Nebojša Matić: Zašto bih se mešao u posao svojih zaposlenih?

Nebojša Matić: Zašto bih se mešao u posao svojih zaposlenih?

Način vođenja kompanije u kom za emocije nema mesta, prosto nije njegov stil. Na poruku odgovara u roku od nekoliko minuta, njegova vrata uvek su otvorena i on je i na poslu najpre čovek, a tek onda šef. Nebojša Matić, izvršni direktor kompanije MikroElektronika, svoj menadžerski stil sa publikom je podelio na nedavno završenoj Webiz konferenciji, a sada za Netokraciju otkriva zašto ljude samo treba pustiti da rade svoj posao na miru.

Webiz / Mex Production

Na spomen kompanije MikroEletronika, Nebojša Matić, osnivač i direktor ove firme, neupućenima najpre kaže da je to kompanija u kojoj se niko nikada nije posvađao, a tek onda da se ona bavi proizvodnjom softvera i hardvera i da za krajnji cilj ima da pojednostavi elektroniku.

Na tom putu nije im bitno da li će kupac njihovog proizvoda biti inženjer, student, profesor ili neka velika svetska kompanija – svi dobijaju jednaki tretman, a isti slučaj je i sa zaposlenima u kompaniji. I to je nešto što, kako Nebojša kaže, ne može da se nauči iz knjiga.

Kada sa direktorom odeš u kafanu

“Uloga CEO-a, kako je ja vidim, jeste samo u dve oblasti: u razvoju firme i rešavanju kriznih situacija”, kaže Nebojša. To istovremeno podrazumeva da se on ne meša “tamo gde mu nije mesto”, te da donošenje odluka prepusti onima kojih se najviše tiču, a da se on usmeri na širenje firme, koja nikad ne stoji – ili raste, ili pada. Ako mu to nije primarna preokupacija, ne bi ni trebalo da dolazi na posao:

Ovo se, recimo, može primeniti i na zapošljavanje: odluku o tome ko dobija posao uvek donosi tim sa kojim bi kandidat radio, ne ja. Ali, ma koji primer mi uzeli, ključno je da ljudima damo slobodu da rade prema svom karakteru, to je moj zaključak posle svih ovih godina vođenja firme.

MikroElektronika osnovana je 2001. godine, a danas ima preko 90 zaposlenih. MikroElektronika

Naravno, kako dodaje, svaki menadžer mora pronaći svoj način, ljudi jednostavno ne bi trebalo da se ugledaju na jedan model rada sa drugim ljudima. To je nešto vrlo lično i zato je svaki menadžer različit, pa čak i u istim poslovima. “Mojim kolegama, recimo, ne smeta što se do mene može lako doći i što su moja vrata uvek otvorena. Mislim da im je čudno, ali nemaju nista protiv. Zamislite da se zaposlite u nekoj firmi i da posle nedelju dana završite u kafani sa direktorom do ranih jutarnjih sati – čudno je, ali postoji”.

Kandidat bira firmu ili firma kandidata?

Budući da je po profesiji inženjer elektrotehnike, Nebojša o menadžmentu ljudi nije učio iz knjiga. Pri stvaranju firme i poslovne kulture nije se vodio tipičnim korporativnim principima, strogoj organizacijskoj hijerarhiji, već time u kakvom poslovnom okruženju bi voleo da radi njegova ćerka:

U tom procesu, iskustvo je presudno. Učiš uz pomoć dobrih i loših primera iz sopstvene prakse. Tako je i kod malog i velikog tima. Kada ste mali nema strukture, nema planiranja, iskustva, bijete svaki bitku umesto da izbegnete neke, trošite se na sve i svašta, ali sa druge strane, vrlo ste bliski, ima puno šale i smeha. Kod većeg tima ste već iskusni, pa rezultati dolaze sa manjim trudom, ali je proces rada sporiji, doduše isplaniran, ali sporiji. Tim nije homogen, nemate vremena za sve ljude, ali zato imate poslovne rezultate, dobre uslove za rad, opremu, automobile itd.

Za male timove je možda čak i bitnije da paze na dinamiku grupe, te da vode računa o tome koga primaju u svoje “redove”, ali to se ne sme zanemariti ni u velikim organizacijama. Pitanje koje logično sledi jeste na šta prilikom zapošljavanja treba obratiti pažnju – na obrazovanje, radno iskustvo ili na karakter osobe?

CV je samo kratak opis, čisto da se zna ko dolazi na razgovor za posao. Meni je uvek bilo čudno da se kaže da li kandidat odgovarajući za to radno mesto. Iskustvo me je naučilo da je pravo pitanje da li firma odgovara kandidatu. On se može promeniti ako je potrebno, a kako će 100 zaposlenih u firmi da se promeni prema njemu? Nikako.

Nebojša je sa publikom na Webizu podelio tajne svog menadžerskog stila – prijateljski i porodični odnos sa zaposlenima. Webiz

Pritom, ne treba zaboraviti da kada pričate sa nekim kandidatom ne znate tog čoveka, upoznate ga tek za par meseci ili duže, ističe Nebojša. Jedino rešenje je “razmišljati pozitivno i nadati se da je taj novi kolega sjajan i da će sve biti ok. Ako se ispostavi da to nije tako onda je to tužan trenutak i za njega i za njegovog šefa”. Sve se svodi na to “da li tražiš posao ili želiš da radiš?”

I direktor ima dušu

Na kraju, sve počiva na tome da poštuješ jedan od najvažnijih principa života – “biti fer što je više moguće, prema kolegama, saradnicima, klijentima, potencijalnim zaposlenima… Šta drugo?”, kaže Nebojša.

Ponavljam, ljude bi trebalo pustiti da rade svoj posao na miru. Da, treba se umešati kad je potrebno, ali samo tada i samo ograničeno, na jednu ili dve teme, ništa više od toga. A moja poruka svakome ko hoće da osnuje svoju firmu je da će biti mnogo teže nego što misli, ali da će biti mnogo lepše nego što može da pojmi.

I što je najvažnije, ako emocija ne postoji, to je samo posao. “Meni je žao ljudi koji ne žele da rade, a moraju ili koji ne žele da rade to što rade. Neuporedivo je lakše raditi ako volite ono čime se bavite. Ne samo da je lakše, nego je i efikasnije i kvalitetnije”, kaže Nebojša i poručuje da nije poenta bežati od emocija. “Normalno je biti srećan, zadovoljan, nezadovoljan, pa čak i ljut, što ne važi samo za zaposlene, već i za onog ko se nalazi na čelu tima. I direktor je čovek”, zaključio je na kraju Matić.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Pulsar istraživanje: Do sada uloženo €1,7 milijardi u ‘fintech’ startape na Balkanu

Uspešni 'fintech' startapi privlače investicije na balkanski region, što doprinosi ekonomskom rastu. Istraživanje ovog tržišta na Balkanu analizirao je Pavel Korolev, CEO Pulsar VC fonda.

Tehnologija

Heapcon 2024 o tehnološkim inovacijama koje oblikuju budućnost

Heapcon, vodeća međunarodna tehnološka konferencija u Balkanskom regionu, vraća se u Beograd sa još boljim sadržajem iz tech industrije.

Novost

Google Street View automobili ponovo na putevima Srbije

Njihova misija je ažuriranje Google Street View fotografija srpskih gradova, arhitektonskih i prirodnih dobara na Google mapama.

Takmičenje

Predstavljen žiri SoMo Borca: Evo ko će odabrati najbolje digitalne projekte u regionu

Prijave se zatvaraju 25. septembra, a 'early bird' prijave otvorene su do 1. septembra 2024. godine!

Intervju

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.