Kako je Sport Klub ‘hakovao’ Svetsko prvenstvo i generisao 500.000 pregleda svog podcasta

Svetsko Prvenstvo u Rusiji jedan je od najbitnijih sportskih događaja u 2018. godini. Ne samo da se održava svake četiri godine, nego su se ovaj put na turniru našle dve reprezentacija sa ovih prostora - Srbija i Hrvatska. U Srbiji je ekskluzivna prava za prenos utakmica sa Svetskog Prvenstva dobio RTS, pa su me kolege sa Sport Kluba zamolili da zajedno osmislimo neki format koji bi bio interesantan gledaocima, a u isto vreme jednostavan za realizaciju.

Svakog ko se iole razume u sport, zna da su oči velikog broja kako muških, a verovatno i ženskih gledalaca, bile uperene u popularne „male ekrane“ od 15. juna do 15. jula. Zato smo kolega Vladimir Novaković (koji je vodio celu akciju) i ja nakon konsultacija došli do zaključka da je videocast, tj. podcast sa kamerom, koji će se emitovati na YouTube-u Facebook-u, prava stvar. Složili smo se da će najviše interesovanja izazvati analiza mečeva i prognoze rezultata utakmica koje se igraju sutradan, što je samim tim uticalo i na izbor termina emitovanja.

Kako smo došli na ideju o Sport Klub Podcastu?

Vladimir je predložio da podcast krene svaki dan od 22:45, nakon što RTS završi svoj program posvećen SP u Rusiji. Lično priznajem da sam bio pomalo skeptičan zbog ovako kasnog termina, ali kolega mi je objasnio da su ljubitelji fudbala veoma zainteresovani za ovakav sadržaj, te da su novinari Sport Kluba na tom polju u samom vrhu na Balkanu.

S obzirom na moje dugogodišnje iskustvo sa YouTube-om (kao kreatora i kao konsultanta) predložio sam Vladimiru da u podcast ubacimo i pitanja gledalaca na koja će Sport Klub novinari i komentatori uživo odgovarati. To je za 32 podcasta za mesec dana generisalo više od 30.000 komentara, dok su svi ostali klipovi tokom istog perioda, zbirno, imali samo 8.000 komentara. Naravno, dobar deo komentara je stizao tokom živog emitovanja.

Pored emitovanja na YouTube-u, kompletan podcast je istovremeno emitovan na Sport Klub Facebook page-u. Kolega Novaković je svaki dan imao i kraći Instagram Live oko 13 časova sa svojim prognozama vezanim za utakmice i pozivom pratiocima da nas uveče gledaju na YouTube/Facebook-u.

Generalni sponzor podcasta je bila kompanija Soko Štark (hvala kolegama iz Cas Media tima), koja je ovim putem promovisala novi proizvod Smoki MegaHrsker. Danas, 21 dan nakon završetka prvenstva, siguran sam da su i oni iznenađeni i uspehom podcasta i time koliko je ova slano ljuta grickalica postala popularna.

Promocija emisije

Kompletna promocija je bila urađena organski, osim jednog sponzorisanog posta na Facebook-u pre početka takmičenja, kada smo najavili „Mundijal analizu powered by Smoki Megahrsker“. Za promociju podcasta koristili smo sopstvene resurse kao što je community tab na Sport Klub YouTube kanalu, zatim naloge na društvenim mrežama, kako one Sport Kluba tako i nekih kolega.

Takođe, sajt Sport Kluba ima veliki broj direktnih poseta (44%) pa smo rešili da i to iskoristimo. Po završetku podcasta, kolege sa Sport Kluba su od toga pravili vest na web sajtu, tako što bi embedovali video i napisali kraći komentar, te bi posle toga sve to podelili na Facebook page-u. Na taj način smo uspeli da dopremo i do publike koja nije na društvenim mrežama ili ne konzumira sadržaj tim putem. Sama YouTube analitika pokazuje izuzetan skok poseta sa sajta Sport Kluba (52.000 pregleda u odnosu na 35.000 pregleda u prethodnom periodu).

Brojke su vremenom sve više rasle

Pre svega, hteo bih da ovde obrazložim neke metrike pomoću kojih ljudi koji se bave YouTube-om, prate uspešnost live stream-a. Prvi je maksimalni broj gledalaca u istom trenutku. Logično, što je taj broj veći, to je bolje. Broj gledalaca uvek naglo raste u prvih 10 do 15 minuta emitovanja, a nakon toga nastavlja lagano da fluktuira (raste ili pada) u zavisnosti od sadržaja.

Drugi je inicijalni broj pregleda tj. koliko puta je pokrenut stream. Možemo reći da ta brojka predstavlja manje-više i broj ljudi koji su pratili video: na primer ako jedan korisnik ponovo učita stream, onda se to računa kao dva pregleda ali to se relativno retko dešava.

