Zašto nema zaista dobrog sadržaja?

Dobar sadržaj košta. Jednostavno, mora tako. Naročito ako vam je cilj da vam upravo takav sadržaj bude pravilo, a ne izuzetak. Inspiracija je čudo, ali, ako želite da održite kvalitet, ne možete se oslanjati na udar munje. Dobar sadržaj košta, jer dobar sadržaj prave kvalitetni ljudi i za to im je potrebno vreme. Profesionalci. A vreme profesionalaca je skupo.

ivan_minic

Nekada, taj dobar sadržaj mogu praviti i talentovani amateri. Tako se postaje dobar. Ipak, da bi bili sigurni da će to zaista biti kako treba, moraju ih pratiti profesionalci. A to komplikuje i poskupljuje proces i vraća nas na početak. Dobar sadržaj košta.

Ne mora koštati u novcu, ali sigurno će koštati u nekoj deficitarnoj sirovini. Vremenu, entuzijazmu, znanju, na primer. Problem je što se te stvari jako teško obnavljaju. Doduše, novac je odličan supstitut za većinu njih, u mnogim slučajevima. Jer od entuzijazma se ne živi, a od nečega mora.

Ipak, povremeno se pojave fantastične stvari… I bez tih prokletih para. Odakle to? Pa, i u pustinji postoje oaze. Postoje fantastični ljudi, i ponekad oni nešto žele da naprave za svoju dušu.

Nekada je to pojedinačni bljesak, a ponekad je to pokušaj da se sa prijateljima i istomišljenicima napravi nešto zaista dobro. Nekada je to projekat za slobodno vreme, i tada često ne poživi dugo. Jer slobodno vreme je kompleksna stvar, naročito u Srbiji. Ovde se obaveze i pritisak šire dok ne popune sve i najmanje pukotine u danu.

A nekada, verujući da će izdržati dovoljno dugo da postanu komercijalno uspešni, idu na sve ili ništa… Ali i tu je scenario najčešće isti.

Igra brojki

Godinama unazad, na stručnim skupovima, najveći oglašivači su potencirali kako je najveći problem tržišta nedostatak kvalitetnog sadržaja. I to je tačno, da se razumemo. Ali, kako da ga bude? Nije Internet tu ni u kom smislu jedinstven… samo nas najviše boli. Sadržaja nema, jer i kad se pojavi ne opstane dok ga ne primete i počnu na njega računati.

Dokle god se budemo utrkivali ko će imati veći broj otvorenih strana i poseta, broj pregleda ili pretplatnika, broj pratilaca ili fanova, i dokle god to, uz političku podobnost, bude jedini kriterijum prilikom planiranja, biće ovako. Jer masovnost nije nikakva mera kvaliteta. Ni ovde, ni napolju. Samo napolju ima dovoljno da svi budu namireni, a ovde taman dovoljno da niko ne bude zadovoljan.

Uspeh na webu ruski je rulet

I onda se nemojte čuditi što naizgled uspešne web priče pokušavaju da pobegnu na TV… Web je odličan za eksperimente… i jeftin. Ali, iako mi pričamo da je Internet „mama“, ovde i dalje nema para za male, a publika je teška i zahtevna. Sa druge strane, TV publika će progutati sve, a i mrvice su dosta veće.

I nemojmo o tome da treba raditi lokalno za globalne klijente… Ne pričam sada o tome. To je biznis, i to je ok. Ali moramo neki trag i ovde ostaviti.

Nešto čiji će životni vek biti duži od 15 minuta.

A možemo da promenimo dosta toga. Za početak, možemo da kontrolišemo za šta ćemo davati novac i čemu ćemo poklanjati svoju pažnju. Bojim se samo da, ako krene po zaslugama, ostaće mnogo gladnih, a naviknutih na široko.

Ostavi komentar

  1. Dragan Marić

    Dragan Marić

    3. 2. 2016. u 17:58 Odgovori

    Zaista odlična tema i lepo predstavljen problem … i sam već par godina pokušavam da nekim kvalitetnijim sadržajem i drugačijim pristupom napravim nešto od jedog lokalnog portala http://www.opstinaparacin.info (možete misliti koliko je tu tek malo tržište). Problemi sa kojima sam se suočio su da je teško pronaći ljude koji žele da pišu (par puta raspisivao poziv ali sa jako malim brojem prijavljenih) zatim i kada pronašao devojku koja se bavi uglavnom kulturnim aktivnostima u gradu na takav sadržaj ljudi i ne reaguju tj mali je broj čitanja takvih tekstova. Takođe velike agencije ovaj tip web sajtova ne interesuje sve do trenutka kada recimo neko od njihovih klijenata nema saopštenje koje se tice tog grada tada šalju na email sa molbom da se objavi … Iskreno već duže vreme razmišljam da odustanem od svega

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala punopravna članica CERN-a – domaćim naučnicima omogućen pristup najnovijoj tehnologiji

Srbija je po drugi put postala članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN. To je odlučeno jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta ove ogranizacije u Ženevi.

Analiza

Pitali smo niške IT-jevce kako vide razvoj Naučno-tehnološkog parka u ovom gradu

Otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu očekuje se 2020. godine. O benefitima za razvoj startap ekosistema na jugu zemlje, razgovaramo sa predstavnicima lokalne zajednice.

Kultura 2.0

Trendovi i događaji koji su obeležili 2018. godinu

Bliži se kraj još jedne izazovne, ali uspešne godine. Trendovi u digitalu i tehnologiji dolaze i odlaze, a Netokracija vam donosi presek događaja koji su prema našem mišljenju obeležili 2018. godinu.

Startapi i poslovanje

METRO i Target pokrenuli globalni akcelerator za maloprodaju – poziv otvoren i srpskim timovima

Trgovinski lanci METRO i Target pokrenuli su novi program akceleracije namenjen startapima koji se bave rešenjima iz oblasti maloprodaje. Poziv za prijavu upućen je i timovima iz Srbije.

Tehnologija

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Startapi i poslovanje

Tim Energym sa pametnom teretanom pobednik konkursa ‘IMAM REŠENJE za pametniji grad’

Konkurs 'IMAM REŠENJE za pametniji grad' kompanije Belgrade Waterfront sinoć je završen, a nagradu od pet hiljada evra osvojio je pobednički tim Energym Group. Drugo i treće mesto osvojili timovi Smart Light sa projektom Eco Light i tim Smart Solutions, sa projektom Smart Waste Monitoring System.