Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi IoT stručnjak?

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi IoT stručnjak?

Miloš Nikolić iz kompanije Zuhlke deli svoja razmišljanja.

Šta žele senior softverski inženjeri u Srbiji? Bolju platu, zanimljivije projekte ili nešto treće? Odgovore na ova pitanja tražimo u seriji razgovora sa uspešnim programerima koji nam otkrivaju kako iz njihovog ugla izgleda IT scena u Srbiji i kakve kompanije traže.


U trenutku kada je Miloš Nikolić, Expert Software Engineer u kompaniji Zuhlke, počinjao da radi, domaće IT tržište bilo je dosta drugačije nego danas. Te 2015. godine, iako je bilo dosta poslova, nije ga bilo lako dobiti bez prethodnog radnog iskustva – što je bila ne baš zavidna situacija za nekoga ko je tek diplomirao:

Takvim kandidatima su uglavnom nuđene prakse koje su često bile neplaćene ili simbolično plaćene, a tek nakon par meseci praktikanti bi dobijali ponude za posao. Ipak, ja sam imao sreću da odmah dobijem posao, bez prethodne prakse, i to na poziciji QA i DevOps inženjera i, iz ove perspektive, iskustvo koje sam tada stekao je neprocenjivo. Iako sam nakon toga sa QA role prešao u razvoj, smatram da dobar razvojni inženjer mora da bude i dobar QA i DevOps inženjer.

U prethodnih pet godina tržište se itekako poboljšalo, a tome je doprineo veći broj kompanija na tržištu, ali i sami inženjeri koji nakon završetka fakulteta imaju više znanja i veština koje industrija zahteva. Takav ishod, dodaje naš sagovornik, proistekao je iz bližeg odnosa samih fakulteta i kompanija, i ističe da je Zuhlke jedna od onih koje sarađuju sa fakultetima (sa ETF-om i Matematičkim fakultetom u Beogradu, na predmetima Bezbednost softvera, Testiranje softvera i Embeded Linux).

Ipak, industrija se menja neverovatno brzo, pogotovo u aktuelnim okolnostima, a Miloš nam u intervjuu koji sledi otkriva kako on vidi srpski IT, kompanije koje u okviru istog posluju i dalji razvoj domaćeg tržišta.

Dobri seniori su oni koji juniorima omogućavaju da jednog dana postanu seniori

“Seniorska pozicija, kao i svaka druga, je percepcija ljudi sa kojima radite”, iskren je Miloš na samom početku razgovora. “Senior se postaje onog trenutka kada tim stekne poverenje da se u svakom trenutku može osloniti na vas i vaše odluke, a neophodno je i odlično poznavati tehnologije sa kojima radite, kao i pratiti novosti i tržište”, objašnjava on i dodaje:

Danas, u doba cloud tehnologija, tehnički deo nosi i dodatnu težinu, jer loše odluke te vrste mogu poprilično da koštaju. Takođe, da bismo bili u stanju da donesemo dobru tehničku odluku, seniori moraju dobro poznavati projekat na kome rade, moraju razumeti zahteve klijenata i imati što bolju sliku u kom smeru će se projekat razvijati u budućnosti. Dakle, zalaze na teritoriju requirement engineering.

U tom miksu koji čini seniora, važne su i meke veštine (soft skills) jer komunikacija sa članovima u timu mora biti gotovo savršena. “Dobri seniori su oni koji juniorima omogućavaju da jednog dana postanu seniori, a to znači da su uvek tu da odgovore na sva pitanja, da obrazlože odluke, ali i da traže obrazloženja odluka ostalih članova tima”, navodi Nikolić, koji se za Netokraciju priseća kako je to izgledalo kada je on bio na mestu mlađih kolega:

Najviše vremena sam investirao u cloud tehnologije, a od samog početka kompanija mi je dala punu slobodu i resurse da se u tome usavršavam. Pored izdvojenog vremena i novca, starije kolege su mi uvek bile dostupne kao mentori ili kroz Fokus grupe (vrsta radionica u kojima radimo na projektima i tehnologijama koje mi sami želimo).

