Nije život Instagram – i bogati (influenseri) plaču!

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Nije život Instagram – i bogati (influenseri) plaču!

Ne, život nije Instagram, ali ni izazovi sa kojima se susreću influenseri nisu najveći na svetu. Daleko veće posledice mogu imati deca i mladi koji ih prate, a o tome se jako malo govori.

Društvene mreže. Ne samo da su promenile naš život već su stvorile i novo zanimanje – influensere iliti uticajne, koje uglavnom prate žene i mlađi naraštaji.

Neupućenoj osobi život influensera izgleda kao bajka. Brendovi je obasipaju poklonima, putuje se na egzotične destinacije, zarađuju se basnoslovne (ili se bar tako tvrdi) sume novca od ovog posla i tako dalje.

Forsiranje ovog imidža je dovelo i do reakcija od kojih su neke, u najmanju ruku, problematične, a upravo tom temom se bavio video klip “Nije život Instagram” koji je osmislila i realizovala influenserka Dunja Jovanić.

Svakome je njegova muka najteža

Sam video traje 40 minuta i u njemu se pojavljuje petnaestakt influensera rešenih da sa publikom podele neke izazove sa kojima se susreću u svom poslu – zajedljive komentare, vređanje, psovke, pretnje koje uvek možete naći ispod njihovih YouTube klipova ili Instagram fotografija.

U početku video je bio izuzetno dobro primljen od publike koja prati Dunju ali, kako je ušao na trending, postao je i predmet podsmeha na Internetu od strane onih koji smatraju da je ovo patetičan pokušaj za pažnjom ili preuveličavanje svoje muke. Što bi jedan moj blizak prijatelj rekao:

Kao da dileri droge govore narkomanima da je droga loša.

Ovde se, međutim, nećemo baviti tezom da je sve ovo trik ili da je influensere pritisla tolika muka da su rešili da izađu u javnost na ovaj način. Ruganju zaista nema mesta jer će se svako normalan složiti da to što je neko popularan ili uticajan ne daje drugim osobama za pravo da mu pišu šta žele (i pritom pominju oca, majku, dete i ostale članove uže i šire rodbine u negativnom kontekstu).

Sa druge strane, većina ljudi koja ne može da se nosi sa ovom vrstom pritiska vrlo brzo se povuče. S obzirom na to da veliki broj učesnika u ovom spotu ima više stotina hiljada pratilaca na društvenim mrežama, jasno vam je da su oni na neki način naviknuti na hejtere.

Propuštena prilika…

O čemu je onda ovaj tekst? O propuštenoj prilici!

Učesnici su propustili priliku da jasno i glasno pošalju poruku svima da online nasilje itekako povređuje. Fokus nije smeo biti i ne sme biti nemojte NAS hejtovati, već nemojte TO raditi ni drugima oko vas.

Online nasilje je u konstantnom porastu, a mlade generacije ne umeju da se na adekvatan način nose sa ovim problemom. Najviše nasilja se dešava na Instagramu i YouTube-u, gde je lako kreirati lažan nalog i, iza prividne anonimnosti, vređati osobe koje vam se ne sviđaju ili širiti raznorazne priče, crteže ili video klipove o njima.

Pametni telefoni su postali obavezan deo osnovnog školovanja, a roditelji se prosto utrkuju ko će svom ponosu da kupi bolji telefon – da ga druga deca ne zadirkuju. Čak i ova poslednja rečenica, iako deluje besmisleno, je izuzetno tačna.

Za potrebe ovog teksta kontaktirali smo dva psihologa, a njihovi odgovori su za neke teme gotovo identični – rani pristup društvenim mrežama, bez nadzora roditelja ima vrlo negativne posledice po dečiju psihu, pogotovo kada su pitanju devojčice.

Statistika kaže da su devojčice rođene 1995. godine, i mlađe, sklonije depresiji, samopovređivanju i anksioznosti i do dva ili tri puta više nego prethodne generacije, a za ovaj trend, po rečima ovog stručnjaka, najveći krivac je Instagram.

