Nije život Instagram – i bogati (influenseri) plaču!

Nije život Instagram – i bogati (influenseri) plaču!

Ne, život nije Instagram, ali ni izazovi sa kojima se susreću influenseri nisu najveći na svetu. Daleko veće posledice mogu imati deca i mladi koji ih prate, a o tome se jako malo govori.

Društvene mreže. Ne samo da su promenile naš život već su stvorile i novo zanimanje – influensere iliti uticajne, koje uglavnom prate žene i mlađi naraštaji.

Neupućenoj osobi život influensera izgleda kao bajka. Brendovi je obasipaju poklonima, putuje se na egzotične destinacije, zarađuju se basnoslovne (ili se bar tako tvrdi) sume novca od ovog posla i tako dalje.

Forsiranje ovog imidža je dovelo i do reakcija od kojih su neke, u najmanju ruku, problematične, a upravo tom temom se bavio video klip „Nije život Instagram“ koji je osmislila i realizovala influenserka Dunja Jovanić.

Svakome je njegova muka najteža

Sam video traje 40 minuta i u njemu se pojavljuje petnaestakt influensera rešenih da sa publikom podele neke izazove sa kojima se susreću u svom poslu – zajedljive komentare, vređanje, psovke, pretnje koje uvek možete naći ispod njihovih YouTube klipova ili Instagram fotografija.

U početku video je bio izuzetno dobro primljen od publike koja prati Dunju ali, kako je ušao na trending, postao je i predmet podsmeha na Internetu od strane onih koji smatraju da je ovo patetičan pokušaj za pažnjom ili preuveličavanje svoje muke. Što bi jedan moj blizak prijatelj rekao:

Kao da dileri droge govore narkomanima da je droga loša.

Ovde se, međutim, nećemo baviti tezom da je sve ovo trik ili da je influensere pritisla tolika muka da su rešili da izađu u javnost na ovaj način. Ruganju zaista nema mesta jer će se svako normalan složiti da to što je neko popularan ili uticajan ne daje drugim osobama za pravo da mu pišu šta žele (i pritom pominju oca, majku, dete i ostale članove uže i šire rodbine u negativnom kontekstu).

Sa druge strane, većina ljudi koja ne može da se nosi sa ovom vrstom pritiska vrlo brzo se povuče. S obzirom na to da veliki broj učesnika u ovom spotu ima više stotina hiljada pratilaca na društvenim mrežama, jasno vam je da su oni na neki način naviknuti na hejtere.

Propuštena prilika…

O čemu je onda ovaj tekst? O propuštenoj prilici!

Učesnici su propustili priliku da jasno i glasno pošalju poruku svima da online nasilje itekako povređuje. Fokus nije smeo biti i ne sme biti nemojte NAS hejtovati, već nemojte TO raditi ni drugima oko vas.

Online nasilje je u konstantnom porastu, a mlade generacije ne umeju da se na adekvatan način nose sa ovim problemom. Najviše nasilja se dešava na Instagramu i YouTube-u, gde je lako kreirati lažan nalog i, iza prividne anonimnosti, vređati osobe koje vam se ne sviđaju ili širiti raznorazne priče, crteže ili video klipove o njima.

Pametni telefoni su postali obavezan deo osnovnog školovanja, a roditelji se prosto utrkuju ko će svom ponosu da kupi bolji telefon – da ga druga deca ne zadirkuju. Čak i ova poslednja rečenica, iako deluje besmisleno, je izuzetno tačna.

Za potrebe ovog teksta kontaktirali smo dva psihologa, a njihovi odgovori su za neke teme gotovo identični – rani pristup društvenim mrežama, bez nadzora roditelja ima vrlo negativne posledice po dečiju psihu, pogotovo kada su pitanju devojčice.

Statistika kaže da su devojčice rođene 1995. godine, i mlađe, sklonije depresiji, samopovređivanju i anksioznosti i do dva ili tri puta više nego prethodne generacije, a za ovaj trend, po rečima ovog stručnjaka, najveći krivac je Instagram.

Zlostavljači i zlostavljeni

Ina Borenović, psiholog i urednica Psihoverzuma je na ovu temu rekla:

Sajber nasilju su najviše izložena deca i tinejdžeri. To je zato što oni, inače, predstavljaju najranjiviju populaciju, sa nedovoljno životnog iskustva i izgrađenih mehanizama zaštite da nasilje prepoznaju i na njega adekvatno reaguju, a sa druge strane, iste te generacije su danas masovno izložene tehnologiji, neretko i bez adekvatne svesti roditelja o ponašanju svog deteta na Internetu.

Ono što Inu posebno zabrinjava je rasprostranjenost ove vrsta nasilja kao i nemogućnost da se od istog sklonite – „to može da vam se desi bilo gde, uključujući i mesta na kojima se žrtva inače oseća bezbedno (kod kuće, na poslu, u školi… na bilo kom mestu gde ima pristup Internetu). To može da naruši njen doživljaj bezbednosti“, kaže ona:

Što se tiče drugih posledica, one mogu ići od blage uznemirenosti pa sve do traumatskog iskustva, bez obzira na uzrast. Posledice mogu biti teže kad su u pitanju deca i mladi, zato što neretko ne znaju šta da učine sa time što im se dešava i da traže pomoć.

