18 godina Infostuda: Iza kulisa kompanije koja nastavlja da digitalizuje Srbiju

18 godina Infostuda: Iza kulisa kompanije koja nastavlja da digitalizuje Srbiju

Kompanija Infostud naredne godine proslaviće svoj 18. rođendan. A šta je punoletstvo ako ne prilika za procenu toga gde se nalazimo, šta smo postigli i kako ćemo dalje. Za Infostud grupu, punoletstvo predstavljaju komponente njihovih vertikalnih sajtova i servisa - njihovo unapređenje, unapređenje zaposlenih koji rade na njima, ali i rad na poboljšanju celokupne klime u kojoj posluju. O svemu što je do sada urađeno, kao i planovima za budućnost, razgovaramo sa Branimirom Gajićem, jednim od osnivača i suvlasnikom Infostud grupe.

Stefan Salom, Branislava Gajić Stanojević i Branimir Gajić osnivači su Infostud Grupe.

Retko se dešava da poslovanje neke kompanije u isti mah pokriva različite životne aspekte svojih korisnika koji se nalaze u drugačijim životnim dobima. Infostud grupi, pak, to polazi za rukom. Od 2000. godine i nastanka sajta Infostud.com pokrenutog u krugu prijatelja koji su se time bavili u slobodno vreme, do danas – ova kompanija narasla je do cifre od čak 12 različitih sajtova u oblasti zapošljavanja, automobilizma, obrazovanja, osiguranja i nekretnina. Porasla je toliko da je prvo logično pitanje koje svakom pada na pamet – kako? „Vrednim radom, planiranjem i organizacijom pri čemu je tehnologija alat u gradnji preduzeća“, započeo je razgovor Branimir Gajić, jedan od osnivača i vlasnika Infostuda.

Naša kompanija je zapravo skup Internet biznisa koji su nastali kao odgovor na vrlo praktične i konkretne potrebe ljudi. Ako bolje pogledamo, mi naše korisnike pratimo od školskih i studentskih dana do osamostaljivanja, kupovine automobila, stana ili kuće i slično. Dakle, pomažemo im da reše neka od najvažnijih životnih pitanja u različitim životnim dobima.

I to, prema Branimirovim rečima, ne čine samo pomoću opštepoznatog sajta Poslovi Infostud. Tu su, između ostalog, i Polovni automobili, Osiguranik, a od skoro i sajt 4zida kojim je ova kompanija ušla i na tržište nekretnina.

Od školovanja, preko prvog posla do automobila i kuće. Infostudovci svoje korisnike prate kroz različite životne faze.

Zajednička crta svim ovim vertikalama, kako kaže Branimir, jeste to da se one naslanjaju na neki od već postojećih biznisa. „Na primer, na Polovne automobile smo nadovezali sajt Mojagaraza.rs i Internet Prodaju Guma. Na opšti sajt za zapošljavanje nadovezali smo sajt specijalizovan za IT kandidate, kao i aplikaciju Poslonaut koja je namenjena takozvanim privremenim zanimanjima, onim koja su slabije plaćena i ne zahtevaju visoku stručnu spremu“, objašnjava on.

Morate da znate kada da odustanete

Pa ipak, kako to obično biva, nije svaki projekat doživeo uspeh. Neki poput Zujanja (pokušaja stvaranja društvene mreže koja je ugašena 2007. godine) nisu donosili rezultate, pa su posle određenog vremena ugašani. U poslovanju, kao i u ostalim segmentima života, jedno od najtežih pitanja koje se može postaviti jeste – kako znaš kada je kraj? Branimir objašnjava:

U početku smo bili dosta sentimentalni i otezali sa rešavanjem neuspešnih projekata, kojih je bilo dosta. S druge strane, jedna od naših snaga je spremnost na pametan rizik, pa nas je to i dovelo do dosta uspešnih projekata. Ključna stvar je jasno praćenje ključnih indikatora poslovanja i to ne nužno odmah finansijskih. Ako se usluga traži od strane korisnika i finansije će doći. Ali, ako ne uspevamo da imamo rast tih pokazatelja na vreme, izlazimo i prepuštamo nekome ko to bolje zna.

Još jedan od faktora koji je uticao na dalji razvoj firme i koji joj je dao dodatni „vetar u leđa“ i potrebno iskustvo je partnerstvo sa kompanijom Alma Media iz Finske, koja poseduje 25% kompanije i sa kojom Infostud razmenjuju znanja, ideje i projekte.

Branimir Gajić jedan je od osnivača Infostuda koji je 2000. godine pokrenut kao pionirski web projekat u Srbiji.

