Granični slučajevi, ujedinimo se!

Može. WEAT (Word-embedding association test) namenjen mašinama otkrio je da kompjuter asocijativno povezuje muška imena sa poslom, matematikom i naukom, dok ženska povezuje sa porodicom i umetnošću. I to nije sve. Pročitajte ceo tekst.

Netokracijino okupljanje Ladies of New Business me je ispunilo nadom u žensko preduzetništvo, no pred spavanje sam, kao omađijana, ponovo zabola nos u knjigu o predrasudama, šablonima, seksizmu, rasizmu, problematičnim i ograničavajućim algoritmima i ostalim mnogobrojnim užasima u onlajn okruženju.

Na naslov Technically Wrong naletela sam pre otprilike dve nedelje, čitajući Gardijanov tekst o algoritmima. A onda sam knjigu brzo pročitala – i to na telefonu. Hvala Amazonu i Kindle-u.

Šta me je toliko zainteresovalo? Teme i primeri koje autorka navodi u knjizi nisu ni nepoznati, ni novi i o njima se već dosta diskutovalo (npr. o diskriminatornoj ulozi algoritama). Međutim, objediniti ih u svojevrstan zbornik i sagledati ih kao celinu stavlja nas u poziciju čitalaca ozbiljnog horora. Jednog od onih od kojih ne odustajete do samog kraja.

Društvene mreže, znamo, poznaju nas bolje od nas samih. Poznaju nas i banke, trgovački lanci čije lojalti kartice koristimo, advertajzing agencije i agencije za istraživanje tržišta. Profilišu nas, segmentiraju, a potom trguju znanjem o nama. To je naša stvarnost i moramo je prihvatiti, osim ukoliko ne želimo da budemo Amiši (nemam ništa protiv Amiša, da ne bude zabune) i odreknemo se pogodnosti savremenog života. Dakle, velike baze podataka su, kao Veliki Brat, tu i ne idu nigde. Ako mislite da bi nam bilo bolje bez svega toga, razmislite ponovo.

Informacije u zamenu za iskustvo

Big data korisna je za sve – sve industrije, ali i običnog čoveka. Savremene opcije i metode sada pružaju znatno bolji uvid u ponašanje kupaca, njihove navike i stavove, te se shodno njima modifikuju ponude i prave novi, maksimalno prilagođeni proizvodi. Da, velike kompanije će zarađivati na nama, ali ćemo mi npr. jesti hleb (ili kolač) baš po našem ukusu.

A kada je o ukusima reč, vredi ponovo pomenuti granične slučajeve… Znate, one “problematične izuzetke koji potvrđuju pravilo?” Nezgodno je to što priča o graničnim slučajevima kada su ljudi i identiteti u pitanju pretpostavlja da postoji prosek – “normalno” – odnosno da “granični slučajevi” nisu dovoljno važni da bi ušli unutar granica razmatranja.

Zamislite situaciju: Facebook vam šalje memory video o prethodnoj godini… Baloni, vesela muzika, videom dominiraju zajedničke slike vas i partnera… koji je baš pre dve nedelje odlučio da vas ostavi zbog vaše najbolje prijateljice. Na slikama je, eto, i ona. I baloni. I sreća. Srećna Nova godina! Verujte, ovo je blag primer. Facebook SVIMA šalje ovakve podsetnike, bez obzira da li su imali ovakvu situaciju ili su, kao što je opisano u knjizi, izgubili dete. Jer, takvi ljudi i takve situacije su – granični slučajevi.

Pre no što odmahnete rukom i pomislite da ništa ne možete da uradite da ovo promenite osim da zakopate sve uređaje i kartice tri metara ispod zemlje (što se, naravno, neće desiti) – reći ću vam da nije sve baš toliko crno. Možemo da utičemo na način na koji se dizajniraju digitalni proizvodi. Možemo da utičemo na to da se pristupni formulari promene tako da nas ne vređaju i ne primoravaju da se pogrešno opredelimo. Možemo da pritisnemo kompanije da bolje rade svoj posao. A na nama je da se ne bolje, nego ODLIČNO informišemo o ovoj temi.

Jer, od toga nam bukvalno zavisi život.