Nije život Instagram – i bogati (influenseri) plaču!

Nije život Instagram – i bogati (influenseri) plaču!

Ne, život nije Instagram, ali ni izazovi sa kojima se susreću influenseri nisu najveći na svetu. Daleko veće posledice mogu imati deca i mladi koji ih prate, a o tome se jako malo govori.

Društvene mreže. Ne samo da su promenile naš život već su stvorile i novo zanimanje – influensere iliti uticajne, koje uglavnom prate žene i mlađi naraštaji.

Neupućenoj osobi život influensera izgleda kao bajka. Brendovi je obasipaju poklonima, putuje se na egzotične destinacije, zarađuju se basnoslovne (ili se bar tako tvrdi) sume novca od ovog posla i tako dalje.

Forsiranje ovog imidža je dovelo i do reakcija od kojih su neke, u najmanju ruku, problematične, a upravo tom temom se bavio video klip “Nije život Instagram” koji je osmislila i realizovala influenserka Dunja Jovanić.

Svakome je njegova muka najteža

Sam video traje 40 minuta i u njemu se pojavljuje petnaestakt influensera rešenih da sa publikom podele neke izazove sa kojima se susreću u svom poslu – zajedljive komentare, vređanje, psovke, pretnje koje uvek možete naći ispod njihovih YouTube klipova ili Instagram fotografija.

U početku video je bio izuzetno dobro primljen od publike koja prati Dunju ali, kako je ušao na trending, postao je i predmet podsmeha na Internetu od strane onih koji smatraju da je ovo patetičan pokušaj za pažnjom ili preuveličavanje svoje muke. Što bi jedan moj blizak prijatelj rekao:

Kao da dileri droge govore narkomanima da je droga loša.

Ovde se, međutim, nećemo baviti tezom da je sve ovo trik ili da je influensere pritisla tolika muka da su rešili da izađu u javnost na ovaj način. Ruganju zaista nema mesta jer će se svako normalan složiti da to što je neko popularan ili uticajan ne daje drugim osobama za pravo da mu pišu šta žele (i pritom pominju oca, majku, dete i ostale članove uže i šire rodbine u negativnom kontekstu).

Sa druge strane, većina ljudi koja ne može da se nosi sa ovom vrstom pritiska vrlo brzo se povuče. S obzirom na to da veliki broj učesnika u ovom spotu ima više stotina hiljada pratilaca na društvenim mrežama, jasno vam je da su oni na neki način naviknuti na hejtere.

Propuštena prilika…

O čemu je onda ovaj tekst? O propuštenoj prilici!

Učesnici su propustili priliku da jasno i glasno pošalju poruku svima da online nasilje itekako povređuje. Fokus nije smeo biti i ne sme biti nemojte NAS hejtovati, već nemojte TO raditi ni drugima oko vas.

Online nasilje je u konstantnom porastu, a mlade generacije ne umeju da se na adekvatan način nose sa ovim problemom. Najviše nasilja se dešava na Instagramu i YouTube-u, gde je lako kreirati lažan nalog i, iza prividne anonimnosti, vređati osobe koje vam se ne sviđaju ili širiti raznorazne priče, crteže ili video klipove o njima.

Pametni telefoni su postali obavezan deo osnovnog školovanja, a roditelji se prosto utrkuju ko će svom ponosu da kupi bolji telefon – da ga druga deca ne zadirkuju. Čak i ova poslednja rečenica, iako deluje besmisleno, je izuzetno tačna.

Za potrebe ovog teksta kontaktirali smo dva psihologa, a njihovi odgovori su za neke teme gotovo identični – rani pristup društvenim mrežama, bez nadzora roditelja ima vrlo negativne posledice po dečiju psihu, pogotovo kada su pitanju devojčice.

Statistika kaže da su devojčice rođene 1995. godine, i mlađe, sklonije depresiji, samopovređivanju i anksioznosti i do dva ili tri puta više nego prethodne generacije, a za ovaj trend, po rečima ovog stručnjaka, najveći krivac je Instagram.

Zlostavljači i zlostavljeni

Ina Borenović, psiholog i urednica Psihoverzuma je na ovu temu rekla:

Sajber nasilju su najviše izložena deca i tinejdžeri. To je zato što oni, inače, predstavljaju najranjiviju populaciju, sa nedovoljno životnog iskustva i izgrađenih mehanizama zaštite da nasilje prepoznaju i na njega adekvatno reaguju, a sa druge strane, iste te generacije su danas masovno izložene tehnologiji, neretko i bez adekvatne svesti roditelja o ponašanju svog deteta na Internetu.

