Kako ste danas?

Statistika kaže da 89% svih oglasnih poruka bude neprimećeno, 7% bude zapamćeno uz negativnu, a svega 4% uz pozitivnu konotaciju.

A nije loše, možda, ponekad, da reklamna poruka pobudi i osećaj nelagode.

Kada su neke stvari u pitanju, to je možda i jedini način da se dopre do svesti publike.

Ako se vodimo time da su najbolje iskrene ljudske priče i kada pričamo o temama koje nisu nužno lepe i pozitivne, one najbolje rezultate daju. Naravno, ako su autentične, a publika to uglavnom ume da proceni.

I tokom prvog talasa Korone, najvećeg efekta su imali snimci iz bolnica širom sveta i izjave medicinskog osoblja koje se iz minuta u minut bori za živote. Ko je to doživeo u svom okruženju ili makar video neki od snimaka njihovih ispovesti, a preostalo mu je makar zrno racija, počeo je da vodi računa, i time dao šansu da ovo ludilo nekako prođe.

Iako zastrašivanje uvek proizvodi efekat, on najčešće ne donosi željeno ponašanje, a često izaziva i revolt. A ovde nema prostora za dobro poznati srpski inat.

Ali ne pišem vam zbog toga…

Nisam se dugo javljao, ali obično kada se javim, radim to da ukažem da je stanje kritično. Evo o čemu se radi.

Na površini je sve savršeno, a unutra je sve duboko sjebano…

Korona nam je pokazala koliko smo zapravo suštinski nesrećni i nezadovoljni. Mislite da preterujem? Meni sa strane (i nekih 10.000 km distance u trenutku dok su se stvari dešavale) deluje da je ogroman broj ljudi tako žarko želeo da makar malo pobegne od sebe i neprijatnih unutrašnjih dijaloga i monologa.

I nije to ništa strašno, to je samo polazna tačka, nije kraj igre. Odnosno, nije strašno ako želite na tome da radite, i pokušate da to promenite.

Prvi korak je uvek shvatanje i prihvatanje da problem postoji. Naredni su da se na problemu radi samostalno ili uz pomoć, iz u mnogo truda, požrtvovanosti, odgovornosti i poverenja moguće je doći do izlečenja. A tada tek počinje naredni nivo igrice.

Nismo dobro…

Ovo što se dešavalo je samo kao pojačivač ukusa te stvari učinilo vidljivim.

Društveno okruženje nas, makar online, pritiska da budemo prelepi, prepametni, preuspešni. Da jedemo samo najbolju hranu, pijemo samo najskuplja pića sa najboljim pogledom, idemo samo na najatraktivnija letovanja i najlepše plaže i budemo iskontrastirana presaturisana retuširana verzija tirkizno-narandzastih nas.

I kako da budeš ok, kada ono što gledaš nikada nećeš videti ni ispred sebe, a ni u ogledalu. Jednostavno, nebo i more nikada nisu takvi, zubi nikada nisu toliko beli, ten savršen…

I tako živiš, na površini je sve savršeno, a unutra je sve duboko sjebano… i u nekom trenutku ne možeš više.

A sve što treba je da se odupreš pre nego što bude kasno. Da budeš svestan da je ok da budeš i srećan i tužan, i bogat i siromašan. Da je ok da budeš nezadovoljan, i da je život težak, ali je vredan. I da postaje lakši što više vežbaš.

I nije stvar u tome da treba da se ubijaš od posla, da bi se osećao dovoljno vredno…

Takve žrtve se u životu podnose ponekad, onda kada je prokleto važno i traju onoliko koliko je neophodno.

Ni jedno iskustvo koje je vredno nije jednostavno. Ponekad je proizvod mnogo borbe kako sa drugima, tako i sa sobom.

U moru istih, budite različiti. Biće vam lakše, osećaćete se bolje. Možda će neki ljudi otići od vas jer više niste jednorog, ali privućićete neke druge ljude i svojim ponašanjem dati i njima dozvolu da udu iskreni, ranjivi. I počećete da stvarate bolji svet, osobu po osobu.

A korak po korak, dan po dan, koncentrisano i sa merom, može se stići jako daleko. Neslućeno daleko. Ali preduslov da tamo dođete je da prestanete da gledate i tražite život koji ne postoji i fokusirate se na onaj koji je u vašim rukama.

Nego… kako ste danas?

Ako osećate teskobu dok čitate ovo pitanje, nije problem ni u kampanji, ni u pitanju, nego negde unutra, u vama. I vreme je da se pozabavite… sobom.