Masterindex: 77% građana Srbije kupuje putem Interneta

Više od 70% građana Srbije smatra da je Internet kupovina bezbedna

Poslednje istraživanje kompanije Mastercard koje je sprovedeno među građanima Srbije pokazuje da nivo poverenja korisnika u sigurnost plaćanja putem Interneta beleži sve veći rast. Od 77% građana koji transakcije vrše na ovaj način, čak tri četvrtine njih ističe da je takva kupovina sigurna. Koji su ostali trendovi u našoj zemlji kada je reč o e-commercu?

Uprkos određenoj dozi rezervisanosti prema savremenim načinima plaćanja i oslanjanju na tradicionalne modele kupovine, u Srbiji polako ali sigurno dolazi do smene načina na koji se trgovina obavlja. Rezultati istraživanja Masterindex Srbija 2017. pokazali su da broj aktivnih korisnika koji kupuju i plaćaju putem Interneta nastavlja da raste, te danas svaki treći kupac plaća online makar jednom mesečno. Jelena Ristić, direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard, povodom ovog trenda kaže:

Masterindex Srbija je pokazao da je 70,7% online kupaca uvereno u sigurnost pomenutog načina kupovine, a kada se ta brojka uporedi sa prošlogodišnjih 28% kupaca koji su izjavili isto, imamo dokaz da se pojednostavljeno iskustvo kupovine uz pomoć kartica putem rastuće mreže Internet prodavnica sve više i sve brže razvija.

Rastom sigurnosti i poverenja korisnika do povećanja obima online trgovine

Sa druge strane, plaćanje pouzećem i dalje je dominantan način vršenja transakcija, mada njegova upotreba postepeno počinje da se smanjuje i sa 47% spala je na 43%. Šta uraditi da taj procenat bude još manji?

Mišljenje i stav stručnjaka govori u prilog tezi da se nivo poverenja korisnika u sigurnost online plaćanja povezuje sa njihovim praktičnim iskustvom. Ukoliko je ono jednostavno i odvija se bez poteškoća – kupci će nastaviti da kupuju i plaćaju na taj način.

Da bi se ovaj vid transakcija dodatno zaštitio i unapredio, korisnicima se savetuje da online plaćanjima pristupe na isti način kao što to rade sa standardnim plaćanjima karticom i da preduzmu iste mere opreza – da nikome ne otkrivaju broj kartice, PIN i CVC kodove, ni direktno ni putem društvenih mreža. Uz to, poželjno je i da provere da li web stranica na kojoj obavljaju kupovinu ima simbol katanca i https:// oznaku koje garantuju sigurnu enkripciju podataka.

Pored toga, da bi se dodatno garantovala bezbednost potrošača, korisnicima se savetuje da potraže Mastercard SecureCode simbol na stranici trgovca. To je zapravo lični broj za autorizaciju kupovina putem Mastercard kreditnih i debitnih kartica i samo korisnik kartice i njegova banka znaju tačan kod. Ovaj SecureCode se nikad ne deli sa prodavcem, tako da kupci mogu biti sigurni da su njihove transakcije koje se obavljaju putem Interneta u potpunosti zaštićene od potencijalnih malverzacija. Na taj način je dodatno zaštićeno 41% ispitanika koji koriste platne kartice, a kojih će u budućnosti biti sve više.

Internet kupovina, a ne čekanje u redovima

Kupci koji se najčešće opredeljuju za web prodavnice su starosti između 45 i 59 godina (29%), a artikli koji se generalno najviše kupuju putem Interneta su odeća (54% ispitanika), električni uređaji (30%) i knjige (24%). Novinu ove godine predstavlja i činjenica da su dostava hrane (8%), pretplata na medijske usluge (6%) i plaćanje online kurseva (6%) takođe dospeli na listu.

Međutim, nije samo online kupovina ono što postaje „trend“. Online plaćanjem mogu se rešiti veliki problemi sa čekanjem u redovima ne bi li se platile komunalije ili završio sličan posao. Ove godine čak 51% ispitanika izjavilo je da mesečne račune plaća putem Interneta i to predstavlja rast od 33% jer je u 2016. ta brojka iznosila svega 18%.

Pored toga, povećava se i broj onih koji koriste e-banking i m-banking i to je preferirana metoda plaćanja za 29% ispitanika. Sve to govori u prilog činjenci da Internet u Srbiji odavno više nije samo mesto za zabavu i razonodu. On je sada i mesto koje je praktičan kanal za prodaju, kupovinu i plaćanje računa i stoga se opravdano očekuje da Internet u budućnosti postane mnogo bitniji aspekt finansijskih navika stanovništva.

Ostavi komentar

  1. Pat

    Pat

    19. 12. 2017. u 11:00 Odgovori

    Kojih 77% srba je dovoljno tehnicki obrazovana + ima kartice i racune za online banking (i ume da ih koristi?)

    Sta je sa decom i starim licima, sta je sa ruralnim predelima?

    Pre ce biti da se nekome omakao prst na tastaturi ili da je „istrazivanje“ izmisljeno/falsifikovano. 77% je nenormalno mnogo

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.

Kultura 2.0

Privatnost na Internetu je nemoguća ali pazite gde i kako ostavljate svoj digitalni ‘otisak’

Kembridž analitika naučila nas je šta može da se desi ako se lični podaci zloupotrebljavaju. Zato na nivou društva moramo naučiti kako mediji i marketing utiču na nas - a naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.