Ivan Minić
25. 4. 2016.
Živimo u 2016. godini. Dobro, možda ne mi ovde, ali svet živi u 2016. godini. U tom svetu trenutno živi 7,3 milijarde ljudi, sa čak 47%, ako ovaj tekst ne čitate odštampan sa nekog papira, delite jedan kanal komunikacije - Internet. To je čak 3,4 milijarde ljudi. Od njih 1,6 milijardi je na Facebooku, 1,4 milijarde svakog meseca koristi Google, a okruglo milijarda koristi WhatsApp (od toga 70% svakodnevno). Do njih možemo vrlo lako da dođemo i o njima možemo da saznamo mnogo, u svega par klikova.
Osim tih 3,4 milijarde ljudi, na Internetu živi i više od 15 milijardi uređaja, a u narednih 3-4 godine, taj broj će se popeti na 50 milijardi, tvrdi Cisco. Kakvih uređaja? Pametnih. A šta ih čini pametnima? Pa, još uvek to nije samosvest, mada je i to diskutabilno. Oni su pametni jer su međusobno povezani i mogu da komuniciraju.
A kakvi su to uređaji? Pa to su vaši pametni telefoni, računari, tableti, pametni satovi, gaming konzole, televizori… ali i pametne narukvice, kamere, frižideri, sistemi za klimatizaciju, ozvučenja, roletne i zavese, usisivači, alarmni sistem i mnogi, mnogi drugi. Za svega četiri godine, na svakog od nas, dolaziće u proseku po sedam uređaja “nakačenih” na Internet.
I sve se pomerilo u džep. Danas u džepu imate monstruozno jake uređaje. Rezolucije ekrana vaših telefona, kamera, procesor, memorija, brzina Internet konekcije, kvalitet slike i zvuka pre 10 godina bile su misaona imenica i za desktop računare – a danas ih možete imati u džepu za nekoliko stotina eura, i za 6 meseci će mnogi od vas kukati kako su prespori.
Danas se sa mobilnih telefona obavi više Google pretraga nego sa računara, vreme provedeno online sa prenosnih uređaja, prevazilazi vreme provedeno sa računara, a čak i konzumacija video sadržaja sa mobilnih telefona prevazilazi desktop. Sve je u ruci, džepu, torbi. Uvek uz vas.
Mislim… to je svet. I mi na momente bivamo deo tog sveta, i u nekim stvarima se sa njim dodirujemo.
Sigurna luka u koju se vraćamo
U “pradavna vremena”, kada je sve ovo bilo u domenu naučne fantastike, sa smešnim budžetom snimljen je jedan od najvažnijih filmova za jednu generaciju, film “Munje”. Nedavno je baš bilo 15 godina od premijere. U njemu Sergej Trifunović, koji tumači lik Popa, dežurnog blejača, priča vic ne bi li ga pustili na kućnu žurku, koja će se kasnije ispostaviti kao ključna za njegov dalji život:
Iza sedam brda i sedam mora, sedam planina i sedam dolina, sedam reka i sedam jezera, sedam sela i sedam šuma, na jednom proplanku u staroj trošnoj kući živela je strašna aždaja… Jedno jutro aždaja izađe iz kuće i kaže: “Jebote, gde ja živim!”
Vidite, dakle, neke stvari se menjaju, neverovatnom brzinom. A postoje i te neke fiksne tačke… Iste danas, pre 15 godina, pre 30 godina.
https://www.youtube.com/watch?v=d_OjvBIUW6Y
Kažu da je u životu bitno kretati se, razvijati se, rasti i učiti… ali je isto tako bitno da imate i neki sigurni oslonac i sigurnu bazu kojoj se možete vratiti, primiriti i pregrupisati. Naša sigurna baza, osim što se ne menja decenijama, odlična je i kao motivator i reality check.
I ovde se, doduše sve pomerilo u džepove. Nečije. I ovde je sve u oblacima, ali to ipak, nekako, nije isto. Ovde ljudi svesno godinama seku granu na kojoj sede, i još se ljute kada im kažeš nešto po tom pitanju, ili ih upozoriš da bi mogli pasti ako nastave. I umesto da jedni druge guramo da budemo bolji, mi se bavimo skidanjem gaća pred klijentima i urušavanjem i onako bednog tržišta koje imamo. Ne svi, naravno, i ne uvek. Ali dovoljno je da u talasima, par kamikaza to radi. Oni će propasti, neminovno, ali šteta će biti mnogo dalekosežnija.
Jebote, gde ja živim… Neću tako da se igram.
Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!