Botovi će promeniti način na koji kupujemo proizvode i usluge – ali prvo moraju da nauče naše potrošačke navike

Mnogi brendovi prepoznali su značaj ovakve komunikacije, predstavivši svoja rešenja za Messenger, Viber ili druge chat platforme – na kojima su i sami brendovi prisutni.

Veliki potencijal botova tako se može primeniti u najrazličitijim industrijama, bilo da je reč bankarstvu, trgovini ili čak medicini. Prema istraživanju Ubisenda objavljenom prošle godine, statistike su pokazale da bi čak 47% korisnika Interneta širom sveta prihvatilo da izvrši kupovinu robe ili usluge kroz konverzaciju sa botom – dok bi do 2021. godine investicije u sisteme inteligentne asistencije trebale da premaše 4,5 milijardi dolara.

Gde su korisnici, tu su i botovi

Pretpostavlja se da će do 2020. godine 80% biznisa imati neku vrstu chatbot implementacije. U intervjuu sa Milenom Janjićem, direktorom Sektora za Razvoj sopstvenih softverskih proizvoda u kompaniji Saga, saznali smo da ova firma već duže vreme radi na razvoju platforme po imenu “Weaver” koja omogućava pametne notifikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, među kojima je i sam bot – programiran tako da se javlja na telefon i komunicira sa korisnikom koristeći prirodni jezik.  

O tome kako izgleda razvoj jednog takvog sistema, ali i kako bot uči o navikama i potrebama korisnika, Janjić je za Netokraciju otkrio:

Razvijanje chatbot platforme je za naš tim jedan od najvećih izazova. Njegov razvoj je atipičan u odnosu na razvoj aplikacija na koje smo do sada u praksi navikli. S obzirom na to da ne postoji patentiran način razvoja ovakvih proizvoda, a ovaj proizvod karakteriše visoka kompleksnost, razvoj je bio i veliki izazov i veliko zadovoljstvo nakon prve objavljene verzije.

Botovi koji su, kao što je u našem slučaju, zasnovani na veštačkoj inteligenciji, uče od korisnika i to je kontinuiran proces. Prepoznavanje prirodnog jezika jedna je od najnaprednijih odlika AI, a naš bot tokom vremena uči i sve bolje razume komunikaciju kojom mu se korisnici obraćaju. Naša implementacija sistema trenutno ispravno prepoznaje srpski jezik u preko 80% slučajeva, a engleski u preko 90% slučajeva.

Milen u razgovoru dodaje i da prava snaga veštačke inteligencije leži u tome što botovi apsolutno razumeju žargonski jezik, a slovne greške im ne smetaju osim u slučaju kada greška promeni smisao reči ili fraze. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija ne radi prepoznavanje pojedinačnih reči – već smisla cele fraze. Na taj način nove reči ne remete rad servisa, a ako se desi da bot nije u stanju da razume neku frazu, jednostavnim treningom i taj problem može se prevazići.

Na pitanje Netokracije da li se chatbotovi mogu primeniti baš u svakoj industriji, Janjić ocenjuje da botovi imaju mnogo prednosti koje sa sobom donose, ali i jednu manu – botu je teže da razume komplikovane fraze za više značenja, kao kada se npr. pominje više proizvoda, kada su po sredi dileme i prelomne situacije. Upravo zato, neke industrije teže su za efikasnu implementaciju automatizovanih rešenja za komunikaciju od drugih:

Čovek takve fraze razume bolje jer je upoznat sa društvenim problemom u većini slučajeva. Ne bih ponavljao ispričane priče o mnogim prednostima i uštedama koje su ispričane, ali ističem da bot ne greši – kako ga istreniramo, on tako radi. Kako algoritmi rade na njegovom napretku, on tako napreduje.

Efikasan je i u integraciji sa drugim sistemima, jer operacije obavlja brzo i procese automatizuje od početka do kraja. Bot komunicira bogatim sadržajem (rich media), što čovek nije u mogućnosti. Može da šalje poruke koje se kače kao različite liste, meniji, dokumenta, slike i drugo. Primena je vidljiva svuda gde je customer segment brojan – a potreba za opsluživanjem korisnika velika i skupa.

‘Očekujemo značajnu primenu chatbot servisa u segmentu turizma’

Govoreći o tome da li Saga osim bankarskog sektora pokriva i druge grane industrije kada je u pitanju implementacija chatbotova, naš sagovornik kaže da kompanija osim bankarstva ima projekte u telco, supply chain, medic i sektoru osiguranja. “Projekti su različitih dimenzija i u različitim fazama. U narednom periodu očekujemo otvaranje sektora vezanog za turizam, kao najbrže rastućeg”.

Vremenom, chatbotovi bi trebali da postanu još pametniji, a promene koje se očekuju u AI tehnologiji svakako će uticati na još veću upotrebu ovih sistema od strane krajnjih korisnika. Kako i kompleksniji jezici budu bili bolje procesuirani, tako će i algoritmi za trening biti napredniji – a to bi u najvećoj meri trebalo da redefiniše budućnost interakcije između kompanija i njihovih korisnika:

U svetu su popularni PoC-ovi gde se bot predstavlja kao čovek. Botovi će se naći na mestima gde smo ih očekivali, a zatim i na mestima gde nismo. Sa svim pomenutim unapređenjima, biće teže razlikovati komunikaciju sa botom od one sa čovekom. Međutim, botovi neće oduzeti ljudima posao – već će se postarati da posao bude daleko bolji.

Planirana veća ulaganja u Sagino AI odeljenje

Kako sve vreme govorimo o razvoju rešenja baziranog na veštačkoj inteligenciji, podrazumeva se da rad na Weaver platformi zahteva i tim koji je formiran od stručnjaka iz više oblasti među kojima su programeri, psiholozi, stručnjaci za mašinsko učenje, dizajneri i drugi pred koje se stavlja unikatan izazov rada na proizvodu koji mora da uči, čiji rad nikada nije gotov i koji se konstantno razvija.

Milen napominje da Saga u ovom trenutku traga za talentovanim stručnjacima, te da je konkurs za posao kod njih uvek otvoren – pre svega zbog daljih planova kompanije da u narednim periodu širi AI odeljenje, te zađe još dublje u polje razvoja sopstvenih AI proizvoda, a sve to u cilju pravovremenog odgovora na zahteve klijenata i potreba tržišta.