Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

U punoj sali beogradskog Doma omladine, juče je lansiran veliki projekat za razvoj ovdašnjeg IT sektora pod nazivom Inicijativa Digitalna Srbija. Iza udruženja stale su vodeće tehnološke kompanije Nordeus, Infostud, SB Genomics, Telenor, Telekom Srbija, Price Waterhouse Cooper, Microsoft Srbija i Ringier Axel Springer sa ciljem da se ojačaju svi aspekti uspešnog digitalnog te visoko-tehnološkog inovacinog sistema. Nemali zadatak, vodi i do pitanja - može li i na koji način Srbija nadoknaditi godine kašnjenja za informatički razvijenim zemljama?

Ringier Axel Springer
Branko Milutinović, predsednik UO DSI predstavlja novu organizaciju.

Potencijal srpskog IT ekosistema i talentovani ljudi koji su upravo ovde realizovali svoje poslovne ciljeve, doprineli su izgradnji onoga što danas zovemo IT industrija u Srbiji koja slovi za jednu od najjačih privrednih grana. Jača čak i od srpske maline. Pogledamo li situaciju od pre samo nekoliko godina, videćemo da je sve više mladih koji žele da započnu svoje prve korake upravo u IT-ju. Potencijal je svakako tu, ali i prepreke koje se moraju ukloniti kako bi se taj isti potencijal iskoristio u pravom smeru.

Sa ciljem digitalizacije srpskog društva i osvešćivanjem na temu četvrte tehnološke revolucije, devet srpskih tehnoloških kompanija juče je predstavilo novo udruženje po imenu Inicijativa Digitalne Srbije (DSI) koja ima za cilj da predvodi nacionalnu inicijativu po pitanju jačanja informaciono-tehnološkog sektora, te u narednih deset godina u potpunosti transformiše Srbiju u jedno moderno, digitalno spremno i obrazovano društvo. Društvo u kojem će se industrija informacionih tehnologija razvijati i napredovati.

Srbija: Deset godina kasnije

Na čelu samog udruženja nalazi se Branko Milutinović, CEO i osnivač Nordeusa kao jedne od naših najuspešnijih domaćih IT kompanija – po mišljenju mnogih, osoba zbog koje bi ova inicijativa mogla imati i konkretnih efekata, pa čak i pored pomalo utopijske misije. Pozdravivši prisutne, Milutinović je istakao cilj Udruženja DSI: da za desetak godina, kada veštačka inteligencija bude sastavni deo naših života, kada se automobili budu vozili sami, kada svi zaborave šta je fotoaparat – Srbija neće biti izostavljena na svetskoj mapi, da neće osiromašiti i da se sistem vrednosti neće urušiti, kao i da mladi neće emigrirati u zemlje koje su se na vreme pripremile za digitalnu transformaciju.

Svesni da ogroman posao (koji bi mnogi kritičari nazvali i Sizifov) tek predstoji, iz Inicijative Digitalna Srbija kažu da će udruženje nastojati da iz korena promeni digitalnu sliku naše zemlje, a samim tim i prilagodi domaću ekonomiju poslovima budućnosti. Međutim, da bi se preskočila decenija kašnjenja za razvijenim zemljama i ispunili navedeni ciljevi, potrebna je široka i korenita promena na nivou čitavog društva, podrška države (pa čak i direktan uticaj na politiku), te pritisak uticajnih kompanija i organizacija kako bi prvobitne ideje urodile plodom. Da li imamo to što je potrebno?

Među zemljama koje su prepoznale važnost digitalizacije nalaze se Irska i Švajcarska čiji su predstavnici podelili sa prisutnima reči o tome kako su ove dve države uspele da se izbore za svoje mesto pod digitalnim Suncem. Iz DSI ne kriju da svoj zadatak baziraju na modelu ove dve zemlje – modelu koji se umnogome bazira na suštinskim promenama na polju edukacije, podrške startapima, organizaciji događaja, kao i stvaranju uslova za pokretanje i rad akceleratora i Venture Capital fondova. Jedan od početnih ciljeva u Švajcarskoj bio je to da svako dete u školi ima mogućnost da pohađa časove programiranja.

Kompleksna pitanja zahtevaju rad čitave zajednice

Kako je to Irskoj pošlo za rukom? Otkuda sve velike tehnološke kompanije baš tamo? Osim pozamašnih poreskih olakšica koje ne smemo izostaviti, gosti na jučerašnjem događaju izjavili su kako se ova država posvetila implementaciji velikih strukturalnih promena koje su rezultovale poboljnijom ekonomskom slikom i rastom bruto domaćeg proizvoda. Ipak, kako Rim nije izgrađen za dan, tako se ni ova ostrvska država nije digitalno transformisala preko noći. Promene su zahtevale veliko strpljenje i kompletno obnavljanje obrazovnog sistema i infrastrukture.

Bolna i komplikovana tema u Srbiji, no u to smo svi upućeni.

