Zapošljavanje programera: Tražite li osobu koja će vam rešiti problem?

Zapošljavanje programera: Kolega za bleju ili osoba koja će vam rešiti problem?

Aksiom da su IT stručnjaci u Srbiji endemska vrsta poput nosoroga sa Sumatre i dalje stoji. Toliko su retki, da moraš da ih preplatiš ne bi li ih privukao, kaže Ivan Minić, glavni i odgovorni urednik portala MojaFirma i čovek sa više od 15 godina radnog iskustva u oblasti IT-ja. Priče koje slede, a koje je Minić podelio na Infostudovom okupljanju u Subotici namenjenom HR-ovcima, su (poput likova u njima) vrlo realne, samo su imena izmišljena.

Prototip vrhunskog IT stručnjaka za kog bi većina firmi „dala desnu ruku“ uglavnom odstupa od profila idealnog kandidata kog poslodavci zamišljaju. Taj prototip je obično osetljiv, genijalan i pomalo lenj, što nužno ne mora predstavljati manu. Jer, svojevremeno je i Bil Gejts rekao da ako želiš da rešiš neki problem, angažuj osobu koja je lenja, jer će ona nastojati da ga reši što brže i sa što manje truda. A takav kandidat (složićemo se) uglavnom ne bi prošao standardu HR proceduru.

Svedoci smo da proces zapošljavanja i oglasi koji mu prethode uglavnom zahtevaju formalno obrazovanje, određene godine iskustva, vozačku dozvolu B kategorije i psihološke testove na kojima se većina ne bi dobro pokazala. Plus, potpuno ignorišu činjenicu koja je, po Miniću, i više nego očigledna – sjajni ljudi nisu jednostavni. Međutim, rešenje kojima bi se ovi nepotrebni zahtevi u oglasu izbegli nije nimalo komplikovano – prijavljenim kandidatima samo bi trebalo dati test. Na osnovu tog  zadatka (koji ne mora biti previše kompleksan), jako dobro se može steći uvid u način na koji potencijalni zaposleni razmišlja i njegovo znanje. Tek posle toga sledi razgovor sa HR-om i budućim kolegama iz tima.

Paralelna stvarnost

Izvanredni ljudi (poput gorenavedenih) uvek imaju mogućnost izbora. To je razlog zbog kog u Srbiji, prema rečima Sonje Ćetković, direktorke sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse u kompaniji Infostud, postoje dva paralelna tržišta zapošljavanja:

Prvo je ono u kom kompanije postavljaju standarde, a zainteresovani odgovaraju na njih. Drugo je dijametralno suprotno i to je tržište IT-ja. U njemu stručnjaci postavljaju uslove, a kompanije se trude da što bolje odgovore na njih.

To je dovelo do toga da u ovoj industriji ima „previše para, a premalo znanja“, kako kaže Ivan. Za razliku od drugih industrija, ima posla, ali nema odgovarajućih kandidata.“Pronaći seniora je kao da tražiš iglu u plastu sena. A kad ih nađeš, moraš se ti njima prilagoditi i organizovati svoj posao oko njih“. To je najbolji način da iskoristiš njihovu brilijantnost, zaključuje on.

HR-ovci, sada obratite pažnju

Stoga, ostaje uvek aktuelno pitanje kako privući takvu osobu koja, ne samo što ima mogućnost izbora, nego ima i potpuno drugi set prioriteta u odnosu na one koji tek počinju?

„Tako što praviš što manje grešaka koje mogu da se izbegnu, počev od oglasa (koji obično sadrži veliku količinu nerelevantnih zahteva), preko načina na koji se prema tim ljudima ophodiš“, kaže Minić. Velika je verovatnoća da njih neće zanimati samo novac (jer ga već imaju) niti team building okupljanja.

Oni žele da se njihovo znanje iskoristi na najbolji mogući način i često će se pre opredeliti za nešto što ih ispunjava, motiviše i tera da se dalje razvijaju. Često se dešava i da ne žele da dolaze na posao svaki dan, već da šest dana rešavaju problem (koji može da reši veoma mali broj ljudi), a da ostatak vremena provode radeći ono što vole.

S druge strane, ukoliko tragate za juniorima, vaš izbor je znatno širi. „Najbitnije je da imaju odgovarajući stav i ponašanje, odnosno da se uklapaju u korporativnu kulturu koju pokušavate da uspostavite“, primećuje Ivan. Vredni i pristojni ljudi će uvek naučiti ono što ne znaju i na taj način će se odužiti firmi.

Šta znate, a ne šta piše na papiru

Dakle, na HR-ovima koji vrše selekciju kadrova u ovoj industriji je da shvate da fakultet i godine iskustva u IT oblasti često nisu nikakvo merilo znanja i nema smisla pominjati ih kao neki preduslov, poručuje Ivan. Mnogo je bitnije šta je taj neko radio, nego mrtva slova koja stoje na papiru. Mrtva slova i diploma sa školskog i gradskog takmičenja. A što se tiče iskustva „ukoliko ste spremni da radite sa nekim i bacite ga u vatru, on će za par godina steći odgovarajuće veštine“.

Na kraju, ljudi koji će raditi sa tim kandidatima bi trebalo da igraju određenu ulogu u odlučivanju. Ako se ta osoba ne uklapa i narušava atmosferu, može napraviti mnogo veći problem za firmu, nego što je potreba za njom. Dakle, na onima koji zapošljavaju je da odgovore na pitanje da li im je potreban kolega koji je dobra na papiru ili neko ko rešava konkretan problem i uklapa se u vaš tim.

Ostavi komentar

  1. Nikola

    Nikola

    6. 10. 2017. u 13:20 Odgovori

    Team buildig -> building fali jedno slovo.
    Elem, najveci problem kod veceg dela HR-a jeste upravo to sto mnogi su mnogi od njih zaposleni u IT sektoru iako mozda kod njih ne postoji toliko interesovanje za IT i tu se posao obavlja automatizovano. Pored toga sef kadrovskog treba da razume stavke u oglasima koje sastavlja. Ako nije postojao nikakav raniji dodir sa IT, da li kao hobi ili kao sekundarna vestina, oni nece moci da sastave oglas koji je kompaniji zaista potreban ma sta god da su zavrsili. Takodje, prilikom razgovora treba da prisustvuje i jedan od clanova tima sa kojima ce kandidat potencijalno raditi. Kao sto se zakljucuje, potrebno je gledati vise kakvi su to projekti na kojima je osoba radila, nego insistirati na formalnom znanju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs i namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?

Kultura 2.0

Kreativni direktori agencija otkrivaju da li je ekonomska kriza ubica kreativnosti – ili ne

Ako se bavite poslom koji počiva na originalnosti i kreativnosti, da li ste u tome u prethodna dva meseca bili uspešni? Ukoliko niste, kreativni direktori marketinških agencija otkrivaju svoje savete.