Da li je telefon od 1.000 evra zaista duplo bolji od onog koji košta duplo manje

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Svi potencijalni kupci mobilnih uređaja danas su primorani da za svoj novi flagship model telefona izdvoje i preko 1.000 evra, koliko danas vredi jedan kvalitetan laptop računar. Velike i poznate kompanije koje dominiraju tržištem ove cene opravdavaju korišćenjem inovativnih tehnologija hardvera, veštačke inteligenije i slično, ali i imenom brenda koji stoji iza svega.

Nemojte pogrešno da me razumete, današnji pametni telefoni i jesu poslednja reč tehnike i sigurno je da će biti skupi (ako se odlučite za top modele), međutim, koliko zapravo daleko ta trka velikih kompanija može da ide i jesmo li se već zasitili skupih marketinških poteza i jurnjave za što boljim brojkama u specifikacijama modela?

Jasno je da danas korisnici biraju telefone prema svojim potrebama, ali složićete se i da ova industrija doživljava veliki rast i da su iz godine u godinu najkonkurentniji modeli gotovo isti i dele ih samo nijanse. Otuda sam se i zapitao kako bi mogla da izgleda budućnost izrade pametnih telefona ali i mobilne industrije generalno – baš u godini kada je otkazan jedan od najznačajnijih događaja iz ovog domena – MWC u Barseloni.

Zapravo, da li i dalje postoji ta doza revolucionarnog u zajednici ljubitelja pametnih telefona kao kada smo stare Nokie i SonyEricssone, menjali za prve ekrane na dodir bez fizičke tastature i sa kamerama kao na manjim fotoaparatima?

Sledeći korak – pokriti globalno tržište koje sve više raste

Prema istraživanju koje je sproveo GSMA intelligence, u moru podataka, nalazi se i jedna zanimljiva grafika koja pokazuje da će do 2025. godine, korišćenje mobilnih telefona na globalnom nivo porasti na 80%. Ovaj podatak je važan iz prostog razloga jer pokazuje da je budućnost tržišta ovih uređaja svetla i da tek postiji mnogo država gde velike kompanije tek treba da pronađu svoje mesto, sa skupljim ili jeftinijim modelima.

Samim tim, potražnja za pametnim telefonima biće nikada veća, te se postavlja pitanje na koji način bi samo tržište moglo da izgleda u narednom periodu. Otuda se vraćam i na primarni fokus ovog teksta i pitanju jesmo li trenutno svedoci toga da je pomenuta industrija sa druge strane dostigla svoj peak i da se kroz godinu, dve očekuju veća ulaganja u pokrivanje tržišta jeftinijim modelima, nego trka za boljim edge to edge ekranima i bržim procesorima.

Štaviše, za kompanije koje dominiraju ovim sektorom, biće i više nego izazovno boriti se sa pomenutim rastom i potražnjom, što će zahtevati nova ulaganja i korišćenje resursa kako bi se osvojio što veći deo tržišta. Ovaj podatak, ipak, ne umanjuje činjenicu da će flagship modeli i dalje biti sam krem u svetu modernih pametnih telefona – ali za koga će tačno biti namenjeni i da li će korisnici imati uopšte potrebu da menjaju prošlogodišnje i ovogodišnje modele zarad nešto malo boljih performansi?

Ipak, sve više mi se čini da kao potrošačko društvo podležemo marketinškim trikovima i društvenim trendovima koji nam nameću potrebu za bržim, boljim i većim, posebno kada je reč o materijalnim stvarima koji su naša svakodnevica – a telefoni su neizbežan deo ove slagalice. Čini se da korisnici više idu u smeru prestiža, nego isplative kupovine koje nameću realne potrebe.

Industrija i tržište mobilnih telefona i dalje će se suočavati sa različitim izazovima, kao što je na primer rast potraženje i širenje na druge, manje razvijene zemlje, što će sa sobom doneti neke nove promene.

Da li nam zaista trebaju savitljivi telefoni?

Od ere uvođenja 64-bitnih procesora u telefonima koji su se vremenom samo usavršavali, pa zatim naprednih senzora kamera baziranih na veštačkoj inteligenciji, industrija mobilnih telefona danas je jednostavno dostigla svoj vrhunac, i sve se na kraju dana svodi na finese i sitnice koje izvlače pare iz džepova korisnika. Samsung je nedavno predstavio svoje nove S20 telefone sa bržim procesorom, boljom kamerom… znate već i sami.

Postavite sebi pitanje, da li biste prošlogodišnji S10 (koji je inače potpuno opremljen i moderan telefon) menjali sa novim modelom i zašto? Šta je to što bi budući S30 (ako se tako bude zvao) mogao da donese a da prethodni model već nema (a da nisu samo poboljšane brojke i nešto drugačija dizajnerska rešenja)?