Treći parametar i najbitniji je prosečno vreme gledanja video klipa. Što je prosečno vreme gledanja veće, to je veći watch time, što se pozitivno održava na rang kako video klipa, tako i na rang samog kanala u pretragama, pošto YouTube voli klipove koji se gledaju dugo.

Prvi podcast je gledalo oko 130 ljudi u svakom trenutku, drugog dana ta brojka je skočila na 370 gledalaca u istom trenutku, a već treći dan nas je pratilo oko 489 gledalaca. Nakon sedam dana redovnog stream-ovanja broj trenutnih gledalaca nije padao ispod 800 ljudi, čak ni u danima kada nije bilo utakmica na Svetskom prvenstvu. Ukupan broj gledalaca, tačnije broj ljudi koji su pokrenuli stream, takođe je rastao od 2.500 (drugi dan), 2.800 (trći dan), da bi četvrtog dana prešao broj od tri hiljade.

Ono što će ove metrike da stavi u perspektivu je prosečno vreme gledanja koje je sa pet minuta (prvi dan) počelo da raste na 6:34 (drugi dan), zatim 8:29 (treći dan), da bi pri kraju variralo između 15 i 20 minuta, što je fantastičan rezultat. Ove metrike pokazuju da jednom kada gledaoci dođu, ostaju da slušaju podcast sve duže i duže.

Za razliku od kolega sa RTS-a, nismo imali rigidnu TV formu i košuljicu koje smo morali da se pridržavamo i zato smo nakon utakmice Srbija – Kostarika uradili podcast posvećen samo ovom meču, koji je relativno solidno prošao (maksimalni broj gledalaca u istom trenutku: 390, 2.100 ljudi je pokrenulo stream, prosečno vreme gledanja: 7:32), ali je nakon toga napravio preko 25.000 pregleda sa prosečnim vremenom gledanja od 5:58 što je odličan rezultat za ovako dugačak video klip.

Istog dana uveče u redovnom terminu od 22:45 imali smo prilike da prvi put vidimo preko 900 ljudi na stream-u (904 ljudi u istom trenutku) dok je sam podcast pokrenut 3.462 puta, a prosečno vreme gledanja je bilo 13:39 minuta. Taj klip sada, skoro 40 dana kasnije, ima 11.000 pregleda i prosečno vreme gledanja od 18:37. Kao što možete da pretpostavite svaki put kada bi igrala reprezentacija Srbije ili Hrvatske interesovanje je bilo izuzetno.

YouTube vs. Facebook

Pre nego što krenemo u analizu, istakao bih jednu stvar: Sport Klub ima izuzetno jaku zajednicu na Facebook-u što se vidi kako po velikom broju reakcija, tako i po broju komentara ispod postova. Tim je čudnije što svi parametri osim jednog idu u korist YouTube-a, kada je u pitanju podcast. Jedini faktor gde je Facebook u prednosti u odnosu na YouTube je inicijalni broj pregleda, tj. koliko ljudi je pokrenulo stream.

U zavisnosti od aktuelne teme, ova brojka se kretala od 4.000 pa do 11.000. Nažalost, prosečno vreme gledanja nikada nije prebacilo tri minuta, što znači da su ljudi relativno kratko pratili stream. Postoji nekoliko razloga za ovakvo ponašanje (više informacija na Facebooku, drugačiji način konzumiranja sadržaja i drugo), ali je jasno da ljudi dugačke forme mnogo lakše konzumiraju na YouTube-u.

Za mesec dana emitovano je 32 podcasta koji su generisali 8.340.693 minuta watch time-a, što apsolutni rekord za Sport Klub YouTube kanal. Pored toga su napravili oko pola miliona pregleda (494.697), 25.931 komentara, a baš zahvaljući njima dobili smo 932 pretplatnika od 4.300 koliko smo generisali u tom periodu. Najviše pregleda je imao 9. dan kada su igrali Srbija i Švajcarska – 52.828. Najgledaniji podcast, tj sa najvećim watch time-om, je emitovan kada se Hrvatska reprezentacija plasirala u polufinale.

Iako ima samo 39.868 pregleda, generisao je preko 700.000 minuta watch time-a. Takođe, isti podcast je i rekorder po maksimalnom broju ljudi u istom momentu (2.411), kao i broju ljudi koji su pokrenuli stream (12.295), dok je prosečno vreme gledanja bilo 16:51. Podcast je imao dosta uticaja i na sam YouTube kanal. U periodu od 15. juna do 7. avgusta generisano je preko 16.000.000 minuta watch time-a, što je veoma zavidan rezultat ako se uzme u obzir da je trenutna brojka pretplatnika ispod 50.000 (48.349 u trenutku pisanja teksta).

