Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem koji, otprilike, čini 200 do 400 startapa u Beogradu i Novom Sadu, nalazi se, kako je već pokazalo prošlogodišnje Startup Genome istraživanje u tzv. fazi aktivacije – što potvrđuje i istraživanje koje je na tom tragu sprovela Inicijativa “Digitalna Srbija”.

Broj tech profesionalaca koji rade u ovim gradovima (iako naš glavni grad ima šest puta veću populaciju od Novog Sada), otprilike je isti, a ukupan broj startapa, inače, karakterističan je za ovu fazu, što pokazuje na to da je rast ekosistema uslovljen daljim povećanjem broja startapa.

Srbija inače, u odnosu na druge zemlje Istočne Evrope koje su članice EU, ima najniži GDP i najmanji broj IT-jevaca na hiljadu stanovnika, ali uprkos tome domaći ekosistem može da konkuriše onima poput Varšave i Bukurešta, a ima i dva puta veći broj startapa u odnosu na Budimpeštu.

Međutim, više od 50% domaćih startapa nije privuklo nikakva sredstva i u potpunosti se finansira iz sopstvenih izvora, od nešto više od 143 miliona evra investicija u poslednjih deset godina 80% sredstava je otišlo u samo dve kompanije, a sve to ukazuje da, ukoliko želimo da naš ekosistem nastavi da raste, moramo sistematski pristupiti nekim stvarima.

Fokus nam je Zapad, ali na tom putu i dalje stoje zakonske prepreke

Najveći broj domaćih startapa posluje u Enterprise, AI, Big Data & Analysis, Gaming, Smart City i Blockchain & Crypto oblastima.

Najviše startapa posluje u B2B oblasti, te 57% njih svoje proizvode direktno prodaje biznisama, dok 41% posluje po B2C modelu. Među onima čiji su klijenti drugi biznisi, 33% orijentisano je ka malim i srednjim preduzećima, dok je 24% svoje proizvode namenilo velikim kompanijama. Ostalih 2% domaćih startapa kreira proizvode za NVO i vlade.

Interesantan podatak je i da je samo 22% startapa usmereno na tržišta Srbije, dok je najveći broj odn. 69% fokusiran na zapadna tržišta. Njih 6%, pak, svoje tržište definiše kao globalno, a uprkos dobrim ekonomskim i političkim odnosima sa azijskim državama poput Rusije i Kine, ovo tržište je u fokusu samo 1% domaćih startapa.

Ono što je takođe prilično zanimljiv podatak, pogotovo kada se Srbija uporedi sa drugim zemljama Istočne Evrope, jeste da bi domaći startapi u mnogo većoj meri trebalo da imaju podršku institucija, inače će, navodi se u istraživanju, potencijal ekosistema biti izgubljen – iako je, kako se navodi, u prošlosti napravljeno nekoliko regulatornih izmena, neke od velikih prepreka još uvek su ostale.

Jedna od njih leži u činjenici da su mogućnosti digitalizacije finansijskih transakcija u Srbiji prilično ograničene, pre svega zbog Zakona o deviznom poslovanju (ZDP), zbog kog  kompanije registrovane u Srbiji ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži.

Osnivači su odlično povezani sa inostranim kolegama – ali ne i na lokalu

Osnivači domaćih startapa su više povezani globalno nego što je prosečni osnivač u svetu, a jedan od razloga može biti i veliki broj ljudi koji čini srpsku dijasporu na Zapadu, a koja sve više postaje aktivna u domaćem startap ekosistemu. Međutim, i dalje ima prostora za poboljšanje u smislu uvoza osnivača u naš ekosistem.

Većina osnivača ima ličnu finansijsku podršku prilikom osnivanja, dok veliki broj njih nije ni svestan postojanja finansijske podrške od strane trećih lica – što potvrđuje činjenicu da je finansiranje u ranoj fazi prilično limitirano ili čak izostaje.

Osim toga, pokazalo se i da Beograd i Novi Sad zaostaju za globalnim prosekom kada govorimo o lokalnoj povezanosti, te da je način na koji osnivači i investitori pomažu jedni drugima (osećaj zajedništva) i broj kvalitetnih veza među osnivačima, kao i veza osnivača sa investitorima i ekspertima (lokalne veze), ispod globalnog nivoa.

Inače, istraživanje je pokazalo da su domaći osnivači relativno mlađi (oko 33 godine) ako ih uporedimo sa globalnim prosekom od 37 godina starosti, obično ih ima dvoje ili troje, i to im je, uglavnom, prvi biznis – što znači da je za njih još važnije da budu okruženi podrškom i znanjem.

Koji bi, dakle, trebalo da nam budu sledeći koraci u cilju unapređenja ekosistema?

• Investiranje u rane faze startapa – ono je, u ovom trenutku, i dalje na prilično niskom nivou – skoro 90% manje u odnosu na globalni prosek za startape širom sveta koji se nalaze u istoj fazi.
• Unapređenje sistema obrazovanja – ako uporedimo broj zaposlenih u IT industriji u odnosu na 1.000 stanovnika, Srbija ima tri puta manje zaposlenih nego Mađarska, a devet puta manje od Poljske. Da bi se to unapredilo, neophodne su izmene i unapređenje sistema obrazovanja, koji će u toku narednih nekoliko godina doneti bolje rezultate.
• Pojačati podršku za Gaming i Blockchain, sektore koji imaju ogroman potencijal i to kroz specijalne programe Vlade i drugih državnih institucija i investitora.
• Raditi na daljem umrežavanju domaćih osnivača sa onima u inostranstvu.

Kompletno Startap skener istraživanje za 2019. koji je sprovela Inicijativa “Digitalna Srbija” sa svojim članicama kompanijama EY i PwC možete preuzeti sa zvaničnog sajta.