Nije sve u novcu: Zašto neki developeri ostaju, a drugi odlaze?

Da li je programerska trava zelenija u Srbiji ili inostranstvu? Razgovarali smo sa developerom koji je odlučio da ode i onim koji je odlučio da ostane. Šta kažu, gde je bolje?

Čak i u istoj državi u okviru jedne industrije postoje razlike, a tek među državama… Globalizacija ipak čini svoje, pa izgleda da se i te međunacionalne razlike smanjuju u oblasti informacionih tehnologija.

Branko Đurković, senior softver inženjer koji je svoju karijeru započeo u Srbiji, a zatim nastavio u inostranstvu, za Netokraciju kaže da je poslednjih godina agilna metodologija rada postala standard u IT industriji širom sveta. „Time su razlike među tržištima dodatnom umanjene, a terminologija i procesi su mahom usaglašeni sa kolegama od Dalekog istoka do Amerike“, dodaje on.

Razlike definitivno jesu manje, ali i dalje postoje u dovoljnoj meri da neko tržište ocenimo manje ili više naprednim po različitim kriterijumima.

Ako Srbiju uporedimo sa Nemačkom u kojoj Branko trenutno radi, može se videti koliko se odnos IT industrije prema ostalim industrijskim granama razlikuje među njima:

Nemačka je sama po sebi ogromno tržište, a ujedno predstavlja i IT centar Evrope. Samim tim, izuzetno je velika potražnja za tradicionalnim IT oblastima u velikim sistemima i za najsavremenijim tehnologijama u startap kompanijama. Ali dok IT poslovi u Srbiji važe za elitne i dobro plaćene, u Nemačkoj su to prosečna zanimanja, kao i svaka druga.

I ova zemlja se, dodaje Đurković, suočava sa nestašicom stručnog kadra i to je u njihovom slučaju daleko izražajnije – godinama unazad. Dakle, mesta za domaće programere ima, pitanje je samo da li će oni doneti pravu odluku ako odluče da odu.

Gde je bolje?

Nije tajna da u Srbiji „IT scena pati od lažnih obećanja na intervjuima za posao, lošeg odnosa prema zaposlenima, slabe ili nedovoljne edukacije menadžera sa kojima su programeri svakodnevno u kontaktu, nedovoljnog ulaganja u razvoj kadrova i slično“, kaže Miloš Vesić, senior softver developer koji je odlučio da ostane u Srbiji. To su samo neka od iskustva njegovih kolega i jedan od izazova koje treba rešiti kako bi na nivou industrije postali konkurentni na evropskom tržištu – i to ne samo cenovno.

Pored toga, IT scenu u Srbiji odlikuje i nedostatak infrastrukture (u nekim slučajevima) i još jedna mnogo bitnija stvar – vrlo slabo se radi na razvoju karijera zaposlenih, dodaje Branko. „Česte su pojave da se radnici preopterećuju rokovima, prekovremenim radom i slično, pa ljudi brzo sagore ili im dosadi da rade jedno te isto. Zato je česta pojava da IT-jevci kod nas na svakih par godina menjaju poslodavca“, objašnjava.

Stoga je pitanje trenutka kada će kompanijama biti jeftiniije da ulažu u svoje zaposlene umesto da nalaze nove na tržištu rada, kaže Branko. Tada će onima koji su tek na početku karijere zaista isplatiti da daju 100% sebe, dodaje njegov kolega.

Organizacija rada je ista, ali atmosfera…

U Nemačkoj su, nastavlja razgovor Branko, fleksibilno radno vreme i ostalo što domaći HR-ovi rado ističu odavno postali standard, te IT firme ne mame kandidate tim specijalnim ponudama ni paketima zdravstvenog i penzionog osiguranja. „Za sve ostalo (ako za poređenje ne uzimamo mlade startap kompanije) možemo slobodno reći da su srpski IT-jevci dosta razmaženiji, jer su tako u mogućnosti, kaže.

