Da li je telefon od 1.000 evra zaista duplo bolji od onog koji košta duplo manje

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Svi potencijalni kupci mobilnih uređaja danas su primorani da za svoj novi flagship model telefona izdvoje i preko 1.000 evra, koliko danas vredi jedan kvalitetan laptop računar. Velike i poznate kompanije koje dominiraju tržištem ove cene opravdavaju korišćenjem inovativnih tehnologija hardvera, veštačke inteligenije i slično, ali i imenom brenda koji stoji iza svega.

Nemojte pogrešno da me razumete, današnji pametni telefoni i jesu poslednja reč tehnike i sigurno je da će biti skupi (ako se odlučite za top modele), međutim, koliko zapravo daleko ta trka velikih kompanija može da ide i jesmo li se već zasitili skupih marketinških poteza i jurnjave za što boljim brojkama u specifikacijama modela?

Jasno je da danas korisnici biraju telefone prema svojim potrebama, ali složićete se i da ova industrija doživljava veliki rast i da su iz godine u godinu najkonkurentniji modeli gotovo isti i dele ih samo nijanse. Otuda sam se i zapitao kako bi mogla da izgleda budućnost izrade pametnih telefona ali i mobilne industrije generalno – baš u godini kada je otkazan jedan od najznačajnijih događaja iz ovog domena – MWC u Barseloni.

Zapravo, da li i dalje postoji ta doza revolucionarnog u zajednici ljubitelja pametnih telefona kao kada smo stare Nokie i SonyEricssone, menjali za prve ekrane na dodir bez fizičke tastature i sa kamerama kao na manjim fotoaparatima?

Sledeći korak – pokriti globalno tržište koje sve više raste

Prema istraživanju koje je sproveo GSMA intelligence, u moru podataka, nalazi se i jedna zanimljiva grafika koja pokazuje da će do 2025. godine, korišćenje mobilnih telefona na globalnom nivo porasti na 80%. Ovaj podatak je važan iz prostog razloga jer pokazuje da je budućnost tržišta ovih uređaja svetla i da tek postiji mnogo država gde velike kompanije tek treba da pronađu svoje mesto, sa skupljim ili jeftinijim modelima.

Samim tim, potražnja za pametnim telefonima biće nikada veća, te se postavlja pitanje na koji način bi samo tržište moglo da izgleda u narednom periodu. Otuda se vraćam i na primarni fokus ovog teksta i pitanju jesmo li trenutno svedoci toga da je pomenuta industrija sa druge strane dostigla svoj peak i da se kroz godinu, dve očekuju veća ulaganja u pokrivanje tržišta jeftinijim modelima, nego trka za boljim edge to edge ekranima i bržim procesorima.

Štaviše, za kompanije koje dominiraju ovim sektorom, biće i više nego izazovno boriti se sa pomenutim rastom i potražnjom, što će zahtevati nova ulaganja i korišćenje resursa kako bi se osvojio što veći deo tržišta. Ovaj podatak, ipak, ne umanjuje činjenicu da će flagship modeli i dalje biti sam krem u svetu modernih pametnih telefona – ali za koga će tačno biti namenjeni i da li će korisnici imati uopšte potrebu da menjaju prošlogodišnje i ovogodišnje modele zarad nešto malo boljih performansi?

Ipak, sve više mi se čini da kao potrošačko društvo podležemo marketinškim trikovima i društvenim trendovima koji nam nameću potrebu za bržim, boljim i većim, posebno kada je reč o materijalnim stvarima koji su naša svakodnevica – a telefoni su neizbežan deo ove slagalice. Čini se da korisnici više idu u smeru prestiža, nego isplative kupovine koje nameću realne potrebe.

Industrija i tržište mobilnih telefona i dalje će se suočavati sa različitim izazovima, kao što je na primer rast potraženje i širenje na druge, manje razvijene zemlje, što će sa sobom doneti neke nove promene.

Da li nam zaista trebaju savitljivi telefoni?

