Tumačenje Testa samostalnosti: ko ga primenjuje, kada i nad kim?

Tumačenje Testa samostalnosti: Ko ga primenjuje, kada i nad kim?

U srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene Testa samostalnosti, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. Ovaj tekst razrešava neke od njih.

Od trenutka prvog objavljivanja nacrta odredbe koja predviđa Test samostalnosti (u daljem tekstu: Test) u srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. One su, ipak, bile očekivane, imajući u vidu činjenicu da se radi o neobičnoj i složenoj odredbi.

Shodno tome, ovaj tekst ima za cilj otklanjanje nekih nedoumica, naročito nedoumice koje su opšte prirode i koje se mogu javiti kod većine lica, nezavisno od pojedinosti njihovog slučaja.

Kada i kako se primenjuje Test samostalnosti?

Glavna pitanja koja su se javila kada je pojam Testa postao šire poznat su ko tačno taj Test primenjuje, na koga se on primenjuje, kada i na koji način.

Drugim rečima, da li se radi o nekoj vrsti upitnika koji neko lice popunjava i podnosi poreskim organima unapred, da li se to radi samo jednom, po uspostavljanju preduzetničkog statusa ili periodično, da li se dobija neka vrsta uverenja i sl.

U pogledu pitanja ko Test primenjuje, to može da bude:

  • Poreski organ u okviru kontrole, kada proverava konkretan odnos između nalogodavca i preduzetnika/preduzetnika paušalca (u daljem tekstu pod jednim nazivom: Preduzetnik); ili
  • Sam preduzetnik, kada proverava neki sopstveni odnos sa nalogodavcem ili obrnuto.

Odvojeno je pitanje na koga se Test primenjuje, te će to biti lice koje bi imalo obavezu da plati dodatan porez ukoliko padne Test, tj. ukoliko bi se utvrdilo da ne postoji samostalnost u odnosu između preduzetnika i nalogodavca.

Tu možemo uočiti dve grupe lica, a to su domaći nalogodavci (tj. domaća lica koja angažuju preduzetnike) i domaći preduzetnici koji rade za strane nalogodavce, jer će ova lica biti odgovorna u slučaju da poreski organi primeni Test u okviru kontrole i zaključi da samostalnost ne postoji.

Što se tiče kada se Test primenjuje, strogo formalno govoreći, Test bi trebalo primenjivati za svaku pojedinačnu uplatu iz odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, iz prostog razloga što za svaku pojedinačnu uplatu može nastati dodatna poreska obaveza ukoliko se Test padne.

Međutim, u praksi će se ovakav pristup neretko činiti previše konzervativnim jer većina kriterijuma gledaju odnos između nalogodavca i preduzetnika dosta široko, te uglavnom neće biti potrebe da se taj odnos testira prilikom svake uplate, osim u slučaju bitnih promena u tom odnosu.

Stoga, razuman pristup bi bio primenjivati Test po uspostavljanju datog odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom, kao i prilikom svake značajnije promene odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, naročito kod promena za koje je jasno da utiču na činjenice koje su obuhvaćene kriterijumima koje Test proverava (npr. nalogodavac počne da organizuje redovne obuke, što do sada nije radio i sl.).

Kako se primenjuje Test?

U pogledu pitanja kako se Test samostalnosti primenjuje, njegova primena je prevashodno interna stvar, koja podrazumeva razmatranje 9 kriterijuma koje on proverava i utvrđivanje da li se Test prolazi ili pada u odnosu na jednog nalogodavca/preduzetnika, nakon čega se preduzimaju odgovarajuće mere.

Drugim rečima, primena Testa samostalnosti, kada je vrši poreski obveznik samostalno, ne zahteva bilo kakvu interakciju sa poreskim organima u vidu obaveštenja, podnošenja upitnika i sl.

Praktično gledano, prilikom svake njegove primene je preporučljivo proći kroz dva koraka, tj. procenu stvarnog stanja stvari i procenu izvesnosti dokazivanja stvarnog stanja stvari.