Planiramo nove podcaste od jeseni

Prosečno vreme gledanja klipova je eksplodiralo pa je sa dva minuta poraslo na sedam i variralo između sedam i devet minuta sve do kraja prvenstva. Pored toga, u pretragama su se pojavile nove ključne reči kao što su: Sport Klub Podcast, Podcast Sport Klub, Mundijal Analiza i Smoki MegaHrkser podcast (što pokazuje kako se ljudi lako vezuju za brend na društvenim mrežama). Došlo je i do blage promene demografije, pa je Hrvatska sa trećeg mesta (7-8% od ukupnog broja pregleda) skočila na drugo mesto (14- 15%), a bez obzira što se prvenstvo završilo pre 21 dan, broj pregleda iz Hrvatske se ne smanjuje, što pokazuje da smo uspeli trajno da privučemo novu publiku.

Što se tiče YouTube SEO optimizacije, Jasenka, Marko i ja smo se maksimalno potrudili oko svakog podcasta, te je veliki broj video klipova i dalje izuzetno dobro rangiran u pretragama. Ovom prilikom bih hteo da se zahvalim rukovodstvu i svim kolegama koji su na različite načine bili zaduženi da podcast postigne ovaj uspeh.

Podcast kao format izuzetno je popularan na Zapadu, a sudeći po trenutnom stanju mislim da je i naš region konačno dovoljno sazreo da „prihvati“ ovu formu. Mundijal Analiza powered by Smoki MegaHrsker je pokazala da na vrlo jednostavan način možete angažovati publiku na društvenim mrežama (samo vam je potreban dobar sadržaj) te Sport Klub planira da od jeseni pokrene niz podcasta namenjenih sportskim takmičenjima kao što su Premijer liga, NBA, La Liga i tako dalje.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Analiza

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Kultura 2.0

Kako postati digitalni nomad – iz ugla dvojca iza ‘Us two and the view’?

Jovana i Milan početkom godine rešili su da promene svoju poslovnu rutinu i da kancelariju zamene plažom ili džunglom. Kako im je to pošlo za rukom i koji su im trenutno najveći izazovi kao digitalnim nomadima?

Startapi i poslovanje

Beogradski B2Bee automatizuje veleprodajni sektor – uz napredno SaaS rešenje

Sa osnivačima startapa B2Bee razgovaramo o rešenju za automatizaciju i organizaciju veleprodaje, širenju na druga tržišta i kako su za kratko vreme došli do 16 značajnih klijenata.

Propustili ste

Gaming

Nikola Čavić: Osnovali smo SGA jer gejming zaslužuje poseban status u privredi Srbije

Gejming industrija u Srbiji iz godine u godinu raste i jedan je od značajnijih IT sektora u zemlji. Kako bi se dodatno osnažio razvoj video igara ali i esporta, pre godinu dana nastala je organizacija Serbia Games Association.

Gaming

Nacionalne lige su važan korak ka daljem razvoju esporta u regionu

Početkom godine najavljena je saradnja između turnirske platforme Challengermode i regionalnog organizatora takmičenja Fortune Esports koja za cilj ima rast amaterske esport scene u regionu - pre svega kroz sistem Nacionalnih Esport Liga.

Startapi i poslovanje

Startapi, prijavite se za inovacione vaučere u vrednosti do 800.000 dinara

Fond za inovacionu delatnost objavio je javni poziv za dodelu inovacionih vaučera mikro, malim i srednjim preduzećima ne bi li uz pomoć akademskog sektora poboljšali svoje proizvode i usluge.

Tehnologija

Nemamo Epl, ali imamo ‘Epl istoka’: Šta korisnicima donosi otvaranje Xiaomi prodavnice u Srbiji?

U vremenu kada premijum telefoni koštaju kao laptop računari i kada tech brendovi svoje proizvode cene često van domašaja budžeta prosečnog kupca, pojavio se Xiaomi sa dostupnijim proizvodima. Ovaj brend danas otvara zvaničnu prodavnicu u Srbiji.

Karijere

Boris Krstović: Kako voditi karijeru kao preduzetnik?

Preduzetnički 'mindset' sreće se kod onih koji vode sopstveni biznis, ali i kod ljudi koji su odlučili da karijeru razvijaju u okviru kompanija. Martovsko izdanje Ladies of New Business konferencije posvećeno je upravo svima koji neguju preduzetnički duh!

Tehnologija

Da li je ‘narrowband’ zaista budućnost digitalizacije srpskog društva? Posetili smo Vip IoT Challenge kako bismo saznali

Timovi Kuc-Kuc, YAST i Malci zauzeli su prva tri mesta na takmičenju Vip IoT Challenge. Cilj je bio napraviti IoT rešenje za određeni problem u društvu korišćenjem narrowband tehnologije.