Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju predlog istopolnih zajednica i leče decu SMS porukama

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

Tokom vikenda bili smo svedoci javnom izlaženju iz ormara na desetine i desetine zaposlenih u domaćoj IT industriji koje je uznemirio LinkedIn post Nenada Milanovića, osnivača novosadskog COING-a, u kojem je na poprilično radikalan način skrenuo pažnju na predlog Zakona o istopolnim zajednicama koji će se uskoro naći pred Skupštinom, uputivši i javni apel na druge IT kompanije da doniraju novac i priključe se ovoj kampanji.

Ko nije ispratio o čemu je reč, evo direktnog linka do statusa uz opasku da prvo pripremite kokice i dobro protrljate oči jer su komentari miks zamena teza i lečenja dece SMS porukama uz prstohvat homofobije. Dakle savršen koktel za viral. Nakon komentara brzo natrag na ovaj tekst.


Za početak da se ogradim. Nenada poznajem preko društvenih mreža, COING je klijent Netokracije i ne želim da u bilo kom trenutku pomislite da je ovo sponzorisan tekst ili nešto slično. Ovo je moj pokušaj da skrenem pažnju na nemogućnost pokretanja bilo kakve argumentovane diskusije na mnoga društvena pitanja u Srbiji, ali i besplatan savet za sve Employer Branding i HR menadžere.


Još otkako smo objavili priču na Netokraciji da je COING prva kompanija koja je odlučila da diskriminiše kandidate sa izraženim stavovima homofobije, reakcije zajednice bile su burne. Ja razumem da to možda nije najbolji način da pojedinac ili organizacija da svoj doprinos u borbi za prava LGBT populacije, ali je dobar trik i ljudi su se upecali.

U svom najnovijem postu Milanović je napisao kako je njegova kompanija donirala 500.000 dinara organizaciji “Regionalni info centar” uz komentar koji je poslužio kao savršena kapisla da trigeruje čak i one koji nisu nužno ni za ni protiv LGBT prava u Srbiji – iako prema mom mišljenju ovo nije nešto o čemu je potrebno debatovati ali ok, ipak smo mi društvo u tranziciji. Nenad kaže:

Lako je objavljivati kako se smeškamo na raftingu, pijemo pivo i jedemo burgere.
Nemojte biti jajare, podržite ovo.

Ok, izbor reči definitivno nije najbolji, o Predragu Azdejkoviću nemam preterano lepo mišljenje, ali hajde da analiziramo ovu rečenicu zato što ona savršeno opisuje kulturu ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je veoma prisutna u domaćoj IT zajednici i koja je sama po sebi jedan veliki mehur. Rast plata i uslovi o kojima se do pre samo nekoliko godina moglo sanjati danas su realnost. Ušuškan i komforan život, što bi se išta menjalo kada je veliki broj ljudi zaštićen poput belih medveda?

Duboko verujem da kompanije bilo gde u svetu nisu tu samo da ostvare profit, iako se mnogi ekonomisti ne slažu sa ovim mišljenjem. Volim da vidim one misfite o kojima Stiv Džobs govori u legendarnoj reklami i kompanije koje su prve spremne da otvoreno govore o nekim problemima sa kojima se suočava društvo u kojem one posluju – bilo da je u pitanju zagađenje vazduha, važnost naknada za trudnice čija primanja prevazilaze tri prosečne plate ili prava LGBT populacije.

Razumem da ovo nisu primarne teme za poslodavce, često ni sekundarne. Sve ja to razumem, ali u moru šablonskih Employer Branding poruka koje kompanije pažljivo kroje, nekada je potrebno istupiti i poslati makar i simboličnu poruku. Skala između “ne budite jajare” i kampanje koju je Cocta uradila zaista je velika i siguran sam da se velika većina može pronaći na njoj. Međutim, sada jasno vidim da postoje i oni koji su na drugoj strani spektra, a koji nesvesno prave problem svojim kolegama iz HR i Employer Branding sektora.

Ako komuniciraš na LinkedInu ti si i dalje zaposleni svoje kompanije – bez obzira na tvoje stavove i slobode

Ukoliko još uvek niste završili svoje kokice, predlažem da još jednom bacite pogled na komentare gorepomenutog posta. Od 177 komentara koliko je zabeleženo u trenutku pisanja ovog teksta, jedno 90% su negativni komentari.