Isti je slučaj i u drugoj strani dvorišta kod ljutog rivala Južnokorejaca, kalifornijskog Apple-a. Brza i napredna evolucija hardvera, koja se događa preko noći, prosto ne dozvoljava revolucionarni napredak koji zahteva vreme za neke stvari, kao nekada kada smo sedeli u školskim klupama i divili se oštrini fotografije i ekranu telefona na kojem se nalazi rešeni matematički zadatak.

Za šta danas izdvojiti novac?

Logičan sled događaja i već navedene evolucije u ovoj industriji doveo nas je i do telefona sa savitljivim ekranom kao što su Motorola Razr i Samsung Galaxy Z Flip, koji se jednostavno pretvraju u mini tablet. Ali gledano iz ugla naprednog korisnika, ne mogu a da se ne zapitam kome je zapravo takav uređaj potreban i za šta, ko bi izdvojio popriličnu svotu novca za takav telefon, da li kompanije jednostavno počinju da lome koplja u inovacijama koje prelaze granice standardnih potreba, servirajući tako tržištu nešto poput pomenutih modela?

Odgovor na ova pitanja ne mogu da dam, ali sam definitivno siguran da korisnici neće tako lako odustati od već ustaljenog i proverenog kalupa na kojem se zasnivaju danas popularni modeli. Poenta je u praktičnosti i jednostavnom dizajnu, i zato verujem da bi retko ko posegnuo za savitljivim touchscreen kućištima vrednim 1.000 i više evra.

Sa druge strane, apsurdno je to što korisnik (posebno tech geek) za taj novac danas može da napravi mnogo više kupovnih kombinacija gedžeta nego što bi taj isti novac dao poznatom brendu za nešto što je u principu isto kao što je bilo i pre. Bilo da su savitljivi telefoni u pitanju ili obični. Dokaz koliko su cene danas prevelike za nešto što je postalo standard u pomenutoj industriji, pokazuje nam novi i veoma ozbiljan igrač – kompanija Realme osnovana 2018. godine, a čiji bi najbolji model telefona (sa Snapdragon 865 procesorom) mogao da košta svega oko 600 dolara.

Razmislite dobro sledeći put kada se budete odlučili da menjate telefon, jer cene i dalje mogu da idu u nedogled, a alternativa je sve kvalitetnija.

Kao što smo veći zaključili, hardver u današnjim pametnim telefonima skoro je dostigao svoj vrhunac, vaš selfi sa prijateljima ili kolegama, uglavnom će biti isti sa najnovijim modelima i onima koji dolaze (čak i telephoto objektivi postaju standard), brzina rada današnjih telefona je gotovo izjednačena, a kvalitet ekrana i izrade već su dostigli i manje poznatiji proizvođači.

Koje su to inovacije koje nam zaista trebaju?

Međutim, šta je onda to što kao korisnici možemo da očekujemo kao sledeće prave inovacije u mobilnoj industriji, sada kada sa moćnim uređajima imamo sve osnove za dalja unapređenja? Moje mišljenje je da su oči javnosti više nego ikada okrenute ka integraciji 5G tehnologije, kao i benefitima koje bi ista donela čitavom društvu, a koju će nove generacije telefona podržavati (neki modeli već podržavaju novi standard mobilnog prenosa podataka).

Iako ćemo mi korisnici i dalje biti u jednom neprestanom vrtlogu eksperimentisanja velikih kompanija sa uređajima koji nam danas znače mnogo, čini se da ta ogromna mašinerija koja pokreće mobilnu industriju i taj isti vrtlog i dalje može da ponudi rešenja kao što su, recimo, još izdržljivije baterije na telefonima, kućišta ili neke druge stvari na koje smo možda danas zaboravili.

I opet se vraćam na početak, govoreći iz ugla jednog korisnika koji je nedavno promenio telefon, setivši se da mi je ovo bila jedna od najlakših odluka, iz prostog razloga što smo danas svedoci gotovo savršenih modela telefona u flagship sektoru – onih modela čiji će naslednici u budućnosti potencijalne kupce privlačiti više imenom brenda koji ih proizvodi, nego performansama i karakteristikama koje ga odlikuju.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Gaming

Striming video igara u Srbiji raste, hoće li domaći i regionalni brendovi prepoznati njegov potencijal?

Još jedan izvor zabave može da bude gledanje gejming 'streaming' servisa gde se možete diviti umeću nekih od najboljih gejmera na svetu. Posle Twitcha, svoju veliku ekspanziju ima i nova 'stream' platforma Trovo koja svoje fanove ima i u Srbiji gde, postepeno ali sigurno, raste i esport industrija.

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.