Vreme je da popravimo IT oglase za posao

Naći ljude za IT je otprilike kao da u bokserskim rukavicama tražite iglu u plastu sena. U mraku. Zimi. Dok duva vetar. Goli k'o od majke rođeni. Dobro, nije baš tako, ali daleko od toga da je lako. Zapravo, ne postoji posao za koji je jednostavno naći sjajne ljude. Često se zato vodimo time da zapošljavamo ljude koji nam odgovaraju po senzibilitetu i nadom da će veštinama koje su im potrebne, ovladati brzo.

Problem sa IT poslovima leži u tome što ljudi – potencijalni kandidati – ipak moraju da znaju te neke konkretne stvari koje su za posao neophodne. Ne moraju da znaju sve i ne moraju da znaju to sjajno, ali neki nivo znanja moraju da poseduju. Plate jesu visoke, ali ih treba zaraditi i opravdati uloženo.

Kompromisi su dakle, neminovnost. I to je ok, no postoji jedan drugi problem.

Problem HR-a u IT firmama

Kako sam već deceniju i po preduzetnik, a većina meni dragih ljudi bira da nosi isti krst, imao sam prilike da tražim i zaposlim značajan broj ljudi. Često sam bio i deo procesa selekcije u firmama mojih prijatelja. Kako su to sve mahom male firme, pažnja koja se posvećuje ovom poslu je daleko veća – jednostavno ako nas je četvoro i zapošljavamo petog, to je 20% firme.

Kada se u priču umešaju bilo eksterni ili interni HR, stvar se dodatno komplikuje. Naravno, ima i ljudi koji apsolutno sjajno rade taj posao, ali ih ima malo.

Prvi i najveći problem je što ljudi koji se bave selekcijom zapravo ne znaju ništa o poslu koji kandidat treba da obavlja. Ne poznaju tehnologiju, ali ne poznaju ni te neke osnovne karakteristike različitih profila zaposlenih.

To znači da će napisati neadekvatan oglas u kome ćete kao poslodavac ispasti neuki, alavi i glupi, ali isto tako znači i da će u procesu eliminacije odstraniti neke ljude jer su se upalile crvene lampice zbog nekih stvari, a da za taj posao to zapravo uopšte nije bitno i ne predstavlja nikakav problem.

Drugi problem je što veoma često u proces selekcije nisu uključeni ljudi iz tima u koji zaposleni dolazi. Oni možda bivaju deo procesa selekcije time što pripremaju test ili zadatak ili razgovaraju o tehničkom aspektu posla, ali to nije dovoljno.

Korporativna kultura i vrednost koju nameće korporacija, često u IT firmama (u okviru malih timova) nemaju nikakvu težinu.

Možda je za konkretan posao sasvim ok da neko dolazi kasnije na posao, da radi deo vremena od kuće ili sa neke udaljene lokacije, možda je ok da dolazi na posao u bademantilu i papučama ili da dovodi kućnog ljubimca. Možda je način komunikacije koji bi inače bio potpuno neprihvatljiv – ovde sasvim ok.

U Rimu, budi Rimljanin. U IT-ju, možda ne možeš biti IT-jevac – ali možeš da pokušaš da ipak malo bolje razumeš stvari.

Hajde da adresiramo konkretno najčešće probleme i greške:

1) Traži se mitsko biće – jednorog

Tražite profil za poziciju koja nije seniorska, a u zahtevima navodite nešto što tri spojena seniora ne bi mogla da ispune. Razumemo mi da vama takav neko treba, ali takvog nekog ne možete da dobijete, a ako slučajno i naletite na takvo mitsko biće, sigurno nećete želeti da ga platite koliko vredi. Zato hajde da budemo realni.

Sećate li se kako su nekada kada kupite video igru, postojali minimalni zahtevi u smislu konfiguracije koja je potrebna da bi se ista pokrenula? Hajmo tako. Kažite šta zaista očekujete, a ostalo navedite u nice to have sekciji. Možda mislite da se to podrazumeva, ali nije tako.