Nisam ubeđen da ova statistika korektno opisuje stav populacije građana Srbije po pitanju istopolnih zajednica jer se uvek vodim logikom da komentarišu uglavnom oni koji su najviše pogođeni takvim razmišljanjem, ali je zaista tužno videti sva ta lica koja su ovaj ili onaj u firmama za koje svi znamo i sa kojima sarađujemo, a koja u najvećoj meri ne razumeju zašto su neka pitanja pre svega pitanja svih nas – a ne samo gej lobija kako u narodu često možemo da čujemo.

Ne znam da li su neki HR menadžeri ovih dana imali razgovore sa svojim kolegama, ali kada vidim sve te ljude koji rade u velikim multinacionalkama i koji tako otvoreno govore protiv nekih osnovnih ljudskih prava, teško mi je da se ne zapitam – kako bi ti isti poslodavci reagovali da smo recimo na području Sjedinjenih Američkih Država gde su društvena pitanja daleko izraženija? Ubeđen sam da bi najveći broj njihovih kolega popio momentalan otkaz, ali ne i u Srbiji gde su kvalitetni programeri na ceni i gde se problemi najčešće poturaju pod tepih.

Problemom nećemo rešiti problem

Neophodno je u ovom tekstu prokomentarisati i moju omiljenu zamenu teza za svaki problem u Srbiji – ali decu lečimo SMS porukama! Tačno. To je užasno. Nijedan lek ne bi trebao da košta 2 miliona dolara i retke bolesti su sranje. Veliko sranje.

Međutim, deca se (kolektivno) u najvećoj meri leče iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (onog istog u koji svaki mesec neki uplaćujemo, a neki ne), te ja zaista ne vidim korelaciju između bolesnih mališana i činjenice da neko želi pravno i formalno da uredi zajednicu u kojoj živi i stvara već godinama. Zar je na jedan problem potrebno odgovarati većim i značajnijim? Ne bih rekao.

U Srbiji se za mnoge stvari još uvek ne zna red, ali primećujem taj trend da se deca sa retkim bolestima najčešće uzimaju kao primer kako bi se ugušila bilo kakva diskusija o društvenim problemima, poturajući argument prioritetnosti kao takav. Ne znam za vas, ali po meni je sramno uzimati u usta sve te male heroje za koji se narod Srbije izborio – pogotovo kada se njihova bolest koristi u odbranu tuđih stavova i nesigurnosti. 

O kojim pravima mi ovde govorimo?

Sada kada smo, nadam se, otklonili najveći deo buke koji pokušaj diskusije na ovu temu pruža, hajde da se osvrnemo i na poentu čitave ove priče. Predlog Zakona o istopolnim zajednicama zamišljen je kao zakon koji bi u Srbiji konačno omogućio istopolna partnerstva – nešto što je Crna Gora odavno uvela. Takav zakon bliže bi definisao odnose dva partnera i uredio bi njihovu zajednicu na način kao što je brak uređen između muškarca i žene.

Kritičari će odmah potegnuti i kartu usvajanje dece, ali moraću da ih razočaram jer se ovde prvenstveno govori o tome ko koga nasleđuje nakon smrti jednog od partnera, o mogućnostima da dva partnera ili dve partnerke budu tretirane isto od strane banke prilikom podizanja kredita i slično – dakle sve one stvari o kojima često i ne razmišljamo jer živimo svoje ušuškane živote, daleko od problema i bolesne dece i pripadnika LGBT zajednice.

Setite se ove rečenice i kada pomislite da je domaći IT nekakva moralna elita našeg društva, jer ona to definitivno nije – samo su mnogi do sada ćutali i pravili se blesavi.