Osim nekih kompanija koje potenciraju potpuno drugačiju kulturu ne bi li se izdvojile iz mase, organizacija rada u ostalim firmama u odnosu na srpske se ne razlikuje preterano. Branko dodaje:

Radimo po sličnim procesima i sličnoj organizaciji, ali atmosfera pravi ogromnu razliku. Koliko god trivijalno zvučalo, sama činjenica da nemam službeni telefon i da, čak i da hoću, posao ne mogu da ponesem kući, veliko je olakšanje. Ta pozitivna atmosfera sa posla bez teškoća uspeva da se prenese na ostatak dana.

Nije sve tako crno

Iako je prednost Nemačke to što svako može da nađe posao, bez obzira na iskustvo kojim raspolaže, Branko ocenjuje da je mana to što su najplaćenije pozicije su u oblastima u kojima većina ljudi nema previše iskustva. Srpske IT plate, dodaje, su svakako niže u odnosu na njihove prosečne, ali su u odnosu na životni standard dosta veće, tako da se faktički na istim pozicijama više zarađuje u Srbiji jer su troškovi života manji (primera radi, stanovi u Nemačkoj mogu biti i do četiri puta skuplji).

Nikako ne smemo zaboraviti ni činjenicu da programeri u Srbiji imaju jedan od bolje plaćenih poslova u zemlji. Zato je, kaže Miloš, potrebno iskoristiti to zbog čega su plaćeni toliko koliko jesu da unaprede svoje veštine, kao i da uče nove, jer će ih samo iskustvo učiniti vrednijim i konkurentnijim u daljem radu:

Svesni smo toga da je prosečna plata u Srbiji izuzetno niska, pa je to motiv mnogima da promene zanimanje i da mahom kroz kurseve osposobe sebe za rad u IT sektoru. Oni uglavnom dobiju sertifikat koji u suštini ne znači ništa, a ne dobiju potrebne veštine. Onog trenutka kada se steknu prava znanja i kada čovek stoji na dobrom temelju koji je napravio bilo kroz fakultet, kurs ili sam, vrlo brzo moze doći do „nagrade“ koja bi trebala da ga motiviše da ne stane tu već da krene dalje.

Dolaskom stranih firmi u Srbiju, nastavlja, mnogi o tih mladih ljudi dobili su priliku da rade u velikim kompanijama, a da pritom ne odu iz zemlje. Ta iskustva im mogu biti od presudnog značaja ukoliko se javi potreba da napuste zemlju i to je jedna od najvećih prednosti IT tržišta u Srbiji. „Junior developeri u Srbiji imaju i šansu da pronađu male firme ili neke startap projekat koji će im pružiti priliku da rastu zajedno sa njim. Tako imaju priliku da stvore nešto od nule i to im može pružiti osećaj uspeha još na početku karijere, što je jako važno za kasnije“, kaže Miloš i nastavlja:

Za sve ostale mid-tier i high-tier developere Srbija predstavlja pogodnu sredinu da pronađu pravac u kome žele da se oprobaju, od standardnih tehnologija do blokchain rešenja, a da pritom ostanu u sredini gde se govori njihovim jezikom. Za razliku od drugih branši, IT zajednica u Srbiji je velika, te česti seminari i predavanja mogu spojiti istomišljenike u ovom poslu i dozvoliti im da razmenom iskustva ostvare kontakte, a neretko započnu i neki svoj projekat.

Sa druge strane, podseća Miloš, Srbija kao pravna država i dalje ne gleda blagonaklono ka malim firmama, pa to dotiče i IT sektor, ali sve je to izazov koji stoji pred mladim ljudima koji žele svoj biznis u Srbiji.

‘Šta mogu tamo što ne mogu ovde?’

To da li ćete otići ili ostati, saglasna su oba Netokracijina sagovornika, zavisi od osobe do osobe, ali uopšteni izazovi sa kojima se suočavaju svi oni koji žele da odu jesu jezik i prijatelji. „Meni lično to nije bio problem jer imam puno društva, a na poslu komuniciramo na engleskom. Međutim, i dalje se navikavam na funkcionisanje administracije i ustanova“, navodi Branko.