Nisu svi IT-jevci mladi FON-ovci koji misle da sve znaju i ne libe se da se prijave za posao za koji apsolutno nisu kvalifikovani. Naprotiv, nerealnim zahtevima ćete oterati mnoge kvalitetne ljude koji bi se u drugim situacijama prijavili.

2) Traži se nešto nelogično ili nemoguće

– Traži se 8 godina iskustva u Swift programiranju!
– Swift je nastao u junu 2014. godine.

Traži se 10 godina iskustva u Sketch-u!
– Sketch nastao 2010. godine, a globalnu popularnost stekao u prethodnih 2-3 godine.

– Traži se 10 godina iskustva u ReactJS!
– Postao je šire dostupan 2013. godine, a kao opensource 2015. godine.

Traži se 5 i više godina iskustva sa Laravel, Symfony, CodeIgniter i CakePHP. U pitanju su četiri različita frameworka za PHP. Ako neko koristi jedan, možda je eksperimentisao sa drugim, ali verovatno nije sa ostalima, a gotovo sigurno niko ne radi razvoj u sva četiri istovremeno. Kao što majstor koji popravlja sve automobile – nije specijalista ni za jedan od njih. Pa vi popravljajte kola kod takvog.

Ono što vama možda treba je neko ko ima 10 godina iskustva u programiranju, ili 5 godina iskustva u razvoju za mobilne platforme, ili 3 godine iskustva u web dizajnu. Insistiranje na preciznom određivanju uz nerazumevanje suštine sigurno neće doneti ništa dobro.

Takođe, nema potrebe da insistirate na nečemu ako to nije zaista neophodno. Da li želite radnika koji dolazi u 9 i odlazi u 5, ili osobu koja će uraditi posao koji ste odredili u roku i budžetu koji ste opredelili?

3) Digitalni marketing nije baš pravi IT posao

Digitalni marketing je posao između IT-ja i marketinga. Neko ko se bavi digitalnim marketingom razume i jedno i drugo (više doduše drugo), ali njegov posao je da posreduje i pokuša da izvuče maksimum od jedne i druge strane.

Kada tražite nekog za digitalni marketing, razumite da niko niti može, niti treba da zna u detalje sve aspekte tog posla. On treba da ih razume i da bude specijalizovan za nešto, a za ostalo će već angažovati specijalistu sa strane.

Digitalni marketar treba da zna da nacrta elementarne stvari i izmontira prost video, ali to ne znači da treba da pišete da napredno poznaje rad u Adobe paketu.

Takođe, on treba da zna da u gotovom templejtu zameni tekst i slike, ali ne i da isprogramira taj isti templejt – pa tako znanje HTML-a i CSS-a ne smeju nikako da stoje kao obavezna stvar.

Za kraj, molim vas, naučite razliku između JavaScripta i Jave. Često ih u oglase stavljate zajedno, a oni gotovo i da nemaju dodirnih tačaka osim što im je ime slično. Kao da u isti koš stavite anal i analytics. Da prostite.

U nadi da ćemo u narednom periodu gledati bolje oglase za posao, te da će oni značiti da će se i bolji ljudi zapošljavati na pozicije koje tražite, pozdravljam vas 😉

Ostavi komentar

  1. Marko Markovic

    Marko Markovic

    26. 8. 2017. u 17:31 Odgovori

    ”Nisu svi IT-jevci mladi FON-ovci koji misle da sve znaju i ne libe se da se prijave za posao za koji aposlutno nisu kvalifikovani.”
    Hehe 😀
    Super clanak, treba uraditi mass mailing HRovcima.

  2. Milan

    Milan

    26. 8. 2017. u 18:04 Odgovori

    Od kad se Kompjuteras IT blog bije sa ovim oglasima kroz podrugivanje i sarkazam, udružite se sa njim u borbi moja je preporuka.