Neko, neupućen u ovu problematiku, rekao bi da je najlakše rešenje za ovo da se isključite sa društvenih mreža i na taj način zaštitite od negativnih komentara. Nažalost, ni to neće doneti puno dobra.

Kako navodi Jelena Ankić, psiholog, deca imaju izuzetan strah od odbačenosti, odbijanja, izostavljanja iz grupe u ovom periodu, te roditelji moraju pružiti podršku detetu u vidu jačanja njegovih unutrašnjih snaga, sticanju samopouzdanja i sprečavanju gubitka individualnosti i jedinstvenosti. Ankić dodaje:

Iako su današnja deca tehnološki mnogo potkovanija i pismenija od svojih roditelja fali im i godina i iskustva da shvate da život koji žive njihovi idoli nije tako sjajan i glamurozan, te je tu isto tako ključna uloga roditelja.

Deci treba objasniti da blogeri, YouTuber-i i Instagram zvezde nisu uvek vesele i nasmejane, već da su i one tužne, besne, uplašene, nesigurne i da se suočavaju sa raznim problemima, iako to ne prikazuju.

Od kompletnog gorepomenutog klipa, ovoj temi je posvećeno možda nekoliko minuta i to pri kraju. Po mom ličnom mišljenju, to je šteta. Mislim da je i Dunja bila svesna ove činjenice pošto u opisu klipa stoji sledeće:

Dok sam pripremala ovaj video naišla sam na podatak da u svetu godišnje 40.000 ljudi (pretežno dece) oduzme sebi život usled cyber bullying-a. Pogotovo mlađe generacije nemaju svest o tome da negativnim komentarima mogu nekoga da povrede.

To potvrđuje i jedna aplikacija, koju su testirali među mladim ljudima, i koja vas, pre nego što ostavite vređajući komentar, upozori na to da ćete tim komentarom vrlo verovatno nekoga i povrediti. 80% korisnika je nakon upozorenja odustalo od komentara.

Otuda velika propuštena prilika što veći deo klipa nije bio posvećen nasilju među mlađim naraštajima kao i što influenseri nisu jasno i glasno poručili svojima fanovima da takvo ponašanje nije prihvatljivo ni prema njima ni prema drugima. Mislim da bi takav video imao daleko više uticaja na mlade, a ovako donekle ispada da se osobe koje prati i obožava nekoliko stotina hiljada ljudi žali zbog par zlobnih komentara.

Zašto da bogati ne plaču?

Za potrebe pisanja ovog teksta desetak dana pratio sam komentare ispod ovog klipa, ali sam otišao i na kanale/profile osoba koje učestvuju u ovom projektu. Želeo sam da vidim da li se i koliko pojavljuju negativni ili prosti komentari.

Prvih par dana nakon pojavljivanja klipa većinom su preovlađivali pozitivne reakcije, reči podrške i tako dalje. Tek kada je klip postao viralan počela su da se pojavljuju i druga mišljenja, koja su u rekordno kratkom roku dobila veliki broj lajkova. Na većini ostalih klipova jako je teško naći neke negativne ili uvredljive komentare (verovatno je na delu moderisanje istih što je i logično i očekivano).

Dosta gledalaca iskomentarisalo je da influenseri prave frku ili kukaju zbog par negativnih komentara koje im neko ostavi ispod klipa. Nažalost, situacija nije baš takva, a običan čovek teško da može da razume kako izgleda kada ti nekoliko hiljada nepristojne dece mesecima ostavlja najpogrdnije psovke i uvrede ispod svakog video klipa, jer si se zamerio njihovom idolu. Čak i osobe koje su izuzetno psihički stabilne će imati negativne posledice od takve vrste agresije.

Dakle, roditelji, obratite pažnju šta vam deca rade na Internetu, i pokušajte da im objasnite da svaka uvreda boli.

A vi, influenseri – vi morate edukovati svoju publiku iako to nije vaš posao. Naučite ih da ne vređaju ne samo vas nego i ostale. Onda će ovakvi video klipovi imati mnogo veći odjek.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Tehnologija

Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

U misiji da demistifikujemo AI i konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI 'hype' organizujemo prvi internacionalni Brain Summit. Do tada, koje predrasude u vezi veštačke inteligencije vi imate?

Startapi i poslovanje

Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za preko 1.000 klijenata širom sveta

U trenutku kada se u mnogim kompanijama javlja dodatna potreba za optimizacijom radnih procesa i povećanjem efikasnosti, nameće se i potreba za savremenim alatima koji im u tome mogu pomoći. Jedan od njih je i Workpuls.

Startapi i poslovanje

Oh Monday poslaće vam svakog ponedeljka spisak ‘remote’ poslova u inostranim kompanijama

Usvajanje novih zakonskih odluka o paušalnom oporezivanju podiglo je ogromnu prašinu u IT zajednici. I dok jedni polako počinju da se prilagođavaju, drugi razmišljaju da li postoji način da ostanu u Srbiji a da rade za inostranu kompaniju - u čemu im može pomoći domaći projekat Oh Monday - nedeljni pregled poslova 'na daljinu' direktno u inbox.