Obrazovanje vam drugi nude – učenje je ono što radite za sebe

Otvaranje keynote bloka na konferenciji wwvršac pripalo je upravo Lazaru Džamiću, donedavno jednom od ključnih stratega kreativne agencije ZOO koja posluje u okviru kompanije Gugl te renomiranom autoru. Tokom svog polučasovnog izlaganja, Džamić je probao da odgovori na pitanja koja se često mogu čuti na našem podneblju, a tiču se identifikovanju problema i pronalaženju pravih rešenja za isti – doprinoseći daljem razvoju naših poslovnih ideja:

Dosta negativno gledamo na stvari, naš filter je crn ili siv. Način gledanja na probleme je prva barijera kroz koju moramo da uklonimo. Postoji samo tri načina da se uspešno takmičimo na tržištu: da radimo više, da radimo jeftinije i da radimo pametnije. Niti smo jeftiniji, niti smo vredniji od Kineza, Indijaca i Pakistanaca. Moramo, dakle, da radimo pametnije.

Naš zadatak jeste da pronađemo rešenje za problem na bili koji način, pa čak i da pribegnemo nekom alternativnom “budženju”. Problem se mora transformisati tako da on postane fantastična poslovna prilika. Poenta je povećati ambiciju, jer oko nas uvek ima više resursa nego što mislimo.

Granice ne postoje #wwvrsac pic.twitter.com/3e9XfIMNcl

— Katarina Nedeljković (@Tvit_Ket) October 28, 2016

Svaki problem mora da postane pozitivna nula, a Džamić navodi tačke na koji način se to može postići

• Potreban nam je novi mentalitet: Od izgovora da NE MOŽEMO jer – do MOŽEMO AKO – nemojte sebe ubeđivati da postoje određene barijere, napravite projekat i način kako da dođete do cilja
• Novi pogled na proces: primenite rešenja iz nekih drugih sredina i iskustva, radi veće i bolje produktivnosti.
• Novi pogled na talenat
• Morate da budete sposobni kako bi napravili nove koalicije
• Nađite nove načine za pričanje priče

Imate ideju? Učinite je opipljivom. Mnogo ljudi priča o idejama, a malo je onih koji mogu konkretno da se pohvale sa njihovom realizacijom, zato pretvorite ideju u nešto konkretno. Ovde se sve uvek svodi na činjenicu koja ukazuje na to da ako nisi deo rešenja, onda si sigurno deo problema.

Čemu nas Silicijumska Dolina može naučiti?

Šta nas čeka u godinama koje dolaze, često je pitanje koje se može čuti među pripadnicima mlađih generacija. Otići ili ostati? Lazar poručuje – najbolji način da predvidimo budućnost jeste da je sami izmislimo!

Nakon Džamića, centralno mesto na bini kongresnog centra Milenijum zauzeo je Lazar Stojković, glavni dizajner proizvoda u američkom startapu Super, ali i mentor u investicionom fondu 500 startups. Posetivši Vršac specijalno za wwvršac, Stojković je podelio sa publikom lekcije koje domaća startap zajednica može naučiti posmatrajući Silicijumsku dolinu:

Dolina je jedna velika društvena mreža i svi se međusobno pomažu, svako će vam izaći u susret. To je jedno od glavnih pravila u ovom delu Sjedinjenih Američkih Država. Šta ja mogu od svojih resursa da iskoristim kako bih mogao da ti pomognm sa problemom sa kojim se susrećeš, princip je na kome počiva tamošnja zajednica.

“Ne posmatrajte ljude kao konkurenciju. Niko nije konkurencija, vec samo potencijalni partner.” – @LazarStojkovic #wwvrsac

— Sanja Gardašević (@SanjaGardasevic) October 28, 2016

Izjavivši da se Silicijumska dolina u velikoj meri oslanja na lokalne univerzitete, kao i da je upravo odbranio svoj rad na prestižnom Berkliju, Lazar kaže da ovo geografsko parče najbolje opisuje funkcionalni kapitalizam, koji uprkos mnogobrojnim kritikama, itekako pokazuje rezultate:

Ovako postavljen sistem doprinosi brzom rastu i napretku, no sa tim dolaze i greške jer procesi se ovde odvijaju izuzetno brzo. Gledano sa strane preduzetništva, možda je i bolje da vam nešto propadne za dva meseca, nego za dve godine – kako to vreme ne bi prošlo uzaludno.

Edukacija kojoj kraja nema

Pre pauze za kafu, na scenu je stupio i Vladimir Vulić, jedan od osnivača organizacije Digitalizuj.me koji je svojim inspirativnim i poučnim predavanjem pokušao da pojasni koja je to sprega između obrazovanja i učenja, te u kojoj je meri tehnologija uticala na današnje obrazovanje:

Edukacija i učenje nisu ista stvar. Edukacija je ono što vam drugi ljudi urade, a učenje je ono što uradite za sebe. Napretkom tehnologije nastaje sve veći jaz između ove dve oblasti, jer učenje zahvaljujući tehnologiji postaje sve jeftinije. Današnja deca mogu da očekuju da će u budućnosti promeniti čak sedam poslova, ali ono što se nameće kao problem jeste kako da nekoga edukujete za nešto što u ovom trenutku ne postoji?

Vladimir dodaje da su nam u današnjem, informacionom dobu, veoma bitne veštine koje znamo i kojima se služimo – kako bismo nešto konkretno mogli i da uradimo. “Fokus na ličnom razvoju”, napominje profesor Vulić.

“Lični razvoj se danas može posmatrati sa dve strane: Fizički i mentalni, s tim što ljudi danas doživljavaju lični razvoj “od vrata prema dole”. Postavite sebi pitanje: Da li ste ove godine više uložili u sopsveni razvoj ili u vaš automobil? Ljudi nekada edukaciju ne shvataju u pravom smislu, a suština se zapravo zasniva na trudu i želji da u životu nikada ne prestajete da učite!”, bio je jasan na kraju Vladimir.