Povezivanje sa dijasporom sledeća je velika stvar za srpski startap ekosistem

Došli smo do kraja još jedne uzbudljive godine, verovatno i najproduktivnije otkako se u Srbiji prati startap zajednica. Vreme je da sumiramo utiske – to činimo u razgovoru sa Vukašinom Stojkovim (Startit), Nikolom Božinovićem (Nutanix Frame) i Janom Koblerom (South Central Ventues).

Događaj koji je obeležio 2018. godinu?

Nikola: Iz mog ugla (a očigledno sam pristrasan) to je akvizicija Frame-a, a potom i odluka Nutanix-a da kreira evropski razvojni centar u Srbiji. Mislim da su obe stvari važne za domaću tech scenu.

Nadam se da će naše iskustvo sa Frame-om poslužiti kao inspiracija postojećim kompanijama i nekim novim startapima u Srbiji i da će nas neko ubrzo “prestići”. Dobro je i da će investitori, iz Evrope ili iz Silicijumske doline, odreagovati pozitivno kada znaju da je već bilo većih akvizicija i da će se lakše odlučiti da investiraju u kompanije u Srbiji.

Vukašin: Bez konkurencije je to što je Frame akviziran i to za cifru za koju je prodat. Uprkos tome što je diskutabilan stepen toga koliko je ta kompanija bila domaća (neki će napraviti jak argument da nije uopšte, drugi isto tako jak da bez domaće komponente ne bi mogao da nastane i poraste) verujem da je efekat ohrabrenja za naše preduzetnike značajan.

Iz malo užeg ugla Startita, ovu godinu ću pamtiti po tome što se, zahvaljujući podršci organizaciji Serbian Entrepreneurs, Google zainteresovao za pomoć u daljem razvoju domaće startap scene kroz Launchpad Start događaje i to što im je prvi akcelerator u Evropi koji su podržali upravo u Srbiji.

Jan: Bilo je nekoliko interesantnih stvari, ali iz mog ugla to su napredak i rast naših portfolio kompanija. Zato je nova runda finansiranja novosadske kompanije Alchemy od strane sindikata stranih investitora za mene najznačajnija stvar koja se dogodila u 2018. godini. Ovakve stvari su uvek najbolja moguća validacija kvalitetnog rada, talenata i budućeg potencijala.

Druga jako značajna stvar za tech zajednicu je svakako ‘katarza’ koja se desila na kripto i ICO tržištu, koja između ostalog pokazuje da je stvaranje bilo čega novoga pre svega maraton – a ne sprint.

Tim ili produkt koji su ti privukli pažnju u 2018. godini?

Jan: Bilo je nekoliko kvalitetnih timova i van našeg portfolia – timova sa kojima smo proveli više vremena. Istakao bi beogradski Videobolt koji radi interesantne stvari na polju video marketinga i jako lepo pokazuje kako kod prave kombinacije domenskog znanja i posvećenog tima rezultat teško može da izostane.

Ako pričamo samo o Srbiji, South Central Ventures je ove godine investirao ukupno 4,2 miliona evra u tri nova startapa i jos dodatnih 1,2 miliona evra u tri već postojeće portfolio kompanije, koje su pokazale izuzetan napredak.

Vukašin: Dosta je teško istaći jedan od mnogih sjajnih primera iz ove godine, ali evo par njih koji mi padaju na pamet u hodu. Tenderly je jako interesantan kao veoma mladi startap koji je prošao kroz veliki broj pivota i sada rešava jedan veoma realan problem i ima šansu da igra značajnu ulogu u prostoru alata za blockchain development.

Videobolt je veoma lep primer startapa koji rešava svoj problem, pronađe svoju nišu i fokusira se na izuzetnu realizaciju i trakciju, kao što i treba. Boostowski je jako interesantan i retka zverka kod nas, kao spoj dubokog industrijskog iskustva koje donosi preduzetnica koja je tek od skora u IT industriji, dok je Clockify fascinantan kao izvanredan primer uspešne evolucije iz isključivo uslužnog biznisa u jedan koji je i proizvodni.

Najveći problemi sa kojima se domaći preduzetnici i dalje suočavaju – manjak novca ili znanja?

Jan: Iako često govorimo suprotno, novac naravno predstavlja prepreku za timove koji rade na sopstvenom proizvodu. Međutim, mišljenja sam da je nedostatak know-how značajniji i da daleko više utiče na dinamiku razvoja domaćih startapa. Sasvim je prirodno da su timovi u početku fokusirani na proizvod, koji naravno treba da reši neki određeni problem na tržištu – i to je na samom početku smisao postojanja kompanije.

Timovi bi brže morali da počnu da razmišljaju o prodaji, finansijama i ljudskim resursima, što je u praksi jako teško. Mladi timovi ne posvećuju dovoljno pažnje ljudskim resursima i upravljanju talentom, a to može biti pogubno za građenje kulture pripadnosti u kompaniji. 

Nikola: Novac koji je potreban da se startap pokrene nije nebitan, ali je trošak generalno sve manji i manji. Poslednjih 10-15 godina se sve promenilo – primarno zbog cloud-a, a potom i zbog platformi koje olakšavaju distribuciju proizvoda (bilo digitalnu ili fizičku).