Od ere uvođenja 64-bitnih procesora u telefonima koji su se vremenom samo usavršavali, pa zatim naprednih senzora kamera baziranih na veštačkoj inteligenciji, industrija mobilnih telefona danas je jednostavno dostigla svoj vrhunac, i sve se na kraju dana svodi na finese i sitnice koje izvlače pare iz džepova korisnika. Samsung je nedavno predstavio svoje nove S20 telefone sa bržim procesorom, boljom kamerom… znate već i sami.

Postavite sebi pitanje, da li biste prošlogodišnji S10 (koji je inače potpuno opremljen i moderan telefon) menjali sa novim modelom i zašto? Šta je to što bi budući S30 (ako se tako bude zvao) mogao da donese a da prethodni model već nema (a da nisu samo poboljšane brojke i nešto drugačija dizajnerska rešenja)?

Isti je slučaj i u drugoj strani dvorišta kod ljutog rivala Južnokorejaca, kalifornijskog Apple-a. Brza i napredna evolucija hardvera, koja se događa preko noći, prosto ne dozvoljava revolucionarni napredak koji zahteva vreme za neke stvari, kao nekada kada smo sedeli u školskim klupama i divili se oštrini fotografije i ekranu telefona na kojem se nalazi rešeni matematički zadatak.

Za šta danas izdvojiti novac?

Logičan sled događaja i već navedene evolucije u ovoj industriji doveo nas je i do telefona sa savitljivim ekranom kao što su Motorola Razr i Samsung Galaxy Z Flip, koji se jednostavno pretvraju u mini tablet. Ali gledano iz ugla naprednog korisnika, ne mogu a da se ne zapitam kome je zapravo takav uređaj potreban i za šta, ko bi izdvojio popriličnu svotu novca za takav telefon, da li kompanije jednostavno počinju da lome koplja u inovacijama koje prelaze granice standardnih potreba, servirajući tako tržištu nešto poput pomenutih modela?

Odgovor na ova pitanja ne mogu da dam, ali sam definitivno siguran da korisnici neće tako lako odustati od već ustaljenog i proverenog kalupa na kojem se zasnivaju danas popularni modeli. Poenta je u praktičnosti i jednostavnom dizajnu, i zato verujem da bi retko ko posegnuo za savitljivim touchscreen kućištima vrednim 1.000 i više evra.

Sa druge strane, apsurdno je to što korisnik (posebno tech geek) za taj novac danas može da napravi mnogo više kupovnih kombinacija gedžeta nego što bi taj isti novac dao poznatom brendu za nešto što je u principu isto kao što je bilo i pre. Bilo da su savitljivi telefoni u pitanju ili obični. Dokaz koliko su cene danas prevelike za nešto što je postalo standard u pomenutoj industriji, pokazuje nam novi i veoma ozbiljan igrač – kompanija Realme osnovana 2018. godine, a čiji bi najbolji model telefona (sa Snapdragon 865 procesorom) mogao da košta svega oko 600 dolara.

Razmislite dobro sledeći put kada se budete odlučili da menjate telefon, jer cene i dalje mogu da idu u nedogled, a alternativa je sve kvalitetnija.

Kao što smo veći zaključili, hardver u današnjim pametnim telefonima skoro je dostigao svoj vrhunac, vaš selfi sa prijateljima ili kolegama, uglavnom će biti isti sa najnovijim modelima i onima koji dolaze (čak i telephoto objektivi postaju standard), brzina rada današnjih telefona je gotovo izjednačena, a kvalitet ekrana i izrade već su dostigli i manje poznatiji proizvođači.

Koje su to inovacije koje nam zaista trebaju?

Međutim, šta je onda to što kao korisnici možemo da očekujemo kao sledeće prave inovacije u mobilnoj industriji, sada kada sa moćnim uređajima imamo sve osnove za dalja unapređenja? Moje mišljenje je da su oči javnosti više nego ikada okrenute ka integraciji 5G tehnologije, kao i benefitima koje bi ista donela čitavom društvu, a koju će nove generacije telefona podržavati (neki modeli već podržavaju novi standard mobilnog prenosa podataka).

