Brain Summit 2020: Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

U misiji da demistifikujemo AI i konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI 'hype' organizujemo prvi internacionalni Brain Summit. Do tada, koje predrasude u vezi veštačke inteligencije vi imate?

Otkako je dragi naš Arnold Švarceneger postao sinonim za AI celoj generaciji, mogućnosti zloupotrebe veštačke inteligencije sa kataklizmičkim scenarijom, tema veštačke inteligencije i njene aplikacije su izazivale (blagorečeno) kontroverzu. Daleko od toga da je to bio prvi od scenarija strave, ali za mene kao 90’s child, svakako je jedan od najupečatljivijih.

  • I’ll be back.
  • Nemoj, molim te.

Skočimo preko 20 godina unapred, vrtimo se u istom točku. Jedan od skorijih okršaja na tu temu su imali sam Elon Musk i Mark Zuckerberg, u kom je Musk rekao da smatra da AI ima potencijal da bude opasniji od nuklearne bombe. Da li nas posle čudi da je čovek privatnost-podataka-LOL, Mark Zuckerberg, bio prilično nepotrešen?

Btw, kako ste došli do ovog članka? Preko Facebook feed-a?

Bilo kako bilo, mi obični smrtnici, ipak ne razmišljamo toliko daleko u budućnost, a sam pojam AI je jasan tačno koliko i pojam digitalne transformacije. Znači, pakao. Kao što smo postali desensitizovani na privatnost podataka, tako retko pokušavamo da sagledamo AI iz jedne druge, kritičke, perspektive.

Dakle, gde grešimo?

Greška #1: AI kao tinejdžerski seks

Nedavno je neko rekao da je AI kao tinejdžerski seks. Svi misle da to svi drugi rade, u stvari niko nema pojma kako se to radi, ali niko ne želi da bude onaj koji to ne radi. Baš iz tog neznanja se stvara hype i potreba da se trči stazom za koju ne znamo gde to tačno vodi, pa se svaka automatizacija i svaki pomak firme zavija u celofan i zove AI.

Nedavno sam učestvovala u projektu vezanom za jednu satiričnu predstavu koja predviđa da se u budućnosti srpski pristup poslu pljunem-pa-zalepim neće promeniti uz citat: Kad te pitaju da li znaš, ti slaži pa se posle pravi blesav.

Nije to rešenje. Rešenje je adekvatna edukacija, ne da se pravimo da znamo i čekamo otkaz. Jer, kada govorimo o AI, to je ozbiljna nauka, ne reketašenje u kom ima prostora za improvizaciju. Potrebna su nam: iskustva iz prve ruke, relevantni sagovornici na deep tech teme i nitty & gritty pristup tematici.

Greška #2: AI kao čarobni štapić

Dobre vile ne postoje, a ako postoje, davno su izumrle. Prvu stvar koju vas nauče na Ekonomskom fakultetu je da nema besplatnog ručka. 

Senzacionalizam je short term measure for long term failure, nešto što će vam reći svaki prekaljeni CEO.

Razvoj AI u enterprise sistemima (obj: velike korporacije) nije ni malo lak. A izazov dolazi sa dve strane:

  • Izazovi sa kojima se suočava svaka organizaciona promena (direktori, bordovi, inercija kolektiva itd);
  • Kadrovska nekompetentnost i privid ekspertize koja se stiče doškolavanjem, prekvalifikacijom i dodatnim edukacijama, pa je rezultat svega potrošeno vreme, često i novac i nedovoljno stručan tim.

Greška #3: AI kao sluga biznisa

Biznis ne može samostalno diktirati razvoju šta da radi, već ima ulogu da komunicira potrebe na koje razvoj daje rešenja. Dvosmerna, umesto jednosmerne komunikacije.

Po nekim predikcijama, AI će do 2025. generisati preko 60 milijardi EUR profita, kroz automatizaciju poslovnih procesa, optimizaciju porizvodnje i sveobuhvatniju analizu tržišta.

Šta to znači?

To znači da kompanije ulažu ozbiljne napore da isprate trendove i da uhvate voz digitalizacije i data driven budućnosti koja nam dolazi. Dakle:

  • nema nepromišljenih poteza, jer u pozadini svake odluke treba da bude neki insight dobijen obradom i analizom podataka;
  • nema neefikasne proizvodnje, jer svi procesi treba da budu automatizovani i prepušteni mašinama;
  • nema klijenata koji neće da kupe proizvod, jer je svaki klijent targetiran i analiziran sa svih strana da je dobio personalizovanu ponudu kakva mu je potrebna.

Znanje kom uglavnom imamo pristup, usmereno je na opštu publiku, garantujući pregled, bez ulaska u dubinu u tehničke aspekte problema. Hajde da sklapamo širu sliku uz poznavanje svih detalja. Važno je sagledati procese kroz koje jedna ideja, algoritam, projekat, startap ili kompanija prođe od research faze, pa do produkcije.

I zbog toga, u misiji da demistifikujemo AI, povežemo stvarne igrače, konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI hype, 19. i 20. maja 2020. organizujemo prvi internacionalni Brain Summit – AI & Cloud First Conference koji će se, između ostalog, fokusirati na veštačku inteligenciju, mašinsko učenje i tehnologiju oblaka. Stoga, ukoliko vas interesuje ova tematika, znajte da su Blind Bird karte i dalje u opticaju, a mi se vidimo se u maju, kada ćemo iz prve ruke, uz relevantne sagovornike pričati o deep tech temama.

Tekstu je doprineo i Velimir Bulatović, predsednik Lazy Brain inicijative svojim izjavama i znanjem.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.