Gde je 'nestao' kvalitetan sadržaj na Internetu?

Zašto nema zaista dobrog sadržaja?

Dobar sadržaj košta. Jednostavno, mora tako. Naročito ako vam je cilj da vam upravo takav sadržaj bude pravilo, a ne izuzetak. Inspiracija je čudo, ali, ako želite da održite kvalitet, ne možete se oslanjati na udar munje. Dobar sadržaj košta, jer dobar sadržaj prave kvalitetni ljudi i za to im je potrebno vreme. Profesionalci. A vreme profesionalaca je skupo.

ivan_minic

Nekada, taj dobar sadržaj mogu praviti i talentovani amateri. Tako se postaje dobar. Ipak, da bi bili sigurni da će to zaista biti kako treba, moraju ih pratiti profesionalci. A to komplikuje i poskupljuje proces i vraća nas na početak. Dobar sadržaj košta.

Ne mora koštati u novcu, ali sigurno će koštati u nekoj deficitarnoj sirovini. Vremenu, entuzijazmu, znanju, na primer. Problem je što se te stvari jako teško obnavljaju. Doduše, novac je odličan supstitut za većinu njih, u mnogim slučajevima. Jer od entuzijazma se ne živi, a od nečega mora.

Ipak, povremeno se pojave fantastične stvari… I bez tih prokletih para. Odakle to? Pa, i u pustinji postoje oaze. Postoje fantastični ljudi, i ponekad oni nešto žele da naprave za svoju dušu.

Nekada je to pojedinačni bljesak, a ponekad je to pokušaj da se sa prijateljima i istomišljenicima napravi nešto zaista dobro. Nekada je to projekat za slobodno vreme, i tada često ne poživi dugo. Jer slobodno vreme je kompleksna stvar, naročito u Srbiji. Ovde se obaveze i pritisak šire dok ne popune sve i najmanje pukotine u danu.

A nekada, verujući da će izdržati dovoljno dugo da postanu komercijalno uspešni, idu na sve ili ništa… Ali i tu je scenario najčešće isti.

Igra brojki

Godinama unazad, na stručnim skupovima, najveći oglašivači su potencirali kako je najveći problem tržišta nedostatak kvalitetnog sadržaja. I to je tačno, da se razumemo. Ali, kako da ga bude? Nije Internet tu ni u kom smislu jedinstven… samo nas najviše boli. Sadržaja nema, jer i kad se pojavi ne opstane dok ga ne primete i počnu na njega računati.

Dokle god se budemo utrkivali ko će imati veći broj otvorenih strana i poseta, broj pregleda ili pretplatnika, broj pratilaca ili fanova, i dokle god to, uz političku podobnost, bude jedini kriterijum prilikom planiranja, biće ovako. Jer masovnost nije nikakva mera kvaliteta. Ni ovde, ni napolju. Samo napolju ima dovoljno da svi budu namireni, a ovde taman dovoljno da niko ne bude zadovoljan.

Uspeh na webu ruski je rulet

I onda se nemojte čuditi što naizgled uspešne web priče pokušavaju da pobegnu na TV… Web je odličan za eksperimente… i jeftin. Ali, iako mi pričamo da je Internet “mama”, ovde i dalje nema para za male, a publika je teška i zahtevna. Sa druge strane, TV publika će progutati sve, a i mrvice su dosta veće.

I nemojmo o tome da treba raditi lokalno za globalne klijente… Ne pričam sada o tome. To je biznis, i to je ok. Ali moramo neki trag i ovde ostaviti.

Nešto čiji će životni vek biti duži od 15 minuta.

A možemo da promenimo dosta toga. Za početak, možemo da kontrolišemo za šta ćemo davati novac i čemu ćemo poklanjati svoju pažnju. Bojim se samo da, ako krene po zaslugama, ostaće mnogo gladnih, a naviknutih na široko.

Ostavi komentar

  1. Dragan Marić

    Dragan Marić

    3. 2. 2016. u 17:58 Odgovori

    Zaista odlična tema i lepo predstavljen problem … i sam već par godina pokušavam da nekim kvalitetnijim sadržajem i drugačijim pristupom napravim nešto od jedog lokalnog portala http://www.opstinaparacin.info (možete misliti koliko je tu tek malo tržište). Problemi sa kojima sam se suočio su da je teško pronaći ljude koji žele da pišu (par puta raspisivao poziv ali sa jako malim brojem prijavljenih) zatim i kada pronašao devojku koja se bavi uglavnom kulturnim aktivnostima u gradu na takav sadržaj ljudi i ne reaguju tj mali je broj čitanja takvih tekstova. Takođe velike agencije ovaj tip web sajtova ne interesuje sve do trenutka kada recimo neko od njihovih klijenata nema saopštenje koje se tice tog grada tada šalju na email sa molbom da se objavi … Iskreno već duže vreme razmišljam da odustanem od svega

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.

Startapi i poslovanje

B-Fresh: Nakon pobede na Generator ZERO konkursu, krećemo sa aktivnom prodajom!

Domaći startap ekosistem možda ne obiluje sa previše uspešnih agrotech rešenja. Ipak, Generator Zero konkurs OTP banke predstavio nam je talentovane timove iz oblasti ekologije i poljoprivrede. Pobedu na ovom takmičenju odneo je tim B-Fresh sa proizvodom za produženje roka trajanja voća i povrća.

Gaming

Novo poglavlje Tetrisa piše se u Beogradu i Tel Avivu – razvijaće ga Playstudios

Kompanija Playstudios kupila je krajem prošle godine prava za razvoj Tetris franšize na mobilnim platformama. Dalji razvoj ovog legendarnog naslova poveren je timu Playstudios Europe iz Beograda na kome će zajedno raditi sa kolegama iz Playstudios Israel u Tel Avivu.

Office Talks Podcast

Zašto Elon Musk kupuje Twitter?

Twitter - hoće li ostati kakvog ga znamo ili sa akvizicijom Elona Muska dolazi neka nova era? O kupovini ove društvene mreže razgovaramo u 95. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Londonski Qudo sa osnivačem iz Srbije uzeo investiciju od $3,5 miliona – razmišlja se o razvojnom centru u Beogradu

Questionardo, firma koja razvija platformu Qudo za agilno ispitivanje potrošača i preciznu digitalnu aktivaciju vođenu podacima, nedavno je dobila i investiciju od 3,5 miliona dolara. Jedan od osnivača ovog startapa dolazi iz Srbije i sa njim razgovaramo o daljem poslovanju i razvoju proizvoda.

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.