Iako ćemo mi korisnici i dalje biti u jednom neprestanom vrtlogu eksperimentisanja velikih kompanija sa uređajima koji nam danas znače mnogo, čini se da ta ogromna mašinerija koja pokreće mobilnu industriju i taj isti vrtlog i dalje može da ponudi rešenja kao što su, recimo, još izdržljivije baterije na telefonima, kućišta ili neke druge stvari na koje smo možda danas zaboravili.

I opet se vraćam na početak, govoreći iz ugla jednog korisnika koji je nedavno promenio telefon, setivši se da mi je ovo bila jedna od najlakših odluka, iz prostog razloga što smo danas svedoci gotovo savršenih modela telefona u flagship sektoru – onih modela čiji će naslednici u budućnosti potencijalne kupce privlačiti više imenom brenda koji ih proizvodi, nego performansama i karakteristikama koje ga odlikuju.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

AI menja programiranje iz korena – kako da to okrenete u svoju korist?

Kompanija Tenderly, zajedno sa kompanijom Infobip u Beogradu organizuje meetup posvećen startapima koji žele da implementiraju veštačku inteligenciju u svoje poslovanje. Mi smo razgovarali sa Marinom Šolčić koja će biti predavač na ovom događaju.

Takmičenje

Regionalni ‘open data’ izazov: Napravi aplikaciju koristeći podatke javne uprave

Regionalna škola za javnu upravu (ReSPA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP Srbija) raspisuju Regionalni izazov otvorenih podataka 2024.

Startapi i poslovanje

Ingsoftware akvizirao Neopix, sledi ukrupnjavanje niške IT scene

Domaća kompanija Ingsoftware akvizirala je Neopix, tako da ove niške kompanije sa velikim iskustvom u razvijanju digitalnih proizvoda i međusobno veoma kompatibilnim ekspertizama od 25. marta posluju kao jedna.

Propustili ste

Intervju

Neubase olakšava online otvaranje firme u SAD-u za nerezidente uz prilagođene cene

Kompanija Neubase bavi se osnivanjem LLC preduzeća u SAD-u za nerezidente, sa posebnim fokusom na preduzetnike sa Balkana. Mi smo imali priliku da u velikom intervjuu razgovaramo sa osnivačima ove kompanije.

Startapi i poslovanje

Startap Stomatopoda iz Srbije transformiše restorane u SAD — uz pomoć AI softvera!

Njihovo 'flagship' rešenje jeste SaaS proizvod aTavloa koji uz pomoć veštačke inteligencije analizira korisničko iskustvo čime omogućava ugostiteljima da budu uslužniji i efikasniji. U tekstu koji sledi, saznajte kako!

Gaming

SGA izveštaj: Video igre kreirane u Srbiji za 2023. godinu prihodovale €175 miliona

Uprkos izazovima koje je donela 2023. godina, gejming industrija Srbije uspela je ne samo da očuva stabilnost, već i da poveća prihode i broj zaposlenih, pokazuje istraživanje Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) koje je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije predstavljeno javnosti.

Startapi i poslovanje

Srpski Collabwriting podigao €1,1 milion za AI implementaciju u poslovanje!

Nakon osvojenih €880.000 na prošlogodišnjoj 'How To Web' konferenciji, startap Sandre Iđoški i Ivana Ralića nastavlja da pridobija povrenje investitora.

Novost

Bitcoin Halving je počeo, zašto je on važan za ovu kriptovalutu i njene rudare?

Bitcoin Halving koji se dešava danas je redak događaj u mehanizmu Bitcoina, nakon kog obično uslede značajne promene kada je reč o ovoj kriptovaluti.

Tehnologija

Ko je zapravo lažna dr Emili Roberts o kojoj je izvestilo preko 50 domaćih medija?

Učesnica ovogodišnjeg Dana internet domena i njeno predavanje na temu 'Borba protiv uznemiravanja u deepfake eri' privukla je ogromnu medijsku pažnju i to s dobrim razlogom!