    • Ivan Minić

      Ivan Minić

      26. 8. 2017. u 22:24 Odgovori

      Samo sam imao prilike da gledam kako stasavaju i da saradjujem i radim sa njima prethodnih desetak godina. To mi je bilo sasvim dovoljno da iznesem takav zaključak. Naravno, nisu svi takvi, ima i sjajnih ljudi koji dolaze sa tog fakulteta, ali oni su manjina i izuzetak od pravila.

      Pravilo su ipak klinci koji na fakultetu nisu stekli nikakva tehnička znanja (ako ih imaju, imaju ih jer su na tome radili samostalno), nisu se čak ozbiljnije ni sreli sa prirodnim naukama, ali im je kroz faks i studentske organizacije usađen stav da su Bogom dani. Onda ih ti isti takvi, par godina stariji, zapošljavaju i „kolo sreće“ nastavlja da se okreće.

      Državni fakultet koji je u potpunosti obezvredio diplomu inženjera, kao i master i doktorske studije.

      • Luka

        Luka

        27. 8. 2017. u 19:20 Odgovori

        Poznajem mnoge ljude koji su skoro završili FON a koji ne umeju uopšte ili vrlo slabo programiraju u bilo kom programskom jeziku. Moje mišljenje je da je samoobrazovanje u IT sektoru majka.

      • student

        student

        27. 8. 2017. u 23:04 Odgovori

        Moram da se nadovezem na ovaj komentar. Zaboravljate da se na FONu uci i menadzment, koji je skoro potpuno isti kao i menadzment na EKOFu, ali sa mnogo mnogo mnogo boljim pristupom u smislu mogucnosti koje studenti imaju, da prakticno primene svoje znanje. Ovde je takodje praksa nesto sto je neophodno, i studiranje bez iste ne stvara strucnjaka bilo da je u pitanju menadzment, bilo da je u pitanju IT. Tako da sve ovo, sto ste rekli, u neku ruku jeste tacno, ali se moze reci i za mnoogee druge fakultete beogradskog univerziteta, ukljucujuci CAK i pravni fakultet koji vazi za jedan od najtezih.

    • Nikola

      Nikola

      27. 8. 2017. u 13:02 Odgovori

      FON je u staro vreme sluzio da se odlozi vojni rok, jer kao nesto studiras… Sa modom biznis menadzerstva se kao nesto „povampirio“…

      • student

        student

        27. 8. 2017. u 23:07 Odgovori

        Dragi nikola, biznis menadzerstvo, kako ti kazes, je ono sto nasoj zemlji fali. Da su ljudi na visokim polozajima, STVARNO obrazovani u ovoj oblasti, mozda bi nesto i bilo od nas.

        • Luka Bošković

          Luka Bošković

          14. 3. 2018. u 14:07 Odgovori

          ne bih se složio sa tobom potrebno je dosta toga čak i više od onog što je u knjigama da bi neko vodio poziciju koja zahteva neka visoka pozicija( smelost, sposobnost procene itd a teorija je 5% ostalo je sve praksa ). Danas se nažalost dobijaju takve pozicije preo liizguza ili preko veze.

  3. Petar Probić

    Petar Probić

    26. 8. 2017. u 23:22 Odgovori

    Hvala na odgovoru. Ovo je već korektnij odgovor. Ispadne da su samo diplomci sa FON-a problematični. No ipak izgleda da ima i onih koji nisu takvi 🙂
    Sa poslednjim komentarom mogu u potpunosti da se složim uzimajući u obzir slučaj gradonačelnikovu doktorsku disertaciju 🙂

    P.S.
    Ne dobih odgovor na moje drugo pitanje.

    • Ivan Minic

      Ivan Minic

      27. 8. 2017. u 13:04 Odgovori

      U moje vreme situacija nije bila toliko alarmantna, ali mene licno nikad nije zanimalo da upisem FON. Da sam to hteo tada, upisao bih ga bez vecih problema.

