Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

U punoj sali beogradskog Doma omladine, juče je lansiran veliki projekat za razvoj ovdašnjeg IT sektora pod nazivom Inicijativa Digitalna Srbija. Iza udruženja stale su vodeće tehnološke kompanije Nordeus, Infostud, SB Genomics, Telenor, Telekom Srbija, Price Waterhouse Cooper, Microsoft Srbija i Ringier Axel Springer sa ciljem da se ojačaju svi aspekti uspešnog digitalnog te visoko-tehnološkog inovacinog sistema. Nemali zadatak, vodi i do pitanja - može li i na koji način Srbija nadoknaditi godine kašnjenja za informatički razvijenim zemljama?

Ringier Axel Springer
Branko Milutinović, predsednik UO DSI predstavlja novu organizaciju.

Potencijal srpskog IT ekosistema i talentovani ljudi koji su upravo ovde realizovali svoje poslovne ciljeve, doprineli su izgradnji onoga što danas zovemo IT industrija u Srbiji koja slovi za jednu od najjačih privrednih grana. Jača čak i od srpske maline. Pogledamo li situaciju od pre samo nekoliko godina, videćemo da je sve više mladih koji žele da započnu svoje prve korake upravo u IT-ju. Potencijal je svakako tu, ali i prepreke koje se moraju ukloniti kako bi se taj isti potencijal iskoristio u pravom smeru.

Sa ciljem digitalizacije srpskog društva i osvešćivanjem na temu četvrte tehnološke revolucije, devet srpskih tehnoloških kompanija juče je predstavilo novo udruženje po imenu Inicijativa Digitalne Srbije (DSI) koja ima za cilj da predvodi nacionalnu inicijativu po pitanju jačanja informaciono-tehnološkog sektora, te u narednih deset godina u potpunosti transformiše Srbiju u jedno moderno, digitalno spremno i obrazovano društvo. Društvo u kojem će se industrija informacionih tehnologija razvijati i napredovati.

Srbija: Deset godina kasnije

Na čelu samog udruženja nalazi se Branko Milutinović, CEO i osnivač Nordeusa kao jedne od naših najuspešnijih domaćih IT kompanija – po mišljenju mnogih, osoba zbog koje bi ova inicijativa mogla imati i konkretnih efekata, pa čak i pored pomalo utopijske misije. Pozdravivši prisutne, Milutinović je istakao cilj Udruženja DSI: da za desetak godina, kada veštačka inteligencija bude sastavni deo naših života, kada se automobili budu vozili sami, kada svi zaborave šta je fotoaparat – Srbija neće biti izostavljena na svetskoj mapi, da neće osiromašiti i da se sistem vrednosti neće urušiti, kao i da mladi neće emigrirati u zemlje koje su se na vreme pripremile za digitalnu transformaciju.

Svesni da ogroman posao (koji bi mnogi kritičari nazvali i Sizifov) tek predstoji, iz Inicijative Digitalna Srbija kažu da će udruženje nastojati da iz korena promeni digitalnu sliku naše zemlje, a samim tim i prilagodi domaću ekonomiju poslovima budućnosti. Međutim, da bi se preskočila decenija kašnjenja za razvijenim zemljama i ispunili navedeni ciljevi, potrebna je široka i korenita promena na nivou čitavog društva, podrška države (pa čak i direktan uticaj na politiku), te pritisak uticajnih kompanija i organizacija kako bi prvobitne ideje urodile plodom. Da li imamo to što je potrebno?

Među zemljama koje su prepoznale važnost digitalizacije nalaze se Irska i Švajcarska čiji su predstavnici podelili sa prisutnima reči o tome kako su ove dve države uspele da se izbore za svoje mesto pod digitalnim Suncem. Iz DSI ne kriju da svoj zadatak baziraju na modelu ove dve zemlje – modelu koji se umnogome bazira na suštinskim promenama na polju edukacije, podrške startapima, organizaciji događaja, kao i stvaranju uslova za pokretanje i rad akceleratora i Venture Capital fondova. Jedan od početnih ciljeva u Švajcarskoj bio je to da svako dete u školi ima mogućnost da pohađa časove programiranja.

Kompleksna pitanja zahtevaju rad čitave zajednice

Kako je to Irskoj pošlo za rukom? Otkuda sve velike tehnološke kompanije baš tamo? Osim pozamašnih poreskih olakšica koje ne smemo izostaviti, gosti na jučerašnjem događaju izjavili su kako se ova država posvetila implementaciji velikih strukturalnih promena koje su rezultovale poboljnijom ekonomskom slikom i rastom bruto domaćeg proizvoda. Ipak, kako Rim nije izgrađen za dan, tako se ni ova ostrvska država nije digitalno transformisala preko noći. Promene su zahtevale veliko strpljenje i kompletno obnavljanje obrazovnog sistema i infrastrukture.

Bolna i komplikovana tema u Srbiji, no u to smo svi upućeni.

Bez svesti naroda da se vremena menjaju i da je potrebno ići u korak sa tehnološkim napretkom, nema nam ni ozbiljnog pomaka u digitalizaciji. Srbija, sem nekoliko pozitivnih primera, do sada pak nije pokazala spremnost da krupnim korakom krene napred. Istina, pojedinačne inicijative postoje, ali negde uvek nastane problem. Bilo da govorimo o procesu zamene zdravstvenih knjižica ili obaveznoj informatici. Negde, u nekom obliku, jave se kočničari. Kočničari u vidu naroda, interesnih grupa ili politički moćnih pojedinaca koji štite svoje interese. Želimo da menjamo naše društvo? Bolje da zasučemo rukave.

manifestu Udruženja DSI koji se nalazi na zvaničnom sajtu (možete ga preuzeti u .pdf formatu) jasno se stavlja do znanja da je za digitalnu transformaciju potrebna ujedinjena snaga u Srbiji, kao i osnovna infrastruktura putem koje će promene doći do krajnjih korisnika – u ovom slučaju našeg društva. U manifestu se pak navodi:

Fokusiranjem na velike šanse koje smo naveli, DSI će razviti programe koji će se baviti ozbiljnim i kompleksnim pitanjima, kako bi se omogućio napredak i rast u ovim granama privrede. Ova pitanja su previše sveobuhvatna da bi ih jedna organizacija sama mogla rešiti. Svesni smo da je neophodna bliska saradnja kako bi se stvorila značajna vrednost za sve učesnike u digitalnom ekosistemu.

Unificirana poruka i akcioni plan

Da najavljeni rezultati ne bi ostali samo slova na papiru, obrazivni sistem i privreda, zajedno sa IT organizacijama i drugim akterima, moraju se okupiti pod jedan zajednički cilj, pod jedan objedinjen i usklađen ekosistem. Sa jasnom porukom. Sa jasnim planom.

Da li je to Inicijativa Digitalna Srbija? Rečima mog kolege Mudrinića, sačekaćemo prve rezultate pa ćemo suditi. Ipak, imena ljudi, pojedinaca i kompanija koje su stale iza ove inicijative svakako obećavaju. Sa mnogima smo tokom godina radili i nastavljamo da radimo.

Kako stara japanska poslovica kaže, najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina. Najbolje vreme da transformišemo srpsko društvo je upravo danas. Upravo sad. Zato hajde da to konačno i uradimo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.