Niko nije nezamenljiv, osim ako nije neophodan ili neprocenjiv

Niko nije nezamenljiv, osim ako nije neophodan ili neprocenjiv

'Ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko ja malo mogu da radim, hehehe'. Važi li ovo danas i zašto ne?

Ova popularna doskočica iz perioda uljuljkane 7-15h industrije sa kraja prethodnog veka je sve ređa među današnjim „šljakerima“. Nema više prasetine preko sindikata, nema više prejeftinih letovanja u firminom odmaralištu na crnogorskom primorju.

Čizma kapitalizma nemilosrdno gazi, plata najnormalnije kasni, strah od dobijanja otkaza se uvukao svima u kosti. Retko koja firma je pet-friendly (jer skoro niko ne radi do 5pm), a i vikendima mora da se radi ako direktor podvikne. Ne dopada ti se? Niko nije nezamenljiv, vrata su u onom pravcu. I dok potpisuješ sporazumni raskid ugovora, novom kolegi već pokazuju ćošak u kojem će sedeti i objašnjavaju kako pauza za ručak ne ulazi u osmočasovno radno vreme…

Ukoliko ti politička pripadnost nije boldovana stavka u CV-u (u delu „hobi“) i ukoliko ti državni posao nije dream-job i najdalje dokle želiš da dobaciš, ozbiljno razmotri svoje opcije. Čak i da imaš dobru vezu u državnom preduzeću, ozbiljno razmotri svoje opcije jer već sa prvom promenom pravca duvanja vetra, zajedno sa njim lako možeš da odletiš i ti…

Niko nije nezamenljiv – osim ako nije neophodan ili neprocenjiv

Nisu samo lenjost, slab učinak ili nedostatak motiva opasnosti koje prete našim radnim mestima. Naš opstanak i nada da ćemo ikada doživeti penziju je uslovljen digitalnom pismenošću, kao što reče Minić. Računari i automatizacija preuzimaju poslove od ljudi i unose dodatni strah od masovne nezaposlenosti. Teorije zavere kažu da je u pitanju način da se eliminiše srednji stalež radničke klase ili da je u toku kreiranje novog svetskog poretka i podele bogatstva zasnovanog na podacima i kripto-valutama. Ipak…

Ne brinite, puška je zakočena!

Jednačina sa automatizacijom je (u teoriji) prilično jednostavna i u njoj nema novih nepoznatih: automatizacija poslova dovodi do manjih troškova, manji troškovi dovode do manjih cena. Kada su cene smanjene povećava se potražnja, a kada se potražnja poveća dovoljno da nadomesti smanjenje cena, zapošljavanje se povećava. Zaključak: automatizacija ne smanjuje zaposlenost, već je povećava.

Promene koje donose industrijske revolucije nisu ništa novo, računari automatizuju brojne radne procese već trideset godina. Čak i pre toga, automatizacija u industrijama tekstila i prozivodnje čelika su dovele do ogromnog porasta zaposlenih u proizvodnji, a ne do smanjenja.

Nema mesta za paniku! Ukoliko je posao kojim se bavite (ili kojim planirate da se bavite) ugrožen, a dovoljno jako želite da radite na sebi, svojim veštinama, znanjima i iskustvima – ne može vam niko ništa! Jači ste od (računarske) sudbine!

Automatizacija bilo čega uopšte nije tako brz i jednostavan proces za onoga ko automatizaciju uvodi u svoje poslovanje. Kada računari počnu da rade posao ljudi, potreba za ljudima obično poraste, kao što poraste i broj nekih novih mogućnosti. Balans svakako ne ide u prilog povećanju nezaposlenosti, jer kako neka istraživanja pokazuju, broj radnih mesta koje je korišćenje računara iskorenilo nije veći od broja radnih mesta stvorenih na ovaj način.

Automatizacija manuelnih radnji je neizbežna, ali to ne znači i smanjenje broja radnih mesta.

Gde je automatizacija, tu je uvek i optimizacija procesa. Optimizaciju obično mora da radi čovek, jer veštačka inteligencija ne može da vodi računa o nekim stvarima. Sve dok ljudi čiji su poslovi ugroženi žele da nauče nove stvari i kako da koriste nove alate, automatizacija ne treba da ih plaši. Ipak, to nije razlog za opuštanjem ako je vam je posao u rizičnoj grupi.

Koji poslovi nisu u rizičnoj grupi?

Najpre treba biti potpuno svestan koji poslovi jesu u rizičnoj grupi. Svi oni poslovi sačinjeni od aktivnosti koje se identično ponavljaju ili se se zasnivaju na fizičkoj aktivnosti i upravljanje mašinama, u okruženju koje je potpuno predvidivo su u rizičnoj grupi. Tu zaista ima puno toga, od šalterskih službenika to operatora u telemarketingu. Primera radi, chat-botovi uveliko preuzimaju ovaj deo kolača.

