Nije sve u novcu: Zašto neki developeri ostaju, a drugi odlaze?

Da li je programerska trava zelenija u Srbiji ili inostranstvu? Razgovarali smo sa developerom koji je odlučio da ode i onim koji je odlučio da ostane. Šta kažu, gde je bolje?

Čak i u istoj državi u okviru jedne industrije postoje razlike, a tek među državama… Globalizacija ipak čini svoje, pa izgleda da se i te međunacionalne razlike smanjuju u oblasti informacionih tehnologija.

Branko Đurković, senior softver inženjer koji je svoju karijeru započeo u Srbiji, a zatim nastavio u inostranstvu, za Netokraciju kaže da je poslednjih godina agilna metodologija rada postala standard u IT industriji širom sveta. „Time su razlike među tržištima dodatnom umanjene, a terminologija i procesi su mahom usaglašeni sa kolegama od Dalekog istoka do Amerike“, dodaje on.

Razlike definitivno jesu manje, ali i dalje postoje u dovoljnoj meri da neko tržište ocenimo manje ili više naprednim po različitim kriterijumima.

Ako Srbiju uporedimo sa Nemačkom u kojoj Branko trenutno radi, može se videti koliko se odnos IT industrije prema ostalim industrijskim granama razlikuje među njima:

Nemačka je sama po sebi ogromno tržište, a ujedno predstavlja i IT centar Evrope. Samim tim, izuzetno je velika potražnja za tradicionalnim IT oblastima u velikim sistemima i za najsavremenijim tehnologijama u startap kompanijama. Ali dok IT poslovi u Srbiji važe za elitne i dobro plaćene, u Nemačkoj su to prosečna zanimanja, kao i svaka druga.

I ova zemlja se, dodaje Đurković, suočava sa nestašicom stručnog kadra i to je u njihovom slučaju daleko izražajnije – godinama unazad. Dakle, mesta za domaće programere ima, pitanje je samo da li će oni doneti pravu odluku ako odluče da odu.

Gde je bolje?

Nije tajna da u Srbiji „IT scena pati od lažnih obećanja na intervjuima za posao, lošeg odnosa prema zaposlenima, slabe ili nedovoljne edukacije menadžera sa kojima su programeri svakodnevno u kontaktu, nedovoljnog ulaganja u razvoj kadrova i slično“, kaže Miloš Vesić, senior softver developer koji je odlučio da ostane u Srbiji. To su samo neka od iskustva njegovih kolega i jedan od izazova koje treba rešiti kako bi na nivou industrije postali konkurentni na evropskom tržištu – i to ne samo cenovno.

Pored toga, IT scenu u Srbiji odlikuje i nedostatak infrastrukture (u nekim slučajevima) i još jedna mnogo bitnija stvar – vrlo slabo se radi na razvoju karijera zaposlenih, dodaje Branko. „Česte su pojave da se radnici preopterećuju rokovima, prekovremenim radom i slično, pa ljudi brzo sagore ili im dosadi da rade jedno te isto. Zato je česta pojava da IT-jevci kod nas na svakih par godina menjaju poslodavca“, objašnjava.

Stoga je pitanje trenutka kada će kompanijama biti jeftiniije da ulažu u svoje zaposlene umesto da nalaze nove na tržištu rada, kaže Branko. Tada će onima koji su tek na početku karijere zaista isplatiti da daju 100% sebe, dodaje njegov kolega.

Organizacija rada je ista, ali atmosfera…

U Nemačkoj su, nastavlja razgovor Branko, fleksibilno radno vreme i ostalo što domaći HR-ovi rado ističu odavno postali standard, te IT firme ne mame kandidate tim specijalnim ponudama ni paketima zdravstvenog i penzionog osiguranja. „Za sve ostalo (ako za poređenje ne uzimamo mlade startap kompanije) možemo slobodno reći da su srpski IT-jevci dosta razmaženiji, jer su tako u mogućnosti, kaže.

