Nije sve u novcu: Zašto neki developeri ostaju, a drugi odlaze?

Nije sve u novcu: Zašto neki developeri ostaju, a drugi odlaze?

Da li je programerska trava zelenija u Srbiji ili inostranstvu? Razgovarali smo sa developerom koji je odlučio da ode i onim koji je odlučio da ostane. Šta kažu, gde je bolje?

Čak i u istoj državi u okviru jedne industrije postoje razlike, a tek među državama… Globalizacija ipak čini svoje, pa izgleda da se i te međunacionalne razlike smanjuju u oblasti informacionih tehnologija.

Branko Đurković, senior softver inženjer koji je svoju karijeru započeo u Srbiji, a zatim nastavio u inostranstvu, za Netokraciju kaže da je poslednjih godina agilna metodologija rada postala standard u IT industriji širom sveta. „Time su razlike među tržištima dodatnom umanjene, a terminologija i procesi su mahom usaglašeni sa kolegama od Dalekog istoka do Amerike“, dodaje on.

Razlike definitivno jesu manje, ali i dalje postoje u dovoljnoj meri da neko tržište ocenimo manje ili više naprednim po različitim kriterijumima.

Ako Srbiju uporedimo sa Nemačkom u kojoj Branko trenutno radi, može se videti koliko se odnos IT industrije prema ostalim industrijskim granama razlikuje među njima:

Nemačka je sama po sebi ogromno tržište, a ujedno predstavlja i IT centar Evrope. Samim tim, izuzetno je velika potražnja za tradicionalnim IT oblastima u velikim sistemima i za najsavremenijim tehnologijama u startap kompanijama. Ali dok IT poslovi u Srbiji važe za elitne i dobro plaćene, u Nemačkoj su to prosečna zanimanja, kao i svaka druga.

I ova zemlja se, dodaje Đurković, suočava sa nestašicom stručnog kadra i to je u njihovom slučaju daleko izražajnije – godinama unazad. Dakle, mesta za domaće programere ima, pitanje je samo da li će oni doneti pravu odluku ako odluče da odu.

Gde je bolje?

Nije tajna da u Srbiji „IT scena pati od lažnih obećanja na intervjuima za posao, lošeg odnosa prema zaposlenima, slabe ili nedovoljne edukacije menadžera sa kojima su programeri svakodnevno u kontaktu, nedovoljnog ulaganja u razvoj kadrova i slično“, kaže Miloš Vesić, senior softver developer koji je odlučio da ostane u Srbiji. To su samo neka od iskustva njegovih kolega i jedan od izazova koje treba rešiti kako bi na nivou industrije postali konkurentni na evropskom tržištu – i to ne samo cenovno.

Pored toga, IT scenu u Srbiji odlikuje i nedostatak infrastrukture (u nekim slučajevima) i još jedna mnogo bitnija stvar – vrlo slabo se radi na razvoju karijera zaposlenih, dodaje Branko. „Česte su pojave da se radnici preopterećuju rokovima, prekovremenim radom i slično, pa ljudi brzo sagore ili im dosadi da rade jedno te isto. Zato je česta pojava da IT-jevci kod nas na svakih par godina menjaju poslodavca“, objašnjava.

Stoga je pitanje trenutka kada će kompanijama biti jeftiniije da ulažu u svoje zaposlene umesto da nalaze nove na tržištu rada, kaže Branko. Tada će onima koji su tek na početku karijere zaista isplatiti da daju 100% sebe, dodaje njegov kolega.

Organizacija rada je ista, ali atmosfera…

U Nemačkoj su, nastavlja razgovor Branko, fleksibilno radno vreme i ostalo što domaći HR-ovi rado ističu odavno postali standard, te IT firme ne mame kandidate tim specijalnim ponudama ni paketima zdravstvenog i penzionog osiguranja. „Za sve ostalo (ako za poređenje ne uzimamo mlade startap kompanije) možemo slobodno reći da su srpski IT-jevci dosta razmaženiji, jer su tako u mogućnosti, kaže.

Osim nekih kompanija koje potenciraju potpuno drugačiju kulturu ne bi li se izdvojile iz mase, organizacija rada u ostalim firmama u odnosu na srpske se ne razlikuje preterano. Branko dodaje:

Radimo po sličnim procesima i sličnoj organizaciji, ali atmosfera pravi ogromnu razliku. Koliko god trivijalno zvučalo, sama činjenica da nemam službeni telefon i da, čak i da hoću, posao ne mogu da ponesem kući, veliko je olakšanje. Ta pozitivna atmosfera sa posla bez teškoća uspeva da se prenese na ostatak dana.

