Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Instagram dominira – sa njim i želja domaćih izdavača da se približe publici i Generaciji Z

Na koji način domaći mediji koriste Instagram i druge kanale kako bi informisali, zabavili i edukovali mlađu publiku?

Sa svojih milijardu mesečno aktivnih korisnika širom sveta, Instagram se vremenom, pored Facebooka, nametnuo kao idealan distributivni kanal za deljenje najrazličitijeg sadržaja. Tako osim fotografija prijatelja, često naletimo i na postove informativnog karaktera iza kojih stoje mediji – bilo da su u pitanju nezavisni blogovi ili web portali velikih kuća.

Pretežno dominantna, mlađa publika, danas zavisi od brzine kojom se informacije prenose i njihovog jednostavnog prezentovanja, što pre svega stvara ogroman prostor za medije da im se obrate upravo putem Instagrama. Zašto, pitate se? Pa zbog različitih kreativnih mogućnosti koja ova mreža pruža svojim autorima, a koje u poslednje vreme izražajno spajaju segment zabavnog i informativnog – ističući potpuno nove mogućnosti za sve koji se bave digitalnim izdavaštvom i komunikacijom.

To nas je navelo da se zapitamo: zašto i mali i veliki mediji koriste Instagram i kako ga zapravo koriste? Koji su to alati kojim svakodnevno barataju i šta za njih znači izgradnja zajednice na društvenoj mreži koju je svojevremeno Facebook kupio za milijardu dolara?

Video se favorizuje, iskoristite ga!

Višnja Petrić koja radi na poziciji Head of Audience u Mondu, otkriva za Netokraciju da sadržaj koji ovaj portal kreira, producira i plasira, predstavlja ništa drugo nego adekvatan odgovor na ponašanje i navike publike na svakom od gorepomenutih kanala. Kako kaže, Instagram i YouTube su odavno zauzeli svoju poziciju kao mediji za mlade i one koji su odrasli uz Internet. Višnja dodatno objašnjava:

Generacija Z gospodari ovim prostorom i oni određuju pravila kojima bi svi mi kao kreatori sadržaja trebalo da se prilagodimo. Pored toga, ova generacija čini glavni generator sadržaja koji ne skuplja milione, već milijarde pregleda svakog dana. Oni su ti koji diktiraju nove trendove, a strategiju i procese bi trebalo prilagoditi tome – što mi i radimo.

Uz neprestano testiranje i analizu pubilke na svim platformama, a prateći globalne medijske trendove i zahteve tržišta, uspeli smo da prilagodimo sadržaj korisnicima u zavisnosti od toga na koji način se konzumia i gde.

Petrić nastavlja uz izjavu da se na taj način ostvaruju najbolje performanse i metrike na kanalima za koje je sadržaj i namenjen. Međutim, ključno je napomenuti da se publika drugačije ponaša u zavisnosti od kanala (websajt, Facebook, Instagram, YouTube) što je Višnjin tim navelo da naprave miks formata u zavisnosti od platforme i pre nego što se sadržaj distribuira – te se u većini slučajeva zna kakve se performanse mogu očekivati

Govoreći o tome kako izgleda produkcija i osmišljavanje sadržaja za novu generaciju konzumenata, Višnja dodaje da u kombinaciji sa Creative & Content studijom tim ima sopstvenu produkciju, a da sadržaj koji Mondo stvara publika sade već prepoznaje i vraća mu se – deli ga. Dodajući da Wireless Media i Mondo (kao njen deo) teže modernoj i objedinjenoj redakciji koju je digital promenio i transformisao u nešto što bi se moglo nazvati Data Driven Newsroom, naša sagovornica kaže:

Pomenuti studio raspolaže širokim rasponom timova koji se bave osmišljavanjem, produkcijom, distribucijom i optimizacijom, kao i dubokom analizom sadržaja. Takođe, data i insights su od velike važnosti u donošenju odluka kod osmišljavanja sadžaja i zato puno ulažemo u data driven framework.

Pomno pratimo aktivnosti naše publike kroz napredne alate, merimo svaki follow, share, view, subscribe i na osnovu toga koncipiramo ideje za dalju produkciju. Naravno, ovde uvek ima prostora za ono što najbolja prakse kaže da radi ili ono što nam naše iskustvo govori. Mnogo toga dolazi iz podataka, ali uvek dobar deo dođe od ljudi.

Sa druge strane, Petrić otkriva za Netokraciju koliko se ulaganje u sam sadržaj na kraju vraća u vidu interakcije aktivne publike na Instagramu. Ona napominje da najbolju reakciju publika ima na autorski sadržaj na kojem su prikazana lica autora videa. Međutim, kako kaže, kroz „Mondo Originals“ plasira se i sadržaj koji je aktuelan i atraktivan za više tipova publike:

Tu je i sadržaj koji pobuđuje emocije, postavlja jako važna pitanja za naše društvo i bavi se temama koje su bitne za sve nas. Na primer, naš novi projekat je „MondoOna“ koji smo kreirali kao destinaciju za sve žene koje se osećaju kao slobodne i svoje. U novom Mondo podcastu „Tampon zona“ pričamo o temama koje žene stvarno zanimaju, van ružičastog sveta koji im se često stereotipno nabacuje.

