Tumačenje Testa samostalnosti: ko ga primenjuje, kada i nad kim?

Tumačenje Testa samostalnosti: Ko ga primenjuje, kada i nad kim?

U srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene Testa samostalnosti, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. Ovaj tekst razrešava neke od njih.

Od trenutka prvog objavljivanja nacrta odredbe koja predviđa Test samostalnosti (u daljem tekstu: Test) u srpskoj IT zajednici se intenzivno vodi diskusija u vezi načina primene, a u okviru koje su se javile brojne nedoumice. One su, ipak, bile očekivane, imajući u vidu činjenicu da se radi o neobičnoj i složenoj odredbi.

Shodno tome, ovaj tekst ima za cilj otklanjanje nekih nedoumica, naročito nedoumice koje su opšte prirode i koje se mogu javiti kod većine lica, nezavisno od pojedinosti njihovog slučaja.

Kada i kako se primenjuje Test samostalnosti?

Glavna pitanja koja su se javila kada je pojam Testa postao šire poznat su ko tačno taj Test primenjuje, na koga se on primenjuje, kada i na koji način.

Drugim rečima, da li se radi o nekoj vrsti upitnika koji neko lice popunjava i podnosi poreskim organima unapred, da li se to radi samo jednom, po uspostavljanju preduzetničkog statusa ili periodično, da li se dobija neka vrsta uverenja i sl.

U pogledu pitanja ko Test primenjuje, to može da bude:

  • Poreski organ u okviru kontrole, kada proverava konkretan odnos između nalogodavca i preduzetnika/preduzetnika paušalca (u daljem tekstu pod jednim nazivom: Preduzetnik); ili
  • Sam preduzetnik, kada proverava neki sopstveni odnos sa nalogodavcem ili obrnuto.

Odvojeno je pitanje na koga se Test primenjuje, te će to biti lice koje bi imalo obavezu da plati dodatan porez ukoliko padne Test, tj. ukoliko bi se utvrdilo da ne postoji samostalnost u odnosu između preduzetnika i nalogodavca.

Tu možemo uočiti dve grupe lica, a to su domaći nalogodavci (tj. domaća lica koja angažuju preduzetnike) i domaći preduzetnici koji rade za strane nalogodavce, jer će ova lica biti odgovorna u slučaju da poreski organi primeni Test u okviru kontrole i zaključi da samostalnost ne postoji.

Što se tiče kada se Test primenjuje, strogo formalno govoreći, Test bi trebalo primenjivati za svaku pojedinačnu uplatu iz odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, iz prostog razloga što za svaku pojedinačnu uplatu može nastati dodatna poreska obaveza ukoliko se Test padne.

Međutim, u praksi će se ovakav pristup neretko činiti previše konzervativnim jer većina kriterijuma gledaju odnos između nalogodavca i preduzetnika dosta široko, te uglavnom neće biti potrebe da se taj odnos testira prilikom svake uplate, osim u slučaju bitnih promena u tom odnosu.

Stoga, razuman pristup bi bio primenjivati Test po uspostavljanju datog odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom, kao i prilikom svake značajnije promene odnosa sa nalogodavcem/preduzetnikom, naročito kod promena za koje je jasno da utiču na činjenice koje su obuhvaćene kriterijumima koje Test proverava (npr. nalogodavac počne da organizuje redovne obuke, što do sada nije radio i sl.).

Kako se primenjuje Test?

U pogledu pitanja kako se Test samostalnosti primenjuje, njegova primena je prevashodno interna stvar, koja podrazumeva razmatranje 9 kriterijuma koje on proverava i utvrđivanje da li se Test prolazi ili pada u odnosu na jednog nalogodavca/preduzetnika, nakon čega se preduzimaju odgovarajuće mere.

Drugim rečima, primena Testa samostalnosti, kada je vrši poreski obveznik samostalno, ne zahteva bilo kakvu interakciju sa poreskim organima u vidu obaveštenja, podnošenja upitnika i sl.

Praktično gledano, prilikom svake njegove primene je preporučljivo proći kroz dva koraka, tj. procenu stvarnog stanja stvari i procenu izvesnosti dokazivanja stvarnog stanja stvari.

Prvi korak podrazumeva uzimanje činjenica koje su poznate licu koje primenjuje Test i uklapanje tih činjenica u konkretan kriterijum, na osnovu čega se dolazi do mišljenja o tome da li taj kriterijum jeste ili nije ispunjen. Ovo mišljenje može biti sa većim ili manjim stepenom sigurnosti, zavisno od složenosti konkretnog slučaja.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni. Primera radi, za prvi kriterijum smo 40% sigurni da ispunjavamo, za drugi smo 100% sigurni da ispunjavamo, za treći smo 0% sigurni da ispunjavamo itd.

Drugi korak podrazumeva razmatranje izvesnosti dokazivanja ispunjenosti, odnosno neispunjenosti određenog kriterijuma, a s obzirom na dokaze koji su dostupni licu koje primenjuje Test. Ovaj korak je jednako značajan kao i prvi, jer svaku činjenicu kojom se potkrepljuje (ne)ispunjenost konkretnog kriterijuma je neophodno i dokazati u okviru kontrole.

