Gde je 'nestao' kvalitetan sadržaj na Internetu?

Zašto nema zaista dobrog sadržaja?

Dobar sadržaj košta. Jednostavno, mora tako. Naročito ako vam je cilj da vam upravo takav sadržaj bude pravilo, a ne izuzetak. Inspiracija je čudo, ali, ako želite da održite kvalitet, ne možete se oslanjati na udar munje. Dobar sadržaj košta, jer dobar sadržaj prave kvalitetni ljudi i za to im je potrebno vreme. Profesionalci. A vreme profesionalaca je skupo.

ivan_minic

Nekada, taj dobar sadržaj mogu praviti i talentovani amateri. Tako se postaje dobar. Ipak, da bi bili sigurni da će to zaista biti kako treba, moraju ih pratiti profesionalci. A to komplikuje i poskupljuje proces i vraća nas na početak. Dobar sadržaj košta.

Ne mora koštati u novcu, ali sigurno će koštati u nekoj deficitarnoj sirovini. Vremenu, entuzijazmu, znanju, na primer. Problem je što se te stvari jako teško obnavljaju. Doduše, novac je odličan supstitut za većinu njih, u mnogim slučajevima. Jer od entuzijazma se ne živi, a od nečega mora.

Ipak, povremeno se pojave fantastične stvari… I bez tih prokletih para. Odakle to? Pa, i u pustinji postoje oaze. Postoje fantastični ljudi, i ponekad oni nešto žele da naprave za svoju dušu.

Nekada je to pojedinačni bljesak, a ponekad je to pokušaj da se sa prijateljima i istomišljenicima napravi nešto zaista dobro. Nekada je to projekat za slobodno vreme, i tada često ne poživi dugo. Jer slobodno vreme je kompleksna stvar, naročito u Srbiji. Ovde se obaveze i pritisak šire dok ne popune sve i najmanje pukotine u danu.

A nekada, verujući da će izdržati dovoljno dugo da postanu komercijalno uspešni, idu na sve ili ništa… Ali i tu je scenario najčešće isti.

Igra brojki

Godinama unazad, na stručnim skupovima, najveći oglašivači su potencirali kako je najveći problem tržišta nedostatak kvalitetnog sadržaja. I to je tačno, da se razumemo. Ali, kako da ga bude? Nije Internet tu ni u kom smislu jedinstven… samo nas najviše boli. Sadržaja nema, jer i kad se pojavi ne opstane dok ga ne primete i počnu na njega računati.

Dokle god se budemo utrkivali ko će imati veći broj otvorenih strana i poseta, broj pregleda ili pretplatnika, broj pratilaca ili fanova, i dokle god to, uz političku podobnost, bude jedini kriterijum prilikom planiranja, biće ovako. Jer masovnost nije nikakva mera kvaliteta. Ni ovde, ni napolju. Samo napolju ima dovoljno da svi budu namireni, a ovde taman dovoljno da niko ne bude zadovoljan.

Uspeh na webu ruski je rulet

I onda se nemojte čuditi što naizgled uspešne web priče pokušavaju da pobegnu na TV… Web je odličan za eksperimente… i jeftin. Ali, iako mi pričamo da je Internet “mama”, ovde i dalje nema para za male, a publika je teška i zahtevna. Sa druge strane, TV publika će progutati sve, a i mrvice su dosta veće.

I nemojmo o tome da treba raditi lokalno za globalne klijente… Ne pričam sada o tome. To je biznis, i to je ok. Ali moramo neki trag i ovde ostaviti.

Nešto čiji će životni vek biti duži od 15 minuta.

A možemo da promenimo dosta toga. Za početak, možemo da kontrolišemo za šta ćemo davati novac i čemu ćemo poklanjati svoju pažnju. Bojim se samo da, ako krene po zaslugama, ostaće mnogo gladnih, a naviknutih na široko.

Ostavi komentar

  1. Dragan Marić

    Dragan Marić

    3. 2. 2016. u 17:58 Odgovori

    Zaista odlična tema i lepo predstavljen problem … i sam već par godina pokušavam da nekim kvalitetnijim sadržajem i drugačijim pristupom napravim nešto od jedog lokalnog portala http://www.opstinaparacin.info (možete misliti koliko je tu tek malo tržište). Problemi sa kojima sam se suočio su da je teško pronaći ljude koji žele da pišu (par puta raspisivao poziv ali sa jako malim brojem prijavljenih) zatim i kada pronašao devojku koja se bavi uglavnom kulturnim aktivnostima u gradu na takav sadržaj ljudi i ne reaguju tj mali je broj čitanja takvih tekstova. Takođe velike agencije ovaj tip web sajtova ne interesuje sve do trenutka kada recimo neko od njihovih klijenata nema saopštenje koje se tice tog grada tada šalju na email sa molbom da se objavi … Iskreno već duže vreme razmišljam da odustanem od svega

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Programeri dugih jezika – ima li mesta ličnim stavovima na LinkedInu?

Jedna od tema na nedavno završenoj Netokracijinoj Employer Branding konferenciji bila je o upitnim nastupima zaposlenih na LinkedIn-u, koje rizike po kompaniju i pojedinca bi to moglo da donese i kako bi ovi problemi mogli da se izbegnu.

Startapi i poslovanje

Novosadski Continental najavio novo razvojno odeljenje koje će do 2024. godine zaposliti još 200 inženjera

'Human Machine Interface' ime je nove visokotehnološke poslovne jedinice koja postaje deo R&D centra u Novom Sadu. Novo odeljenje baviće se razvojem 'head-up display' tehnologije za potrebe automobilske industrije.

E-commerce

Šta natera čoveka da stane u red – muka ili strah od promena?

U društvu koje je sasvim solidno prihvatilo digitalizovanje svega i svačega za vreme pandemije i dalje vidimo redove tamo gde ih ne mora biti. Možemo li se izboriti protiv njih?

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Celsius, jedna od vodećih kripto platformi, kupio deo srpskog MVP Workshopa

Dva blockchain jednoroga od sada razvijaju svoje proizvode upravo iz Beograda.

Office Talks Podcast

Porezi, paušalci, test samostalnosti

Gost 52. epizode Office Talks podcasta bio je Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i stručnjak za fiskalizaciju i poreze. Sa njim smo razgovarali o novom predlogu poreskih mera za brži rast IKT sektora.

Startapi i poslovanje

Peti rođendan u Beogradu Symphony slavi uz tim koji broji 90 zaposlenih – najavljeno dalje širenje poslovanja

Povodom pete godišnjice kompanije Symphony u Beogradu sa njenim predstavnicima pravimo retrospektivu poslovanja: koliko je firma porasla, koliko trenutno ima zaposlenih i na kojim tipovima projekata danas rade njihovi timovi?

Gaming

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Startapi i poslovanje

DSI i Digitalna Zajednica objavile predlog poreskih mera za brži rast srpskog IT-ja

Predlog od 11 mera tiče se podrške ekonomiji inovacija i razvoja, a posebno se ističe produžetak roka poreskih subvencija za sve paušalce koji su zaposleni od uvođenja Testa samostalnosti.

Kultura 2.0

Da li sistem ‘bez menadžmenta’ može da radi – i do kada?

San preduzetnika je da zaposli ljude na koje može da se osloni i kojima može da pruži slobodu za kojom je i sam žudeo/la kada je osnivao/la biznis.