Šta profesori misle o IT industriji u Srbiji i da li spremaju studente za odlazak?

Šta profesori misle o IT industriji u Srbiji i da li spremaju studente za odlazak?

Nakon sprovođenja ankete među studentima informacionih tehnologija o njihovom viđenju ove industrije u Srbiji, zanimalo nas je šta na istu temu misle oni koji ovaj kadar obrazuju. Profesori i docenti FON-a, Ekonomskog i Matematičkog fakulteta otkrili su za Netokraciju svoje viđenje ove branše.

Opšte mišljenje zajednice koja se bavi informaciono-komunikacionim tehnologijama (i onih koji se trenutno obrazuju za to), a što potvrđuju i naši sagovornici, jeste da globalno rastući ICT sektor sve više pažnje privlači i u Srbiji, stvarajući nova radna mesta za visokoobrazovane stručnjake.

Kao po pravilu, odmah nakon toga sledi konstatacija da posla ima – ali kadra (gotovo paradoksalno) – nema. Da li je to usled ogromnog „odliva mozgova“ kao generalnog problema države? Ili je, pak, problem u školstvu? Ko je tu, zapravo, „kriv“ i, još bitnije, šta bi trebalo učiniti da se taj izazov prevaziđe?

Odgovor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu jeste uvođenje novog smera – Poslovne informatike, koji će budućim studentima obezbediti konkurentnost u poslovnom sektoru u odnosu na one koji nemaju digitalne veštine. Pored profesora Ekonomskog fakulteta, porazgovarali smo i sa predstavnicima FON-a i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a njihovo viđenje situacije sledi u nastavku.

Prof. dr Rade Stankić (Ekonomski fakultet)

Pored nedostatka kvalitetnog stručnog kadra, najveći problemi informaciono-tehnološke industrije u Srbiji su veliki broj mikro preduzeća i činjenica da mi ne uspevamo da zadržimo talente u zemlji (Srbija je, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, po kapacitetu za zadržavanje talenata  na 134. mestu od 137  država).

S druge strane, industrija aplikativnog softvera i outsourcing informatičkih usluga postaju sve značajniji faktori ekonomskog razvoja Srbije, te je najveća prednost ove industrije upravo potencijal koji ona pruža mladim talentovanim i visokoobrazovanim ljudima – mogućnost da svoje karijere grade ovde u Srbiji i pritom budu zadovoljni i da time istovremeno doprinesu prosperitetu svoje zemlje.

Da bi se ova oblast popularizovala među budućim studentima i da bi se nadoknadio nedostajući kadar, neophodne su promene u školama i univerzitetima i drugim organizacijama koje se bave obrazovanjem. Istovremeno, potrebno je podstaći male preduzetnike i velike kompanije da predstave svoje tehnološke proizvode i usluge koji mogu da promene obrazovanje budućih generacija.

Naš način nošenja sa pomenutim problemom je pokretanje smera Poslovna informatika, koji će se jasno razlikovati od modula na fakultetima tehničkih nauka i biće usmeren ka poslovnoj primeni informacionih tehnologija, izradi poslovnog softvera, upravljanju IT projektima i razvoju poslovnih informacionih sistema. U Srbiji su informatičari inženjeri prepoznati kao pravi IT stručnjaci, dok su poslovni informatičari nedovoljno afirmisani iako je poslovna komponenta u informatici sve traženija i to je jedan od razloga pokretanja ovog modula.

U prilog tome govori i naša analiza sajta Poslovi Infostud, gde se u svakom trenutku broj otvorenih IT radnih mesta kretao oko 300, od toga 200 za koja su se tražile kompetencije koje bi posle diplomiranja trebalo da poseduju studenti podjednako dobro upućeni u informacione tehnologije i određenu oblast poslovanja.

Aleksandar Kartelj (docent Matematičkog fakulteta)

Stručni kadar jeste nedovoljan da podmiri trenutnu zainteresovanost ljudi koji žele da se bave ovim poslovima. Međutim, moje mišljenje ja da treba biti oprezan kada je u pitanju proširivanje nastavnih kapaciteta, jer bi se naglo povećanje kapaciteta moglo odraziti na kvalitet obrazovanja. Prošle godine je na većem broju fakulteta povećan broj mesta za studente IT profila. Sada smo došli do toga da počinje da se oseća nedostatak kvalitetnih kandidata koji bi se tu upisali.