Nije sve tako crno

Iako je prednost Nemačke to što svako može da nađe posao, bez obzira na iskustvo kojim raspolaže, Branko ocenjuje da je mana to što su najplaćenije pozicije su u oblastima u kojima većina ljudi nema previše iskustva. Srpske IT plate, dodaje, su svakako niže u odnosu na njihove prosečne, ali su u odnosu na životni standard dosta veće, tako da se faktički na istim pozicijama više zarađuje u Srbiji jer su troškovi života manji (primera radi, stanovi u Nemačkoj mogu biti i do četiri puta skuplji).

Nikako ne smemo zaboraviti ni činjenicu da programeri u Srbiji imaju jedan od bolje plaćenih poslova u zemlji. Zato je, kaže Miloš, potrebno iskoristiti to zbog čega su plaćeni toliko koliko jesu da unaprede svoje veštine, kao i da uče nove, jer će ih samo iskustvo učiniti vrednijim i konkurentnijim u daljem radu:

Svesni smo toga da je prosečna plata u Srbiji izuzetno niska, pa je to motiv mnogima da promene zanimanje i da mahom kroz kurseve osposobe sebe za rad u IT sektoru. Oni uglavnom dobiju sertifikat koji u suštini ne znači ništa, a ne dobiju potrebne veštine. Onog trenutka kada se steknu prava znanja i kada čovek stoji na dobrom temelju koji je napravio bilo kroz fakultet, kurs ili sam, vrlo brzo moze doći do „nagrade“ koja bi trebala da ga motiviše da ne stane tu već da krene dalje.

Dolaskom stranih firmi u Srbiju, nastavlja, mnogi o tih mladih ljudi dobili su priliku da rade u velikim kompanijama, a da pritom ne odu iz zemlje. Ta iskustva im mogu biti od presudnog značaja ukoliko se javi potreba da napuste zemlju i to je jedna od najvećih prednosti IT tržišta u Srbiji. „Junior developeri u Srbiji imaju i šansu da pronađu male firme ili neke startap projekat koji će im pružiti priliku da rastu zajedno sa njim. Tako imaju priliku da stvore nešto od nule i to im može pružiti osećaj uspeha još na početku karijere, što je jako važno za kasnije“, kaže Miloš i nastavlja:

Za sve ostale mid-tier i high-tier developere Srbija predstavlja pogodnu sredinu da pronađu pravac u kome žele da se oprobaju, od standardnih tehnologija do blokchain rešenja, a da pritom ostanu u sredini gde se govori njihovim jezikom. Za razliku od drugih branši, IT zajednica u Srbiji je velika, te česti seminari i predavanja mogu spojiti istomišljenike u ovom poslu i dozvoliti im da razmenom iskustva ostvare kontakte, a neretko započnu i neki svoj projekat.

Sa druge strane, podseća Miloš, Srbija kao pravna država i dalje ne gleda blagonaklono ka malim firmama, pa to dotiče i IT sektor, ali sve je to izazov koji stoji pred mladim ljudima koji žele svoj biznis u Srbiji.

‘Šta mogu tamo što ne mogu ovde?’

To da li ćete otići ili ostati, saglasna su oba Netokracijina sagovornika, zavisi od osobe do osobe, ali uopšteni izazovi sa kojima se suočavaju svi oni koji žele da odu jesu jezik i prijatelji. „Meni lično to nije bio problem jer imam puno društva, a na poslu komuniciramo na engleskom. Međutim, i dalje se navikavam na funkcionisanje administracije i ustanova“, navodi Branko.

Što se profesionalne karijere tiče, nastavlja, IT struka je takva da su izazovi svakodnevna stvar, tako da se čovek lako navikne na sitne različitosti. Miloš na to dodaje:

Lično ne verujem u onu rečenicu „najlakše je otići“ i mislim da nije tako. Najvažnije je raditi na sebi i verovati u ono sta želiš da postaneš, a lokacija nije ključna za uspeh – pogotovu u IT svetu. Srbija i ovaj sektor imaju dobar izbor pozicija i dosta inovativnih stvari, tako da je moguće ostvariti se u oblasti u kojoj želiš. Poenta je samo ne dozvoliti da zbog bolje plate radite nešto u čemu nema izazova.

Naravno, ovo je pitanje na koje će svako od nas drugačije odgovoriti. Kako Miloš dodaje, nekim ljudima jednostavno odgovara mirna luka, dobar posao, poznata sredina, prijatelji, dok drugima „otvoreno more“ predstavlja izazove u kojima žele da se oprobaju.

Ma za koju opciju se odlučili, teško je predvideti gde će srpski IT biti kroz par godina, zaključuje Miloš, i zato bi svoja razmišljanja o inostranstvu trebalo svesti na sledeće pitanje: šta bih mogao tamo što ne mogu ovde?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.