Ono što Inu posebno zabrinjava je rasprostranjenost ove vrsta nasilja kao i nemogućnost da se od istog sklonite – “to može da vam se desi bilo gde, uključujući i mesta na kojima se žrtva inače oseća bezbedno (kod kuće, na poslu, u školi… na bilo kom mestu gde ima pristup Internetu). To može da naruši njen doživljaj bezbednosti”, kaže ona:

Što se tiče drugih posledica, one mogu ići od blage uznemirenosti pa sve do traumatskog iskustva, bez obzira na uzrast. Posledice mogu biti teže kad su u pitanju deca i mladi, zato što neretko ne znaju šta da učine sa time što im se dešava i da traže pomoć.

Neko, neupućen u ovu problematiku, rekao bi da je najlakše rešenje za ovo da se isključite sa društvenih mreža i na taj način zaštitite od negativnih komentara. Nažalost, ni to neće doneti puno dobra.

Kako navodi Jelena Ankić, psiholog, deca imaju izuzetan strah od odbačenosti, odbijanja, izostavljanja iz grupe u ovom periodu, te roditelji moraju pružiti podršku detetu u vidu jačanja njegovih unutrašnjih snaga, sticanju samopouzdanja i sprečavanju gubitka individualnosti i jedinstvenosti. Ankić dodaje:

Iako su današnja deca tehnološki mnogo potkovanija i pismenija od svojih roditelja fali im i godina i iskustva da shvate da život koji žive njihovi idoli nije tako sjajan i glamurozan, te je tu isto tako ključna uloga roditelja.

Deci treba objasniti da blogeri, YouTuber-i i Instagram zvezde nisu uvek vesele i nasmejane, već da su i one tužne, besne, uplašene, nesigurne i da se suočavaju sa raznim problemima, iako to ne prikazuju.

Od kompletnog gorepomenutog klipa, ovoj temi je posvećeno možda nekoliko minuta i to pri kraju. Po mom ličnom mišljenju, to je šteta. Mislim da je i Dunja bila svesna ove činjenice pošto u opisu klipa stoji sledeće:

Dok sam pripremala ovaj video naišla sam na podatak da u svetu godišnje 40.000 ljudi (pretežno dece) oduzme sebi život usled cyber bullying-a. Pogotovo mlađe generacije nemaju svest o tome da negativnim komentarima mogu nekoga da povrede.

To potvrđuje i jedna aplikacija, koju su testirali među mladim ljudima, i koja vas, pre nego što ostavite vređajući komentar, upozori na to da ćete tim komentarom vrlo verovatno nekoga i povrediti. 80% korisnika je nakon upozorenja odustalo od komentara.

Otuda velika propuštena prilika što veći deo klipa nije bio posvećen nasilju među mlađim naraštajima kao i što influenseri nisu jasno i glasno poručili svojima fanovima da takvo ponašanje nije prihvatljivo ni prema njima ni prema drugima. Mislim da bi takav video imao daleko više uticaja na mlade, a ovako donekle ispada da se osobe koje prati i obožava nekoliko stotina hiljada ljudi žali zbog par zlobnih komentara.

Zašto da bogati ne plaču?

Za potrebe pisanja ovog teksta desetak dana pratio sam komentare ispod ovog klipa, ali sam otišao i na kanale/profile osoba koje učestvuju u ovom projektu. Želeo sam da vidim da li se i koliko pojavljuju negativni ili prosti komentari.

Prvih par dana nakon pojavljivanja klipa većinom su preovlađivali pozitivne reakcije, reči podrške i tako dalje. Tek kada je klip postao viralan počela su da se pojavljuju i druga mišljenja, koja su u rekordno kratkom roku dobila veliki broj lajkova. Na većini ostalih klipova jako je teško naći neke negativne ili uvredljive komentare (verovatno je na delu moderisanje istih što je i logično i očekivano).

Dosta gledalaca iskomentarisalo je da influenseri prave frku ili kukaju zbog par negativnih komentara koje im neko ostavi ispod klipa. Nažalost, situacija nije baš takva, a običan čovek teško da može da razume kako izgleda kada ti nekoliko hiljada nepristojne dece mesecima ostavlja najpogrdnije psovke i uvrede ispod svakog video klipa, jer si se zamerio njihovom idolu. Čak i osobe koje su izuzetno psihički stabilne će imati negativne posledice od takve vrste agresije.

Dakle, roditelji, obratite pažnju šta vam deca rade na Internetu, i pokušajte da im objasnite da svaka uvreda boli.

A vi, influenseri – vi morate edukovati svoju publiku iako to nije vaš posao. Naučite ih da ne vređaju ne samo vas nego i ostale. Onda će ovakvi video klipovi imati mnogo veći odjek.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.