Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

Otkako je dragi naš Arnold Švarceneger postao sinonim za AI celoj generaciji, mogućnosti zloupotrebe veštačke inteligencije sa kataklizmičkim scenarijom, tema veštačke inteligencije i njene aplikacije su izazivale (blagorečeno) kontroverzu. Daleko od toga da je to bio prvi od scenarija strave, ali za mene kao 90’s child, svakako je jedan od najupečatljivijih.

• I’ll be back.
• Nemoj, molim te.

Skočimo preko 20 godina unapred, vrtimo se u istom točku. Jedan od skorijih okršaja na tu temu su imali sam Elon Musk i Mark Zuckerberg, u kom je Musk rekao da smatra da AI ima potencijal da bude opasniji od nuklearne bombe. Da li nas posle čudi da je čovek privatnost-podataka-LOL, Mark Zuckerberg, bio prilično nepotrešen?

Btw, kako ste došli do ovog članka? Preko Facebook feed-a?

Bilo kako bilo, mi obični smrtnici, ipak ne razmišljamo toliko daleko u budućnost, a sam pojam AI je jasan tačno koliko i pojam digitalne transformacije. Znači, pakao. Kao što smo postali desensitizovani na privatnost podataka, tako retko pokušavamo da sagledamo AI iz jedne druge, kritičke, perspektive.

Dakle, gde grešimo?

Greška #1: AI kao tinejdžerski seks

Nedavno je neko rekao da je AI kao tinejdžerski seks. Svi misle da to svi drugi rade, u stvari niko nema pojma kako se to radi, ali niko ne želi da bude onaj koji to ne radi. Baš iz tog neznanja se stvara hype i potreba da se trči stazom za koju ne znamo gde to tačno vodi, pa se svaka automatizacija i svaki pomak firme zavija u celofan i zove AI.

Nedavno sam učestvovala u projektu vezanom za jednu satiričnu predstavu koja predviđa da se u budućnosti srpski pristup poslu pljunem-pa-zalepim neće promeniti uz citat: Kad te pitaju da li znaš, ti slaži pa se posle pravi blesav.

Nije to rešenje. Rešenje je adekvatna edukacija, ne da se pravimo da znamo i čekamo otkaz. Jer, kada govorimo o AI, to je ozbiljna nauka, ne reketašenje u kom ima prostora za improvizaciju. Potrebna su nam: iskustva iz prve ruke, relevantni sagovornici na deep tech teme i nitty & gritty pristup tematici.

Greška #2: AI kao čarobni štapić

Dobre vile ne postoje, a ako postoje, davno su izumrle. Prvu stvar koju vas nauče na Ekonomskom fakultetu je da nema besplatnog ručka. 

Senzacionalizam je short term measure for long term failure, nešto što će vam reći svaki prekaljeni CEO.

Razvoj AI u enterprise sistemima (obj: velike korporacije) nije ni malo lak. A izazov dolazi sa dve strane:

• Izazovi sa kojima se suočava svaka organizaciona promena (direktori, bordovi, inercija kolektiva itd);
• Kadrovska nekompetentnost i privid ekspertize koja se stiče doškolavanjem, prekvalifikacijom i dodatnim edukacijama, pa je rezultat svega potrošeno vreme, često i novac i nedovoljno stručan tim.

Greška #3: AI kao sluga biznisa

Biznis ne može samostalno diktirati razvoju šta da radi, već ima ulogu da komunicira potrebe na koje razvoj daje rešenja. Dvosmerna, umesto jednosmerne komunikacije.

Po nekim predikcijama, AI će do 2025. generisati preko 60 milijardi EUR profita, kroz automatizaciju poslovnih procesa, optimizaciju porizvodnje i sveobuhvatniju analizu tržišta.

Šta to znači?

To znači da kompanije ulažu ozbiljne napore da isprate trendove i da uhvate voz digitalizacije i data driven budućnosti koja nam dolazi. Dakle:

• nema nepromišljenih poteza, jer u pozadini svake odluke treba da bude neki insight dobijen obradom i analizom podataka;
• nema neefikasne proizvodnje, jer svi procesi treba da budu automatizovani i prepušteni mašinama;
• nema klijenata koji neće da kupe proizvod, jer je svaki klijent targetiran i analiziran sa svih strana da je dobio personalizovanu ponudu kakva mu je potrebna.

Znanje kom uglavnom imamo pristup, usmereno je na opštu publiku, garantujući pregled, bez ulaska u dubinu u tehničke aspekte problema. Hajde da sklapamo širu sliku uz poznavanje svih detalja. Važno je sagledati procese kroz koje jedna ideja, algoritam, projekat, startap ili kompanija prođe od research faze, pa do produkcije.

I zbog toga, u misiji da demistifikujemo AI, povežemo stvarne igrače, konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI hype, 19. i 20. maja 2020. organizujemo prvi internacionalni Brain Summit – AI & Cloud First Conference koji će se, između ostalog, fokusirati na veštačku inteligenciju, mašinsko učenje i tehnologiju oblaka. Stoga, ukoliko vas interesuje ova tematika, znajte da su Blind Bird karte i dalje u opticaju, a mi se vidimo se u maju, kada ćemo iz prve ruke, uz relevantne sagovornike pričati o deep tech temama.

Tekstu je doprineo i Velimir Bulatović, predsednik Lazy Brain inicijative svojim izjavama i znanjem.