Tumačenje Testa samostalnosti: ko ga primenjuje, kada i nad kim?

Tumačenje Testa samostalnosti: Ko ga primenjuje, kada i nad kim?

U srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene Testa samostalnosti, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. Ovaj tekst razrešava neke od njih.

Od trenutka prvog objavljivanja nacrta odredbe koja predviđa Test samostalnosti (u daljem tekstu: Test) u srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. One su, ipak, bile očekivane, imajući u vidu činjenicu da se radi o neobičnoj i složenoj odredbi.

Shodno tome, ovaj tekst ima za cilj otklanjanje nekih nedoumica, naročito nedoumice koje su opšte prirode i koje se mogu javiti kod većine lica, nezavisno od pojedinosti njihovog slučaja.

Kada i kako se primenjuje Test samostalnosti?

Glavna pitanja koja su se javila kada je pojam Testa postao šire poznat su ko tačno taj Test primenjuje, na koga se on primenjuje, kada i na koji način.

Drugim rečima, da li se radi o nekoj vrsti upitnika koji neko lice popunjava i podnosi poreskim organima unapred, da li se to radi samo jednom, po uspostavljanju preduzetničkog statusa ili periodično, da li se dobija neka vrsta uverenja i sl.

U pogledu pitanja ko Test primenjuje, to može da bude:

  • Poreski organ u okviru kontrole, kada proverava konkretan odnos između nalogodavca i preduzetnika/preduzetnika paušalca (u daljem tekstu pod jednim nazivom: Preduzetnik); ili
  • Sam preduzetnik, kada proverava neki sopstveni odnos sa nalogodavcem ili obrnuto.

Odvojeno je pitanje na koga se Test primenjuje, te će to biti lice koje bi imalo obavezu da plati dodatan porez ukoliko padne Test, tj. ukoliko bi se utvrdilo da ne postoji samostalnost u odnosu između preduzetnika i nalogodavca.

Tu možemo uočiti dve grupe lica, a to su domaći nalogodavci (tj. domaća lica koja angažuju preduzetnike) i domaći preduzetnici koji rade za strane nalogodavce, jer će ova lica biti odgovorna u slučaju da poreski organi primeni Test u okviru kontrole i zaključi da samostalnost ne postoji.

Što se tiče kada se Test primenjuje, strogo formalno govoreći, Test bi trebalo primenjivati za svaku pojedinačnu uplatu iz odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, iz prostog razloga što za svaku pojedinačnu uplatu može nastati dodatna poreska obaveza ukoliko se Test padne.

Međutim, u praksi će se ovakav pristup neretko činiti previše konzervativnim jer većina kriterijuma gledaju odnos između nalogodavca i preduzetnika dosta široko, te uglavnom neće biti potrebe da se taj odnos testira prilikom svake uplate, osim u slučaju bitnih promena u tom odnosu.

Stoga, razuman pristup bi bio primenjivati Test po uspostavljanju datog odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom, kao i prilikom svake značajnije promene odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, naročito kod promena za koje je jasno da utiču na činjenice koje su obuhvaćene kriterijumima koje Test proverava (npr. nalogodavac počne da organizuje redovne obuke, što do sada nije radio i sl.).

Kako se primenjuje Test?

U pogledu pitanja kako se Test samostalnosti primenjuje, njegova primena je prevashodno interna stvar, koja podrazumeva razmatranje 9 kriterijuma koje on proverava i utvrđivanje da li se Test prolazi ili pada u odnosu na jednog nalogodavca/preduzetnika, nakon čega se preduzimaju odgovarajuće mere.

Drugim rečima, primena Testa samostalnosti, kada je vrši poreski obveznik samostalno, ne zahteva bilo kakvu interakciju sa poreskim organima u vidu obaveštenja, podnošenja upitnika i sl.

Praktično gledano, prilikom svake njegove primene je preporučljivo proći kroz dva koraka, tj. procenu stvarnog stanja stvari i procenu izvesnosti dokazivanja stvarnog stanja stvari.

Prvi korak podrazumeva uzimanje činjenica koje su poznate licu koje primenjuje Test i uklapanje tih činjenica u konkretan kriterijum, na osnovu čega se dolazi do mišljenja o tome da li taj kriterijum jeste ili nije ispunjen. Ovo mišljenje može biti sa većim ili manjim stepenom sigurnosti, zavisno od složenosti konkretnog slučaja.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni. Primera radi, za prvi kriterijum smo 40% sigurni da ispunjavamo, za drugi smo 100% sigurni da ispunjavamo, za treći smo 0% sigurni da ispunjavamo itd.

Drugi korak podrazumeva razmatranje izvesnosti dokazivanja ispunjenosti, odnosno neispunjenosti određenog kriterijuma, a s obzirom na dokaze koji su dostupni licu koje primenjuje Test. Ovaj korak je jednako značajan kao i prvi, jer svaku činjenicu kojom se potkrepljuje (ne)ispunjenost konkretnog kriterijuma je neophodno i dokazati u okviru kontrole.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li možemo da dokažemo da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni, a što je odvojeno od našeg mišljenja o tome da li kriterijum ispunjavamo ili ne. Primera radi, možemo biti 100% sigurni da jedan kriterijum ispunjavamo, ali samo 30% sigurni da to možemo dokazati, jer prosto znamo da ne možemo da obezbedimo ubedljive dokaze.

