Da li je srpsko društvo zaista spremno za digitalnu transformaciju?

Potencijal srpskog IT ekosistema i talentovani ljudi koji su upravo ovde realizovali svoje poslovne ciljeve, doprineli su izgradnji onoga što danas zovemo IT industrija u Srbiji koja slovi za jednu od najjačih privrednih grana. Jača čak i od srpske maline. Pogledamo li situaciju od pre samo nekoliko godina, videćemo da je sve više mladih koji žele da započnu svoje prve korake upravo u IT-ju. Potencijal je svakako tu, ali i prepreke koje se moraju ukloniti kako bi se taj isti potencijal iskoristio u pravom smeru.

Sa ciljem digitalizacije srpskog društva i osvešćivanjem na temu četvrte tehnološke revolucije, devet srpskih tehnoloških kompanija juče je predstavilo novo udruženje po imenu Inicijativa Digitalne Srbije (DSI) koja ima za cilj da predvodi nacionalnu inicijativu po pitanju jačanja informaciono-tehnološkog sektora, te u narednih deset godina u potpunosti transformiše Srbiju u jedno moderno, digitalno spremno i obrazovano društvo. Društvo u kojem će se industrija informacionih tehnologija razvijati i napredovati.

Srbija: Deset godina kasnije

Na čelu samog udruženja nalazi se Branko Milutinović, CEO i osnivač Nordeusa kao jedne od naših najuspešnijih domaćih IT kompanija – po mišljenju mnogih, osoba zbog koje bi ova inicijativa mogla imati i konkretnih efekata, pa čak i pored pomalo utopijske misije. Pozdravivši prisutne, Milutinović je istakao cilj Udruženja DSI: da za desetak godina, kada veštačka inteligencija bude sastavni deo naših života, kada se automobili budu vozili sami, kada svi zaborave šta je fotoaparat – Srbija neće biti izostavljena na svetskoj mapi, da neće osiromašiti i da se sistem vrednosti neće urušiti, kao i da mladi neće emigrirati u zemlje koje su se na vreme pripremile za digitalnu transformaciju.

Svesni da ogroman posao (koji bi mnogi kritičari nazvali i Sizifov) tek predstoji, iz Inicijative Digitalna Srbija kažu da će udruženje nastojati da iz korena promeni digitalnu sliku naše zemlje, a samim tim i prilagodi domaću ekonomiju poslovima budućnosti. Međutim, da bi se preskočila decenija kašnjenja za razvijenim zemljama i ispunili navedeni ciljevi, potrebna je široka i korenita promena na nivou čitavog društva, podrška države (pa čak i direktan uticaj na politiku), te pritisak uticajnih kompanija i organizacija kako bi prvobitne ideje urodile plodom. Da li imamo to što je potrebno?

Među zemljama koje su prepoznale važnost digitalizacije nalaze se Irska i Švajcarska čiji su predstavnici podelili sa prisutnima reči o tome kako su ove dve države uspele da se izbore za svoje mesto pod digitalnim Suncem. Iz DSI ne kriju da svoj zadatak baziraju na modelu ove dve zemlje – modelu koji se umnogome bazira na suštinskim promenama na polju edukacije, podrške startapima, organizaciji događaja, kao i stvaranju uslova za pokretanje i rad akceleratora i Venture Capital fondova. Jedan od početnih ciljeva u Švajcarskoj bio je to da svako dete u školi ima mogućnost da pohađa časove programiranja.

Kompleksna pitanja zahtevaju rad čitave zajednice

Kako je to Irskoj pošlo za rukom? Otkuda sve velike tehnološke kompanije baš tamo? Osim pozamašnih poreskih olakšica koje ne smemo izostaviti, gosti na jučerašnjem događaju izjavili su kako se ova država posvetila implementaciji velikih strukturalnih promena koje su rezultovale poboljnijom ekonomskom slikom i rastom bruto domaćeg proizvoda. Ipak, kako Rim nije izgrađen za dan, tako se ni ova ostrvska država nije digitalno transformisala preko noći. Promene su zahtevale veliko strpljenje i kompletno obnavljanje obrazovnog sistema i infrastrukture.

Bolna i komplikovana tema u Srbiji, no u to smo svi upućeni.

Bez svesti naroda da se vremena menjaju i da je potrebno ići u korak sa tehnološkim napretkom, nema nam ni ozbiljnog pomaka u digitalizaciji. Srbija, sem nekoliko pozitivnih primera, do sada pak nije pokazala spremnost da krupnim korakom krene napred. Istina, pojedinačne inicijative postoje, ali negde uvek nastane problem. Bilo da govorimo o procesu zamene zdravstvenih knjižica ili obaveznoj informatici. Negde, u nekom obliku, jave se kočničari. Kočničari u vidu naroda, interesnih grupa ili politički moćnih pojedinaca koji štite svoje interese. Želimo da menjamo naše društvo? Bolje da zasučemo rukave.

U manifestu Udruženja DSI koji se nalazi na zvaničnom sajtu (možete ga preuzeti u .pdf formatu) jasno se stavlja do znanja da je za digitalnu transformaciju potrebna ujedinjena snaga u Srbiji, kao i osnovna infrastruktura putem koje će promene doći do krajnjih korisnika – u ovom slučaju našeg društva. U manifestu se pak navodi:

Fokusiranjem na velike šanse koje smo naveli, DSI će razviti programe koji će se baviti ozbiljnim i kompleksnim pitanjima, kako bi se omogućio napredak i rast u ovim granama privrede. Ova pitanja su previše sveobuhvatna da bi ih jedna organizacija sama mogla rešiti. Svesni smo da je neophodna bliska saradnja kako bi se stvorila značajna vrednost za sve učesnike u digitalnom ekosistemu.

Unificirana poruka i akcioni plan

Da najavljeni rezultati ne bi ostali samo slova na papiru, obrazivni sistem i privreda, zajedno sa IT organizacijama i drugim akterima, moraju se okupiti pod jedan zajednički cilj, pod jedan objedinjen i usklađen ekosistem. Sa jasnom porukom. Sa jasnim planom.

Da li je to Inicijativa Digitalna Srbija? Rečima mog kolege Mudrinića, sačekaćemo prve rezultate pa ćemo suditi. Ipak, imena ljudi, pojedinaca i kompanija koje su stale iza ove inicijative svakako obećavaju. Sa mnogima smo tokom godina radili i nastavljamo da radimo.

Kako stara japanska poslovica kaže, najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina. Najbolje vreme da transformišemo srpsko društvo je upravo danas. Upravo sad. Zato hajde da to konačno i uradimo.