IT-jevac u Berlinu: Šta morate da znate pre nego što odete u Nemačku?

IT-jevac u Berlinu: Šta morate da znate pre nego što odete u Nemačku?

Koji je najbolji način da se pronađe posao developera u Berlinu? I, još bitnije, šta ima tamo čega ovde nema?

Da li je programerska trava zelenija u Nemačkoj ili u Srbiji? U pokušaju da odgovorimo na to večito (srpsko?) pitanje razgovarali smo sa Brankom Đurkovićem, softverskim inženjerom koji živi i radi u Berlinu.

On nam je, za početak, objasnio da odgovor na to pitanje zavisi od toga šta tražite, ali ukoliko želite da idete postoje tri glavna načina kako pronaći posao u Nemačkoj ako ste IT-jevac:

Najjednostavniji i najbrži način je preko LinkedIn-a. Tako sam i ja došao do svog poslodavca.“Easy Apply” je iz raja izašao.

Druga varijanta je kucanje na vrata firmi odnosno direktno prijavljivanje preko njihovih sajtova, na kojima verovatno možete naći najbolje uslove, uz preduslov da znate šta i gde da tražite.

Treći i najefikasniji način je ubacivanje svog CV-a u agencije koje se bave spajanjem poslodavaca sa kandidatima.

Ovaj poslednji proces, dodaje, traje malo duže od ostalih, ali vam omogućava da dobijete više ponuda, ali morate obratiti pažnju na CV koji je drugačijeg formata.

Da li i u Berlinu nedostaje IT kadra kao i ovde?

Apsolutno. Manjka kadra ima u skoro svim oblastima, a posebno u IT-ju. Od manjka kadrova jedino više manjka stanova jer se veliki broj ljudi doseljava, a građevinska industrija ne uspeva da održi korak, što rezultuje povećanjem cene stanova iz godine u godinu.

Ipak, Nemci drugačije percipiraju ovu industriju nego mi, zar ne?

Da. Kod nas se IT-jevci na neki način smatraju elitom, a tamo su to inženjeri koji se ne razlikuju previše od ostalih. Naravno, plate variraju od trenutne potražnje, stanja tržišta i tehnologije koja je u žiži industrije, ali je generalno stil života poprilično ujednačen sa ostalim srednjim slojem.

Sa druge strane, Berlin ima široku ponudu aktivnosti van posla koja je slična ali dosta bogatija u odnosu na Beograd, pa svako uspe da pronađe nešto za sebe. I pored velikog broja velikih kompanija i startapova, IT-jevci nisu najbrojniji, već se stapaju u moru umetnika i ostalih popularnih profesija.

Dakle, ostaje konstatacija iz našeg prethodnog razgovora: domaći IT-jevci žive bolje?

Verujem da je sve do stanja na tržištu koje diktira potražnju, plate, kao i fleksibilnost poslodavaca. Dok u Srbiji polako nestaje IT kadra pa je sve teže naći iskusne programere, testere ili UX dizajnere, Nemačka je kroz to prošla pre više godina. Veliki broj kompanija čak ni ne pokušava da traži kandidate lokalno, već koriste činjenicu da puno ljudi želi da se preseli baš kod njih.

Sa jedne strane imamo Srbiju koja je, po svetskim standardima, jeftina za život i IT-jevce sa platama višestruko većim od prosečne, a sa druge jaku industriju i veliki broj ljudi koji samo želi da se dokopa Nemačke. Mislim da se odgovor sam nameće.

Koje su najplaćenije oblasti?

Odgovor na ovo pitanje se menja svakih par godina. Trenutno je veća potražnja za front-end pozicijama od back-end programera. Data Science je takođe jako traženo zanimanje. Go lang nije toliko zastupljen, ali su plate dosta veće. Java se i dalje dobro drži, dok Kotlin hvata zalet. Java Script će još dugo godina biti pri vrhu. QA i testeri nisu najplaćeniji, ali je trenutno velika potražnja.

Koliko je, pak, teško dobiti vizu?

Za nas van EU ovo je najbolnija tačka. Posebno je kritična situacija u Srbiji. Prošle godine se samo za termin u ambasadi čekalo po četiri meseca. Drugari koji su početkom ove godine konkurisali čekali su oko šest meseci, a situacija se dodatno pogoršava.

Moj savet je da, ukoliko planirate selidbu, odmah zatražite termin u ambasadi, pa tek onda krenete u traženje posla. U najgorem slučaju moraćete da otkažete termin. Poslodavci često nemaju problem sa čekanjem kandidata, ali mnogo teže bude nama koji čekamo mesecima bez ideje kada ćemo dobiti termin.

Koliko dobro moraš znati nemački?

Berlin je postao toliko internacionalni grad da je na ulici najteže čuti nemački. Slična je stvar i sa IT kompanijama. Većina je multinacionalna i jedini jezik koji se koristi je engleski. Naravno, poznavanje jezika ne može da odmogne, makar kada su institucije u pitanju. Zato bi kandidati trebalo da se paze kada kompanija u oglasu naznači da od kandidata traže znanje jezika ili želju za učenjem. Po pravilu, tada očekuju da naučite za npr. šest meseci.

Imaju li firme neki poseban adut kojim nastoje da privuku zaposlene?