Prvi korak podrazumeva uzimanje činjenica koje su poznate licu koje primenjuje Test i uklapanje tih činjenica u konkretan kriterijum, na osnovu čega se dolazi do mišljenja o tome da li taj kriterijum jeste ili nije ispunjen. Ovo mišljenje može biti sa većim ili manjim stepenom sigurnosti, zavisno od složenosti konkretnog slučaja.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni. Primera radi, za prvi kriterijum smo 40% sigurni da ispunjavamo, za drugi smo 100% sigurni da ispunjavamo, za treći smo 0% sigurni da ispunjavamo itd.

Drugi korak podrazumeva razmatranje izvesnosti dokazivanja ispunjenosti, odnosno neispunjenosti određenog kriterijuma, a s obzirom na dokaze koji su dostupni licu koje primenjuje Test. Ovaj korak je jednako značajan kao i prvi, jer svaku činjenicu kojom se potkrepljuje (ne)ispunjenost konkretnog kriterijuma je neophodno i dokazati u okviru kontrole.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li možemo da dokažemo da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni, a što je odvojeno od našeg mišljenja o tome da li kriterijum ispunjavamo ili ne. Primera radi, možemo biti 100% sigurni da jedan kriterijum ispunjavamo, ali samo 30% sigurni da to možemo dokazati, jer prosto znamo da ne možemo da obezbedimo ubedljive dokaze.

Kombinacijom ova dva koraka za svaki od kriterijuma se može doći do razumno pouzdane slike o tome da li se Test prolazi ili pada, na osnovu čega se mogu preduzeti odgovarajuće mere – da se pribave dodatni dokazi, izmene ugovorni uslovi da bolje oslikavaju stvarne odnose (ili obrnuto) ili čak da se prihvati drugačiji poreski tretman uplata iz odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom.

Naravno, u slučaju da Test primenjuje poreski organ, rezultat primene će biti ili potvrđivanje postojeće situacije ili utvrđivanje dodatne poreske obaveze za lice koje je predmet kontrole.

Šta može da pomogne u primeni?

Na prvom mestu, poreskim obveznicima je primena Testa već olakšana postojanjem Uputstva za primenu Testa samostalnosti (u daljem tekstu: Uputstvo), mada ne nužno iz razloga koji su na prvi pogled očigledni.

Naime, ono daje solidno pouzdan uvid u to šta će tačno poreski organi gledati od činjenica, na šta će se fokusirati i kako će te činjenice tumačiti, a ovaj uvid se može koristiti na dva načina.

Prvi način podrazumeva primenu metodologije koju će primenjivati poreski organ, ali prilikom samostalne primene Testa, a u cilju samokontrole, čiji će rezultat biti razumno pouzdan. Drugi način podrazumeva pripremu za kontrolu Testa od strane poreskih organa, budući da se može predvideti u kom smeru će ta kontrola ići i kroz koje korake će prolaziti.

U svakom slučaju, treba imati u vidu da Uputstvo nije podzakonski akt, već isključivo interni akt organa uprave, te da ono nije obavezujuće za poreske obveznike, kao i da ono ni u kom slučaju ne može da ide mimo zakona ili drugih podzakonskih akata.

Pored Uputstva, poreski obveznici imaju na raspolaganju i mogućnost podnošenje zahteva za mišljenje Ministarstva finansija, u okviru kojih mogu da detaljno obrazlože konkretnu situaciju i da postave pitanje u vezi ispunjenosti jednog ili više kriterijuma iz Testa. Mišljenja Ministarstva finansija su obavezujuća za postupanje poreskih organa, te poreski obveznici mogu do određene mere da se na njih oslone kako bi potkrepili svoje tumačenje u postupku kontrole.

