Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

U punoj sali beogradskog Doma omladine, juče je lansiran veliki projekat za razvoj ovdašnjeg IT sektora pod nazivom Inicijativa Digitalna Srbija. Iza udruženja stale su vodeće tehnološke kompanije Nordeus, Infostud, SB Genomics, Telenor, Telekom Srbija, Price Waterhouse Cooper, Microsoft Srbija i Ringier Axel Springer sa ciljem da se ojačaju svi aspekti uspešnog digitalnog te visoko-tehnološkog inovacinog sistema. Nemali zadatak, vodi i do pitanja - može li i na koji način Srbija nadoknaditi godine kašnjenja za informatički razvijenim zemljama?

Ringier Axel Springer
Branko Milutinović, predsednik UO DSI predstavlja novu organizaciju.

Potencijal srpskog IT ekosistema i talentovani ljudi koji su upravo ovde realizovali svoje poslovne ciljeve, doprineli su izgradnji onoga što danas zovemo IT industrija u Srbiji koja slovi za jednu od najjačih privrednih grana. Jača čak i od srpske maline. Pogledamo li situaciju od pre samo nekoliko godina, videćemo da je sve više mladih koji žele da započnu svoje prve korake upravo u IT-ju. Potencijal je svakako tu, ali i prepreke koje se moraju ukloniti kako bi se taj isti potencijal iskoristio u pravom smeru.

Sa ciljem digitalizacije srpskog društva i osvešćivanjem na temu četvrte tehnološke revolucije, devet srpskih tehnoloških kompanija juče je predstavilo novo udruženje po imenu Inicijativa Digitalne Srbije (DSI) koja ima za cilj da predvodi nacionalnu inicijativu po pitanju jačanja informaciono-tehnološkog sektora, te u narednih deset godina u potpunosti transformiše Srbiju u jedno moderno, digitalno spremno i obrazovano društvo. Društvo u kojem će se industrija informacionih tehnologija razvijati i napredovati.

Srbija: Deset godina kasnije

Na čelu samog udruženja nalazi se Branko Milutinović, CEO i osnivač Nordeusa kao jedne od naših najuspešnijih domaćih IT kompanija – po mišljenju mnogih, osoba zbog koje bi ova inicijativa mogla imati i konkretnih efekata, pa čak i pored pomalo utopijske misije. Pozdravivši prisutne, Milutinović je istakao cilj Udruženja DSI: da za desetak godina, kada veštačka inteligencija bude sastavni deo naših života, kada se automobili budu vozili sami, kada svi zaborave šta je fotoaparat – Srbija neće biti izostavljena na svetskoj mapi, da neće osiromašiti i da se sistem vrednosti neće urušiti, kao i da mladi neće emigrirati u zemlje koje su se na vreme pripremile za digitalnu transformaciju.

Svesni da ogroman posao (koji bi mnogi kritičari nazvali i Sizifov) tek predstoji, iz Inicijative Digitalna Srbija kažu da će udruženje nastojati da iz korena promeni digitalnu sliku naše zemlje, a samim tim i prilagodi domaću ekonomiju poslovima budućnosti. Međutim, da bi se preskočila decenija kašnjenja za razvijenim zemljama i ispunili navedeni ciljevi, potrebna je široka i korenita promena na nivou čitavog društva, podrška države (pa čak i direktan uticaj na politiku), te pritisak uticajnih kompanija i organizacija kako bi prvobitne ideje urodile plodom. Da li imamo to što je potrebno?

Među zemljama koje su prepoznale važnost digitalizacije nalaze se Irska i Švajcarska čiji su predstavnici podelili sa prisutnima reči o tome kako su ove dve države uspele da se izbore za svoje mesto pod digitalnim Suncem. Iz DSI ne kriju da svoj zadatak baziraju na modelu ove dve zemlje – modelu koji se umnogome bazira na suštinskim promenama na polju edukacije, podrške startapima, organizaciji događaja, kao i stvaranju uslova za pokretanje i rad akceleratora i Venture Capital fondova. Jedan od početnih ciljeva u Švajcarskoj bio je to da svako dete u školi ima mogućnost da pohađa časove programiranja.

