Kako je UrbiGo stigao do princa Holandije i čemu ih je Slush naučio?

Kako je UrbiGo stigao do princa Holandije i čemu ih je Slush naučio?

Za Slush čuli smo sasvim slučajno pretražujući startap događaje u Evropi. Nakon toga, nastavili smo da radimo na našoj ideji, ne sluteći da ćemo ubrzo učestvovati jednom od najvećih događaja o tehnološkom preduzetništvu koji se već godinama održava u Helsinkiju. Međutim, čemu nas je ovo iskustvo naučilo?

Kada smo dobili ideju za projekat, krenuli smo u preduzetničke vode krajnje entuzijastično. Osmislili smo proizvod koji nam se vrlo dopao, ali nakon validacije prvobitne ideje i priče sa stvarnim korisnicima, shvatili smo da ne smemo tvrdoglavo da se držimo proizvoda koji smo zamislili. Morali smo brzo da učimo i menjamo stvari, a jedna lekcija bila je i predstavljanje našeg proizvoda na nekoliko različitih događaja.

Na prvih nekoliko pitch-eva najviše su nam značila rigorozna pitanja žirija, koja su bila mahom neočekivana – ali su nas naterala da se svaki put još bolje spremimo i više vremena utrošimo na istraživanje tržišta, kao i kreiranje održivog biznis modela. Sve ovo dešavalo se u roku od nekoliko meseci, kada smo i dobili poziv za učešće na regionalnom Slush takmičenju – što je nas bio pravi pokazatelj i motiv za dalji rad na projektu.

Odrasli smo ‘preko noći’ i završili na glavnoj bini pred nekoliko hiljada ljudi

Ovo je događaj na kojem se startapi iz Srbije takmiče, dok oni najbolji imaju priliku da odu besplatno u Helsinki gde na Slushu mogu da predstave svoj startap – inostranoj publici i investitorima. Čitav proces se odvijao jako brzo i svaki sledeći korak činio nam se većim i značajnijim nego što smo mogli da učinimo. Ipak, odustajanje nije bila opcija.

Predstavnici 35 zemalja učestvovali su na intenzivnom startup boothcamp-u pod nazivom Global Impact Accelerator (GIA) koji predhodi Slush konferenciji. Ovo je bio važan deo pripeme za pitch jer sam na radionicama imala prilike da upoznam impact preduzetnike iz celog sveta – od kojih su neki već bili u prvoj ili drugoj rundi finansiranja, kao i predavače koji su delili praktične savete. Jedna od značajnih radionica bila je namenjena kreiranju impact startup biznis modela, koja vam (ukoliko ste mlad startap) može dosta pomoći i uvesti vas u proces kako na pravi način prići investitorima na konferenciji.

Sam kraj GIA programa obeležilo je pitching takmičenje svih startapa, od kojih se bira deset najbolji koji imaju priliku da se predstave na velikoj sceni Slush konferencije. Istina je da smo nastupili sa velikom ambicijom, ali skromnim očekivanjima – budući da smo se takmičili sa startapima koji su već imali investitore i milionski obrte kapitala. S obzirom na to da smo tek izašli iz faze definisanja problema i izrade prvog prototipa, izuzetno nam je značio ulazak u top 10 startapa. Na Slushu je ušestvovalo oko 20.000 ljudi, a naše predstavljanje otvorilo je program.

Jasni i konkretni ciljevi – investitori nemaju vremena za bajke

Znali smo da će nas na Slush konferenciji čekati kreativni haos. Ogromna hala, mnogo posetilaca, startapa i investitora iz celog sveta. Prethodno smo se jako dobro pripremili sa kojim startapima i investitorima ćemo pričati, što je ispalo kao vrlo odlična stvar jer je  teško organizovati svoje vreme na ovakvom događaju ukoliko niste isplanirali svaki sat unapred.

Bitno je i napomenuti da smo održali nekoliko sastanaka sa investitorima koji su prošli veoma produktivno, jer smo iz prve ruke videli da su to ljudi koji nemaju previše vremena. Kratko i konzicno, bila je mantra naše diskusije. Investitori moraju da znaju šta je to što vam treba, kako bi i sami odlučili mogu li vam pomoći ili ne. Jednostavno, morate biti spremni na teška pitanja. Ona su nezaobilazna. Pa čak i ako dolaze od princa Holandije koji nam je otkrio da ova država ulaže ogromne napore u green-tech startape budući da u njima vidi velikog saveznika.

Takođe, ukoliko se pitanja odnose na fazu startapa u kojoj vi još uvek niste, sasvim je ok reći da trenutno nemate konkretan odgovor jer još uvek niste stigli do tog miljokaza. U našem slučaju, nismo imali sve odgovore kada je skaliranje u pitanju. Ovakav pristup temi, pre svega pokazuje vašu ozbiljnost i zrelost da znate šta pričate, pa čak i kada nemate sve odgovore. Jedna od najgorih stvari koje možete da uradite jeste da tražite novac, a ne znate kako biste ga tačno iskoristili – da li za proširenje tima, usavršavanje proizvoda ili nešto drugo.

Naša najveća lekcija stigla je upravo zahvaljujući mogućnosti da posetimo Slush i vidimo kako preduzetnička scena izgleda u svetu. Iz Helsinskija, vratili smo se za Beograd sa još većim brojem odgovora koji će nam pomoći da usavršimo naš proizvod. U tome je čar ovakvih događaja – čak i ukoliko ne dođete do investicije.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?