Tumačenje Testa samostalnosti: ko ga primenjuje, kada i nad kim?

Tumačenje Testa samostalnosti: Ko ga primenjuje, kada i nad kim?

U srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene Testa samostalnosti, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. Ovaj tekst razrešava neke od njih.

Od trenutka prvog objavljivanja nacrta odredbe koja predviđa Test samostalnosti (u daljem tekstu: Test) u srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. One su, ipak, bile očekivane, imajući u vidu činjenicu da se radi o neobičnoj i složenoj odredbi.

Shodno tome, ovaj tekst ima za cilj otklanjanje nekih nedoumica, naročito nedoumice koje su opšte prirode i koje se mogu javiti kod većine lica, nezavisno od pojedinosti njihovog slučaja.

Kada i kako se primenjuje Test samostalnosti?

Glavna pitanja koja su se javila kada je pojam Testa postao šire poznat su ko tačno taj Test primenjuje, na koga se on primenjuje, kada i na koji način.

Drugim rečima, da li se radi o nekoj vrsti upitnika koji neko lice popunjava i podnosi poreskim organima unapred, da li se to radi samo jednom, po uspostavljanju preduzetničkog statusa ili periodično, da li se dobija neka vrsta uverenja i sl.

U pogledu pitanja ko Test primenjuje, to može da bude:

  • Poreski organ u okviru kontrole, kada proverava konkretan odnos između nalogodavca i preduzetnika/preduzetnika paušalca (u daljem tekstu pod jednim nazivom: Preduzetnik); ili
  • Sam preduzetnik, kada proverava neki sopstveni odnos sa nalogodavcem ili obrnuto.

Odvojeno je pitanje na koga se Test primenjuje, te će to biti lice koje bi imalo obavezu da plati dodatan porez ukoliko padne Test, tj. ukoliko bi se utvrdilo da ne postoji samostalnost u odnosu između preduzetnika i nalogodavca.

Tu možemo uočiti dve grupe lica, a to su domaći nalogodavci (tj. domaća lica koja angažuju preduzetnike) i domaći preduzetnici koji rade za strane nalogodavce, jer će ova lica biti odgovorna u slučaju da poreski organi primeni Test u okviru kontrole i zaključi da samostalnost ne postoji.

Što se tiče kada se Test primenjuje, strogo formalno govoreći, Test bi trebalo primenjivati za svaku pojedinačnu uplatu iz odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, iz prostog razloga što za svaku pojedinačnu uplatu može nastati dodatna poreska obaveza ukoliko se Test padne.

Međutim, u praksi će se ovakav pristup neretko činiti previše konzervativnim jer većina kriterijuma gledaju odnos između nalogodavca i preduzetnika dosta široko, te uglavnom neće biti potrebe da se taj odnos testira prilikom svake uplate, osim u slučaju bitnih promena u tom odnosu.

Stoga, razuman pristup bi bio primenjivati Test po uspostavljanju datog odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom, kao i prilikom svake značajnije promene odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, naročito kod promena za koje je jasno da utiču na činjenice koje su obuhvaćene kriterijumima koje Test proverava (npr. nalogodavac počne da organizuje redovne obuke, što do sada nije radio i sl.).

Kako se primenjuje Test?

U pogledu pitanja kako se Test samostalnosti primenjuje, njegova primena je prevashodno interna stvar, koja podrazumeva razmatranje 9 kriterijuma koje on proverava i utvrđivanje da li se Test prolazi ili pada u odnosu na jednog nalogodavca/preduzetnika, nakon čega se preduzimaju odgovarajuće mere.

Drugim rečima, primena Testa samostalnosti, kada je vrši poreski obveznik samostalno, ne zahteva bilo kakvu interakciju sa poreskim organima u vidu obaveštenja, podnošenja upitnika i sl.

Praktično gledano, prilikom svake njegove primene je preporučljivo proći kroz dva koraka, tj. procenu stvarnog stanja stvari i procenu izvesnosti dokazivanja stvarnog stanja stvari.

Prvi korak podrazumeva uzimanje činjenica koje su poznate licu koje primenjuje Test i uklapanje tih činjenica u konkretan kriterijum, na osnovu čega se dolazi do mišljenja o tome da li taj kriterijum jeste ili nije ispunjen. Ovo mišljenje može biti sa većim ili manjim stepenom sigurnosti, zavisno od složenosti konkretnog slučaja.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni. Primera radi, za prvi kriterijum smo 40% sigurni da ispunjavamo, za drugi smo 100% sigurni da ispunjavamo, za treći smo 0% sigurni da ispunjavamo itd.

