompanije. U novoj epizodi Netokracijinog podcasta govorili smo upravo o tome, ali i šta ova 'tech' kompanija sprema od novina za čitav svet.

Kultura 2.0

Serbian Bookers: Turizam je i dalje u lošem stanju, ali izdavači računaju na domaće turiste

Kako su se domaći digitalni iznajmljivači snašli tokom pandemije i kakva su im očekivanja za naredni period? Istraživanje platforme Serbian-Bookers ima odgovor.

Intervju

Kako je pandemija uticala na globalno tržište digitalnih usluga i koje pouke se mogu izvući

Ceo svet se preko noći promenio izbijanjem COVID-19 pandemije, a ovaj virus uticao je na sve segmente poslovanja, posebno na globalno tržište IT usluga. Ono je moralo da se prilagodi novonastaloj situaciji i zaposlenima u ovom sektoru nametne potpuno novi izazov - izgradnju internih resursa u cilju što boljeg odgovora na krizu.

Kultura 2.0

Da li i dalje čitamo stripove ili će ovaj kulturološki fenomen ostati u senci digitalizacije?

Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti! Da li i vi često citirate omiljene junake iz stripova, poput čuvenog Alana Forda i jesu li stripovi i dalje deo pop-kulture koji rado konzumirate? Oni su, zapravo, kult koji se ne da tako lako izgubiti u zaboravu, a mi smo analizirali da li će ove male, crtane knjižice i dalje nalaziti put do korisnika - čak i u vreme digitalizacije pisanog i crtanog sadržaja.