IT-jevac u Berlinu: Šta morate da znate pre nego što odete u Nemačku?

IT-jevac u Berlinu: Šta morate da znate pre nego što odete u Nemačku?

Koji je najbolji način da se pronađe posao developera u Berlinu? I, još bitnije, šta ima tamo čega ovde nema?

Da li je programerska trava zelenija u Nemačkoj ili u Srbiji? U pokušaju da odgovorimo na to večito (srpsko?) pitanje razgovarali smo sa Brankom Đurkovićem, softverskim inženjerom koji živi i radi u Berlinu.

On nam je, za početak, objasnio da odgovor na to pitanje zavisi od toga šta tražite, ali ukoliko želite da idete postoje tri glavna načina kako pronaći posao u Nemačkoj ako ste IT-jevac:

Najjednostavniji i najbrži način je preko LinkedIn-a. Tako sam i ja došao do svog poslodavca.“Easy Apply” je iz raja izašao.

Druga varijanta je kucanje na vrata firmi odnosno direktno prijavljivanje preko njihovih sajtova, na kojima verovatno možete naći najbolje uslove, uz preduslov da znate šta i gde da tražite.

Treći i najefikasniji način je ubacivanje svog CV-a u agencije koje se bave spajanjem poslodavaca sa kandidatima.

Ovaj poslednji proces, dodaje, traje malo duže od ostalih, ali vam omogućava da dobijete više ponuda, ali morate obratiti pažnju na CV koji je drugačijeg formata.

Da li i u Berlinu nedostaje IT kadra kao i ovde?

Apsolutno. Manjka kadra ima u skoro svim oblastima, a posebno u IT-ju. Od manjka kadrova jedino više manjka stanova jer se veliki broj ljudi doseljava, a građevinska industrija ne uspeva da održi korak, što rezultuje povećanjem cene stanova iz godine u godinu.

Ipak, Nemci drugačije percipiraju ovu industriju nego mi, zar ne?

Da. Kod nas se IT-jevci na neki način smatraju elitom, a tamo su to inženjeri koji se ne razlikuju previše od ostalih. Naravno, plate variraju od trenutne potražnje, stanja tržišta i tehnologije koja je u žiži industrije, ali je generalno stil života poprilično ujednačen sa ostalim srednjim slojem.

Sa druge strane, Berlin ima široku ponudu aktivnosti van posla koja je slična ali dosta bogatija u odnosu na Beograd, pa svako uspe da pronađe nešto za sebe. I pored velikog broja velikih kompanija i startapova, IT-jevci nisu najbrojniji, već se stapaju u moru umetnika i ostalih popularnih profesija.

Dakle, ostaje konstatacija iz našeg prethodnog razgovora: domaći IT-jevci žive bolje?

Verujem da je sve do stanja na tržištu koje diktira potražnju, plate, kao i fleksibilnost poslodavaca. Dok u Srbiji polako nestaje IT kadra pa je sve teže naći iskusne programere, testere ili UX dizajnere, Nemačka je kroz to prošla pre više godina. Veliki broj kompanija čak ni ne pokušava da traži kandidate lokalno, već koriste činjenicu da puno ljudi želi da se preseli baš kod njih.

Sa jedne strane imamo Srbiju koja je, po svetskim standardima, jeftina za život i IT-jevce sa platama višestruko većim od prosečne, a sa druge jaku industriju i veliki broj ljudi koji samo želi da se dokopa Nemačke. Mislim da se odgovor sam nameće.

Koje su najplaćenije oblasti?

Odgovor na ovo pitanje se menja svakih par godina. Trenutno je veća potražnja za front-end pozicijama od back-end programera. Data Science je takođe jako traženo zanimanje. Go lang nije toliko zastupljen, ali su plate dosta veće. Java se i dalje dobro drži, dok Kotlin hvata zalet. Java Script će još dugo godina biti pri vrhu. QA i testeri nisu najplaćeniji, ali je trenutno velika potražnja.

Koliko je, pak, teško dobiti vizu?

Za nas van EU ovo je najbolnija tačka. Posebno je kritična situacija u Srbiji. Prošle godine se samo za termin u ambasadi čekalo po četiri meseca. Drugari koji su početkom ove godine konkurisali čekali su oko šest meseci, a situacija se dodatno pogoršava.

Moj savet je da, ukoliko planirate selidbu, odmah zatražite termin u ambasadi, pa tek onda krenete u traženje posla. U najgorem slučaju moraćete da otkažete termin. Poslodavci često nemaju problem sa čekanjem kandidata, ali mnogo teže bude nama koji čekamo mesecima bez ideje kada ćemo dobiti termin.