        • Ivan Minic

          Ivan Minic

          29. 8. 2017. u 11:51 Odgovori

          Mozes i da pogledas LinkedIn ili bilo gde gde postoji moja biografija pa ces naci 🙂

          Upisao sam ga sa pre nepune 4 godine i u narednih par meseci bi trebalo da diplomiram na http://www.fim.rs
          Jedini razlog zbog kog sam ga upisao je to da majka bude srecna, ali ne mogu da gresim dusu, bilo je i zanimljvih i korisnih stvari 🙂 Za posao mi, zaista, nikada nije trebao.

          Od proslog semestra predajem project management na http://www.fmk.singidunum.ac.rs
          I tu je bilo zanimljivih iskustava sa klincima, iako je predmet relativno dosadan 🙂

  4. zeko

    zeko

    27. 8. 2017. u 13:20 Odgovori

    Nadam se da nitko od HR-a i recrutera nebude ovo procitao.
    Ove gore stvari koje navodis su nama seniorima iznimno vazne za razumijevanje (ne)kulture i nepovezanosti tehnickog kadra sa HR-om/direktorom koji misli da sve zna/loseg timskog rada u doticnoj firmi.
    Znaci ovo je jako lose za nas jer sad budu bacili malo makeup-a na sranje koje i dalje smrdi.

  5. Svetionicar

    Svetionicar

    28. 8. 2017. u 08:42 Odgovori

    Tekst je odličan, ali kao što reče jedan od prethodnih komentara – teško da će ovo pročitati (a još teže i usvojiti) oni koji objavljuju oglase. Pre 20 godina smo se smejali oglasima iz USA gde se tražilo poznavanje 20 programa na expertskom nivou, Tai Chi, nuklearna fizika i svetski rezultat na 110m s preponama. Danas je sve manje ovako nabuženih oglasa, ali skoro svakog dana mogu da vdim bar nekoliko u kojima se traži poznavanje programa koji nemaju čak ni indirektne veze jedan s drugim, trebalo bi imati 5-6 paralelnih života pa da se nakupi takvo znanje. I ba bih voleo da vidim tog „jednoroga“ kog na kraju priče zaposle, šta ta osoba stvarno zna i može u okviru traženih znanja.
    Odličan tekst, bilo bi lepo da ih je više, možda bi se svest poslodavaca bar malkice pomerila u pozitivnom pravcu.
    Srdačan pozdrav

  6. bbq

    bbq

    28. 8. 2017. u 10:21 Odgovori

    3 stvari koje mene dovode do ludila:
    1. Kada se prijava za posao ne salje cv + cover letter na email, nego se popunjavaju nekakvi formurali, sa raznoraznim pitanjima. Obicno posaljem cv na info/office i zamolim da proslede.

    2. Kada dodjem na razgovor a u prostoriji sede samo ljudi iz HR. Ako nema kolega (koji mogu da procene strucnost) ili direktora (nekoga ko odlucuje), onda trazim objasnjenje za to, i onda odem.

    3. Kada dodjem na razgovor ili na testiranje i dobijem da resavam nekakav psiholoski test, test licnosti, opste kulture… da odgovaram na glupa pitanja sta me motivise, kako se osecam kada neko nesto… onda pitam da mi saopste visinu plate, i druge uslove koje nude, pa da procenim da li vredi da se mrcvarim sa tim glupostima. Mada uglavnom odem, posto mi saopste da ne mogu da mi kazu uslove, da je to stvar dogovora i sl.

    • Herman

      Herman

      13. 9. 2017. u 16:20 Odgovori

      Upravo tako! Ovo ovde navedeno bi trebalo da bude deo članka gore i to podvučeno 3 puta. Jako bitno, a gomila firmi totalno failuje sa ovakvim glupiranjem. E da, i gde se vidim za 3-5 godina … ta mi je omiljena.

  7. Dušan

    Dušan

    28. 8. 2017. u 14:00 Odgovori

    Kada vidim takav oglas, uopšte se ne javljam na njega. Kod mene je ta firma „diplomirala“ – ili je u pitanju overinflated start-up koji želi imati univerzalnog programera (po mogućnosti za male pare), ili se ljudi ne razumeju u svoj posao. Kako god bilo, hvala, ali: ne, hvala.