Kompleksna pitanja zahtevaju rad čitave zajednice

Kako je to Irskoj pošlo za rukom? Otkuda sve velike tehnološke kompanije baš tamo? Osim pozamašnih poreskih olakšica koje ne smemo izostaviti, gosti na jučerašnjem događaju izjavili su kako se ova država posvetila implementaciji velikih strukturalnih promena koje su rezultovale poboljnijom ekonomskom slikom i rastom bruto domaćeg proizvoda. Ipak, kako Rim nije izgrađen za dan, tako se ni ova ostrvska država nije digitalno transformisala preko noći. Promene su zahtevale veliko strpljenje i kompletno obnavljanje obrazovnog sistema i infrastrukture.

Bolna i komplikovana tema u Srbiji, no u to smo svi upućeni.

Bez svesti naroda da se vremena menjaju i da je potrebno ići u korak sa tehnološkim napretkom, nema nam ni ozbiljnog pomaka u digitalizaciji. Srbija, sem nekoliko pozitivnih primera, do sada pak nije pokazala spremnost da krupnim korakom krene napred. Istina, pojedinačne inicijative postoje, ali negde uvek nastane problem. Bilo da govorimo o procesu zamene zdravstvenih knjižica ili obaveznoj informatici. Negde, u nekom obliku, jave se kočničari. Kočničari u vidu naroda, interesnih grupa ili politički moćnih pojedinaca koji štite svoje interese. Želimo da menjamo naše društvo? Bolje da zasučemo rukave.

manifestu Udruženja DSI koji se nalazi na zvaničnom sajtu (možete ga preuzeti u .pdf formatu) jasno se stavlja do znanja da je za digitalnu transformaciju potrebna ujedinjena snaga u Srbiji, kao i osnovna infrastruktura putem koje će promene doći do krajnjih korisnika – u ovom slučaju našeg društva. U manifestu se pak navodi:

Fokusiranjem na velike šanse koje smo naveli, DSI će razviti programe koji će se baviti ozbiljnim i kompleksnim pitanjima, kako bi se omogućio napredak i rast u ovim granama privrede. Ova pitanja su previše sveobuhvatna da bi ih jedna organizacija sama mogla rešiti. Svesni smo da je neophodna bliska saradnja kako bi se stvorila značajna vrednost za sve učesnike u digitalnom ekosistemu.

Unificirana poruka i akcioni plan

Da najavljeni rezultati ne bi ostali samo slova na papiru, obrazivni sistem i privreda, zajedno sa IT organizacijama i drugim akterima, moraju se okupiti pod jedan zajednički cilj, pod jedan objedinjen i usklađen ekosistem. Sa jasnom porukom. Sa jasnim planom.

Da li je to Inicijativa Digitalna Srbija? Rečima mog kolege Mudrinića, sačekaćemo prve rezultate pa ćemo suditi. Ipak, imena ljudi, pojedinaca i kompanija koje su stale iza ove inicijative svakako obećavaju. Sa mnogima smo tokom godina radili i nastavljamo da radimo.

Kako stara japanska poslovica kaže, najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina. Najbolje vreme da transformišemo srpsko društvo je upravo danas. Upravo sad. Zato hajde da to konačno i uradimo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Tehnologija

Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

U misiji da demistifikujemo AI i konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI 'hype' organizujemo prvi internacionalni Brain Summit. Do tada, koje predrasude u vezi veštačke inteligencije vi imate?

Startapi i poslovanje

Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za preko 1.000 klijenata širom sveta

U trenutku kada se u mnogim kompanijama javlja dodatna potreba za optimizacijom radnih procesa i povećanjem efikasnosti, nameće se i potreba za savremenim alatima koji im u tome mogu pomoći. Jedan od njih je i Workpuls.