Drugi korak podrazumeva razmatranje izvesnosti dokazivanja ispunjenosti, odnosno neispunjenosti određenog kriterijuma, a s obzirom na dokaze koji su dostupni licu koje primenjuje Test. Ovaj korak je jednako značajan kao i prvi, jer svaku činjenicu kojom se potkrepljuje (ne)ispunjenost konkretnog kriterijuma je neophodno i dokazati u okviru kontrole.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li možemo da dokažemo da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni, a što je odvojeno od našeg mišljenja o tome da li kriterijum ispunjavamo ili ne. Primera radi, možemo biti 100% sigurni da jedan kriterijum ispunjavamo, ali samo 30% sigurni da to možemo dokazati, jer prosto znamo da ne možemo da obezbedimo ubedljive dokaze.

Kombinacijom ova dva koraka za svaki od kriterijuma se može doći do razumno pouzdane slike o tome da li se Test prolazi ili pada, na osnovu čega se mogu preduzeti odgovarajuće mere – da se pribave dodatni dokazi, izmene ugovorni uslovi da bolje oslikavaju stvarne odnose (ili obrnuto) ili čak da se prihvati drugačiji poreski tretman uplata iz odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom.

Naravno, u slučaju da Test primenjuje poreski organ, rezultat primene će biti ili potvrđivanje postojeće situacije ili utvrđivanje dodatne poreske obaveze za lice koje je predmet kontrole.

Šta može da pomogne u primeni?

Na prvom mestu, poreskim obveznicima je primena Testa već olakšana postojanjem Uputstva za primenu Testa samostalnosti (u daljem tekstu: Uputstvo), mada ne nužno iz razloga koji su na prvi pogled očigledni.

Naime, ono daje solidno pouzdan uvid u to šta će tačno poreski organi gledati od činjenica, na šta će se fokusirati i kako će te činjenice tumačiti, a ovaj uvid se može koristiti na dva načina.

Prvi način podrazumeva primenu metodologije koju će primenjivati poreski organ, ali prilikom samostalne primene Testa, a u cilju samokontrole, čiji će rezultat biti razumno pouzdan. Drugi način podrazumeva pripremu za kontrolu Testa od strane poreskih organa, budući da se može predvideti u kom smeru će ta kontrola ići i kroz koje korake će prolaziti.

U svakom slučaju, treba imati u vidu da Uputstvo nije podzakonski akt, već isključivo interni akt organa uprave, te da ono nije obavezujuće za poreske obveznike, kao i da ono ni u kom slučaju ne može da ide mimo zakona ili drugih podzakonskih akata.

Pored Uputstva, poreski obveznici imaju na raspolaganju i mogućnost podnošenje zahteva za mišljenje Ministarstva finansija, u okviru kojih mogu da detaljno obrazlože konkretnu situaciju i da postave pitanje u vezi ispunjenosti jednog ili više kriterijuma iz Testa. Mišljenja Ministarstva finansija su obavezujuća za postupanje poreskih organa, te poreski obveznici mogu do određene mere da se na njih oslone kako bi potkrepili svoje tumačenje u postupku kontrole.

Konačno, preporučljivo je za sve poreske obveznike kod kojih se javlja pitanje Testa da unapred pripreme dokumentaciju i druge dokaze koji su od značaja za primenu Testa (npr. ugovori o angažovanju, e-mail prepiska i sl.) u formi tzv. tax defense fascikle, koja može biti jednostavno predstavljena u slučaju kontrole.

Upoznajte se sa temom što detaljnije

Ostaje da bude viđeno na koji će tačno način Test biti primenjivan od strane poreskih organa u okviru postupka kontrole, ali upoznatost poreskih obveznika sa ovom temom može samo pozitivno da doprinese ishodima tih postupaka. Svakako ne treba zaboraviti da je ipak na poreskim obveznicima da se izbore za svoja prava u okviru kontrola, tako da kao i u svim drugim pitanjima, nepoznavanje prava škodi.


Ostavi komentar

  1. Darko

    Darko

    10. 3. 2020. u 14:54 Odgovori

    Drzava ovim zakonom pokusava da slomi granu na kojoj sedi. Ovo je trebalo na kraju da se radi, kad se sve ostale oblasti urede… Korumpiranoj drzavi davati 50% prihoda, od koje ne dobijas ni adekvatno zdravstvo ni sigurnu buducnost, jednostavno nema smisla. Svi iz mog okruzenja gase firme, a drzava nece videti nista.

  2. Aca

    Aca

    11. 3. 2020. u 12:05 Odgovori

    Jedino u Srbiji preduzetnik koji radi za stranog nalogodavca u sopstvenim prostirijama, svojoj opremi i koji sam placa sve doprinose pada test. I još snosi posleduce umesto nalogodavca. Odlično je to postavljeno, sve jasno. Teret dokaza je na inspektoru i na preduzetniku. Jedina razlika je ako inspektor nešto traži što preduzetnik ne može da pribavi – preduzetnik snosi posledice a inspektor u tom slučaju kao dokaz ima to što eto preduzetnik nije privavio. Bolji dokaz i ne treba, savršeno.
    Samo neka je po pravdi!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.