    Jutros sam imao telefonski intervju sa jednom holandskom firmom (i inače sam napolju). Kratka i jasna pitanja, vezana za struku i projekte na kojima sam do sada radio, tehnologije koje sam pri tome koristio i slično. Jedna od tri osobe prisutne na njihovoj strani je definitivno developer. Šlag na torti: pošto u CV stoji da sam PHP backend developer, ali imam dosta iskustva sa front-endom, pitali su me šta bih više voleo da radim od ta dva. Eto. Ali, bato, u pitanju je firma sa skoro 200k zaposlenih i oni su prošli školu. Kod njih HR radi što treba da radi.

    Pozdrav Ivane, odličan tekst!

  8. Sonja Ivkovic

    Sonja Ivkovic

    31. 8. 2017. u 10:04 Odgovori

    Kao regruter za različite industrije, između ostalog i IT, mogu da kažem da je situacija u svim ooblastima slična i da su zahtevi poslodavaca često ti koji su nelogični – npr. neka teška back office pozicija, administrativnog tipa, gde nema dodira sa klijentima, niti stranim jezikom, a kandidat prolazi kroz besomučno višesatno testiranje od engleskog do veština komunikacije, jer je takva „politika zapošljavanja kompanije“. Msm da HR kao pojam i kao služba, još uvek nema dovoljan uticaj kod nas i u najvećem broju slučajeva koketira između zahteva poslodavaca koji bi na svakoj poziciji superstara i između kandidata, motivisanih i nemotivisanih. Takođe, dodatno pitanje je i tzv. Talent management koji kod nas postoji samo u oglasima za posao, jer zvuči fancy, pošto gotovi svaki poslodavac traži za svoje novce već obučenog kandidata koji je odmah spreman za rad. Na taj način, najveća vrlinu kod kandidata predstavlja radno iskustvo, a ne čestitost, motivisanost, spremnost na učenje, originalnost i sl.

  9. Srki

    Srki

    21. 12. 2017. u 13:38 Odgovori

    Firma u kojoj sam radio 6 godina je bila super dok nisu napravili HR odeljenj. Tada je počelo laganje i mazanje očiju zaposlenih, i sve se pretvorilo u korporativni brlog. Grozio dam se tih HR žena, kad ih vidim na hodbiku, svaki odgovor im je robotski, navežban i unapred pripremljen, sa njima se ne razgovara kao sa ljudima, nego po uputstvu. Strašno…

  10. volemSremice

    volemSremice

    12. 3. 2018. u 20:57 Odgovori

    Tekst odličan, sve lepo sažeto i napisano. Ovo bi trebalo da bude Oče naš za sve koji traže it inženjere. Što se tiče fona sve je tačno, uzdižu se iznad neba kao da su Bogom dani. Imao sam profesora na bpš, još uvek tamo predaje, nema potrebe da mu napišem ime. Prvi čas kod njega, posle predstavljanja sledeće što je rekao „ja sam dete sa fona“?!?! Ovim je sve rečeno kako oni sebe doživljavaju.

  11. Marko

    Marko

    13. 3. 2018. u 21:40 Odgovori

    Ovim si rekonstruisao onu popularnu anegdotu:
    „We’rr looking for a junior developer with the experience of a senior developer for the salary of an intern.“

    Svaka čast na tekstu. Odavno pričam da HR treba ukloniti iz IT sektora.

  12. Djani

    Djani

    19. 3. 2018. u 10:34 Odgovori

    Nedavno imao Skype intervju sa hr za posao koji Sam jako htio I mislim da bi bio najbolje kandidat jer se radio o jako specificnoj nisi u kojoj radim vec godinama. Nisam prosao prvo krug zbog hr a, a siguran sam da sam medu top kandidatima po time kako bi obavljao posao. No moze bit da je namjesten natjecaj..