Ostavi komentar

  1. Nenad

    Nenad

    2. 3. 2021. u 10:19

    Diskriminacija stvara diskriminaciju… Oni favorizuju jednu stranu otvoreno umesto da gledaju kandidate po poslovnim i ljudskim kvalitetima… Nebitno koje su strane u pitanju dal su pušači, nepušači, gej, strejt, zvezda partizan… To ne stvara jednakost nego otvara dalje diskriminacije… Može da se javi firma koja zapošljava samo pušače ili samo zvezdase ili šta god… Poenta priče je da ljudi rade dobro svoj posao zajedno i da se slažu, budu kolegijalni ne ugrozavajuci nikog… A to šta oni misle o zvezdi i partizanu, gej strejt alijansi i ostalom, to je njihova stvar dokle god ne ugrožavaju druge…

    • jako pametna (gledam rick and morty)

      jako pametna (gledam rick and morty)

      3. 3. 2021. u 00:36

      Prevod: “To sto te mi ne smatramo za ljudsko bice je potpuno isto kao to sto ja npr volim ili ne volim da pusim ili navijam za partizan. Posto meni, koji sam strejt, to ne pravi nikakav problem, pretpostavljam da ne pravi ni tebi. Zato hajmo onda da ne pricamo o tome i da se samo pretvaramo kako je sve u redu, posto za mene jeste. A ti ako bas moras da se poljubis sa tvojim deckom uradi to na zadnjem sedistu u autobusu gde sede i ostali crnci, pardon gejevi… isto umesto u autobusu sam mislio zakljucan u nekom podrumu gde vas niko ne moze videti, definitivno nikako u autobusu, prebicemo vas”.

  2. BC

    BC

    2. 3. 2021. u 10:31

    @Nenad Izjednačenje mišljenja o omiljenom sportskom klubu sa mišljenjima o osnovnim ljudskim pravima stvarno nema smisla… Ljudska prava (pod time ne pričam samo o pravima LGBT+ populacije nego i o pravima žena, ljudi sa invaliditetima, ljudi drugih rasa i etničke pripadnosti) stvarno ne bi trebalo da budu nešto na šta se gleda kao na mišljenja o tome koji je nekome omiljeni klub, omiljena hrana itd. A Vaša poslednja rečenica, “dok god ne ugrožavaju druge”, je ključna. Takva mišljenja zapravo ugrožavaju druge. Popričajte ponekad sa pripadnicima pomenutim u mojoj zagradi iznad pa pitajte ih šta oni misle.

  3. Марко

    Марко

    2. 3. 2021. u 10:49

    Марко можда си млад и ниси испратио шта се дешавало 2017. године у просвети. Ја сам се суочио са проблемом да моја деца уче “заштиту од насиља” почев од вртића из приручника који је припремила феминистичка лезбо организација “Инцест траума центар”. Лако можеш да изгуглаш о томе. Ту се говорило о томе како је најопасније место за дете породица, како су сви мушкарци по природи насилници, а деца у основним школама је требало да уче о томе како се ставља лезбејски кондом. Ови приручници су били одобрени и кренула је реализација тог наставног програма али су родитељи одлучном акцијом то одбили и Министарство је одустало. У тој Америци који помињеш ( а ни код нас, види случај Владимира Димитријевића права породица) није могуће изнети став било које традиционалне религије (слобода вероисповести је Уставом загарантована) да је однос хомосексуалаца неприродан пошто се томе аутоматски суди као говору мржње. “Геј лоби” није нешто имагинарно него је врло присутан и меша се у мој живот. Овде је реч о демократији и слободи говора. Ја имам Уставом загарантовано право да васпитавам своју децу у складу са својим хришћанским уверењем и не пристајем да моја школа и држава учи децу другачије.

  4. Anja

    Anja

    2. 3. 2021. u 11:07

    Vidim da vec i ovde komentari postaju prilicno toksicni, iako ih je malo, tako da je zanimljivo kako se lako ljudi trigeruju na sve sto apsolutno niko ne usadjuje uverenja koliko oni sami svojoj deci. Toliko o tome, posto se na kraju uvek svodi na to “moja deca, moja uverenja”, a tudje je sve minorno ili lose.

    • Марко

      Марко

      2. 3. 2021. u 11:22

      Тако је. Хомосексуалци могу својој (неусвојеној) децу да усађују своја исправна уверења.

  5. Nikola

    Nikola

    2. 3. 2021. u 11:12

    Ja ne zelim da gledam na ulici u bilo kom trenutku 2 osobe istog pola kako se ljube jednostavno nije prirodno. Ako javno pricam o tome postoji mogucnost da krene “hajka” na mene kako sam homofob ili ne znam sta, firma moze da mi da otkaz a nova da nece da me zaposli. Jedini izbor koji mi ostaje je da cutim i trpim i da nemam mogucnost da izrazim svoj stav. Zar ovo nije paradoks, jedna grupa se bori za svoje stavove kako bi se stavovi druge grupe ugusili jer je neko odlucio da eto sad ta prva grupa treba da ima veca prava. Jel ce da pita mene neko kako se osecam ako se nametnu sve stvari koje lgbt osobe zele?