Naše firme se utrkuju da kandidatima ponude stoni tenis, konzole za igre i veće plate, retko gde se zapravo brinu o radnicima koje već imaju. Radi se samo na pridobijanju novih kadrova, ali ne i na održavanju, usavršavanju i unapređenju postojećih. U Berlinu svi imaju dovoljno velike plate da to više nije ključni faktor u odabiru posla. Zato se poslodavci trude da ponude najbolje moguće uslove, kao i dalji razvoj karijere. Radi se na tome da radnici budu srećni i dugoročno zadovoljni, tako da su npr. dodatne edukacije sastavni deo skoro svake pozicije.

Da li se atmosfera na poslu razlikuje?

Kada se izmestimo iz okruženja gde su politika i egzistencijalna pitanja glavne teme, shvatimo da misli možemo da usmerimo na stvari koje nas zaista interesuju, a ne na ono na šta nas okruženje primorava. Dodajte na to internacionalno okruženje, spoj različitih kultura i dobijete neograničen prostor za razvoj novih ideja. Nekome to samo po sebi bude dovoljno da se oseća inspirisano i slobodno, druge povuku ostali. Činjenica je da se oseća drugačiji, opušteniji vajb.

Da zaključimo, šta programeri imaju u Berlinu što ne mogu naći u Beogradu?

Projekti, tehnologija, organizacija rada i svakodnevne aktivnosti se zapravo i ne razlikuju previše. Ono što pravi razliku je život van posla. Primera radi, posle svega tri meseca od početka radnog odnosa možete dobiti kredit za automobil. U slučaju da kupujete novi automobil, isti možete otplatiti na pet godina bez ikakve kamate. 0% kamate. Ne deset godina star, očuvan automobil koji je baka vozila do pijace i nazad, već apsolutno nov automobil iz fabrike. U Srbiji se to smatra bacanjem para.

Ovaj put u okviru specijala Programeri bez granica preneli smo iskustva našeg IT-jevca iz Berlina, a sledeći tekst biće posvećen onima koji žive i rade u Dablinu. Pratite Netokraciju jer sledeći tekst stiže uskoro!

Ostavi komentar

  1. Aleksandar Sobic

    Aleksandar Sobic

    28. 5. 2020. u 21:32 Odgovori

    Ljudi ja sam ostao bez posla i nisam imao sanse da ostanem jos neko vreme tamo da pokusam naci novi posao.Moze li mi neko pomoci . Radio sam godinu dana u jednoj nemackoj firmi a sada sam trenutno u Srbiji i planiram opet da se vratim da pokusam opet aktivirati moju plavu kartu koja mi vazi do aprila 2021. Hajde neku ideju pomoc bilo sta sto mi moze koristiti da se izvucem iz ove situacije u koju sam upao nazalost ne mojom krivicom. Ja sam master informacionih tehnologija .Radio sam sve i svasta .Za vreme ove posasti uspeo sam zavrsiti obiman kurs iz html5 css3 .Pocinjem sa Javascript, React, Node.js

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Sasomange od letos zabeležio 100.000 registrovanih korisnika u pohodu na udeo u domaćem ‘classifieds’ tržištu

Sredinom godine na tržište Srbije stigao je novi oglasnik koji tehnologijom i dizajnom želi da se bori za svoj deo 'classifieds' kolača. Zanimalo nas je kako je čitava priča zamišljena i šta to novo Sasomange.rs pruža domaćim kupcima i trgovcima.

Kolumna

Filtriranje interneta u Srbiji donosi ozbiljne posledice i nepoznatu korist

Filtriranje interneta je u Srbiji uvedeno radi navodnog sprečavanja dalje štete po republički budžet i ekonomiju i uz zanemarivanje brojnih aspekata koji ovaj opasan presedan nosi sa sobom. U tekstu analiziramo zašto je ta odluka besmislena i do kakvih posledica može dovesti.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Nakon pritiska javnosti Apple konačno smanjuje App Store naknadu na 15% – ali samo za pojedine developere

Kao deo novog programa za mala preduzeća kompanija Apple najavila je smanjenje stope provizije u App Store prodavnici za 15% - što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u procesu u kojem iOS developeri zarađuju na svojim igrama i aplikacijama za Apple uređaje.

Društvene mreže

Snap Inc. imenovao predstavnika za Srbiju – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je i kompanija Snap Inc. imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.

Analiza

Vodeća udruženja frilensera predstavljaju dalje korake ukoliko nadležni organi ne odgovore na njihove zahteve

Sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika razgovarali smo o narednim koracima kada je reč o pregovorima sa nadležnim organima zbog najavljenog oporezivanja frilensera.

Tehnologija

Kako jednostavno početi sa učenjem programskog jezika Python?

Među programskim jezicima postoje velike razlike kako u samom procesu rada, tako i u krajnjim rezultatima. U razgovoru sa Nikolom Kolevskim, otkrivamo zašto je Python sve popularniji među programerima i šta ga izdvaja od drugih tehnologija.

Kultura 2.0

Vanja Paunović ima 23 godine, niže uspehe u programiranju i pokreće YouTube kanal – Dzimiks

Vanja trenutno završava Raf i započinje svoju programersku karijeru. To bi, manje-više, bio standardni put za juniora u IT industriji ali on ima nešto što ga izdvaja od ostalih: YouTube kanal posvećen programiranju.

Office Talks Podcast

Borci za slobodan Internet (gost Danilo Krivokapić)

22. epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa Danilom Krivokapićem iz SHARE Fondacije koji je govorio o aktuelnoj kampanji #hiljadekamera, našim digitalnim pravima i slobodnom Internetu.