Osim nekih kompanija koje potenciraju potpuno drugačiju kulturu ne bi li se izdvojile iz mase, organizacija rada u ostalim firmama u odnosu na srpske se ne razlikuje preterano. Branko dodaje:

Radimo po sličnim procesima i sličnoj organizaciji, ali atmosfera pravi ogromnu razliku. Koliko god trivijalno zvučalo, sama činjenica da nemam službeni telefon i da, čak i da hoću, posao ne mogu da ponesem kući, veliko je olakšanje. Ta pozitivna atmosfera sa posla bez teškoća uspeva da se prenese na ostatak dana.

Nije sve tako crno

Iako je prednost Nemačke to što svako može da nađe posao, bez obzira na iskustvo kojim raspolaže, Branko ocenjuje da je mana to što su najplaćenije pozicije su u oblastima u kojima većina ljudi nema previše iskustva. Srpske IT plate, dodaje, su svakako niže u odnosu na njihove prosečne, ali su u odnosu na životni standard dosta veće, tako da se faktički na istim pozicijama više zarađuje u Srbiji jer su troškovi života manji (primera radi, stanovi u Nemačkoj mogu biti i do četiri puta skuplji).

Nikako ne smemo zaboraviti ni činjenicu da programeri u Srbiji imaju jedan od bolje plaćenih poslova u zemlji. Zato je, kaže Miloš, potrebno iskoristiti to zbog čega su plaćeni toliko koliko jesu da unaprede svoje veštine, kao i da uče nove, jer će ih samo iskustvo učiniti vrednijim i konkurentnijim u daljem radu:

Svesni smo toga da je prosečna plata u Srbiji izuzetno niska, pa je to motiv mnogima da promene zanimanje i da mahom kroz kurseve osposobe sebe za rad u IT sektoru. Oni uglavnom dobiju sertifikat koji u suštini ne znači ništa, a ne dobiju potrebne veštine. Onog trenutka kada se steknu prava znanja i kada čovek stoji na dobrom temelju koji je napravio bilo kroz fakultet, kurs ili sam, vrlo brzo moze doći do „nagrade“ koja bi trebala da ga motiviše da ne stane tu već da krene dalje.

Dolaskom stranih firmi u Srbiju, nastavlja, mnogi o tih mladih ljudi dobili su priliku da rade u velikim kompanijama, a da pritom ne odu iz zemlje. Ta iskustva im mogu biti od presudnog značaja ukoliko se javi potreba da napuste zemlju i to je jedna od najvećih prednosti IT tržišta u Srbiji. „Junior developeri u Srbiji imaju i šansu da pronađu male firme ili neke startap projekat koji će im pružiti priliku da rastu zajedno sa njim. Tako imaju priliku da stvore nešto od nule i to im može pružiti osećaj uspeha još na početku karijere, što je jako važno za kasnije“, kaže Miloš i nastavlja:

Za sve ostale mid-tier i high-tier developere Srbija predstavlja pogodnu sredinu da pronađu pravac u kome žele da se oprobaju, od standardnih tehnologija do blokchain rešenja, a da pritom ostanu u sredini gde se govori njihovim jezikom. Za razliku od drugih branši, IT zajednica u Srbiji je velika, te česti seminari i predavanja mogu spojiti istomišljenike u ovom poslu i dozvoliti im da razmenom iskustva ostvare kontakte, a neretko započnu i neki svoj projekat.

Sa druge strane, podseća Miloš, Srbija kao pravna država i dalje ne gleda blagonaklono ka malim firmama, pa to dotiče i IT sektor, ali sve je to izazov koji stoji pred mladim ljudima koji žele svoj biznis u Srbiji.

‘Šta mogu tamo što ne mogu ovde?’

To da li ćete otići ili ostati, saglasna su oba Netokracijina sagovornika, zavisi od osobe do osobe, ali uopšteni izazovi sa kojima se suočavaju svi oni koji žele da odu jesu jezik i prijatelji. „Meni lično to nije bio problem jer imam puno društva, a na poslu komuniciramo na engleskom. Međutim, i dalje se navikavam na funkcionisanje administracije i ustanova“, navodi Branko.