Danas znanje i iskustvo postaju najveći faktor, i to naročito sa organizacione i biznis strane. U Srbiji je i dalje fokus primarno na tehničkom obrazovanju i praksi – to je sa jedne strane super jer većina novih poslova i oblasti traže ljude sa STEM iskustvom.

Ali kod nas postoji i neka percepcija da inženjeri ne treba se bave drugim stvarima, što je po meni pogrešno. Proizvod, pozicioniranje, konkurencija, određivanje kako će nešto da se prodaje i koliko će da košta, apsolutno su u domenu razumevanja većine inženjera. Za njihove karijere, ali i za razvoj budućih srpskih startapa, neophodno je da takvih ljudi bude što više.

Vukašin: Znanje je i dalje najveća prepreka – kako iskustveno, tako i teoretsko. Pored toga to su lične mreže kontakata, ali se na njih ne bi mnogo oslanjao jer ih je mnogo teže steći od znanja.

Gde vidiš srpski ekosistem u 2019. godini?

Nikola: Vidim dosta startapa, naročito tamo gde su osnivači sa dubokim tehničkim znanjem, ali vidim i dosta timova koji očekuju da proizvod i tehnologija mogu da pobede na tržištu sami od sebe. To je generalno jako teško kad su kupci navikli na visok nivo podrške i nekog sa kim mogu da razgovaraju i dobiju pomoć pri implementaciji.

Iako je malo lakše kada je proizvod namenjen krajnjim korisnicima, ni tu nije dovoljno da neko svoju mobilnu aplikaciju postavi samo na App Store ili Play Store. Bitno je da se paralelno bavite i tehnologijom i biznisom, da imate nešto što je zaista diferencirano na tržištu, ali i da znate kako da suštinu onoga što pružate prenesete na pravi način.

Domaćim timovima bih poručio da se pre svega dobro informišu o tome kako da distribuiraju svoj proizvod i da imaju ideje oko toga kako da bilo ko sazna da proizvod uopšte postoji.

Jan: Lično jako pozitivno gledam na razvoj srpskog ekosistema u narednoj godini. Domaći startapi će se još više okrenuti ka globalnim klijentima i investitorima, što stvara neprocenljivu bazu znanja i iskustava. Ono što verujem da će dosta definisati i podstaknuti ove procese u narednom periodu jeste srpska tech zajednica u inostranstvu.

Dijaspora je jedan od retkih, ako ne možda i jedini način na koji možemo sistematski i ubrzano da pomognemo domaćim startapima na globalnoj sceni. Emigracija je loša samo u slučaju kada se ta veza prekine. U suprotnom može biti izuzetno velika prilika.

Vukašin: Vidim jedno izvanredno ubrzanje trenda oslanjanja na i povezivanja sa američkim tržištem i američkim ekosistemima – kroz uključenje dijaspore. Smatram da je to izvanredna stvar koja nam može pomoći upravo oko stvari koje nam nedostaju, a to su znanje i mreže kontakata.

Startit, SC Ventures i Nutanix Frame u 2019?

Vukašin: 2018. godinu smo odvojili za dosta rada na sebi i verovatno ćemo nastaviti tako u 2019. godini. Jedna velika inicijativa koju želimo da pokrenemo vezana je za pomenuti trend povezivanja sa američkim tržištem – to će biti naša velika stvar. Stay tuned!

Jan: Nastavljamo sa novim investicijama, trenutno smo u završnoj fazi sa par timova. Pored toga želimo još više da istaknemo region na mapi, kao destinaciju sa mnogo talenta i neiskorišćenog potencijala. Konkretno, to znači u neke od investicija koje realizujemo u Srbiji želimo da privučemo i investitore izvan regiona.

Nikola: Frame nastavlja da se razvija u Beogradu i Nišu, tu već imamo tim od preko 50 ljudi sa ozbiljnim planovima za dalji rast. Ono što će biti izazov jeste uspostavljanje drugih timova u Srbiji koji će početi sa razvojem još nekih proizvoda iz Nutanix-ovog kataloga proizvoda i servisa. Za to će nam trebati dosta inženjera, C++ programera, sistem arhitekata i generalno ljudi koje nije tako lako naći ne samo u Srbiji, već svuda u svetu.

Moj cilj je da ljudima u Srbiji što više približimo i pojasnimo šta se i kako se kod nas radi, ali i kakvi su ljudi u Nutanixu. Želimo da budemo magnet za mission driven ljude, da Nutanix bude nešto kao njihov drugi fakultet – u smislu ličnog napretka koji će imati.

Skrenuću pažnju i na niz stručnih događaja koje ćemo realizovati u Beogradu i Nišu. To će biti predavanja i radionice koje se bave raznim tehnologijama i cutting-edge inženjerstvom – sve ono što smo primenjivali u Frame-u, a sada nastavljamo kao Nutanix. Dodatno, planiramo dosta stvari koje će se dešavati online, kroz webinare koji će da idu uživo, ali i kroz materijale koje ćemo da kreiramo i da podelimo sa svima.