Chatbot kompanije Saga u prvoj godini rada dokazao potrebu za AI u bankarstvu

Godinu i po dana kasnije i čini se da je domaćem tržištu zaista potreban chatbot u bankarstvu

Bankarski sektor danas transformišu različita 'fintech' rešenja koja nude daleko bolje korisničko iskustvo. Među njima nalaze se i chatbotovi za automatizovanu komunikaciju - o njihovom razvoju i značaju B2B implementacije razgovaramo sa direktorom kompanije Saga.

Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, naši servisi i uređaji postaju sve pametniji, otvarajući veliki prostor za primenu u najrazličitijim industrijama. Jedno od tržišta gde se sve više priča o automatizovanoj komunikaciji jeste bankarstvo, što je dovelo do velike rasprostranjenosti i razvoja chatbotova. Korisnici danas vole individualni pristup, brzinu informacija i mobilnost, a otuda i nastaje potreba da se pametni telefoni učine još pametnijim – integracijom AI asistenata.

Budući da je sve veći broj ljudi prisutan na popularnim chat platformama, mnoge banke započele su razvoj chatbotova u saradnji sa IT kompanijama ili startapima, a sve to u cilju eliminisanja potrebe za odlaskom klijenata u filijalu. Jedan od takvih proizvoda je i chatbot REA koji je beogradska kompanija Saga uz pomoć Weaver platforme razvila za Raiffeisen banku, sa kojim smo se upoznali još početkom prošle godine.

Podatak da je razmenjeno blizu 500.000 konverzacija šest meseci od implementacije ovog servisa govori o brzini adaptacije korisnika na nova rešenja, ali i odličnim povratnim informacijama sa samog tržišta, kao i sve većem broju zadovoljnih i zainteresovanih korisnika. S druge strane, ovo je dobar pokazatelj u kom smeru se domaće bankarsko tržište kreće – korisnici žele individualnost i mobilnost, a na bankama je da to i obezbede.

Automatizacija bankarstva u pokretu

Prošlo je godinu i po dana otkako je Saga izvršila implementaciju softvera za automatizovanu komunikaciju. Zahvaljujući ličnom asistentu REA, korisnici na svom telefonu kroz razmenu poruka mogu dobiti sve potrebne informacije, bilo da je u pitanju lokacija najbližeg bankomata, stanje na računu i drugo, kroz 24-časovnu podršku.

Ovo je ujedno bila prilika da razgovaramo sa Brankom Ilićem, izvršnim direktorom i direktorom business developement sektora o razvoju virtualnog asistenta REA, ali i o tome koji su sledeći koraci za implementaciju inovativnih enterprise rešenja u poslovanje domaćih kompanija.

Već na početku Branko nam je stavio do znanja da je osnova četvrte industrijske revolucije i koncepta digitalne transformacije zapravo sam korisnik tj. primena customer centric pristupa u okviru kojeg se u centar poslovanja stavlja upravo korisnik i njegove potrebe. Prema Ilićevim rečima, to znači da kompanije nastoje da se približe samom korisniku, njegovim izričitim potrebama i očekivanjima – a to znači ulazak u domene razvoja novih tehnologija:

Ulazak u ovaj domen IT-a je jednostavno prirodni razvojni put za kompaniju kao što je Saga, dok sa druge strane naši višegodišnji korisnici to jednostavno očekuju od nas. Međutim, čak i za našu kompaniju, rad i razvoj na ovakvim rešenjima veliki je svakodnevni izazov, pre svega zbog potreba za veoma specifičnim znanjima i ekspertizama kojih u Srbiji ima veoma malo ili nema uopšte.

Ako uzmemo u obzir da će napredna fintech rešenja doneti revoluciju u svim segmentima bankarstva računajući korporativne korisnike i krajnje korisnike, postavlja se pitanje koje benefite mogu ponuditi rešenja kao što je REA? Naš sagovornik objašnjava:

Korisniku je potreban neko ko će o svemu ovome voditi računa svaki dan, 24 sata, a to je REA. Moderan korisnik voli otvorenu i direktnu komunikaciju, ako mogu da dodam bez čekanja u redovima.

