Vladimir Tošić je novi COO u Two Desperadosu i otkriva razliku između rada u korporaciji i gaming startapu

Iako trenutno radi u jednoj velikoj korporaciji, Vladimir je nedavno prihvatio ulogu COO-a u domaćoj game dev kompaniji Two Desperados, a na ovoj poziciji trenutno radi part time s obzirom na pomenuti primarni posao. S obzirom na to da je do sada radio i u medijskim agencijama kao i u telco kompaniji, naš sagovornik se odlučio da se isproba u jednoj, za njega sasvim novoj i dinamičnoj industriji kao što je razvoj video igara.

U nastavku ovog teksta, na jedan edukativan način, naš sagovornik govori kako se vremenom oblikovala njegova bogata karijera u digitalnom svetu i koji su njegovi planovi za period koji tek predstoji. Između ostalog, Vladimir Tošić nam je bliže opisao “poziciju” creative engineer-a i koje to veze ima sa mašinstvom i copywriting-om.

Da li možeš za početak da nam opišeš na koji način je tekla tvoja profesionalna karijera?

Vladimir: To je kombinacija koraka unapred, u stranu i skokova, dok je pritom moj pogled išao najviše ka unutra i u daljinu. Koracima unapred smatram ovladavanje novim znanjima i veštinama, dakle neki progres u odnosu na trenutnu poziciju. Korak u stranu je kada se pomerim na drugu poziciju sličnog nivoa odgovornosti, koja može ali i ne mora da ima izvesno preklapanje sa prethodnom. Skokovima smatram ulaske u potpuno nepoznate teritorije, često na dosta višem nivou odgovornosti, sa samopouzdanjem da ja to mogu da savladam.

Uvek mi je bitno da držim pogled fokusiran na unutra i da procenjujem šta mi prija, a šta me previše košta. Pogled u daljinu znači da sam uvek procenjivao koji poslovi imaju veliki potencijal u budućnosti, nisam nikada gledao dobitak na kratke staze, uvek sam akcenat stavljao na to šta mogu da naučim tamo i koliko će mi to vredeti ubuduće. I tako sam od volontera u agenciji za planiranje medijskih kampanja u Srbiji pre nekih 17-18 godina došao do toga da me sada globalno uspešan gaming studio pozove da im pomognem da postanu još bolji, da radim sa njima na kulturi, strategiji razvoja, organizaciji posla, postavljanju ciljeva.

A jedna nit koja povezuje sve moje pozicije u dosadašnjoj karijeri je želja da pomognem ljudima da budu bolji u svom poslu, to mi je verovatno najjači motiv da uvek idem dalje. Ono što je jako važno je da budete lideri koji prave organizaciju koja može da funkcioniše bez njih, da pomognete ljudima iz svog tima da mogu da preuzmu. To je pravi win-win, scenario u kome svi dobijaju.

Radio si neko vreme i u Telenoru, kako si završio u telco industriji nakon dugogodišnjeg rada u agencijama? 

Vladimir: To je jedan od koraka u stranu. Pre toga sam radio u medijskoj agenciji, tačnije bio sam Client Service Director u ageciji ZenithOptimedia, koja je deo Publicis Grupe. Telenor je tražio medija menadžera, i ja sam bio preporučen za tu poziciju. Kroz razgovore su shvatili da mogu da preuzmem još jednu otvorenu poziciju – Digital Manager. Tako sam prešao iz agencijskog u korporativni svet, dobio priliku da postojeća znanja podignem na viši nivo, i da steknem nova. Zakoračio sam iz sveta RTS-a i Pinka u svet sajtova, društvenih mreža, aplikacija.

To je bilo fantastično iskustvo za mene, puno sam radio na sebi i veoma sam zahvalan svojim menadžerima i HR timu koji su puno ulagali u razvoj ljudi, naročito u domenu tzv. “mekih veština”. Takođe, Telenor tj. sada Yettel  je tehnološka kompanija, ima veliki in-house development tim, tako da sam imao prilike da uz veoma kvalitetne ljude puno naučim o web i app tehnologijama. Veoma je bitno i u kojoj ligi igrate, da tako kažem. Uz budžete kakve imaju velike kompanije imao sam prilike da pokrenem veoma interesantne projekte, kao što su mojafirma.rs i kviz Olimpijac.

Da li možeš da napraviš neka poređenja u radu u korporaciji i agenciji, odnosno startapu? 

Vladimir: Ima puno takvih poređenja, jedno popularno je da je korporacija kao prekookeanski brod, jako velika i čvrsta, ali spora. Teško manevriše i menja pravac i brzinu kretanja, ali je vožnja jako prijatna. Agencija/startap je gliser koji je mali, ali jako brz i vožnja je jako uzbudljiva. Implikacije na ljude su da je rad u korporaciji težak jer je sve sporije i naporno, teško se donose odluke, mali je uticaj pojedinca na kompaniju i način rada itd.

S druge strane rad u startapu je težak jer je sve nesigurno, nema ustaljenih procesa, stalno se sve menja i nepredvidivo je. A lepota rada u korporaciji je upravo osećaj zaštićenosti, komfor predvidljivosti, veliki resursi. Dok je u startapu divno što se stvari brzo mogu promeniti, kreativnost je na jako visokom nivou jer ljudi moraju da se snalaze. Jedno je birokratija, drugo je adhokizam. Meni prijaju oba sistema, u svakom mogu da se snađem i pokušavam kroz karijeru da ih pribiližim.