Kombinacijom ova dva koraka za svaki od kriterijuma se može doći do razumno pouzdane slike o tome da li se Test prolazi ili pada, na osnovu čega se mogu preduzeti odgovarajuće mere – da se pribave dodatni dokazi, izmene ugovorni uslovi da bolje oslikavaju stvarne odnose (ili obrnuto) ili čak da se prihvati drugačiji poreski tretman uplata iz odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom.

Naravno, u slučaju da Test primenjuje poreski organ, rezultat primene će biti ili potvrđivanje postojeće situacije ili utvrđivanje dodatne poreske obaveze za lice koje je predmet kontrole.

Šta može da pomogne u primeni?

Na prvom mestu, poreskim obveznicima je primena Testa već olakšana postojanjem Uputstva za primenu Testa samostalnosti (u daljem tekstu: Uputstvo), mada ne nužno iz razloga koji su na prvi pogled očigledni.

Naime, ono daje solidno pouzdan uvid u to šta će tačno poreski organi gledati od činjenica, na šta će se fokusirati i kako će te činjenice tumačiti, a ovaj uvid se može koristiti na dva načina.

Prvi način podrazumeva primenu metodologije koju će primenjivati poreski organ, ali prilikom samostalne primene Testa, a u cilju samokontrole, čiji će rezultat biti razumno pouzdan. Drugi način podrazumeva pripremu za kontrolu Testa od strane poreskih organa, budući da se može predvideti u kom smeru će ta kontrola ići i kroz koje korake će prolaziti.

U svakom slučaju, treba imati u vidu da Uputstvo nije podzakonski akt, već isključivo interni akt organa uprave, te da ono nije obavezujuće za poreske obveznike, kao i da ono ni u kom slučaju ne može da ide mimo zakona ili drugih podzakonskih akata.

Pored Uputstva, poreski obveznici imaju na raspolaganju i mogućnost podnošenje zahteva za mišljenje Ministarstva finansija, u okviru kojih mogu da detaljno obrazlože konkretnu situaciju i da postave pitanje u vezi ispunjenosti jednog ili više kriterijuma iz Testa. Mišljenja Ministarstva finansija su obavezujuća za postupanje poreskih organa, te poreski obveznici mogu do određene mere da se na njih oslone kako bi potkrepili svoje tumačenje u postupku kontrole.

Konačno, preporučljivo je za sve poreske obveznike kod kojih se javlja pitanje Testa da unapred pripreme dokumentaciju i druge dokaze koji su od značaja za primenu Testa (npr. ugovori o angažovanju, e-mail prepiska i sl.) u formi tzv. tax defense fascikle, koja može biti jednostavno predstavljena u slučaju kontrole.

Upoznajte se sa temom što detaljnije

Ostaje da bude viđeno na koji će tačno način Test biti primenjivan od strane poreskih organa u okviru postupka kontrole, ali upoznatost poreskih obveznika sa ovom temom može samo pozitivno da doprinese ishodima tih postupaka. Svakako ne treba zaboraviti da je ipak na poreskim obveznicima da se izbore za svoja prava u okviru kontrola, tako da kao i u svim drugim pitanjima, nepoznavanje prava škodi.


Ostavi komentar

  1. Darko

    Darko

    10. 3. 2020. u 14:54 Odgovori

    Drzava ovim zakonom pokusava da slomi granu na kojoj sedi. Ovo je trebalo na kraju da se radi, kad se sve ostale oblasti urede… Korumpiranoj drzavi davati 50% prihoda, od koje ne dobijas ni adekvatno zdravstvo ni sigurnu buducnost, jednostavno nema smisla. Svi iz mog okruzenja gase firme, a drzava nece videti nista.

  2. Aca

    Aca

    11. 3. 2020. u 12:05 Odgovori

    Jedino u Srbiji preduzetnik koji radi za stranog nalogodavca u sopstvenim prostirijama, svojoj opremi i koji sam placa sve doprinose pada test. I još snosi posleduce umesto nalogodavca. Odlično je to postavljeno, sve jasno. Teret dokaza je na inspektoru i na preduzetniku. Jedina razlika je ako inspektor nešto traži što preduzetnik ne može da pribavi – preduzetnik snosi posledice a inspektor u tom slučaju kao dokaz ima to što eto preduzetnik nije privavio. Bolji dokaz i ne treba, savršeno.
    Samo neka je po pravdi!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

Netokracija

Predstavljamo vam ‘Employer Branding Belgrade’ – online konferenciju koja otkriva nova pravila u IT industriji

Pravila za regrutovanje top talenta u IT-ju su se promenila… I zato organizujemo Employer Branding Belgrade - besplatni online događaj koji će pokušati da odgovori na pitanje šta zaposleni u tehnološkoj industriji danas traže kod svog poslodavca!

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.