Kako naš sagovornik kaže, partnerstvo sa Daily Mail grupacijom, a potom sa Alma Mediom koja je otkupila deo kompanije koji je posedovao Daily Mail, došlo je u trenutku kada je kompanija već bila lider u segmentu zapošljavanja i obrazovanja, te da su kroz pomenutu saradnju dobili pouzdane partnere koji rade nešto slično u desetak zemalja u okruženju. Međutim, inostrani partneri ne znače nužno i širenje na strano tržište, iako je i to jedna od ideja čelnih ljudi kompanije. Gajić dodaje:

Širenje na inostrana tržišta jeste u našem strateškom planu – što zbog geografske diverzifikacije prihoda, što zbog pristupa bogatijim tržištima. Ali još ne znamo kada će to vreme doći. Ne želimo da se odlučimo na taj korak pre nego što imamo prozivod za tako nešto, kao i organizacionu spremnost.

Decentralizacija poslovanja presudna za rast

Jedan od izazova prilikom napretka i širenja kompanije, što na inostranom, što na domaćem planu, jeste to da vrh firme ima sve manje kontrole nad svakodnevnim poslovanjem, te top menadžment mora prihvatiti princip poslovanja koji podrazumeva da viši menadžment prepušta donošenje određenih odluka nižim ešalonima, ne bi li se taj proces učinio što efikasnijim. To je još jedna od tajni uspeha ovog tech giganta iz Subotice. Branimir na to dodaje:

Decentralizacija, koliko god da je dobra, sa sobom nosi i određene izazove. Ono što može biti minus ukoliko se njim ne bavite, jeste kreiranje „silosa znanja“ u pojedinačnim biznisima i manja saradnja između njih (u smislu da svaki biznis razvija neko svoje znanje na osnovu iskustva, ali se to slabije širi na druge različite biznise unutar Infostud grupe).

Negativan aspekt, pored toga, može biti i teže koncentrisanje resursa i znanja za veće projekte. „U tom smislu u narednom periodu kao firma želimo da se fokusiramo na unapređenje razmene znanja i saradnje između naših različitih biznisa“, naglašava on.

Nove kancelarije u Subotici smeštene su u zgradi hotela Galleria gde trenutno boravi najveći deo Infostudovaca.

Da bi proces decentralizacije bio uspešan, faktor koji se može smatrati ključnim su, ni manje ni više, upravo ljudi. „Zaposleni su ti koji preuzimaju ogroman stepen odgovornosti i za uspehe i za greške, kojih će svakako biti i od kojih ne bi trebalo zazirati, pogotovo kada imate 170 ljudi“, smatra Branimir. To je ujedno i razlog zašto u kompaniji Infostud ne postoji sektor za inovacije – one su nešto čime bi svaki čovek u kompaniji trebalo da se bavi i zato svaki novozaposleni dobija vodič koji će mu na detaljan način objasniti vrednosti i način poslovanja kompanije:

Uspeh poslovanja treba tražiti u menadžment stilu koji podstiče otvorenost, fer odnose i orijentisanost na razvoj. Iz toga proističe i stalna borba da razumemo korisnike i unapredimo usluge koje im pružamo. To dovodi do puno novih inicijativa i unapređenja organizacija i solidno nam ide, iako moram da priznam da još imamo veliki domaći u tom segmentu.

Međutim, kako Branimir ističe pred kraj našeg razgovora, sebično je da neko samo sebe razvija, te napredak jednog sektora (poput IT-ja) može i treba da dovede do unapređenja celokupne privrede, od čega će svi imati koristi.

Odgovornost pojedinaca, ulaganje u zaposlene i fokusiranost na rezultate uzdigli su Infostud grupu u sam vrh domaćih tehnoloških kompanija.

Zato je ova kompanija i uložila u otvaranje HUB-a Infostud u Subotici i razvoj Startit centra Subotica. Pored toga Infostud je bila jedna od kompanija koja je svojom ekspertizom pomogla pilot program prekvalifikacije u IT sektor koji sprovodi Vlada Srbije i koji je imao za cilj da 100 polaznika osposobi za rad u IT sektoru. Sa druge strane, nisu se zadržali samo na lokalnom nivou:

Aktivni smo na nivou nacije, pa smo tako sa još osam tehnoloških kompanija osnovali Inicijativu digitalna Srbija koja ima za cilj da pomogne našoj zemlji da se razvije u oblasti digitalnih tehnologija.

Na pitanje Netokracije koje se odnosilo na planove za predstojeći period, naš sagovornik kaže da se za sada ne očekuju širenja na nove biznise, te da se nikad ne zna. Fokus će biti na jači napredak postojećih biznisa, ali i na ubrzavanje rada kroz brže odlučivanje i alociranje prava i odgovornosti. „Takođe, bavićemo se ozbiljno praksama razmene znanja, a i planiramo da uradimo prve interne projekte bazirane na mašinskom učenju”, zaključio je Branimir.

Ostavi komentar

  1. dimitrije

    dimitrije

    29. 12. 2017. u 00:47 Odgovori

    jednostavno u pravo vreme su počeli sa pričom , danas za postizanje tog uspeha trebalo bi im daleko više investiranja u marketing nego 2000 – te .

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.