Predstavljen Startap skener: Potrebna je podrška institucija za dalji rast ekosistema

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Srpski startap ekosistem koji, otprilike, čini 200 do 400 startapa u Beogradu i Novom Sadu, nalazi se, kako je već pokazalo prošlogodišnje Startup Genome istraživanje u tzv. fazi aktivacije – što potvrđuje i istraživanje koje je na tom tragu sprovela Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Broj tech profesionalaca koji rade u ovim gradovima (iako naš glavni grad ima šest puta veću populaciju od Novog Sada), otprilike je isti, a ukupan broj startapa, inače, karakterističan je za ovu fazu, što pokazuje na to da je rast ekosistema uslovljen daljim povećanjem broja startapa.

Srbija inače, u odnosu na druge zemlje Istočne Evrope koje su članice EU, ima najniži GDP i najmanji broj IT-jevaca na hiljadu stanovnika, ali uprkos tome domaći ekosistem može da konkuriše onima poput Varšave i Bukurešta, a ima i dva puta veći broj startapa u odnosu na Budimpeštu.

Međutim, više od 50% domaćih startapa nije privuklo nikakva sredstva i u potpunosti se finansira iz sopstvenih izvora, od nešto više od 143 miliona evra investicija u poslednjih deset godina 80% sredstava je otišlo u samo dve kompanije, a sve to ukazuje da, ukoliko želimo da naš ekosistem nastavi da raste, moramo sistematski pristupiti nekim stvarima.

Fokus nam je Zapad, ali na tom putu i dalje stoje zakonske prepreke

Najveći broj domaćih startapa posluje u Enterprise, AI, Big Data & Analysis, Gaming, Smart City i Blockchain & Crypto oblastima.

Najviše startapa posluje u B2B oblasti, te 57% njih svoje proizvode direktno prodaje biznisama, dok 41% posluje po B2C modelu. Među onima čiji su klijenti drugi biznisi, 33% orijentisano je ka malim i srednjim preduzećima, dok je 24% svoje proizvode namenilo velikim kompanijama. Ostalih 2% domaćih startapa kreira proizvode za NVO i vlade.

Interesantan podatak je i da je samo 22% startapa usmereno na tržišta Srbije, dok je najveći broj odn. 69% fokusiran na zapadna tržišta. Njih 6%, pak, svoje tržište definiše kao globalno, a uprkos dobrim ekonomskim i političkim odnosima sa azijskim državama poput Rusije i Kine, ovo tržište je u fokusu samo 1% domaćih startapa.

Domaći startapi primili su skoro 90% manje investicija u ranoj fazi razvoja u odnosu na globalni prosek za startape širom sveta koji se nalaze u istoj fazi – i to je nešto što se mora menjati.

Ono što je takođe prilično zanimljiv podatak, pogotovo kada se Srbija uporedi sa drugim zemljama Istočne Evrope, jeste da bi domaći startapi u mnogo većoj meri trebalo da imaju podršku institucija, inače će, navodi se u istraživanju, potencijal ekosistema biti izgubljen – iako je, kako se navodi, u prošlosti napravljeno nekoliko regulatornih izmena, neke od velikih prepreka još uvek su ostale.

Jedna od njih leži u činjenici da su mogućnosti digitalizacije finansijskih transakcija u Srbiji prilično ograničene, pre svega zbog Zakona o deviznom poslovanju (ZDP), zbog kog  kompanije registrovane u Srbiji ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži.

Osnivači su odlično povezani sa inostranim kolegama – ali ne i na lokalu

Osnivači domaćih startapa su više povezani globalno nego što je prosečni osnivač u svetu, a jedan od razloga može biti i veliki broj ljudi koji čini srpsku dijasporu na Zapadu, a koja sve više postaje aktivna u domaćem startap ekosistemu. Međutim, i dalje ima prostora za poboljšanje u smislu uvoza osnivača u naš ekosistem.

Većina osnivača ima ličnu finansijsku podršku prilikom osnivanja, dok veliki broj njih nije ni svestan postojanja finansijske podrške od strane trećih lica – što potvrđuje činjenicu da je finansiranje u ranoj fazi prilično limitirano ili čak izostaje.

Osim toga, pokazalo se i da Beograd i Novi Sad zaostaju za globalnim prosekom kada govorimo o lokalnoj povezanosti, te da je način na koji osnivači i investitori pomažu jedni drugima (osećaj zajedništva) i broj kvalitetnih veza među osnivačima, kao i veza osnivača sa investitorima i ekspertima (lokalne veze), ispod globalnog nivoa.

Inače, istraživanje je pokazalo da su domaći osnivači relativno mlađi (oko 33 godine) ako ih uporedimo sa globalnim prosekom od 37 godina starosti, obično ih ima dvoje ili troje, i to im je, uglavnom, prvi biznis – što znači da je za njih još važnije da budu okruženi podrškom i znanjem.

Domaći osnivači, kada se uporede sa globalnim prosekom, nemaju visoke ambicije, a posebno je primetna njihova nemogućnost ciljanja tržišta od preko $30 milijardi dolara, pokazuje istraživanje.

Koji bi, dakle, trebalo da nam budu sledeći koraci u cilju unapređenja ekosistema?

  • Investiranje u rane faze startapa – ono je, u ovom trenutku, i dalje na prilično niskom nivou – skoro 90% manje u odnosu na globalni prosek za startape širom sveta koji se nalaze u istoj fazi.
  • Unapređenje sistema obrazovanja – ako uporedimo broj zaposlenih u IT industriji u odnosu na 1.000 stanovnika, Srbija ima tri puta manje zaposlenih nego Mađarska, a devet puta manje od Poljske. Da bi se to unapredilo, neophodne su izmene i unapređenje sistema obrazovanja, koji će u toku narednih nekoliko godina doneti bolje rezultate.
  • Pojačati podršku za Gaming i Blockchain, sektore koji imaju ogroman potencijal i to kroz specijalne programe Vlade i drugih državnih institucija i investitora.
  • Raditi na daljem umrežavanju domaćih osnivača sa onima u inostranstvu.

Kompletno Startap skener istraživanje za 2019. koji je sprovela Inicijativa „Digitalna Srbija“ sa svojim članicama kompanijama EY i PwC možete preuzeti sa zvaničnog sajta.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Propustili ste

Kultura 2.0

Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

'Streaming' servisa je sve više, pa se zato pitam da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose, politiku i rijaliti programe ili će i dalje imati šta da ponudi?

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?