U korporacijama radim na uvođenju agile-a, scrum-a i design thinking-a, a u startapima na uvođenju procesa, postavljanju strategija i ciljeva. I trudim se da i jedni i drugi ne izgube ono što ih je učinilo uspešnima, već da se nadograde taman koliko je potrebno da bi postali još bolji.

Na kojim si sve pozicijama do sada imao priliku da radiš i koja od njih je bila najizazovnija?

Vladimir: Radio sam u agencijama i medijima, pomagao u kreativi, bio sam jedno vreme i u nabavkama i to za Jugoistočnu Aziju, potom vodio digital department najveće medijske kuće u Srbiji, držao treninge iz prezentacionih veština, implementirao startap načine rada u korporaciji, pravio digitalni ekosistem za korisnike u polovini zemalja Evrope koji se sada upravo širi i na ceo svet, radio na alatima za zaposlene u marketingu, organizovao dizajn sprintove i hakatone, radio na change managementu na globalnoj skali, pomagao leadership timovima da se bolje organizuju i sve vreme nalazio vremena da ljudima pomažem da napreduju u karijerama, da se spremaju za razgovore za posao, itd.

Izazovi u poslu generalno rastu sa veličinom biznisa, odgovornošću i rizicima, ali svaka pozicija nosi neke svoje probleme i zadovoljstva. Tako se raste i napreduje, izazovi su dobra stvar, dokle god se nešto korisno nauči. Mirno more nikad nije napravilo dobrog mornara.

Na koji način je došlo do toga da postaneš part-time zaposlen u Two Desperadosu i kako gledaš na nove izazove koje donosi game dev industrija?

Vladimir: Opet preporuka, jedna moja drugarica je radila za njih kao konsultant i preporučila me, i ja sam prosto uskočio. Imali su potrebu da im neko sa dosta iskustva pomogne da bolje organizuju rad leadership tima i uopšte cele firme, da se pripreme za dalji rast kroz razvoj lidera i organizacije. Meni je to sve veoma interesantno, firma je porasla četiri puta tokom poslednje dve godine i sada treba uraditi evoluciju kulture, procesa, vizije, liderstva.

Potencijal je praktično neograničen, gaming industrija je već ogromna, a i dalje ima sjajan rast, naročito casual mobile gaming. Izazov koji ja vidim je u potrebnoj brzini napredovanja u industriji koja zahteva specifična znanja i iskustva koja se moraju sticati na poslu, tako da nema dovoljno iskusnih ljudi iz same industrije koji bi zadovoljili te potrebe, a građenje kadrova traje duže nego što je potrebno da bi se postigla veća brzina rasta.

Što se mene lično tiče, sa svega nekoliko sati nedeljno uspevam da donesem dosta vrednosti Desperadosima i moj uticaj je već vidljiv. Verujem da će ovakvih angažmana biti sve više, tzv. “gig economy” nije više neka novost. Takođe, smatram da je jako korisno imati uvid u obe strane, korporacije i startape i prenositi znanja i dobre prakse.

Možeš li više da nam kažeš o tvojoj ulozi COO-a u ovoj domaćoj kompaniji, tačnije koje su tvoje profesionalne obaveze?

Vladimir: Moj rad je fokusiran na leadership tim, skoro isključivo radim sa njima, a najviše sa CEO-om Vojislavom Milutinovićem. Pomažem u postavljanju i građenju kulture, dugoročne strategije, ciljeva i metrika (OKRs), načina praćenja rezultata, dakle moje polje delovanja se kreće od strategije do operational excellence, uz naravno moj omiljeni deo posvećen razvoju ljudi.

Pri tome sve praktično rade oni, ja im pomažem svojim iskustvom u postavljanju procesa kroz koje će brže doći do boljih rezultata. Dizajniram radionice i vodim ih, ali na kraju dana to su sve njihove ideje. Time postižemo inkluzivnost i kroz nju dolazimo do najboljih ideja u koje svi zajednički veruju.

To je tzv. crowd sourced change management. Količina promena kroz koje svaka firma, pa i Two Desperados, prolaze je sve veća, a ritam sve brži. Ovakav pristup omogućava da ljudi lakše shvate razloge i prilagode se tim promenama, jer sami kreiraju rešenja za probleme na koje nailaze. Od svega navedenog najbitnijim smatram rad na kulturi, to je osnova dugoročnog uspeha kompanije.

U opisu na LinkedIn-u stoji da si ‘creative engineer’, šta to za tebe lično podrazumeva?

Vladimir: Ja sam mašinski inženjer koji je počeo svoju karijeru kao copywriter. Oduvek u meni postoje te dve strane ličnosti, struktuirana i kreativna. I obe negujem i čuvam, ne dozvoljavam da jedna postane previše dominantna. Volim da planiram i da budem detaljan u tome, ali nikada se ne držim slepo tog plana ako nešto ne ide, nego menjam, testiram, eksperimentišem dok ne vidim šta je bolje rešenje.

Takođe sam po prirodi lenj i uvek pokušavam da nađem lakši način da se nešto uradi. Smatram da su ograničenja i lenjost izvori kreativnosti. Težim tome da imam maksimalan učinak uz najmanje napora.

Koji su tvoji naredni planovi u profesionalnoj karijeri?

Vladimir: Odlično pitanje, i sam ga sebi postavljam svakih par meseci. Trenutno sam u fazi istraživanja. Dao sam sebi vremena da uđem u neke nove oblasti, dosta čitam, istražujem, pričam sa raznim ljudima, razmišljam. Gledam u sebe i u daljinu. Javiću se kad smislim.