Dosta složeniji aspekt su mi bile spomenute meke veštine, jer rad sa ljudima ima svoje izazove. Iako sam prošao nekoliko obuka (Agile Leadership, Feedback training, Speak Up…) rad u timu na projektu je nemoguće zameniti bilo kojim treningom. Zato je u tim situacijama od velike pomoći imati starijeg kolegu od koga ćete “ukrasti zanat”, ali je ovaj zadatak dodatno otežan u vreme korone.

Projekti sa strane itekako utiču na razvoj veština i napredak u karijeri

Svoje iskustvo Miloš nije gradio samo u okviru kompanije u kojoj radi već, kao i mnogo njegovih kolega, i na frilens projektima. Međutim, ta situacija promenila se uvođenjem Testa samostalnosti. Nikolić objašnjava:

Te zakonske izmene i dopune unele su dodatnu nesigurnost u ovu vrstu aktivnosti i zakomplikovale biznis stranu frilensinga. U svakom slučaju, oni su mi doneli priliku da malo skrenem sa kursa i radim u (ne)konvencionalnim tehnologijama, a postoje i neki demo projekti koje bih ubrojao u taj frilens, a koje sam radio za svoju dušu ili za Zuhlke.

Eksperimentisao sam sa nekoliko servisa iz grupe kognitivnih servisa na Microsoft Azure, gde smo integrisali servis za prepoznavanje lica (i osoba) sa Hololensom, tako da vam sam uređaj projektuje hologram pored lica osobe u koju gledate sa informacijama o njenom imenu, starosti i trenutno iskazanoj emociji.

Pored toga, jedna od zanimljivijih aplikacija koju smo razvili je kviz za mobilne telefone koji od vas zahteva da fotografišete zadati predmet i tek nakon što ga pronađete i fotografišete, dobijate sledeće pitanje (sledeći predmet). Aplikacija je “ispod haube” koristila servis za prepoznavanje objekata na fotografiji.

Pored toga, Miloš je i istaknut član u .NET zajednici, što ga je uverilo da rad na različitim projektima zaista donosi mnogo iskustva. “Podela stečenih znanja unapređuje celu zajednicu jer je mnogo jeftinije da učimo na tuđim greškama umesto na svojim. Zajednici morate nešto dati, da biste nešto uzeli. Osim toga, kontakti koji se ostvaruju su dragoceni (saradnja na projektima, konsultacije, preporuke kod promene posla…)”, ističe naš sagovornik.

Kolege su najbitniji faktor pri izboru kompanije

U toku razgovora sa Milošem, dotakli smo se i stvari koja zanima sve kompanije: kako seniori biraju firmu za koju žele da rade. Nikolić otkriva da su u njegovom slučaju presudni ljudi sa kojima će sarađivati:

Ukoliko imate dobru ekipu sa kojom radite, vreme proleti i sam rad bude uživanje. Slično, ukoliko je atmosfera loša, značajno utiče i na želju za radom i na kvalitet rada. Verujem da bi svako želeo da radi u timu gde uvek postoji neko na koga može da se osloni, od koga može uči i neko kome može da pokaže nešto novo.

Miloš dodaje i da sam projekat igra veoma bitnu ulogu, ali da mu nikada nisu bile presudne konkretne tehnologije, već ideje i krajnji cilj. “Najviše me privlače oni koji automatizuju i ubrzavaju procese, odnosno projekti koji u značajnoj meri umanjuju ljudski faktor i postojećim proizvodima dodaju nove vrednosti”, navodi on i dodaje:

Ne treba zanemariti ni tehnički aspekt svake implementacije. Razvoj jednog rešenja podrazumeva donošenje mnogo tehničkih odluka koje dovode do proizvoda koji mora da bude dobro izbalansiran između cene i performansi. Svi delovi projekta se mogu optimizovati da rade brže ili bolje, ali potrebno je naći granicu kada stati sa optimizacijama. Ovo je naročito bitno kod cloud projekata gde pogrešan izbor komponenti sistema može da napravi ogromnu razliku u ceni. Zbog svega ovoga sam se najviše pronašao u IoT segmentu.

