Šta profesori misle o IT industriji u Srbiji i da li spremaju studente za odlazak?

Šta profesori misle o IT industriji u Srbiji i da li spremaju studente za odlazak?

Nakon sprovođenja ankete među studentima informacionih tehnologija o njihovom viđenju ove industrije u Srbiji, zanimalo nas je šta na istu temu misle oni koji ovaj kadar obrazuju. Profesori i docenti FON-a, Ekonomskog i Matematičkog fakulteta otkrili su za Netokraciju svoje viđenje ove branše.

Opšte mišljenje zajednice koja se bavi informaciono-komunikacionim tehnologijama (i onih koji se trenutno obrazuju za to), a što potvrđuju i naši sagovornici, jeste da globalno rastući ICT sektor sve više pažnje privlači i u Srbiji, stvarajući nova radna mesta za visokoobrazovane stručnjake.

Kao po pravilu, odmah nakon toga sledi konstatacija da posla ima – ali kadra (gotovo paradoksalno) – nema. Da li je to usled ogromnog “odliva mozgova” kao generalnog problema države? Ili je, pak, problem u školstvu? Ko je tu, zapravo, “kriv” i, još bitnije, šta bi trebalo učiniti da se taj izazov prevaziđe?

Odgovor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu jeste uvođenje novog smera – Poslovne informatike, koji će budućim studentima obezbediti konkurentnost u poslovnom sektoru u odnosu na one koji nemaju digitalne veštine. Pored profesora Ekonomskog fakulteta, porazgovarali smo i sa predstavnicima FON-a i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a njihovo viđenje situacije sledi u nastavku.

Prof. dr Rade Stankić (Ekonomski fakultet)

Pored nedostatka kvalitetnog stručnog kadra, najveći problemi informaciono-tehnološke industrije u Srbiji su veliki broj mikro preduzeća i činjenica da mi ne uspevamo da zadržimo talente u zemlji (Srbija je, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, po kapacitetu za zadržavanje talenata  na 134. mestu od 137  država).

S druge strane, industrija aplikativnog softvera i outsourcing informatičkih usluga postaju sve značajniji faktori ekonomskog razvoja Srbije, te je najveća prednost ove industrije upravo potencijal koji ona pruža mladim talentovanim i visokoobrazovanim ljudima – mogućnost da svoje karijere grade ovde u Srbiji i pritom budu zadovoljni i da time istovremeno doprinesu prosperitetu svoje zemlje.

Da bi se ova oblast popularizovala među budućim studentima i da bi se nadoknadio nedostajući kadar, neophodne su promene u školama i univerzitetima i drugim organizacijama koje se bave obrazovanjem. Istovremeno, potrebno je podstaći male preduzetnike i velike kompanije da predstave svoje tehnološke proizvode i usluge koji mogu da promene obrazovanje budućih generacija.

Naš način nošenja sa pomenutim problemom je pokretanje smera Poslovna informatika, koji će se jasno razlikovati od modula na fakultetima tehničkih nauka i biće usmeren ka poslovnoj primeni informacionih tehnologija, izradi poslovnog softvera, upravljanju IT projektima i razvoju poslovnih informacionih sistema. U Srbiji su informatičari inženjeri prepoznati kao pravi IT stručnjaci, dok su poslovni informatičari nedovoljno afirmisani iako je poslovna komponenta u informatici sve traženija i to je jedan od razloga pokretanja ovog modula.

U prilog tome govori i naša analiza sajta Poslovi Infostud, gde se u svakom trenutku broj otvorenih IT radnih mesta kretao oko 300, od toga 200 za koja su se tražile kompetencije koje bi posle diplomiranja trebalo da poseduju studenti podjednako dobro upućeni u informacione tehnologije i određenu oblast poslovanja.

Aleksandar Kartelj (docent Matematičkog fakulteta)

Stručni kadar jeste nedovoljan da podmiri trenutnu zainteresovanost ljudi koji žele da se bave ovim poslovima. Međutim, moje mišljenje ja da treba biti oprezan kada je u pitanju proširivanje nastavnih kapaciteta, jer bi se naglo povećanje kapaciteta moglo odraziti na kvalitet obrazovanja. Prošle godine je na većem broju fakulteta povećan broj mesta za studente IT profila. Sada smo došli do toga da počinje da se oseća nedostatak kvalitetnih kandidata koji bi se tu upisali.