Koliko god nije lako smatrati ljudsku vrstu nezamenljivom, tržište rada je ipak delimično predvidivo. Ono što je izvesno je da niko više sa sigurnošću ne može da planira dugoročno svoj karijerni put i da će sve ove promene uticati na sve nivoe društva.

IT industrija već sada obuhvata veliki broj poslova u svim vertikalama, od agrikulture, preko medicine do umetnosti.

Iako je veoma teško pretpostaviti šta će se promeniti u narednih 20 godina, ono što budućnost nekog posla čini sigurnim je:

  1. Visoka nepredvidivost – svi oni poslovi koji puno variraju od slučaja do slučaja, gde ne postoje šabloni radnih aktivnosti će teško biti zamenjeni robotima i mašinama
  2. Kreativnost stvaranja – iako već sada računari sami komponuju muziku i kreiraju slike, kreativnost koja se ispoljava od strane čoveka verovatno nikada neće biti potpuno zamenjena. Kreativnost se može ispoljavati od umetnosti, preko nauke, do osmiščjavanja novih biznis modela.
  3. Kompleksnost i neophodnost kreiranja bliskih međuljudskih odnosa

Ako pričamo o automatizaciji, računarima i robotima, ono što je prilično sigurna i future-proof industrija su informacione i digitalne tehnologije i ovo nije potrebno dodatno objašnjavati. Od programiranja, do digitalnog marketinga, od osnovnog korišćenja računara i softverskih poslovnih alata do digitalne pismenosti i veštine online komunikacije. U malom, srednjem ili enterprise biznisu. Ova industrija je prilično široka i već sada obuhvata veliki broj poslova u svim vertikalama, od agrikulture do umetnosti. Digital je već sada svuda oko nas i veliki broj kompanija još uvek prolazi kroz proces svoje digitalne transformacije. To je dobra vest, jer nigde ne kasnite.

Potrebno je „samo“ da krenete.  Možda se najbolja strategija zasniva na sledećem: ne treba se slepo držati samo jednog posla, znanja ili veštine.

Diverzifikujte svoj portfolio i prepoznajte talente na kojima ćete raditi i unaprediti ih do momenta kada ćete na tržištu rada postati dovoljno konkurentni da bi vam neko dao šansu i zaposlio vas. Kada se već zaposlite, nikako ne smete da stanete. Nastavite konstantno da radite na sebi, trudite se i koliko god bili demotivisani malom platom ili šefom psihopatom, uvek budite „čovek“ prema drugima i gledajte da date svoj maksimum. Ako sve bude ok, nekoliko godina kasnije ćete prepoznati trenutak kada ste postali neophodni ili neprocenjivi. A onda je već lako, postali ste nezamenjivi.

Ostavi komentar

  1. Dusan Vukas

    Dusan Vukas

    30. 4. 2018. u 13:54 Odgovori

    Prvi deo teksta je jednostavno netacan. Istina, ovo nije prvi talas automatizacije ali se definitivno razlikuje od svega do sada vidjenog. Masine su sve pametnije i kreativnije i dosta poslova obavljaju bolje od ljudi. Zamislite za 20 godina dokle ce otici vestacka inteligencija? Najdarovitiji ljudi sveta razvijaju vestacku inteligenciju i mozete se kladiti da ce robot u 2035 godini biti pametniji i kreativniji od 99% ljudi u bilo kojoj oblasti.
    Naravno, oni najpametniji i najsposobniji homo sapiensi ce imati posao i za njih nema zime, a mi ostali itekako imamo razloga za brigu.
    Da ne bude zabune, slazem se da je ucenje i usavrsavanje neophodno i da su digitalne vestine od neprocenjivog znacaja.

    • Milica Z

      Milica Z

      1. 5. 2018. u 11:46 Odgovori

      Rekla bih da je svaka etapa u razvoju drustva bila nesto do tada nevidjeno a posebno, vezano za ovu temu, pojava industrije, kompjutera, interneta, robota… Svaki put smo u cudu i pomalo strahu kad se nadjemo ispred noviteta. Drugo, mislim da je i danas kompjuter pametniji i kreativniji od 99% ljudi, bez namere da vredjam, prosto statistike govore kolika je prosecna inteligencija. Takodje bih rekla i da je pomalo naivno verovati u teoriju zavere po kojoj ce robot da se pretvori u zlu masinu koja ce vladati svetom. Svaki robot, masina, program je stvoren ljudskom rukom i potrebno je dosta truda da se takvi sistemi odrzavaju (znaju programeri sa discus herniae) a lako se i uniste (flasicom vode npr 🙂 ). Zli vodja ipak ostaje covek.