A ako vam projekat posle određenog vremena postane rutina, Miloš ima sledeći savet: “Imajte u glavi krajnji cilj, razmišljajte o novim stvarima koje mogu dodatno obogatiti rešenje i pokušajte da mislite o potrebama krajnjih korisnika. Probajte da radite na različitim delovima projekta (BackEnd, FrontEnd, DevOps…) ili različitim rolama (Requirements Engineering, QA…). Ovaj pristup mnogo pomaže da se u okviru tima nađe zajednički jezik i međusobno razumevanje”, ističe Nikolić.

Učešće u vlasničkoj strukturi kompanije kao zanimljiva opcija za seniore

Našeg sagovornika pitali smo i kako posmatra aspekt plate kada odlučuje za koju kompaniju želi da radi. On nam otkriva sledeće:

Novac je bitan, ali svakako ne najvažniji. Kao što sam spomenuo, meni su na prvom mestu ljudi, projekat pa novac. Plata je tu da obezbedi finansijsku nezavisnost i da olakša neke druge životne aspekte, pruži nove mogućnosti. Nažalost, ovo je jedan od retkih poslova od kojeg se može lepo i pristojno živeti u Srbiji, a svaki bi morao da bude takav.

Sa druge strane, što se tiče benefita koje kompanija može da ponudi, Nikolić ističe da je edukacija definitivno broj jedan.”Lepo je imati nekoliko dana odmora više, teretanu i privatno zdravstveno, ali ono što nas čini dobrima u poslu kojim se bavimo je znanje. Iz svog primera mogu da kažem da su mi odlasci na konferencije pomogli da bolje razumem tržište, industrije i tehnologije koje prate njihove potrebe. Takođe, tu su uvek poželjne sertifikacije i literatura. Za sve to treba novca i vremena, a ukoliko kompanije žele da imaju najbolji kadar, moraju naučiti kako da ga proizvedu”, ocenjuje on i dodaje:

Pored edukacije, meni su primamljive i akcije kompanije odnosno učešće u vlasničkoj strukturi. To je trenutak kada shvatite da ne radite samo za nekog drugog, već i za sebe, te da će se vaš doprinos dodatno vrednovati. Po meni, ovo ume da bude odličan motivator.

Pri kraju razgovora, Miloša smo upitali i kako predviđa dalji razvoj IoT-a u Srbiji, a on ističe da je ova grana neminovno povezana sa daljim razvojem industrije. “IoT ne može da postoji bez industrije, i tu je da je dodatno oplemeni i proširi novim funkcionalnostima”, objašnjava naš sagovornik:

Investiranje u razvoj IoT može vrlo lako biti prekretnica koja će domaćim kompanijama koje se bave proizvodnjom mašina i uređaja omogućiti da budu konkurentni na tržištu. Moramo praviti mašine koje su u stanju da komuniciraju međusobno i koje se mogu integrisati u veće sisteme.

Digitalna transformacija je prilika koja se domaćoj industriji nije pružila jako dugo i, ukoliko je iskoristi, može da uhvati korak ili čak prestigne konkurenciju. Veliki sistemi su jako inertni dok je manjim kompanijama mnogo lakše da izvedu ovakve manevre. Tržište će svakako odreagovati i krenuti tim putem, samo je pitanje koliko će im vremena biti potrebno da to shvate.

Na kraju, Miloš nam je otkrio i kakvi su njegovi planovi za dalji razvoj karijere: “Programiranje je jedna od retkih stvari koje vam omogućavaju da pravite proizvod bez mnogo uloženih resursa, i to je ono što me i dalje vuče da ostanem u trenutnoj industriji. Moji lični ciljevi su svakako dalje usavršavanje u IoT oblasti i cloud tehnologijama koje su trenutno u neverovatnoj ekspanziji”.


*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom Zuhlke.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.

Gaming

Otvorene nacionalne kvalifikacije za internacionalni IeSF šampionat – najboljima put u Izrael i vredne nagrade

U nedelju 25. aprila u organizaciji Srpskog Saveza E-sporta zvanično su otvorene nacionalne kvalifikacije za 13. IeSF Svetski e-sports šampionat čiji je domaćin Eilat, grad u Izraelu.