Dotakavši se teme na šta publika najviše obraća pažnju, Višnja ističe da se dobre reakcije beleže na kratkim video formatima koji su očekivano pridobili mlađu publiku svojim smešnim i nesvakidašnjim izazovima ili mimovima. Prema njenim rečima, video je ono što donosi većinu interakcija jer su sve platforme postale ili postaju video first, sa jakim favorizovanjem video sadržaja koji proizvodu reakciju kod gledalaca:

Napomenula bih da su i fotografije uvek jako važan deo sadržaja, ali video je ono na čemu nam je fokus. Izdvojili su nam se i long-form sadržaji koje najviše pravimo za YouTube i SoundCloud platformu, jer tamo publika voli da ih konzumira. Takođe, od sportskih, preko filmskih, kulturnih i ženskih podcasta mi smo obuhvatili široki opseg interesovanja naše publike i pokrenuli većinu tema koje zanimaju našu javnost – ne samo lokalno, već i regionalno.

Nemojte zaboraviti na blogove. Kako se oni bore za svoj deo tržišta?

Veliki budžeti, timovi i resursi omogućavaju velikim igračima iz domena medija da lakše prate trendove i ostvaruju zacrtane ciljeve. Ipak, raste broj manjih blogova i portala iz različitih oblasti koji se bore za svoji deo kolača na domaćem tržištu. Kako oni koriste Instagram i YouTube? Da li su ovi kanali samo glavni alat iza njihovog biznisa i kako uz pomoć njih šire svoju korisničku bazu?

Dnevnadozakosarke.rs važi za jedan od popularnijih sajtova koji izveštava o dešavanjima iz sveta igre pod obručom. Gavrilo Dimitrijević, bloger na ovom portalu, dodaje da živimo u vremenu kada se sve manje ljudi odlučuje da čita infomracije sa papira. Društvene mreže preuzele su taj primat i postale ono što su nekada bili mediji – bitni:

Ljudi bi želeli da na jednom mestu vide sve što ih zanima, a Facebook i Instagram su im to i omogućili. Ideja za naš blog je baš od toga i potekla, da ljudi koje zanima košarka na jednom mestu mogu da vide sve što je bitno, a vezano je za ovaj sport. Za sada imamo plan da razvijemo što bolji odnos sa timovima i košarkašima, a kasnije ćemo intenzivnije razmišljati o monetizaciji.

Gavrilo smatra da rad na ovom projektu zavisi od dešavanja u datom trenutku. Kako kaže, od oktobra do juna cilj je pokriti sve lige koje su bitne, ne samo informacijama i izveštajima sa mečeva, već i zanimljivostima i ponekim intervjuom:

Od početka jula pa do početka oktobra zalazi se u neki (sušni period), tada se obično trudimo da javnosti na najbolji način prezentujemo događaje vezane za prelazni rok, pišemo dosta autorskih tekstova i trudimo se da uradimo intervjue koji će se na neki način svideti javnosti. Sve to promovišemo kako na Facebooku, tako i na Instagramu kroz primamljive fotografije (grafike) sa tekstom i kraće video klipove sa kojima publika može da pronađe konekciju.

Nastavivši razgovor, Gavrilo kaže da publika zna da prepozna kvalitetan sadržaj – bilo da je reč o fotografiji, videu ili IGTV-u. Štaviše, zahvaljujući Instagramu i Facebooku broj ljudi koji prate ovaj portal povećava se iz dana u dan, a samim tim i broj komentara, sugestija, pozitivnih i negativnih reakcija i deljenja:

Upravo iz tih razloga, planiramo širenje sadržaja, pa će naši pratioci od naredne sezone dobijati izveštaje direktno sa mečeva ABA lige, KLS-a, Evrokupa i Evrolige koje ćemo posećivati da bi im približili delić atmosfere sa mečeva, za sada su u ovo nažalost uključeni samo timovi iz Srbije.

Zadržati publiku najveći je izazov nezavisnih blogova

Vlasnik i glavni urednik portala Techport.rs, Stefan Pavićević, u razgovoru za Netokraciju kaže da je rad tima u u startu bio fokusiran samo na dve društvene mreze: YouTube i Facebook s obzirom na to da je 2016. godine fokus javnosti i dalje bio usmeren kao ovim kanalima:

Prisustvo na Facebooku nam je donelo gledanost od strane starije publike. Pre nešto više od godinu dana primetili smo da je interesovanje za Instagramom poraslo. Samim prelaskom na tu društvenu mrežu došla je i mlađa publika. Naravno, to nije jedini razlog. Naš sadržaj je namenjen svim uzrastima.