  13. Znamtebre

    Znamtebre

    27. 3. 2018. u 14:19 Odgovori

    Hoce neke fashion blogerke u Srbiji sajt,
    kazu trazi se „Dovoljno Eksponirana Licnost domace internet scene“ za prepravku wordpress teme, kako bi se opravdali oprani milioni iz nenamenskog budzeta.

    Kako bi vi ispravili ovaj oglas za posao?

  14. 10 godina iskustva u ReactJS

    10 godina iskustva u ReactJS

    20. 4. 2018. u 09:21 Odgovori

    Znam za IT firmu u RH, jednu od najvećih. Skoro su ih kupili stranci. Kada su počeli zapošljavati psihologe, zakomplicirali su procedure, koliko čujem iz komentara znanaca, opako padaju slobodnim padom u svim segmentima…između ostalog i jer biraju puno lošije ljude. Biranje najboljih novih ljudi je danas jedan od najvažnijih poslova u IT-u.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Quantox otvorio kancelariju u Novom Sadu – petu posle Beograda, Niša, Kragujevca i Čačka

Sa ciljem privlačenja lokalnog kadra, sve veći broj domaćih IT kompanija otvara svoje kancelarije širom Srbije nudeći budućim kolegama mogućnost rada iz rodnog grada.

Kolumna

TripAdvisor marketing: Kako da vaš hotel ‘dominira’ na osnovu iskustva posetilaca

U ugostiteljstvu se oduvek znalo da je zadovoljni gost najbolja reklama, kao i da su najbolji gosti oni koji dođu putem preporuke.

Internet marketing

Da li su platforme za influensere samo ‘hype’ koji prolazi – poput WoM servisa?

Sećate se 2014. godine i tada aktuelnih 'word of mouth' platformi (iPyro, Beeshaper i drugi) - alata za spajanje brendova i njihovih vernih korisnika kao najboljih kanala za promociju? Danas, pak, imamo platforme za spajanje influensera i brendova, a mi se pitamo da li će ovi servisi završiti kao i njihovi prethodnici?

Propustili ste

Kultura 2.0

Šta budućnost nosi za marketinške agencije – evoluciju ili revoluciju?

Da, više do korisnika ili kupaca ne možete doći na starinski način. Ne u vreme Netflixa i adblockera. Šta agencije mogu da urade povodom toga? Evo šta kažu predstavnici vodećih agencija u regionu na Weekend Media Festivalu.

Karijere

6 stvari koje NE doprinose razvoju vaše (digitalne) karijere

Kojim god poslom da krećete da se bavite, a pogotvo digitalnim, zapamtite lekcije koje vas mogu zadržati na pravom putu.

E-commerce

Dijaspora.shop startovao sa 40.000 artikala – cilja na vašu rodbinu u inostranstvu da kupuje za vas u Srbiji

Ostavivši sigurne poslove iza sebe, Marko, Srđan i Emil pokrenuli su dijaspora.shop - prvu Internet prodavnicu za naše ljude u inostranstvu koji kupuju robu za porodicu i prijatelje u Srbiji.

Novost

€1.500.000 za NTP Beograd – EU preuzima finansiranje parka

Evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabrijel, najavila je da će od sledeće godine Evropska unija preuzeti finansiranje Naučno-tehnološkog parka u Beogradu u iznosu od 1,5 miliona evra.

Tehnologija

CERN openlab i Comtrade produžili saradnju za dalji razvoj ‘data security’ rešenja

CERN openlab i Comtrade produžili su saradnju potpisavši trogodišnji sporazum po kom će Comtrade biti zadužen za omogućavanje pristupa rezultatima CERN-ovih istraživanja bilo gde u svetu.

Tehnologija

Beskontaktno plaćanje u Srbiji poraslo za 154% u odnosu na prošlu godinu

Srbija iznad evropskog proseka u broju i vrednosti beskontaktnih transakcija, što dokazuje zrelost tržišta za modernija platna rešenja primerena digitalnom dobu.