Niko nije nezamenljiv, osim ako nije neophodan ili neprocenjiv

Ova popularna doskočica iz perioda uljuljkane 7-15h industrije sa kraja prethodnog veka je sve ređa među današnjim “šljakerima”. Nema više prasetine preko sindikata, nema više prejeftinih letovanja u firminom odmaralištu na crnogorskom primorju.

Čizma kapitalizma nemilosrdno gazi, plata najnormalnije kasni, strah od dobijanja otkaza se uvukao svima u kosti. Retko koja firma je pet-friendly (jer skoro niko ne radi do 5pm), a i vikendima mora da se radi ako direktor podvikne. Ne dopada ti se? Niko nije nezamenljiv, vrata su u onom pravcu. I dok potpisuješ sporazumni raskid ugovora, novom kolegi već pokazuju ćošak u kojem će sedeti i objašnjavaju kako pauza za ručak ne ulazi u osmočasovno radno vreme…

Ukoliko ti politička pripadnost nije boldovana stavka u CV-u (u delu “hobi”) i ukoliko ti državni posao nije dream-job i najdalje dokle želiš da dobaciš, ozbiljno razmotri svoje opcije. Čak i da imaš dobru vezu u državnom preduzeću, ozbiljno razmotri svoje opcije jer već sa prvom promenom pravca duvanja vetra, zajedno sa njim lako možeš da odletiš i ti…

Niko nije nezamenljiv – osim ako nije neophodan ili neprocenjiv

Nisu samo lenjost, slab učinak ili nedostatak motiva opasnosti koje prete našim radnim mestima. Naš opstanak i nada da ćemo ikada doživeti penziju je uslovljen digitalnom pismenošću, kao što reče Minić. Računari i automatizacija preuzimaju poslove od ljudi i unose dodatni strah od masovne nezaposlenosti. Teorije zavere kažu da je u pitanju način da se eliminiše srednji stalež radničke klase ili da je u toku kreiranje novog svetskog poretka i podele bogatstva zasnovanog na podacima i kripto-valutama. Ipak…

Ne brinite, puška je zakočena!

Jednačina sa automatizacijom je (u teoriji) prilično jednostavna i u njoj nema novih nepoznatih: automatizacija poslova dovodi do manjih troškova, manji troškovi dovode do manjih cena. Kada su cene smanjene povećava se potražnja, a kada se potražnja poveća dovoljno da nadomesti smanjenje cena, zapošljavanje se povećava. Zaključak: automatizacija ne smanjuje zaposlenost, već je povećava.

Promene koje donose industrijske revolucije nisu ništa novo, računari automatizuju brojne radne procese već trideset godina. Čak i pre toga, automatizacija u industrijama tekstila i prozivodnje čelika su dovele do ogromnog porasta zaposlenih u proizvodnji, a ne do smanjenja.

Nema mesta za paniku! Ukoliko je posao kojim se bavite (ili kojim planirate da se bavite) ugrožen, a dovoljno jako želite da radite na sebi, svojim veštinama, znanjima i iskustvima – ne može vam niko ništa! Jači ste od (računarske) sudbine!

Automatizacija bilo čega uopšte nije tako brz i jednostavan proces za onoga ko automatizaciju uvodi u svoje poslovanje. Kada računari počnu da rade posao ljudi, potreba za ljudima obično poraste, kao što poraste i broj nekih novih mogućnosti. Balans svakako ne ide u prilog povećanju nezaposlenosti, jer kako neka istraživanja pokazuju, broj radnih mesta koje je korišćenje računara iskorenilo nije veći od broja radnih mesta stvorenih na ovaj način.

Gde je automatizacija, tu je uvek i optimizacija procesa. Optimizaciju obično mora da radi čovek, jer veštačka inteligencija ne može da vodi računa o nekim stvarima. Sve dok ljudi čiji su poslovi ugroženi žele da nauče nove stvari i kako da koriste nove alate, automatizacija ne treba da ih plaši. Ipak, to nije razlog za opuštanjem ako je vam je posao u rizičnoj grupi.

Koji poslovi nisu u rizičnoj grupi?

Najpre treba biti potpuno svestan koji poslovi jesu u rizičnoj grupi. Svi oni poslovi sačinjeni od aktivnosti koje se identično ponavljaju ili se se zasnivaju na fizičkoj aktivnosti i upravljanje mašinama, u okruženju koje je potpuno predvidivo su u rizičnoj grupi. Tu zaista ima puno toga, od šalterskih službenika to operatora u telemarketingu. Primera radi, chat-botovi uveliko preuzimaju ovaj deo kolača.

Koliko god nije lako smatrati ljudsku vrstu nezamenljivom, tržište rada je ipak delimično predvidivo. Ono što je izvesno je da niko više sa sigurnošću ne može da planira dugoročno svoj karijerni put i da će sve ove promene uticati na sve nivoe društva.

Iako je veoma teško pretpostaviti šta će se promeniti u narednih 20 godina, ono što budućnost nekog posla čini sigurnim je:

1. Visoka nepredvidivost – svi oni poslovi koji puno variraju od slučaja do slučaja, gde ne postoje šabloni radnih aktivnosti će teško biti zamenjeni robotima i mašinama
2. Kreativnost stvaranja – iako već sada računari sami komponuju muziku i kreiraju slike, kreativnost koja se ispoljava od strane čoveka verovatno nikada neće biti potpuno zamenjena. Kreativnost se može ispoljavati od umetnosti, preko nauke, do osmiščjavanja novih biznis modela.
3. Kompleksnost i neophodnost kreiranja bliskih međuljudskih odnosa

Ako pričamo o automatizaciji, računarima i robotima, ono što je prilično sigurna i future-proof industrija su informacione i digitalne tehnologije i ovo nije potrebno dodatno objašnjavati. Od programiranja, do digitalnog marketinga, od osnovnog korišćenja računara i softverskih poslovnih alata do digitalne pismenosti i veštine online komunikacije. U malom, srednjem ili enterprise biznisu. Ova industrija je prilično široka i već sada obuhvata veliki broj poslova u svim vertikalama, od agrikulture do umetnosti. Digital je već sada svuda oko nas i veliki broj kompanija još uvek prolazi kroz proces svoje digitalne transformacije. To je dobra vest, jer nigde ne kasnite.

Potrebno je “samo” da krenete.  Možda se najbolja strategija zasniva na sledećem: ne treba se slepo držati samo jednog posla, znanja ili veštine.

Diverzifikujte svoj portfolio i prepoznajte talente na kojima ćete raditi i unaprediti ih do momenta kada ćete na tržištu rada postati dovoljno konkurentni da bi vam neko dao šansu i zaposlio vas. Kada se već zaposlite, nikako ne smete da stanete. Nastavite konstantno da radite na sebi, trudite se i koliko god bili demotivisani malom platom ili šefom psihopatom, uvek budite “čovek” prema drugima i gledajte da date svoj maksimum. Ako sve bude ok, nekoliko godina kasnije ćete prepoznati trenutak kada ste postali neophodni ili neprocenjivi. A onda je već lako, postali ste nezamenjivi.