    Generalno nemam problem sa tim da se vencaju kako bi ostvarili prava na nasledstvo, kredite, posete u bolnici… Ali ispoljavanje u javnost, promovisanje da je to “normalno”, da usvajaju decu to ne zelim. Po meni ponasanje gej osoba bi trebalo da bude isto kao sto se ponasaju ljudi koji konzumiraju drogu samo da nije ilegalno. Imas izbor da se drogiras/budes gej, mozda te neko prepozna da si nadrogiran/gej ali se ne drogiras/ljubakas u javnosti ili to radis na odredjenim mestima.

    • pajser

      pajser

      2. 3. 2021. u 14:14

      To što tebi nije prirodno, ne znači da zapravo nije prirodno. Baš nas briga što ti imaš problem, imam i ja problem da gledam homofobe po ulicama, pa slobodno šetaju.

  6. belaroda24

    belaroda24

    2. 3. 2021. u 11:53

    Kaže autor ovog teksta “Ovo je moj pokušaj da skrenem pažnju na nemogućnost pokretanja bilo kakve argumentovane diskusije na mnoga društvena pitanja u Srbiji”, dok autor posta Nenad, piše “Nemojte biti jajare, podržite ovo.”.

    Da, to je baš argumentovana diskusija.

    Autor ovog teksta piše kako “izbor reči definitivno nije najbolji” al da nije to toliko bitno, već eto bitna je suština ove kampanje.

    Ja bih rekao baš suprotno, suština je način kako se ove stvari pokušavaju progurati!

    Tipičan levičarski, “demokratki” stav gde ukoliko se ne slažeš sa njima, onda ne zaslužuješ da imaš mišljenje tj. u ovom slučaju si jajara. Nema tu nikakve diskusije.
    Pa ljudi su napisali dosta komentara, autor Nenad se nije usudio da odgovori ni na jedan koji se ne slaže sa njim. A kao želi da podigne neku svest?

    I tu ja vidim najveći problem kod ovakvih ljudi (kampanja), koje se navodno predstavljaju kao svetski, širokih shvatanja, građani sveta i slično a ne vide licemerje u svoj pristupu i ukoliko ostali budu to tolerisali i na bilo koji način podržavali ove ljude, smeši nam se ova nova “Američka demokratija” i u Srbiji.

    Što se tiče same ideje, s obzirom da smo mi sekularna država i da takvo uređenje podrazumeva jednaka prava za sve građane, bez obzira na njihova bilo kakva opredeljenja, ne vidim ništa sporno u rešavanju i ovog pitanja.

    Ali sa ovakvim ljudima koji guraju ekstremni sekularizam, vrlo brzo ćemo doživeti isto ono što se dešava i u Americi, a to je da ne smeš da kažeš ništa što se ne slaže sa njihovim ateističkim načinom razmišljanja, a to naravno povlači da će sva religijska prava biti marginalizovana.
    Što naravno dovodi do još veće netrpeljivosti i podela.

    • Posmatracica

      Posmatracica

      2. 3. 2021. u 13:11

      Lepo rečeno. Kultura dijaloga koju promoviše ova kampanja i autor ovog članka se svodi na to da bi firme momentalno trebalo da otpuste radnike koji ne daju podršku gej brakovima.

      • Posmatracica

        Posmatracica

        2. 3. 2021. u 14:28

        @pajser. Hvala ti na komentaru i iskrenom mišljenju. Ono je dokaz da su ljudi s pravom uplašeni kad burno reaguju i da su prava religioznih ljudi (velika većina populacije kod nas po poslednjem popisu) ugrožena ukoliko zanemarljiva totalitarna LGBT manjina (koju ne podržavaju ni mnoge gej osebe) diktira pravila.