Što se profesionalne karijere tiče, nastavlja, IT struka je takva da su izazovi svakodnevna stvar, tako da se čovek lako navikne na sitne različitosti. Miloš na to dodaje:

Lično ne verujem u onu rečenicu „najlakše je otići“ i mislim da nije tako. Najvažnije je raditi na sebi i verovati u ono sta želiš da postaneš, a lokacija nije ključna za uspeh – pogotovu u IT svetu. Srbija i ovaj sektor imaju dobar izbor pozicija i dosta inovativnih stvari, tako da je moguće ostvariti se u oblasti u kojoj želiš. Poenta je samo ne dozvoliti da zbog bolje plate radite nešto u čemu nema izazova.

Naravno, ovo je pitanje na koje će svako od nas drugačije odgovoriti. Kako Miloš dodaje, nekim ljudima jednostavno odgovara mirna luka, dobar posao, poznata sredina, prijatelji, dok drugima „otvoreno more“ predstavlja izazove u kojima žele da se oprobaju.

Ma za koju opciju se odlučili, teško je predvideti gde će srpski IT biti kroz par godina, zaključuje Miloš, i zato bi svoja razmišljanja o inostranstvu trebalo svesti na sledeće pitanje: šta bih mogao tamo što ne mogu ovde?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Analiza

Koje opcije za razvoj karijere imaju senior programeri?

Nekadašnje nepisano pravilo glasilo je: ako želiš više novca i privilegija, ideš u IT menadžment. Istražujemo kakve opcije seniori danas imaju na raspolaganju.

Kultura 2.0

Kako postati digitalni nomad – iz ugla dvojca iza ‘Us two and the view’?

Jovana i Milan početkom godine rešili su da promene svoju poslovnu rutinu i da kancelariju zamene plažom ili džunglom. Kako im je to pošlo za rukom i koji su im trenutno najveći izazovi kao digitalnim nomadima?

Startapi i poslovanje

Beogradski B2Bee automatizuje veleprodajni sektor – uz napredno SaaS rešenje

Sa osnivačima startapa B2Bee razgovaramo o rešenju za automatizaciju i organizaciju veleprodaje, širenju na druga tržišta i kako su za kratko vreme došli do 16 značajnih klijenata.

Propustili ste

Gaming

Nikola Čavić: Osnovali smo SGA jer gejming zaslužuje poseban status u privredi Srbije

Gejming industrija u Srbiji iz godine u godinu raste i jedan je od značajnijih IT sektora u zemlji. Kako bi se dodatno osnažio razvoj video igara ali i esporta, pre godinu dana nastala je organizacija Serbia Games Association.

Gaming

Nacionalne lige su važan korak ka daljem razvoju esporta u regionu

Početkom godine najavljena je saradnja između turnirske platforme Challengermode i regionalnog organizatora takmičenja Fortune Esports koja za cilj ima rast amaterske esport scene u regionu - pre svega kroz sistem Nacionalnih Esport Liga.

Startapi i poslovanje

Startapi, prijavite se za inovacione vaučere u vrednosti do 800.000 dinara

Fond za inovacionu delatnost objavio je javni poziv za dodelu inovacionih vaučera mikro, malim i srednjim preduzećima ne bi li uz pomoć akademskog sektora poboljšali svoje proizvode i usluge.

Tehnologija

Nemamo Epl, ali imamo ‘Epl istoka’: Šta korisnicima donosi otvaranje Xiaomi prodavnice u Srbiji?

U vremenu kada premijum telefoni koštaju kao laptop računari i kada tech brendovi svoje proizvode cene često van domašaja budžeta prosečnog kupca, pojavio se Xiaomi sa dostupnijim proizvodima. Ovaj brend danas otvara zvaničnu prodavnicu u Srbiji.

Karijere

Boris Krstović: Kako voditi karijeru kao preduzetnik?

Preduzetnički 'mindset' sreće se kod onih koji vode sopstveni biznis, ali i kod ljudi koji su odlučili da karijeru razvijaju u okviru kompanija. Martovsko izdanje Ladies of New Business konferencije posvećeno je upravo svima koji neguju preduzetnički duh!

Tehnologija

Da li je ‘narrowband’ zaista budućnost digitalizacije srpskog društva? Posetili smo Vip IoT Challenge kako bismo saznali

Timovi Kuc-Kuc, YAST i Malci zauzeli su prva tri mesta na takmičenju Vip IoT Challenge. Cilj je bio napraviti IoT rešenje za određeni problem u društvu korišćenjem narrowband tehnologije.