Bez svesti naroda da se vremena menjaju i da je potrebno ići u korak sa tehnološkim napretkom, nema nam ni ozbiljnog pomaka u digitalizaciji. Srbija, sem nekoliko pozitivnih primera, do sada pak nije pokazala spremnost da krupnim korakom krene napred. Istina, pojedinačne inicijative postoje, ali negde uvek nastane problem. Bilo da govorimo o procesu zamene zdravstvenih knjižica ili obaveznoj informatici. Negde, u nekom obliku, jave se kočničari. Kočničari u vidu naroda, interesnih grupa ili politički moćnih pojedinaca koji štite svoje interese. Želimo da menjamo naše društvo? Bolje da zasučemo rukave.

manifestu Udruženja DSI koji se nalazi na zvaničnom sajtu (možete ga preuzeti u .pdf formatu) jasno se stavlja do znanja da je za digitalnu transformaciju potrebna ujedinjena snaga u Srbiji, kao i osnovna infrastruktura putem koje će promene doći do krajnjih korisnika – u ovom slučaju našeg društva. U manifestu se pak navodi:

Fokusiranjem na velike šanse koje smo naveli, DSI će razviti programe koji će se baviti ozbiljnim i kompleksnim pitanjima, kako bi se omogućio napredak i rast u ovim granama privrede. Ova pitanja su previše sveobuhvatna da bi ih jedna organizacija sama mogla rešiti. Svesni smo da je neophodna bliska saradnja kako bi se stvorila značajna vrednost za sve učesnike u digitalnom ekosistemu.

Unificirana poruka i akcioni plan

Da najavljeni rezultati ne bi ostali samo slova na papiru, obrazivni sistem i privreda, zajedno sa IT organizacijama i drugim akterima, moraju se okupiti pod jedan zajednički cilj, pod jedan objedinjen i usklađen ekosistem. Sa jasnom porukom. Sa jasnim planom.

Da li je to Inicijativa Digitalna Srbija? Rečima mog kolege Mudrinića, sačekaćemo prve rezultate pa ćemo suditi. Ipak, imena ljudi, pojedinaca i kompanija koje su stale iza ove inicijative svakako obećavaju. Sa mnogima smo tokom godina radili i nastavljamo da radimo.

Kako stara japanska poslovica kaže, najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina. Najbolje vreme da transformišemo srpsko društvo je upravo danas. Upravo sad. Zato hajde da to konačno i uradimo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Startapi i poslovanje

3Lateral kupio parcelu u Novom Sadu vrednu €7,7 miliona evra – da li je na pomolu izgradnja njihovog kampusa?

3Lateral kupio je plac u Novom Sadu od skoro 6.500 m2, a koji je plaćen više od 7,7 miliona evra. Znači li to da ova kompanija planira gradnju kampusa?

Gaming

Ovi momci su vicešampioni eEuro 2020 i profesionalni PES igrači u Srbiji

Većina muške populacije je u školskim danima provodila vreme igrajući čuveni PES sa svojim drugarima. Još tada se znalo ko je glavni u kraju, ko ima talenta za ovu igru i ko 'puni mreže' protivnicima. Upravo taj 'PES talenat', Marko Roksić Roksa i Stefan Slavković Kepa podigli su na profesionalni nivo igranja ove igre, napravivši sjajne individualne i reprezentativne rezultate na svetskom nivou.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Upoznajte Stefana Feješa, najmlađeg programera koji radi u GitHubu i jedinog koji dolazi iz Srbije

Stefan Feješ ima 20 godina, fakultet bi trebalo da završi 2022. godine, a već je kreirao šesti najbrže rastući 'open source' projekat u 2018. godini, govorio na nekim od najpoznatijih 'tech' konferencija širom sveta, a prošlog meseca postao je i najmlađi član GitHub tima.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Startapi i poslovanje

ICT Hub Venture investirao u beogradski startap Trickest sa ciljem da se podrži razvoj rešenja u oblasti ‘cyber’ bezbednosti

ICT Hub Venture, investicioni fond sa sedištem u Beogradu koji ulaže u startape u ranoj fazi razvoja, investirao je u Trickest, beogradski startap koji se bavi 'cyber' bezbednošću. Cilj je da se podrži razvoj 'cloud-based' platforme koja će omogućiti dinamično testiranje radi pronalaska slabih tačaka i ranjivosti svakog sistema.

Gaming

Kako sam sa C# prešao na C++ i zašto to ne bih uspeo bez mentora?

Industrija video igara definitivno napreduje - kako na svetskoj tako i na domaćoj sceni. Ono što doprinosi njenoj ekspanziji je prisustvo raznih besplatnih 'subscription' ili 'premium game engine'-a, među kojima se najčešće nailazi na rešenja koja koriste C# ili C++. Ovo je moja priča kako sam sa prvog programskog jezika prešao na drugi.

Startapi i poslovanje

Payoneer potvrdio: Kartice su ponovo aktivne za sve korisnike

Kompanija Payoneer upravo je potvrdila da su njihove Prepaid Mastercard kartice ponovo aktivne nakon što je prošle nedelje 'fintech' kompanija Wirecard, njihov provajder, proglasila bankrot.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.