    • jako pametna (gledam rick and morty)

      jako pametna (gledam rick and morty)

      3. 3. 2021. u 00:22

      U pravu si. Potpuno je nemoguce imatu argumentovanu diskusiju o tome koje ljude smatramo za ljudska bica, a koja to nisu bas sasvim, sve dok postoji nekakav glup slogan negde. Ta prepreka je toliko velika, da maksimumi tvojih intelektualnih kapaciteta nisu mogli da se izbore sa njom, pa cemo ti svi oprostiti ako vise nikad nista nigde ne komentarises o ovome.

      • belaroda24

        belaroda24

        3. 3. 2021. u 10:00

        Možda, a možda i Vaš intelektet nije nikad shvatio šta je to kulturno ponašanje.
        Ili ga Vi imate samo za Vaše istomišljenike (Hmm, na koga me to podseća? A da, građani sveta)?
        U svakom slučaju sumnjam da je Vaš intelekt nešto postigao u životu sa takvim pristupom.

  7. Srdjan Atanasovski

    Srdjan Atanasovski

    2. 3. 2021. u 14:41

    Pišem komentar kao neko ko je gej.
    Prvo, nije mi jasno šta je to “IT zajednica”? Koliko mi je poznato, programeri i progamerke prodaju svoju radnu snagu i dobijaju platu, a višak vrednosti uzimaju gazde. Ne vidim kako su oni u bilo kakvoj “zajednici”, kad jedni rade a drugi uzimaju kajmak i žive od tuđeg rada.
    Nije mi jasno ni šta vam je to “LGBT zajednica”. LGB su osobe sa manjinskom seksualnom orijentacijom, koja je njihovo lično svojstvo, urođeno i nepromenljivo, a ne članovi i članice nekog kluba. Slovo T obično stoji za trans osobe, tj. osobe koje se “identifikuju” sa suprotim polom, što ne mora da ima veze sa istopolnom seksualnom orijentacjiom i bilo bi dobro da se ovaj akronim pošalje u istoriju jer meša babe i žabe.
    Dalje, šta mislite šta se dešava sa homofobom kad mu vi date otkaz ili ga ne zaposlite? Preobrati se? Ili je još više nadrkan na gejeve i lezbejke? Šta ste uradili za homofobiju u društvu, za nasilje na ulici, osim što se osećate mnogo dobro? Kakva to pitanja postavljate svojim zaposlenima? Šta *misle* o gejevima (valjda imaju slobodu mišljenja?) ili da li će na radnom mestu nekog kinjiti, verbalno i fizički napadati, i sl? Kako će neko promeniti svoje mišljenje ako nema priliku da upozna nekog geja ili lezbejku? Delotvornije bi bilo da svoje zaposlene *upoznate* sa politikom kompanije, npr. da je zabranjena neposredna diskriminacija (što inače proizlazi iz zakona), koje moraju da se drže šta god mislili.
    Konačno, za zaštitu od svake diskriminacije na radnom mestu pre svega treba da se bore ne poslodavci, nego *sindikati*, koji će se ujedno boriti i za veća prava svih radnika i randica. Bilo bi mnogo bolje da ove gazde što se kite “LGBT” perjem prvo omoguće osnivanje sindikata u svojim firmama – a znamo da to sabotiraju i rukama i nogama

    • jako pametna (gledam rick and morty)

      jako pametna (gledam rick and morty)

      3. 3. 2021. u 00:15

      Stvarno me je briga da li ce otpusteni homofob da se preobrati, naljuti na gejeve ili ubije. Kompanije nisu vaspitacice u vrticu da vas uce kako da se ponasate u civilizovanom drustvu, nego, koliko mi je jasno, imaju ovu politiku da ne bi imale probleme kada neki zatucani zaposleni pocne da kaci po internetu u tome kako “pedere treba ubiti”, “zene trebaju imati malko manja prava od muskaraca, jer su po svojoj prirodi inferionije” ili kako “vakcine izazivaju ravnu Zemlju” ili sta vec vi kreteni jos mislite

  8. Samo kažem

    Samo kažem

    2. 3. 2021. u 16:31

    O čemu da pričamo u zemlji gde se omladina bavi time ko će biti novi patrijarh, umesto da se bavi inovacijama i idejama.