Zlostavljači i zlostavljeni

Ina Borenović, psiholog i urednica Psihoverzuma je na ovu temu rekla:

Sajber nasilju su najviše izložena deca i tinejdžeri. To je zato što oni, inače, predstavljaju najranjiviju populaciju, sa nedovoljno životnog iskustva i izgrađenih mehanizama zaštite da nasilje prepoznaju i na njega adekvatno reaguju, a sa druge strane, iste te generacije su danas masovno izložene tehnologiji, neretko i bez adekvatne svesti roditelja o ponašanju svog deteta na Internetu.

Ono što Inu posebno zabrinjava je rasprostranjenost ove vrsta nasilja kao i nemogućnost da se od istog sklonite – “to može da vam se desi bilo gde, uključujući i mesta na kojima se žrtva inače oseća bezbedno (kod kuće, na poslu, u školi… na bilo kom mestu gde ima pristup Internetu). To može da naruši njen doživljaj bezbednosti”, kaže ona:

Što se tiče drugih posledica, one mogu ići od blage uznemirenosti pa sve do traumatskog iskustva, bez obzira na uzrast. Posledice mogu biti teže kad su u pitanju deca i mladi, zato što neretko ne znaju šta da učine sa time što im se dešava i da traže pomoć.

Neko, neupućen u ovu problematiku, rekao bi da je najlakše rešenje za ovo da se isključite sa društvenih mreža i na taj način zaštitite od negativnih komentara. Nažalost, ni to neće doneti puno dobra.

Kako navodi Jelena Ankić, psiholog, deca imaju izuzetan strah od odbačenosti, odbijanja, izostavljanja iz grupe u ovom periodu, te roditelji moraju pružiti podršku detetu u vidu jačanja njegovih unutrašnjih snaga, sticanju samopouzdanja i sprečavanju gubitka individualnosti i jedinstvenosti. Ankić dodaje:

Iako su današnja deca tehnološki mnogo potkovanija i pismenija od svojih roditelja fali im i godina i iskustva da shvate da život koji žive njihovi idoli nije tako sjajan i glamurozan, te je tu isto tako ključna uloga roditelja.

Deci treba objasniti da blogeri, YouTuber-i i Instagram zvezde nisu uvek vesele i nasmejane, već da su i one tužne, besne, uplašene, nesigurne i da se suočavaju sa raznim problemima, iako to ne prikazuju.

Od kompletnog gorepomenutog klipa, ovoj temi je posvećeno možda nekoliko minuta i to pri kraju. Po mom ličnom mišljenju, to je šteta. Mislim da je i Dunja bila svesna ove činjenice pošto u opisu klipa stoji sledeće:

Dok sam pripremala ovaj video naišla sam na podatak da u svetu godišnje 40.000 ljudi (pretežno dece) oduzme sebi život usled cyber bullying-a. Pogotovo mlađe generacije nemaju svest o tome da negativnim komentarima mogu nekoga da povrede.

To potvrđuje i jedna aplikacija, koju su testirali među mladim ljudima, i koja vas, pre nego što ostavite vređajući komentar, upozori na to da ćete tim komentarom vrlo verovatno nekoga i povrediti. 80% korisnika je nakon upozorenja odustalo od komentara.

Otuda velika propuštena prilika što veći deo klipa nije bio posvećen nasilju među mlađim naraštajima kao i što influenseri nisu jasno i glasno poručili svojima fanovima da takvo ponašanje nije prihvatljivo ni prema njima ni prema drugima. Mislim da bi takav video imao daleko više uticaja na mlade, a ovako donekle ispada da se osobe koje prati i obožava nekoliko stotina hiljada ljudi žali zbog par zlobnih komentara.

Zašto da bogati ne plaču?

Za potrebe pisanja ovog teksta desetak dana pratio sam komentare ispod ovog klipa, ali sam otišao i na kanale/profile osoba koje učestvuju u ovom projektu. Želeo sam da vidim da li se i koliko pojavljuju negativni ili prosti komentari.