Umesto daljeg povećavanja broja studenata i otvaranja novih fakulteta, prioritet bi trebalo da bude značajno podizanje kvaliteta srednjoškolskog informatičkog obrazovanja, kao i podizanje interesovanja srednjoškolaca za nastavak obrazovanja u tom smeru jer je ovaj nivo obrazovanja ugrožen praktično sa svih strana. Nakon što je prošle godine povećan broj časova informatike, ove godine se ponovo planira smanjivanje zbog ubacivanja izbornih predmeta.

Ipak, najozbiljniji problem je obezbeđivanje kvalitetnog nastavnog kadra u školama. Veoma je teško očekivati da kvalitetni nastavnici tu rade, ako mogu da se zaposle u industriji za nekoliko puta veće plate. Ako se ne pronađe način da nastavnici (svi, ali posebno deficitarni) budu bolje plaćeni, kvalitet srednjoškolskog informatičkog obrazovanja može samo da nastavi da se urušava. Država je započela da se bavi ovom problematikom na različitim nivoima obrazovanja, ali mislim da joj predstoje još mnogobrojni izazovi. 

S druge strane, kompanije mogu pomoći unapređivanju nastave tako što će stipendirati studente, omogućavati stručne prakse, sarađivati sa nastavno-naučnim kadrom na polju istraživanja, tehnoloških inovacija i drugo. Problem sa velikim brojem kompanijama koje ulažu u srpski IT je taj što su to najčešće kompanije koje se bave tzv. outsourcing-om. U tom smislu je bitno obratiti pažnju ne samo na količinu stranih ulaganja u IT, već i u plasman tih ulaganja. Najbolja ulaganja su svakako ona koja mogu imati sinergetski efekat i na ostale sektore privrede.

Zoran Ševarac (docent Fakulteta organizacionih nauka)

Najveći nedostatak domaće informaciono-tehnološke industrije (osim outsourcing-a) je, prema mom viđenju situacije, slabo učešće kompanija u razvoju IT zajednice, koje je, za sada, primarno fokusirano samo na traženje talentovanih kadrova. Nikako ne možemo zanemariti i dalje katastrofalnu zakonsku regulativu i birokratiju koja guši ozbiljan razvoj e-trgovine i e-poslovanja i posle svih velikih priča o digitalizaciji. Iako su neke stvari urađene, to je još uvek nedovoljno.

Ipak, naše najveće prednosti su entuzijazam i visoka stručnost izvesnog procenta kadrova, te smatram da obrazovni sistem, iako je daleko od idealnog, nije ni loš. Ko želi i angažuje se, ima priliku da nauči puno toga na svim fakultetima koji imaju informaciono-tehnološke smerove. Međutim, još uvek nemamo masovnu proizvodnu liniju za IT kadrove. Postojeći mehanizmi upravljanja u obrazovnom sistemu se opiru promenama koje su potrebne da bi se to ostvarilo, sistem vrednovanja nastavnog, stručnog i naučnog rada postao je akademska birokratija koja ne stimuliše praktične i stručne rezultate.

Istovremeno se dosta toga radi, ali moj opšti utisak je da nije koordinisano, nema relevantnog fokusa, i da izostaju opipljivi efekti. Stoga smatram da je osnovna ideja o povećanju produkcije IT kadrova koju država pokušava da sprovede dobra u osnovi. Međutim, postoje problemi u sprovođenju toga na više nivoa i trebalo bi pažljivo pratiti realizacju i preduzimati mere kako bi se osiguralo da to zaista donesi očekivane rezultate.

Takođe, smatram da bi kompanije trebalo više da pomognu izgradnju široke informaciono-tehnološke zajednice, a država bi trebalo da ih stimuliše za to. Razvijena IT zajednica bi bila pokretač i kontrolni mehanizam za rešavanje mnogih problema. Mi trenutno, figurativno rečeno, imamo ‘dečije’ pokušaje toga.

U trenutku pisanja teksta predstavnici ETF-a, kao jednog od fakulteta koji obrazuje kadar za rad u IT industriji, nisu bili u mogućnosti da daju komentar.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Propustili ste

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.