  2. Milica Z

    Milica Z

    1. 5. 2018. u 12:17 Odgovori

    Uvodni deo o surovom direktoru mi je delovao nerealno zato sto sam imala na umu zapadnjacki kapitalizam. Onda sam se setila konkretnih primera pa shvatila da se radi o direktoru koji je jos uvek nosi u sebi tragove kapitalizma, seca se socijalizma i ne zna ni sam kad je iz mirnog, ususkanog mora, gde mu je radio ne radio svirao radio, bacen u uzburkano kapitalisticko more gde vrtoglavo brzo mora da uci da pliva. Digitalizacija je jos jedna relativno nova voda pa nosi sa sobom strahove. Moja generacija je u tinejdzerskim godinama prvi put videla mobilni telefon, koristila internet pa kasnije smart telefone. Mnogi kucni aparati su automatizovani, dakle ljudi sami traze male robote za svakodnevnu upotrebu, u Japanu su mnogo dalje od nas otisli sa time. U jednu ruku mi smo ti koji imamo potrebu ili prosto znatizelju a u isto vreme strahujemo od digitalizacije, sto je i normalno. Lepa je poruka na kraju koja motivise da se konstantno radi na sebi 🙂 svako moze nekako da doprinese.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

E-commerce

Gde je nestala besplatna poštarina i da li će AliExpress ikada vratiti ‘Free Shipping’ za Srbiju?

Pisanja medija s početka meseca o tome da AliExpress izbacuje 'free shipping' određenih proizvoda unelo je paniku među mnogima koji kupuju u ovoj online prodavnici. Mi smo analizirali šta je uzrok ovoj promeni i da li uskoro možemo očekivati da se stvari vrate u normalu.

Kultura 2.0

Kako ste danas?

Pre nekoliko godina jedan lanac privatnih zdravstvenih ustanova preplavio je Beograd bilbordima sa ovim pitanjem. I nikome ko je video nije bilo svejedno. 'Struka' se obrušila na kampanju, a suštinski ni tada ni danas nije bilo jasno koji je tačno problem sa tim što je komunicirano.

Propustili ste

Gaming

Kako predstaviti vašu igru publici kada su svi događaji otkazani – je li spas u pitchevima na daljinu?

Svetska zdravstvena kriza sa jedne strane doprinela je popularizaciji video igara, ali je druge strane uskratila šansu mnogim gejming studijima da izlažu svoje projekte pred publikom na konferencijama i događajima koji su u potpunosti otkazani.

Društvene mreže

Da se bijem sa policijom ne umem, al’ da gutam suzavac – to mogu

Utorak veče. Poput 9/11 i kula bliznakinja, prilepljen sam za TV i pratim dešavanja o kojima izveštavaju reporteri N1. Uživo, pod suzavcem. Za svojih 30 godina nagledao sam se protesta, stoga ne bih da romantizujem kako su ovi drugačiji i kako je diktaturi konačno došao kraj. Jedini kraj koji se nazire jeste apsolutna propast demokratije u Republici Srbiji... ako je ikada i bilo.

Tehnologija

Šta nam donose srpski AppStore i Apple Pay? (gost Ivan Jelić)

Moglo bi se reći da je ova godina za korisnike Apple uređaja u Srbiji konačno donela lepe stvari poput srpskog App Store-a, ali i drugih servisa ove kompanije. U novoj epizodi Netokracijinog podcasta govorili smo upravo o tome, ali i šta ova 'tech' kompanija sprema od novina za čitav svet.

Kultura 2.0

Serbian Bookers: Turizam je i dalje u lošem stanju, ali izdavači računaju na domaće turiste

Kako su se domaći digitalni iznajmljivači snašli tokom pandemije i kakva su im očekivanja za naredni period? Istraživanje platforme Serbian-Bookers ima odgovor.

Intervju

Kako je pandemija uticala na globalno tržište digitalnih usluga i koje pouke se mogu izvući

Ceo svet se preko noći promenio izbijanjem COVID-19 pandemije, a ovaj virus uticao je na sve segmente poslovanja, posebno na globalno tržište IT usluga. Ono je moralo da se prilagodi novonastaloj situaciji i zaposlenima u ovom sektoru nametne potpuno novi izazov - izgradnju internih resursa u cilju što boljeg odgovora na krizu.

Kultura 2.0

Da li i dalje čitamo stripove ili će ovaj kulturološki fenomen ostati u senci digitalizacije?

Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti! Da li i vi često citirate omiljene junake iz stripova, poput čuvenog Alana Forda i jesu li stripovi i dalje deo pop-kulture koji rado konzumirate? Oni su, zapravo, kult koji se ne da tako lako izgubiti u zaboravu, a mi smo analizirali da li će ove male, crtane knjižice i dalje nalaziti put do korisnika - čak i u vreme digitalizacije pisanog i crtanog sadržaja.