Koliko dobro moraš znati nemački?

Berlin je postao toliko internacionalni grad da je na ulici najteže čuti nemački. Slična je stvar i sa IT kompanijama. Većina je multinacionalna i jedini jezik koji se koristi je engleski. Naravno, poznavanje jezika ne može da odmogne, makar kada su institucije u pitanju. Zato bi kandidati trebalo da se paze kada kompanija u oglasu naznači da od kandidata traže znanje jezika ili želju za učenjem. Po pravilu, tada očekuju da naučite za npr. šest meseci.

Imaju li firme neki poseban adut kojim nastoje da privuku zaposlene?

Naše firme se utrkuju da kandidatima ponude stoni tenis, konzole za igre i veće plate, retko gde se zapravo brinu o radnicima koje već imaju. Radi se samo na pridobijanju novih kadrova, ali ne i na održavanju, usavršavanju i unapređenju postojećih. U Berlinu svi imaju dovoljno velike plate da to više nije ključni faktor u odabiru posla. Zato se poslodavci trude da ponude najbolje moguće uslove, kao i dalji razvoj karijere. Radi se na tome da radnici budu srećni i dugoročno zadovoljni, tako da su npr. dodatne edukacije sastavni deo skoro svake pozicije.

Da li se atmosfera na poslu razlikuje?

Kada se izmestimo iz okruženja gde su politika i egzistencijalna pitanja glavne teme, shvatimo da misli možemo da usmerimo na stvari koje nas zaista interesuju, a ne na ono na šta nas okruženje primorava. Dodajte na to internacionalno okruženje, spoj različitih kultura i dobijete neograničen prostor za razvoj novih ideja. Nekome to samo po sebi bude dovoljno da se oseća inspirisano i slobodno, druge povuku ostali. Činjenica je da se oseća drugačiji, opušteniji vajb.

Da zaključimo, šta programeri imaju u Berlinu što ne mogu naći u Beogradu?

Projekti, tehnologija, organizacija rada i svakodnevne aktivnosti se zapravo i ne razlikuju previše. Ono što pravi razliku je život van posla. Primera radi, posle svega tri meseca od početka radnog odnosa možete dobiti kredit za automobil. U slučaju da kupujete novi automobil, isti možete otplatiti na pet godina bez ikakve kamate. 0% kamate. Ne deset godina star, očuvan automobil koji je baka vozila do pijace i nazad, već apsolutno nov automobil iz fabrike. U Srbiji se to smatra bacanjem para.

Ovaj put u okviru specijala Programeri bez granica preneli smo iskustva našeg IT-jevca iz Berlina, a sledeći tekst biće posvećen onima koji žive i rade u Dablinu. Pratite Netokraciju jer sledeći tekst stiže uskoro!

Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Tehnologija

Muzički streaming servisi dostupni u Srbiji nude i probni period – ovo su njihove prednosti

Većina korisnika u Srbiji danas svoju omiljenu muziku pušta preko YouTube-a, pametnog telefona ili eksternih memorija. Međutim, muzički 'streaming' servisi nude znatno bolje korisničko iskustvo. Mi vam donosimo spisak onih najpopularnijih ali i njihove prednosti.

Kultura 2.0

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Pokrenut startap program za dalji razvoj ‘pametnog’ ugostiteljstva – Metro Xcel čeka vaše prijave

Ovaj program ima za cilj da već formiranim startapima u ugostiteljstvu pomogne da brže napreduju, a prijave traju tokom cele godine.

Društvene mreže

Kupovina pregleda na opciji Instagram Story – nova taktika influensera za rast profila

Rasprave o unosnom biznisu trgovine pratiocima i lajkovima na Instagramu ne jenjavaju, a čim se na horizontu pojavio nagoveštaj rešenja, nastao je novi problem – kupovina pregleda na opciji Story. Znači li to da se ova mreža (a i mi sa njom) bori sa vetrenjačama?

Netokracija

Milena Rašić nova je urednica Netokracije u Srbiji

Došlo je vreme za interne promene, vreme da budemo još bolji u onome što radimo. Kao deo tih promena zadovoljstvo mi je što mogu da vam saopštim da je nova urednica Netokracije u Srbiji upravo naša koleginica Milena Rašić.

Startapi i poslovanje

Startapi, Demo Day u Solunu čeka vaše prijave – otvorene su do 25. avgusta

Peti po redu Thessaloniki Demo Day u organizaciji grčkog stratap haba OK!Thess održaće se 12. septembra u Solunu, a njegov cilj je povezivanje startapa sa investitorima iz Grčke i jogoistočne Evrope.

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.