Gde Zuckerberg vidi budućnost medija?

Gde Zuckerberg vidi budućnost medija? Na Facebooku, naravno

Ko se u utorak uveče našao na Fejsbuku, imao je i šta da vidi. Ničim izazvano i nenajavljeno, Mark Zakerberg najavio je na svom profilu da će u narednih sat vremena uživo primati pitanja korisnika i odgovarati na ista u ‘real time-u’. U roku od svega desetak minuta, nastao je opšti haos na Zakovom profilu i pitanja su se ređala i smenjivala brže nego što neke žene menjaju raspoloženje.

jeff_jarvis

Zak se pak jako brzo snašao i na kraju odgovorio na većinu smislenih pitanja, a glavna tema večeri je jako brzo isplivala na površinu – kako će se Fejsbuk dalje razvijati i kako Zakerberg vidi razvoj vesti i medija u online sferi?

Temu je otvorio poznati američki novinar i open data aktivista Džef Džarvis. Džarvis je inače poslednjih godina najpoznatiji po tome da promoviše otvorenije korišćenje Interneta i podataka na njemu, a iza sebe ima i pozamašnju međunarodnu novinarsku karijeru. Čim je idejni tvorac najkorišćenije društvene mreže na svetu najavio Q&A, Džarvis je upitao:

Mark, kako vidite Fejbukovu ulogu u vestima? Oduševljen sam pojavom Instant Articles (novi news servis za medije koji je Fejsbuk nedavno lansirao) i time što uključuje novi poslovni model koji podržava dobro novinarstvo. Šta je sledeće?

Zakerbergov prilično brz odgovor ukazao je na problem u distribuciji vesti i digitalnog sadržaja uopšte o kojem raznorazni stručnjaci svetskog glasa u medijskoj oblasti najčešće ne razmišljaju:

Jedan od najvećih problema danas je što je čitanje vesti sporo. Ako koristite našu mobilnu aplikaciju i tapnete na fotografiju, ona se obično odmah otvara. Ali ako tapnete na link ka vestima, pošto taj sadržaj nije na Fejsbuku i morate ga skinuti sa druge lokacije, dešava se da je potrebno 10+ sekundi da se učita. Ljudi ne žele da čekaju toliko, pa puno njih napusti novosti pre nego što se učitaju ili prosto se ne muče tapkanjem na takve stvari uopšte, čak i ako su želeli da pročitaju.

Zaboravljamo kako svet danas funkcioniše

Dok se mnogi ne bi složili sa ovom procenom, a neki su kasnije i negodovali na ovaj Zakov odgovor na Džarvisovom ličnom profilu, rekavši čak i da Zakerberg pokušava ovim da nabedi medije da svoj sadržaj prebace na Fejsbuk putem novog Instant Articles servisa, biće da ti kritičari zaboravljaju ono najbitnije. Većina Fejsbuk korisnika, pa i većina Internet korisnika, ne samo da nemaju Internet veze na koje smo naviknuti na tržištima poput SAD i Istočne Evrope, već koriste uglavnom mobilne uređaje za pristup Internetu i Fejsbuku. Preko pola milijarde Fejsbuk korisnika pristupa Fejsbuku isključivo putem mobilnih uređaja i to, u zemljama u razvoju u kojima teško da prosečan korisnik može da priušti računar ili pametan uređaj, uglavnom pristupajući mrežama sa uređaja starijih generacija.

Fejsbuku je to dobro poznato i ta, sad već globalna sila od firme, polako ali sigurno pokazuje da povlači jako pametne razvojne poteze koji su očito zasnovani na podacima o broju, tipu i širini korisnika na određenim područjima.

Jednostavnije rečeno, Fejsbuk jasno razvija usluge i pojave na sajtu koje im pomažu da prošire svoje najprofitabilnije usluge, oglašavanje, na nova tržišta, a posebno ona u razvoju. Zakerberg je daljim odgovorom na ovo pitanje upravo to potvrdio, doduše ne pomenuvši ta tržišta i tačan plan razvoja, ali naglasivši da je cilj Fejsbuka u narednom periodu da razviju ne samo Instant Articles kao servis, već i da nagnaju medije da prihvate takav model i brzinu i da od toga “učine primarnim news iskustvom” koje ljudi primaju na Fejsbuku, kako je objasnio Zakerberg.