Samim dizajnom tj. od vizuelnog identiteta do usluga koje pruža, ali i mogućnostima koje se dodatno otvaraju, kreira se izuzetno pozitivno korisničko iskustvo koje se ogleda u jednostavnom benefitu – korisnik banke ima svog personalnog bankara tj. asistenta koji mu u svakom trenuku može pomoći da reši najčešća pitanja ili nedoumice.

Pretpostavlja se da će do 2020. godine 80% globalnih biznisa imati neku vrstu chatbot implementacije. Iako bi ovaj broj trebao biti manji u Srbiji, primetan je broj kompanija koje ulažu vreme i resurse kako bi razvili novu generaciju korisničke podrške – automatizovanu podršku.

S obzirom na to da ovaj vrtuelni asistent funkcioniše na chat platformama kao što su Viber i Facebook Messenger, osvrnuli smo se i na proces zaštite podataka korisnika, gde nam je Branko otkrio da kompanija ne dobija niti čuva lične podatke korisnika koje nisu registrovali. Sa druge strane, za registrovane korisnike se čuva samo veza između jedinstvenog identifikatora korisnika na kanalu (Viber ili FB Messenger) i jedinstvenog identifikatora korisnika u sistemu banke.

Štaviše, kako nam sagovornik objašnjava, ova veza se koristi za napredne funkcije kao što su pregled stanja, plaćanja i slično, a korisnik može i sam da ukine ove funkcionalnosti pri čemu se malopre navedena veza poništava nepovratno.

Bez inovacija nema ni konkurentnosti

Iako se REA već pokazala na tržištu na kom je pobrala simpatije korisnika, čini se da ovaj virtuelni asistent nije jedini “igrač” iz portfolia rešenja automatizovane komunikacije za uslužne sektore na kojima rade u Sagi. Branko za Netokraciju otkriva da kompanija intenzivno komunicira sa predstavnicima različitih industrija u Srbiji i prati kretanja i trendove na svetskoj sceni, pokušavajući da sagleda zrelost ove tehnologije za primenu i na našim prostorima:

Shodno potrebama i zrelosti tržišta prilagođavamo i nadograđujemo postojeća razvijena rešenja, primenjujući ih na različite industrije. Jedan od primera jeste i privatni sektor tj. retail gde imamo kombinaciju lokacijskih servisa i captiv portala za komunikaciju sa kupcima, kao i za organizaciju događaja sa konferencijskim chatbotom.

Tu su i komunalne uslužne službe gde ova tehnologija u kombinaciji sa kontakt centrom ili email-om omogućava veoma brzu, direktnu i transparentnu komunikaciju sa građanima.

Upravo zbog sve većeg broja digitalnih rešenja koji oblikuju našu svakodnevnicu, Branko smatra da je danas izričito važno da različiti biznisi budu povezani sa inovativnim i automatizovanim rešenjima kako bi postali konkurentniji na tržištu ili zadržali trenutnu konkurentnost. Kako on kaže, interaktivna komunikacija i otvaranje prema korisnicima presudni su za pravi odgovor na zahtev tržišta, ali i smanjenje nivoa nezadovoljstva korisnika što se direktno ogleda u boljim poslovnim rezultatima.

S obzirom na to da se budućnost digitalnog društva zasniva na pametno integrisanim i implementiranim rešenjima, naš sagovornik veruje da će čitav enterprise segment u domaćem IT-ju samo rasti u narednim godinama – pre svega zbog potreba korisnika koji očekuju inovativnost i digitalizaciju u svim granama poslovanja. “Za tako nešto potreban vam je vrhunski tim koji ne čine samo zvezde, već i rezervni igrači koji poznaju igru i pravila, a koji su spremni da pomognu svom timu kada je to najpotrebnije”, zaključuje Ilić.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Propustili ste

Tehnologija

Kako je softver otvorenog koda uticao da rover NASA-e uspešno sleti na Mars?

Prešavši put od preko 200 miliona kilometara još jedan rover sa Zemlje je, nakon sedam meseci, uspešno sleteo na Mars. Pored mnogih inženjerskih dostignuća na ovom polju, vrlo važnu ulogu za ovaj veliku uspeh, odigrao je, ni manje ni više - softver otvorenog koda.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.