Što se profesionalne karijere tiče, nastavlja, IT struka je takva da su izazovi svakodnevna stvar, tako da se čovek lako navikne na sitne različitosti. Miloš na to dodaje:

Lično ne verujem u onu rečenicu „najlakše je otići“ i mislim da nije tako. Najvažnije je raditi na sebi i verovati u ono sta želiš da postaneš, a lokacija nije ključna za uspeh – pogotovu u IT svetu. Srbija i ovaj sektor imaju dobar izbor pozicija i dosta inovativnih stvari, tako da je moguće ostvariti se u oblasti u kojoj želiš. Poenta je samo ne dozvoliti da zbog bolje plate radite nešto u čemu nema izazova.

Naravno, ovo je pitanje na koje će svako od nas drugačije odgovoriti. Kako Miloš dodaje, nekim ljudima jednostavno odgovara mirna luka, dobar posao, poznata sredina, prijatelji, dok drugima „otvoreno more“ predstavlja izazove u kojima žele da se oprobaju.

Ma za koju opciju se odlučili, teško je predvideti gde će srpski IT biti kroz par godina, zaključuje Miloš, i zato bi svoja razmišljanja o inostranstvu trebalo svesti na sledeće pitanje: šta bih mogao tamo što ne mogu ovde?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Istina o Full-Stack programerima – da li oni postoje ili ne?

Domaća IT zajednica ima podeljenja mišljenja - postoje li Full-Stack programeri ili ne? Ako postoje koji su to programski jezici kojim vladaju i zašto nemamo standardizaciju ove pozicije?

E-commerce

Upoznajte prve predavače koji 22. novembra otkrivaju ‘zanat’ digitalne trgovine!

Do drugog izdanja Netokracijine OMGcommerce konferencije deli nas nešto manje od mesec dana - upoznajte se sa delom predavača na ovogodišnjem događaju i obezbedite svoje mesto na vreme!

Startapi i poslovanje

Skupština usvojila Zakon o prevozu putnika i time stopirala rad CAR:GO aplikacije

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju čime država efektivno staje na put daljem radu digitalnih servisa za prevoz putnika.

Propustili ste

Intervju

Novosadski Smart Watering automatizuje navodnjavanje za male i velike poljoprivrednike

I Srbija lagano kreće u primenu naprednih tehnoloških rešenja u poljoprivredi, a veliku zaslugu za njihovu širu primenu i razvoj imaju domaće kompanije. Jedna od njih je i Smart Watering koja stoji iza sistema za pametno navodnjavanje.

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Startapi i poslovanje

ConveyIQ sa kancelarijama u Beogradu osigurao $5,5 miliona – rundu predvodio SC Ventures

Američka kompanija koja se bavi razvojem softvera za komunikaciju sa kandidatima i automatizaciju zapošljavanja za velike kompanije osigurala je investiciju u iznosu od 5,5 miliona dolara. ConveyIQ ima kancelarije u Beogradu, dok će investicija biti iskorišćena i za proširenje lokalnog tima.

Kultura 2.0

Pitali smo srpske digitalce kako je bilo na Web Summitu u Lisabonu

Nedavno je zatvorena jedna od najvećih 'tech' konferencija na svetu koja se poslednjih nekoliko godina održava u Lisabonu. I dok je odbrojavanje do sledećeg događaja već počelo, mi smo porazgovarali sa stručnjacima o njihovom utisku sa samita u Portugalu i koja su sve značajna iskustva i znanja prikupili.

Društvene mreže

Obriši poslato – Messenger uvodi mogućnost brisanja poruka za sve

Facebook Messenger postao je bogatiji za 'Unsend' funkciju - uz pomoć koje korisnici od sada mogu da selektuju i uklone već poslate poruke.