Facebook je dominantan, pogledajte brojke

Tviter, društvena mreža poznata po „crvkutima“ od 140 karaktera koja je već dugo bez oprobanog poslovnog modela i profita, a poznata i popularna upravo zbog brzih informacija, morala bi da se pripazi ako je to zaista tako. Dok su obe mreže nastale otprilike u isto vreme i prisutne u javnosti već oko deceniju, Tviter je nedavno prijavio profit od blizu 80 miliona dolara i troškove od 400 miliona godišnje, dok Fejsbuk samo u prvom kvartalu 2015. godine ima deset puta veći profit od toga i troškove uvećane za 22% u odnosu na prošlu godinu, što jasno ukazuje na ozbiljna ulaganja.

Nego, taman kad smo mislili da je postalo dosadno, uleteo je Stiven Hoking lično sa pitanjem za Zaka. Hoking je prvo rekao da bi želeo da zna objedinjenu teoriju gravitacije i drugih sila, a onda pitao Zakerberga na koja bi on velika pitaja iz oblasti nauke želeo da sazna odgovore i zašto. Mlađi genije odgovorio je starijem da ga najviše zanimaju ljudska pitanja, o životu, planeti, bolestima, mozgu i učenju, ali čisto da podseti da je ipak studirao psihologiju i informacione nauke na Harvardu pre nego što je isti napustio da izgradi Fejsbuk u medijsku silu, mlađani Mark dodao je i da ga zanima “da li postoji fundamentalni matematički zakon koji podvlači ljudske odnose i određuje do koga i do čega nam je stalo.”

Virtuelna realnost sledeća stanica

Redak real time javni razgovor dva velika mozga našeg doba poslužio je kao mali intermeco u razgovoru o razvoju digitalnog sadržaja, bar za one koji znaju ko je Stiven Hoking, ali je ubrzo doletela i Arijana Hafington, osnivačica čuvenog Huffington Post-a, da ponovo vrati kompas na profitabilne teme:

Fejsbuk je odigrao ogromnu ulogu u industriji digitalnog izdavaštva tokom poslednjih nekoliko godina. Na osnovu svega što ste naučili, kako mislite da će se razviti način na koji novinari i medijske organizacije prezentuju svoje priče online?

Zakerberg je još jednom potvrdio da će se trendovi kretati u pravcu brzine prikazivanja sadržaja ali i da će već postojeći trend popularnosti vizuelnog sadržaja nastaviti da raste:

Povodom bogatsva [sadržaja], primećujemo sve bogatiji sadržaj online. Umesto samo teksta i fotografija, sad vidimo i sve više videa. Ovo će se nastaviti i u budućnosti i videćemo sve više virtuelnog sadržaja kao VR [virtuelna realnost]. Za sada, bitno je postarati se da medijske organizacije dostavljaju sve bogatiji sadržaj i to je ono što ljudi žele.

Mada Zakerberg zvuči dosta sigurno u ono što priča i jasno je da ima nedokučivu količinu podataka na raspolaganju koja stoje iza ovih zaključaka, u par navrata je ipak naglasio da “niko još nije potrefio” pravi model po pitanju distribucije digitalnog sadržaja ali i da će Fejsbuk nastaviti fokusirano da radi na tome.

Najozbiljnije pitanje večeri je doduše imao bivši guverner Kalifornije i ponovo izabrani Terminator, Arnold Švarceneger (da, ozbiljno, on lično), koji je upitao – “Da li će mašine pobediti?” Zakov odgovor? “Ne, mašine ne pobeđuju!” pa na to dodade i smajlić. Izgleda da Zakerberg zaista zna mnogo toga što mi ostali ne znamo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.