Ako smo u ratu, bojim se da već imamo prvu žrtvu - istinu

Ako smo u ratu, bojim se da već imamo prvu žrtvu – istinu

U principu nemojte biti malo govno iz Ezopove basne.

Pokušavam da sumiram celokupnu situaciju poslednjih nedelju dana, ali jednostavno ne uspevam. Previše je događaja, konferencija za štampu i razmenjenih poruka sa prijateljima, kolegama i članovima porodice. Ne uspevam da reflektujem na sve što se događa oko mene jer mi se čini da se krećemo brzinom svetlosti. Korona virus iliti COVID-19 konačno je zakucao na naša vrata i prešao prag. Nije se izuo i u blatnjavim cipelama sada nam prlja naš omiljeni tepih.

U obraćanju naciji, predsednik Srbije sinoć je rekao da smo u ratu (koliko je dugo samo isčekivao priliku da izgovori te reči). U ratu za ljudske živote. U ratu da sprečimo kolaps našeg zdravstvenog sistema kako bismo izbegli veliki broj žrtava. Međutim, u ratu prvo strada istina, a bojim se da nema respiratora niti vakcine koji će spasiti naš zdrav razum od lažnih vesti i neproverenih informacija.

Ukoliko pratite društvene mreže sigurno znate o čemu pričam.

I dok je Twitter bio ključan za mnoge od nas koji su se na vreme pripremili, prateći nekolicinu hrabrih koji su izveštavali iz žarišta poput Italije ili Kine, ostatak nacije pao je pod uticaj lančanih Viber poruka, doktora Nestorovića sa ispadima za šoping u Milanu ili još gore, izjave doktorke Danice Grujičić koja je mrtva ladna izjavila kako je u pitanju jedna vrsta biološkog rata nad Kinezima jer virus napada samo njih.

Verujem da je najvećem broju ljudi sada jasno da nije ni vreme ni mesto za šalu, ali lažne vesti su i dalje tu i biće ih sve dok traje vanredno stanje. Biće ih i posle toga, no pitanje od milion dolara jeste kako ih prepoznati i kako se zaštititi od njih?

Asepsol ne uništava ljudsku glupost

Društvene mreže i Viber grupe, iako veoma značajne u ovakvim trenucima, mogu da budu isto toliko kancerogene ako svaku informaciju uzimate zdravo za gotovo i ako verujete baš svemu što pročitate na Internetu. Jer velika je razlika između toga da se poslednjih dve nedelje priča o pranju ruku i teoriji zavere kako je ovo delo Amera u nameri da zajebu Kineze. Jedno, prosto, ima veću težinu od drugog i to je ključno prepoznati.

Nemojte mi zameriti, ali iz mog iskustva, takvu paniku najčešće dižu boomer-i, Twitter tetke, antivakseri i mamike koji jednostavno imaju previše slobodnog vremena i kojima je dosadno u životu. Ma znate tačno o kome govorim! Policija je od početka krize morala da reaguje dvaput zbog širenja panike na Internetu, a sudeći po broju različitih teorija zavere, neće im biti ni poslednji put.

Sve ovo, nažalost, podseća me na onu Ezopovu basnu o dečaku koji je čuvao ovce i koji je non stop vikao vuk, vuk! Svi znamo da je dečaku bilo dosadno i da je lagao, a kada je vuk zaista došao… setite se kako se ova priča završava.

Ono što pokušavam da kažem jeste da je vreme da stanemo na put širenju histerije, teorijama zavere i svim glupim informacijama koje u ovom trenutku nikome ne čine dobro. Naredni put kada vam tetka iz Ofenbaha prosledi lančanu poruku koju je dobila od svoje drage sa pulmologije, okrenite je i porazgovarajte sa njom. Razuverite je i objasnite joj kako stvari stoje. Nemojte da vas mrzi, možda joj spasite život. Isto to uradite i sa članovima porodice koji su u rizičnoj kategoriji, dakle svako iznad 60 godina.

Situacija nije za zajebanciju, a ovaj vuk je nečujan, nevidljiv i nema miris. Ali zato ubija matorce za sve pare.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Gaming

Preko 10 miliona ljudi preuzelo je igru srpsko-švedskog studija Sozap – a za domaći tim to je samo početak

Armed Heist je 'mobile' igra studija Sozap i verovatno je najviše preuzimana igra bilo kog domaćeg studija južno od Beograda. Sa predstavnicima niškog ogranka ove gejming kompanije razgovaramo o pomenutoj igri i planovima za budućnost.

Netokracija

Popunite anketu o stanju plata u srpskoj IT i digitalnoj industriji nakon COVID-19

Učestvovanje u anketi je anonimno, zahteva svega nekoliko minuta i biće moguće dok ne prikupimo relevantnu količinu materijala.

Karijere

Kada je pravo vreme da uvećate vaš tim – iz ugla kreativne agencije i IT kompanije

Skaliranje - naizgled strana reč koju ako prebacite u kontekst preduzetništva i poslovanja znači mnogo. Ovog puta govorimo o rastu timova u kreativnoj i IT industriji, o tome kako efikasno voditi ovaj proces i kako izbeći izazove na tom putu.

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.