  9. Branislav Lazic

    Branislav Lazic

    2. 3. 2021. u 17:01

    Kakva zamena teza u izjavi da je COING prva kompanija koja je odlucila da diskriminiše kandidate sa izraženim stavovima homofobije. Problem je u tome sto COING zadire u vrlo privatna misljenja kandidata koja apsolutno nemaju veze sa radnom pozicijom. Zamislite da vas sutra neko na intervjuu pita: “A za koga vi glasate?”

    “Ne znam da li su neki HR menadžeri ovih dana imali razgovore sa svojim kolegama, ali kada vidim sve te ljude koji rade u velikim multinacionalkama i koji tako otvoreno govore protiv nekih osnovnih ljudskih prava”

    Koje ljude? Pogledao sam post i nisam vidio nikoga ko je izrazavao homofobiju u komentarima vec kritiku na Milanovicevu ideju i jako los izbor reci. I eto, da se vratim na prvobitnu konstataciju. Vi biste ocigledno da nam kompanije odredjuju kako cemo se ponasati u svoje slobodno vrijeme? Da HR-ovi poput nemackih Stazi agenata haraju po nasim socijalnim mrezama i traze sta cemo reci sto nije u skladu sa njihovim pravilima.

Comments are closed.

Popularno

Startapi i poslovanje

Wonder Dynamics Nikole Todorovića otvara studio u Novom Sadu – podrška stigla i od Stivena Spilberga!

U savetodavnom odboru ovog startapa nalaze se poznati američki investitori, vodeći stručnjaci za razvoj veštačke inteligencije i neka od najvećih imena svetske kinematografije među kojima su Stiven Spilberg i Džo Ruso. Sa Nikolom Todorovićem, koji je jedan od osnivača, razgovaramo o njegovom odlasku u SAD, građenju karijere u Holivudu i pokretanju startapa sa glumcem Tajem Šeridanom, zvezdom filma Ready Player One.

Novost

Nebojša Radović je novi direktor za akviziciju korisnika u kompaniji Zynga koja stoji iza igre FarmVille

Američka kompanija Zynga, pored čuvene mobile igre FarmVille, stoji iza velikog broja svetski popularnih igara koje igraju milioni igrača širom sveta. Njen novi direktor za akviziciju korisnika je Nebojša Radović.

Novost

Kompanija Quantox Technology organizuje novi humanitarni CS:GO turnir – početni fond 1.000.000 dinara

Od 3. do 4. aprila kompanija Quantox Technology organizovaće drugi po redu humanitarni turnir u popularnoj video igri CS:GO. Cilj je da se prikupe novčana sredstva za sve one koji se bore sa zdravstvenim poteškoćama.

Propustili ste

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi softverski inženjer?

Jelena Lazić iz kompanije Centili deli svoja razmišljanja.

Office Talks Podcast

Planovi Playrixa za studio u Srbiji

Gost redakcije Netokracije u novog epizodi Office Talks podcasta bio je Mirko Topalski, CEO game dev kompanije PlayrixRS. Sa njim nakon prošlogodišnjeg intervjua po drugi put detaljno razgovaramo o poslovanju u industriji razvoja igara u Srbiji nakon akvizicije Eipixa od strane ruskog giganta Playrixa.

Startapi i poslovanje

Listty kao ‘Instagram za muziku’ otkriva nam šta naši prijatelji slušaju i zašto je muzika bolja kada se deli sa drugima

Ako čujete dobru pesmu verovatno želite da je podelite sa svojim prijateljima. Startap iz Srbije sa servisom Listty omogućava upravo to i nastoji da objedini najbolje od poznatih muzičkih servisa u okviru jedne aplikacije.

Startapi i poslovanje

Otvoren poziv za startape iz Srbije za ViennaUP konferenciju, prijavite se već sada

Grad Beč nekoliko godina unazad organizuje niz događaja za startape koji su se kroz različita izdanja pretvorili u jedan od najvećih inovacijskih festivala u regionu - Vienna UP. Ove godine počinje 27. aprila i trajaće do 12. maja.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Startapi i poslovanje

€1.000.000 privredi Srbije iz SAD kroz projekat Tesla Nation

Ovaj projekat nastoji da razvije privredne veze Srbije i sveta uz pomoć dijaspore i kompanija koje su se udružile da ga podrže, a cilj mu je da promoviše Srbiju u inostranstvu kao zemlju inovatora i izuzetnih IT profesionalaca.