Prvih par dana nakon pojavljivanja klipa većinom su preovlađivali pozitivne reakcije, reči podrške i tako dalje. Tek kada je klip postao viralan počela su da se pojavljuju i druga mišljenja, koja su u rekordno kratkom roku dobila veliki broj lajkova. Na većini ostalih klipova jako je teško naći neke negativne ili uvredljive komentare (verovatno je na delu moderisanje istih što je i logično i očekivano).

Dosta gledalaca iskomentarisalo je da influenseri prave frku ili kukaju zbog par negativnih komentara koje im neko ostavi ispod klipa. Nažalost, situacija nije baš takva, a običan čovek teško da može da razume kako izgleda kada ti nekoliko hiljada nepristojne dece mesecima ostavlja najpogrdnije psovke i uvrede ispod svakog video klipa, jer si se zamerio njihovom idolu. Čak i osobe koje su izuzetno psihički stabilne će imati negativne posledice od takve vrste agresije.

Dakle, roditelji, obratite pažnju šta vam deca rade na Internetu, i pokušajte da im objasnite da svaka uvreda boli.

A vi, influenseri – vi morate edukovati svoju publiku iako to nije vaš posao. Naučite ih da ne vređaju ne samo vas nego i ostale. Onda će ovakvi video klipovi imati mnogo veći odjek.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Upoznajte poslodavce

Zašto je Smallpdf uveo 16 nedelja plaćenog odsustva za novopočene tate?

Da li ste nekada čuli za termin 'paternity leave' i da li znate šta on tačno podrazumeva? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Ivom Marinković iz kompanije Smallpdf koja je ovaj benefit nedavno omogućila svojim zaposlenima.

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Novost

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Propustili ste

Intervju

Zašto je ‘Scrum’ važan za čitavu IT industriju i kako postati stručnjak za ovu oblast?

Scrum master pozicija u IT kompanijama ima sve veći značaj. Ljudi koji su se edukovali i postali profesionalci na ovoj poziciji imaju veoma važnu ulogu u procesu organizacije timova koji rade na kompleksnim projektima, kao i na razvoju softvera.

Startapi i poslovanje

Reach Incubator 2022: Do €120.000 bespovratnih sredstava za ‘Big-Data’ startape

REACH Incubator (REACH) je jedanaestomesečni startap program inkubacije, finansiran i podržan od Evropske Komisije koji ima fond od 3,5 miliona evra za podršku malim i srednjim preduzećima iz Big-Data sektora.

Sponzorisano

DataArt proširila kancelarije u Beogradu i najavila razvoj IT talenata u Srbiji

DataArt je globalna firma za softversko inženjerstvo koja ima jedinstven pristup ljudima u rešavanju problema. Proširenje kancelarijskog prostora u Beogradu na 1.300 kvadratnih metara, bio je povod za okupljanje poslovnih partnera.

Intervju

Brush Galaxy je srpski startap čije alate koristi preko 12.000 svetskih digitalnih umetnika

Kvalitet proizvoda i globalni tržišni potencijal startapa Brush Galaxy prepoznao je TS Ventures fond, te investirao u njegov dalji rast. Kako je izgledao put od nastanka do proboja na globalno tržište i podizanja investicija, razgovarali smo s osnivačem, Miodragom Nenadovićem.

Novost

OTP banka proglašena za najbolju banku u Srbiji po odabiru stručnog magazina The Banker

OTP banka Srbija proglašena je za Najbolju banku u Srbiji na tradicionalnoj dodeli godišnjih nagrada svetskog finansijskog magazina The Banker.

Tehnologija

Koliko je sati dnevno potrebno izdvojiti za efektivno pisanje koda?

Odgovor na ovo pitanje dajemo vam u razgovoru s dvoje softverskih inženjera, koji su s nama podelili korisne trikove i alate za što efikasnije pisanje koda.