Kada srpska carina zahteva pečat - dobije pečat 'Dinastije Ming'

Kada srpska carina zahteva pečat – dobije pečat ‘Dinastije Ming’

Tokom vikenda, društvenim mrežama proširila se vest o domišljatom građaninu Srbije koji je svoju porudžbinu iz Kine uspeo da proknjiži ni manje ni više nego uz pomoć Dinastije Ming - tačnije fotošopovanog pečata preuzetog sa sajta i 'nalepljenog' na fakturu!

A gde je pečat? – reče onomad srdačni Nišlija čija je zabrinutost nasmejala Srbiju i region. Razloga za šalu čini se da ne fali, ne ukoliko je verovati fotografiji koja je ovog vikenda obišla Internet kuloare Srbije i izazvala ogromne reakcije na Twitteru, ali i još jednom pokazala besmisao domaće birokratije, te ukazala na „stručnost“ naših carinika.

Uf, odakle krenuti?

Rano u nedelju, listajući Twitter, zapazio sam jedan tweet koji mi je gotovo istog trenutka privukao pažnju. Sudeći prema rečima autora Dragana Zarića (@dazareo), jedan građanin Srbije uspeo je da nasamari (i ako mene pitate potpuno osramoti) Upravu carina tj. službenika, predavši mu račun sa fotošopovanim pečatom Dinastije Ming (kasnije se ispostavilo da to nije pečat pomenute dinastije, ali više o tome u nastavku) kako bi bio u mogućnosti da preuzme svoju robu.

Razlog ovog dela leži u činjenici da carinik nije hteo da odobri uvoz robe u vrednosti tek nešto većoj od 30 evra bez pečata, iako sa strane prodavca (Kineza) ne postoji potreba za pečatiranjem robe koja se šalje. Zamislite da jadni ljudi pečatiraju svaku glupost od par dolara koja završi u rukama korisnika sa ovih prostora? Kapa dole krajnje domišljatom gospodinu koji nam je svojim delom ulepšao jutro, no iza smeha i dobre šale krije se daleko veći problem.

Internet kupovina postaje sve popularnija i ograničenja je neće zaustaviti

Nije tajna da građani Srbije prosto obožavaju Internet kupovinu. Njih 77% redovno vrši online transakcije, dok čak 70% građana ističe kako Internet kupovinu smatraju bezbednom aktivnošću, pokazalo je Masterindex istraživanje za 2017. godinu. Rast upotrebe servisa poput Aliexpresa i drugih (oh, ko bi mogao zaboraviti i školu Internet kupovine Istoka Pavlovića), doprinela je činjenici da veliki broj nas (uključujući i autora ovog teksta) danas poručuje robu iz Kine – od gedžeta, preko elektronike i odeće, pa do najrazličitijih stvari.

Najveći broj tih porudžbina spada u klasu do 50 evra, što znači da takva roba ne podleže carini, ergo cena koju plaćate na Internet prodavnici ujedno je i cena koliko će vas roba ili predmet na kraju izaći. Za iznose preko 50 evra važe nešto drugačija pravila: na takve iznose plaća se taksa za carinu i PDV (iako iz Uprave carina ističu da se PDV plaća i na iznose manje od 50 evra, ali to je potpuno novo poglavlje o kome možemo do sutra jer nekome se PDV naplaćuje, nekom ne, u većini slučajeva to je na cariniku da odluči).

Šta reći? Kakvu poruku ‘porati’?

Pa ipak, kakvo god vaše mišljenje bilo o kupovini robe putem Interneta, situacija u kojoj se bilo koja pošiljka može knjižiti uz pomoć izmišljenog pečata „Dinastije Ming“, stavlja nam do znanja da su pojedine carinske procedure itekako zastarele i da nam na duže staze donose više štete nego koristi. O stepenu sramote ne bih ni da govorim.

A što se pečata tiče, jedan tviteraš ukazao je na činjenicu da je u pitanju predlog tetovaže kineskog pečata koji se u .PNG (transparentnom) formatu može preuzeti upravo ovde – za slučaj da i vaš paket treba pečat odobrenja dinastije koja je sa vladavinom prestala počektom 16. veka.

Ostavi komentar

    • Pat

      Pat

      19. 12. 2017. u 10:52 Odgovori

      Tako je, falsifikovao je dokument i njega predao carini. Ovo nije lukavo, ovo je krivicno delo. Jedina sramota je sto se mi time ponosimo ovde. To sto je saljiva prica, ne znaci da je u redu sta je covek uradio. Voleli vi carinu i drzavu ili ne.

      • Suske

        Suske

        21. 12. 2017. u 12:06 Odgovori

        Ne vidim kakve veze ovde ima carina i drzava. Dokument bez pecata je validan cime je zadovoljena i drzava. Carinik je glup u stvari bolje reci alav i bezobrazan, kao i svi carinici. Hteo je nesto na mufte, lik se dosetio i cao majmune. Licno sam imao situacije da mi za istu stvar jednom naplate pdv, drugi put ne. A da se zalis mozes samo da sanjas

  1. milan cale

    milan cale

    18. 12. 2017. u 18:52 Odgovori

    Zakonom nije propisano da faktura koja je izvorno nastala u papirnom obliku mora sadrzati pecat i potpis odgovornog lica vec je dovoljno da ista sadrzi „Identifikacionu oznaku“ koja upucuje na odgovorno lice, odnosno na lice koje je ovlasceno za izdavanje fakture, a kojom potvrdjuje verodostojnost iste u smislu clana 9 zakona o drzavnoj upravi.

    • Pat

      Pat

      19. 12. 2017. u 10:55 Odgovori

      Da, ne znam gde je tih 77% posto mene malo malo pa neko od kolega (IT sektor) ili prijatelja zamoli da im ja nesto narucim. A nije 77% ljudi u srbiji dovoljno tehnicki pismeno da kupuje sa neta.

      • Marko Mudrinić

        Marko Mudrinić

        19. 12. 2017. u 12:13 Odgovori

        Istina, moja je greška u tekstu. Prema Masterindexu 77% građana vrši online transakcije – dakle možemo pretpostaviti da je ipak nešto manji broj građana koji kupuje online.

        Ipak, treba uzeti u obzir i plaćanje pouzećem – ogroman broj građana danas kupuje robu na sajtovima kao što su Aliexpress, KupujemProdajem i drugi. Smatram da procenat daleko ide u korist online kupovine, iako se u startu čini kao da smo digitalno nepismen narod.

  2. Branka

    Branka

    19. 12. 2017. u 09:49 Odgovori

    Čitam ovaj tekst i znam da ništa manje od 50e ne podleže carini i nikako mi nije jasno kako i zašto je meni naplaćena carina u iznosu od oko 150 dinara za proizvod iz Kine koji je bio oko 3e,i nije iznosio ni 100 grama 😀 šta raditi u takvoj situaciji?

    • Pat

      Pat

      19. 12. 2017. u 10:56 Odgovori

      Carina procenjuje vrednost. Meni su uredjaje od 5 usd procenjivala na 200. Ako postoji dokaz o pravoj VRESNOSTI (cena nije relevantna), to moze da pomogne.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Propustili ste

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.