Čini se da Facebook polako shvata ozbiljnost lažnog sadržaja – najavljena nova saradnja sa Francuskom uoči EU izbora

Ovo je prvi put da je kalifornijska kompanija ostvarila saradnju sa najvišim državnim vrhom jedne zemlje u Evropi i to sa ciljem da se donesu rešenja o suzbijanju i kažnjavanju govora mržnje na Facebooku. Planom je obuhvaćeno da dve strane održe seriju sastanaka od novembra tekuće godine do maja 2019. kada su i planirani izbori parlamentarni izbori u EU.

Između ostalog, fokus pomenute saradnje jeste i suzbijanje štetnog i nepoželjnog sadržaja koji plasiraju građani Francuske. Predstavnici dve strane su dogovorili seriju sastanaka u Parizu, Dablinu i Kaliforniji, dok je u narednom periodu moguće očekivati da se inicijativa proširi i u ostale gradove, piše Politico.

Facebook ima dobre namere (na papiru), ali ovo nije prvi put da slušamo utopijska obećanja

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, istakao je da je Internet danas daleko bolje iskorišćen od strane ekstremističkih ili terorističkih grupa – nego od običnih pojedinaca. Kako on kaže, iz tih razloga je i kreirano partnerstvo sa Facebookom koje predstavlja prvi važan korak ka suzbijanju onih grupa koje ovu mrežu zloupotrebljavaju.

Pomenuti potez samo je jedan od delova čitavog projekta Facebooka koji se odnosi na sprečavanje širenja govora mržnje, dezinformacija i neovlašćenog korišćenja podataka, sa kojima se ova društvene mreža već neko vreme suočava – poprilično bezuspešno, rekli bismo. Za razliku od drugih kompanija kao što su Twitter i Google, Facebook nastoji da utiče na nacionalne zakonodavce da opaze opasnosti koje dolaze sa procesom navedene vrste regulisanja prava na Internetu, međutim pitanje je koliko im u tome polazi za rukom.

Bitno je napomenuti da se dobar deo inicijative Facebooka oslanja na zakonodavstvo u Nemačkoj koje se odnosi na sprečavanje govora mržnje, koje je stupilo na snagu početkom 2018. godine. U ovom zakonu je propisano da su medijske kuće u obavezi da plate čak 50 miliona dolara ukoliko pravovremeno ne uklone sav sporan sadržaj sa svojih sajtova – tokom sledećih 24 sata.

Ovaj zakon se našao i na udaru mnogih kritika, koje su ukazivale na to da je kompanijama data prevelika snaga odlučivanja kada je reč o brisanju poruka i drugog sadržaja koje korisnici svakodnevno ostavljaju na mrežama, umanjujući tako slobodu govora na Internetu. Nema sumnje da će se sa velikim izazovima susresti i zajednički projekat Francuske i Facebooka, posebno ako se setimo tragedije u sinagogi u Pitsburgu, kada je napadač svoj plan najavio na društvenoj mreži Gab.

Da li bi slična inicijativa mogla da zaživi i u našem regionu?

Postavlja se pitanje mogu li slične inicijative da zažive i u ostalim državama Evrope i sveta, a ne samo u razvijenim i bogatim zemljama koje imaju resursa da osmisle i sprovedu pomenute projekte?

Nadležne organizacije pojedinih zemalja očigledno ne mogu same da se izbore, a upravo zato potrebna im je pomoć kako samih kompanija, kao što je Facebook, tako i drugih bogatih država koje su uspešno sprovele ili trenutno sprovode inicijative za suzbijanje govora mržnje.

Pomenuti programi potrebni su i u našem regionu, s obzirom na to koliko ljudi koristi društvene mreže i koliko se suočavamo sa nepoželjnim sadržajem koji bi, kako vreme prolazi, mogao da ostavi posledice i da donese probleme za određene organizacije i grupe ljudi.

Postali smo imuni na (digitalne) uvrede i pretnje

Svedoci smo da se već neko vreme govor mržnje širi i društvenim mrežama u Srbiji, setićemo se samo nedavnog primera sa organizacijom Levijatan koja je pokušala da zakon preuzme u svoje ruke, pa je ovaj slučaj stigao čak i do tužilaštva. Ipak, i pored zakona koji postoje za govor mržnje na Internetu u Srbiji (kršenje se kažnjava zatvorskom kaznom), čini se da pojedinci i dalje imaju slobodu da pišu šta im padne na pamet, jer se taj isti zakon slabo primenjuje.

Dobar primer su i pređašnji parlamentarni izbori u Srbiji, kada su društvene mreže bile preplavljene sadržajem političkih stranaka, što je dovelo i do sve veće ekspanzije takozvanih botova. Njihove ciljane poruke popunjavale su komentare različitih postova plasiranjem netačnih informacija i govora mržnje ka suparničkim taborima – za koje niko nikada i nije odgovarao.