Umesto daljeg povećavanja broja studenata i otvaranja novih fakulteta, prioritet bi trebalo da bude značajno podizanje kvaliteta srednjoškolskog informatičkog obrazovanja, kao i podizanje interesovanja srednjoškolaca za nastavak obrazovanja u tom smeru jer je ovaj nivo obrazovanja ugrožen praktično sa svih strana. Nakon što je prošle godine povećan broj časova informatike, ove godine se ponovo planira smanjivanje zbog ubacivanja izbornih predmeta.

Ipak, najozbiljniji problem je obezbeđivanje kvalitetnog nastavnog kadra u školama. Veoma je teško očekivati da kvalitetni nastavnici tu rade, ako mogu da se zaposle u industriji za nekoliko puta veće plate. Ako se ne pronađe način da nastavnici (svi, ali posebno deficitarni) budu bolje plaćeni, kvalitet srednjoškolskog informatičkog obrazovanja može samo da nastavi da se urušava. Država je započela da se bavi ovom problematikom na različitim nivoima obrazovanja, ali mislim da joj predstoje još mnogobrojni izazovi. 

S druge strane, kompanije mogu pomoći unapređivanju nastave tako što će stipendirati studente, omogućavati stručne prakse, sarađivati sa nastavno-naučnim kadrom na polju istraživanja, tehnoloških inovacija i drugo. Problem sa velikim brojem kompanijama koje ulažu u srpski IT je taj što su to najčešće kompanije koje se bave tzv. outsourcing-om. U tom smislu je bitno obratiti pažnju ne samo na količinu stranih ulaganja u IT, već i u plasman tih ulaganja. Najbolja ulaganja su svakako ona koja mogu imati sinergetski efekat i na ostale sektore privrede.

Zoran Ševarac (docent Fakulteta organizacionih nauka)

Najveći nedostatak domaće informaciono-tehnološke industrije (osim outsourcing-a) je, prema mom viđenju situacije, slabo učešće kompanija u razvoju IT zajednice, koje je, za sada, primarno fokusirano samo na traženje talentovanih kadrova. Nikako ne možemo zanemariti i dalje katastrofalnu zakonsku regulativu i birokratiju koja guši ozbiljan razvoj e-trgovine i e-poslovanja i posle svih velikih priča o digitalizaciji. Iako su neke stvari urađene, to je još uvek nedovoljno.

Ipak, naše najveće prednosti su entuzijazam i visoka stručnost izvesnog procenta kadrova, te smatram da obrazovni sistem, iako je daleko od idealnog, nije ni loš. Ko želi i angažuje se, ima priliku da nauči puno toga na svim fakultetima koji imaju informaciono-tehnološke smerove. Međutim, još uvek nemamo masovnu proizvodnu liniju za IT kadrove. Postojeći mehanizmi upravljanja u obrazovnom sistemu se opiru promenama koje su potrebne da bi se to ostvarilo, sistem vrednovanja nastavnog, stručnog i naučnog rada postao je akademska birokratija koja ne stimuliše praktične i stručne rezultate.

Istovremeno se dosta toga radi, ali moj opšti utisak je da nije koordinisano, nema relevantnog fokusa, i da izostaju opipljivi efekti. Stoga smatram da je osnovna ideja o povećanju produkcije IT kadrova koju država pokušava da sprovede dobra u osnovi. Međutim, postoje problemi u sprovođenju toga na više nivoa i trebalo bi pažljivo pratiti realizacju i preduzimati mere kako bi se osiguralo da to zaista donesi očekivane rezultate.

Takođe, smatram da bi kompanije trebalo više da pomognu izgradnju široke informaciono-tehnološke zajednice, a država bi trebalo da ih stimuliše za to. Razvijena IT zajednica bi bila pokretač i kontrolni mehanizam za rešavanje mnogih problema. Mi trenutno, figurativno rečeno, imamo ‘dečije’ pokušaje toga.

U trenutku pisanja teksta predstavnici ETF-a, kao jednog od fakulteta koji obrazuje kadar za rad u IT industriji, nisu bili u mogućnosti da daju komentar.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.