Drugim rečima, ovde utvrđujemo naše mišljenje o tome da li možemo da dokažemo da li ispunjavamo ili ne dati kriterijum i koliko smo u to sigurni, a što je odvojeno od našeg mišljenja o tome da li kriterijum ispunjavamo ili ne. Primera radi, možemo biti 100% sigurni da jedan kriterijum ispunjavamo, ali samo 30% sigurni da to možemo dokazati, jer prosto znamo da ne možemo da obezbedimo ubedljive dokaze.

Kombinacijom ova dva koraka za svaki od kriterijuma se može doći do razumno pouzdane slike o tome da li se Test prolazi ili pada, na osnovu čega se mogu preduzeti odgovarajuće mere – da se pribave dodatni dokazi, izmene ugovorni uslovi da bolje oslikavaju stvarne odnose (ili obrnuto) ili čak da se prihvati drugačiji poreski tretman uplata iz odnosa sa jednim nalogodavcem/preduzetnikom.

Naravno, u slučaju da Test primenjuje poreski organ, rezultat primene će biti ili potvrđivanje postojeće situacije ili utvrđivanje dodatne poreske obaveze za lice koje je predmet kontrole.

Šta može da pomogne u primeni?

Na prvom mestu, poreskim obveznicima je primena Testa već olakšana postojanjem Uputstva za primenu Testa samostalnosti (u daljem tekstu: Uputstvo), mada ne nužno iz razloga koji su na prvi pogled očigledni.

Naime, ono daje solidno pouzdan uvid u to šta će tačno poreski organi gledati od činjenica, na šta će se fokusirati i kako će te činjenice tumačiti, a ovaj uvid se može koristiti na dva načina.

Prvi način podrazumeva primenu metodologije koju će primenjivati poreski organ, ali prilikom samostalne primene Testa, a u cilju samokontrole, čiji će rezultat biti razumno pouzdan. Drugi način podrazumeva pripremu za kontrolu Testa od strane poreskih organa, budući da se može predvideti u kom smeru će ta kontrola ići i kroz koje korake će prolaziti.

U svakom slučaju, treba imati u vidu da Uputstvo nije podzakonski akt, već isključivo interni akt organa uprave, te da ono nije obavezujuće za poreske obveznike, kao i da ono ni u kom slučaju ne može da ide mimo zakona ili drugih podzakonskih akata.

Pored Uputstva, poreski obveznici imaju na raspolaganju i mogućnost podnošenje zahteva za mišljenje Ministarstva finansija, u okviru kojih mogu da detaljno obrazlože konkretnu situaciju i da postave pitanje u vezi ispunjenosti jednog ili više kriterijuma iz Testa. Mišljenja Ministarstva finansija su obavezujuća za postupanje poreskih organa, te poreski obveznici mogu do određene mere da se na njih oslone kako bi potkrepili svoje tumačenje u postupku kontrole.

Konačno, preporučljivo je za sve poreske obveznike kod kojih se javlja pitanje Testa da unapred pripreme dokumentaciju i druge dokaze koji su od značaja za primenu Testa (npr. ugovori o angažovanju, e-mail prepiska i sl.) u formi tzv. tax defense fascikle, koja može biti jednostavno predstavljena u slučaju kontrole.

Upoznajte se sa temom što detaljnije

Ostaje da bude viđeno na koji će tačno način Test biti primenjivan od strane poreskih organa u okviru postupka kontrole, ali upoznatost poreskih obveznika sa ovom temom može samo pozitivno da doprinese ishodima tih postupaka. Svakako ne treba zaboraviti da je ipak na poreskim obveznicima da se izbore za svoja prava u okviru kontrola, tako da kao i u svim drugim pitanjima, nepoznavanje prava škodi.


Ostavi komentar

  1. Darko

    Darko

    10. 3. 2020. u 14:54 Odgovori

    Drzava ovim zakonom pokusava da slomi granu na kojoj sedi. Ovo je trebalo na kraju da se radi, kad se sve ostale oblasti urede… Korumpiranoj drzavi davati 50% prihoda, od koje ne dobijas ni adekvatno zdravstvo ni sigurnu buducnost, jednostavno nema smisla. Svi iz mog okruzenja gase firme, a drzava nece videti nista.

  2. Aca

    Aca

    11. 3. 2020. u 12:05 Odgovori

    Jedino u Srbiji preduzetnik koji radi za stranog nalogodavca u sopstvenim prostirijama, svojoj opremi i koji sam placa sve doprinose pada test. I još snosi posleduce umesto nalogodavca. Odlično je to postavljeno, sve jasno. Teret dokaza je na inspektoru i na preduzetniku. Jedina razlika je ako inspektor nešto traži što preduzetnik ne može da pribavi – preduzetnik snosi posledice a inspektor u tom slučaju kao dokaz ima to što eto preduzetnik nije privavio. Bolji dokaz i ne treba, savršeno.
    Samo neka je po pravdi!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?