Konačno, preporučljivo je za sve poreske obveznike kod kojih se javlja pitanje Testa da unapred pripreme dokumentaciju i druge dokaze koji su od značaja za primenu Testa (npr. ugovori o angažovanju, e-mail prepiska i sl.) u formi tzv. tax defense fascikle, koja može biti jednostavno predstavljena u slučaju kontrole.

Upoznajte se sa temom što detaljnije

Ostaje da bude viđeno na koji će tačno način Test biti primenjivan od strane poreskih organa u okviru postupka kontrole, ali upoznatost poreskih obveznika sa ovom temom može samo pozitivno da doprinese ishodima tih postupaka. Svakako ne treba zaboraviti da je ipak na poreskim obveznicima da se izbore za svoja prava u okviru kontrola, tako da kao i u svim drugim pitanjima, nepoznavanje prava škodi.


Ostavi komentar

  1. Darko

    Darko

    10. 3. 2020. u 14:54 Odgovori

    Drzava ovim zakonom pokusava da slomi granu na kojoj sedi. Ovo je trebalo na kraju da se radi, kad se sve ostale oblasti urede… Korumpiranoj drzavi davati 50% prihoda, od koje ne dobijas ni adekvatno zdravstvo ni sigurnu buducnost, jednostavno nema smisla. Svi iz mog okruzenja gase firme, a drzava nece videti nista.

  2. Aca

    Aca

    11. 3. 2020. u 12:05 Odgovori

    Jedino u Srbiji preduzetnik koji radi za stranog nalogodavca u sopstvenim prostirijama, svojoj opremi i koji sam placa sve doprinose pada test. I još snosi posleduce umesto nalogodavca. Odlično je to postavljeno, sve jasno. Teret dokaza je na inspektoru i na preduzetniku. Jedina razlika je ako inspektor nešto traži što preduzetnik ne može da pribavi – preduzetnik snosi posledice a inspektor u tom slučaju kao dokaz ima to što eto preduzetnik nije privavio. Bolji dokaz i ne treba, savršeno.
    Samo neka je po pravdi!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Tehnologija

Ekskluzivno: Posetili smo Državni data centar u Kragujevcu od 14.000m² – jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope

Redakcija Netokracije prošle nedelje imala je priliku da prva među medijima u Srbiji poseti nedavno izgrađeni data centar u Kragujevcu. Tom prilikom razgovarali smo i sa Mihailom Jovanovićem, direktorom kancelarije za IT i eUpravu, koji nam je otkrio više detalja o ovoj zgradi i njenoj važnosti u procesu digitalizacije države.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Principal Software Engineer?

Nikola Puzović, Principal Software Engineer u kompaniji LearnUpon, deli svoja razmišljanja o IT industriji u Srbiji.

Karijere

Vuk Stefanović je junior UI inženjer i otkriva nam kako iz njegovog ugla izgleda srpski IT

Predstavljamo vam 'Razgovore sa juniorima' - specijal u kome nam inženjeri koji ulaze u IT otkrivaju kako oni vide ovu industriju.

Office Talks Podcast

Zašto Srbija nema više uspešnih startapa?

10 uspešnih startapa su slučajnost - 100 su proizvod sistemskog rada.

Kultura 2.0

Data Science može se primeniti i u medijskom poslu – a takvo novinarstvo polako se razvija i u Srbiji

Tatjana Kecojević i Tijana Blagojev, Data naučnice, otkrivaju nam šta je to 'Data Journalism'.

Startapi i poslovanje

Telekom Srbija pokreće VC fond – 25 miliona evra za ‘early stage’ startape u narednih 5 godina

Telekom Srbija osnovala je VC fond koji će godišnje ulagati do 5 miliona evra u domaće startape. Početne ideje finansiraće se iznosima od 50.000 do 100.000 evra.

Intervju

Stefan Spalević studentima ETF-a i Matematičkog fakulteta drži časove matematike na svom YouTube kanalu

YouTube može biti moćno oruđe u procesu edukacije, a to nam je pokazao i Stefan Spalević koji upravo putem ovog servisa predaje matematiku za studente širom Srbije.