Na primer, analize utakmica, igrača i sličan sadržaj je nešto što je, realno, zanimljivije starijoj publici, dok su zanimljivosti, snimci o mladim talentima, škole košarke, sadržaj koji privlači publiku mlađu od 18 godina.

Ovaj portal trenutno okuplja desetočlani tim od kojih je najveći deo ljudi zadužen za kreiranje i plasiranje sadržaja na Instagramu radeći na grafikama, montaži video klipova i slično, dok je Stefan u velikoj meri okrenut ka uređivanju YouTube kanala. Međutim, izazova u izgradnji medija ima na pretek:

Najveći izazov jeste zadržati publiku i zbog toga se trudimo da ne budemo kao i ostale stranice, već da nas pamte kao jedinstvene. Da imamo da ponudimo nešto drugo što je bio slučaj od samog početka. Naravno, da bi se publika zadržala potrebne su brze vesti i izveštaji, ali za razliku od većine stranica, imamo da ponudimo i sadržaj na YouTube kanalu, uvek smo aktivni da odgovorimo na nečije pitanje i imamo interakciju sa pratiocima.

Buduće generacije oblikovaće način koji se vesti objavljuju – i konzumiraju

Dobro postavljena strategija uticala je na to da Tech&Sport u relativno kratkom roku zabeleži velik rast na Instagramu, gde je jedan od bitnijih poteza bio i intenzivnije uključivanje publike u diskusiju o temama koje se obrađuju. Pavićević dodaje da to više nije bio slučaj samo u toku Instagram live uključenja gde su dolazile nasumične osobe, već je tim započeo sa brojnim anketama, pitanjima i sličnim opcijama koje Instagram ima u ponudi.

„Nastojimo u tome da zadržimo kvalite da informacije dostavljamo što ranije i da one budu tačne. Sadržaj može biti i fotografija i video, apsolutno je nebitno, pogotovo što je od skoro Instagram omogućio da se snimci sa IGTV dele na feed-u, a to je veoma korisna mogućnost“, zaključio je Stefan.

Postojeća Generacija Z i ona koja tek dolazi, oblikovaće industriju izdavaštva, što se i može videti iz primera koje su nam naveli naši sagovornici. Štaviše, Facebook i Instagram vremenom nastoje da se još više pozicioniraju kao primarni kanali i generatori za konzumaciju informacija – stavljajući tako u ruke medija nove alate i odgovornost, kao i znatno širi auditorijum.

Iako izgleda da je plasiranje sadržaja na Instagramu pravi „rudnik zlata“ za izdavače, treba imati na umu da dugoročno oslanjanje na pomenute mreže zasigurno nije dobra strategija (setite se samo panike kada je Srbiju zahvatio Explore Feed). Sa druge strane, treba ih pametno iskoristiti za približavanje određenoj grupi, uz osvrt na to da sadržajna strategija ne može biti ista za Instagram, Facebook i druge platforme jer svaka od ovih mreža na kraju dana okupljaju različite ciljne grupe.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Tehnologija

Muzički streaming servisi dostupni u Srbiji nude i probni period – ovo su njihove prednosti

Većina korisnika u Srbiji danas svoju omiljenu muziku pušta preko YouTube-a, pametnog telefona ili eksternih memorija. Međutim, muzički 'streaming' servisi nude znatno bolje korisničko iskustvo. Mi vam donosimo spisak onih najpopularnijih ali i njihove prednosti.

Kultura 2.0

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Pokrenut startap program za dalji razvoj ‘pametnog’ ugostiteljstva – Metro Xcel čeka vaše prijave

Ovaj program ima za cilj da već formiranim startapima u ugostiteljstvu pomogne da brže napreduju, a prijave traju tokom cele godine.

Društvene mreže

Kupovina pregleda na opciji Instagram Story – nova taktika influensera za rast profila

Rasprave o unosnom biznisu trgovine pratiocima i lajkovima na Instagramu ne jenjavaju, a čim se na horizontu pojavio nagoveštaj rešenja, nastao je novi problem – kupovina pregleda na opciji Story. Znači li to da se ova mreža (a i mi sa njom) bori sa vetrenjačama?

Netokracija

Milena Rašić nova je urednica Netokracije u Srbiji

Došlo je vreme za interne promene, vreme da budemo još bolji u onome što radimo. Kao deo tih promena zadovoljstvo mi je što mogu da vam saopštim da je nova urednica Netokracije u Srbiji upravo naša koleginica Milena Rašić.

Startapi i poslovanje

Startapi, Demo Day u Solunu čeka vaše prijave – otvorene su do 25. avgusta

Peti po redu Thessaloniki Demo Day u organizaciji grčkog stratap haba OK!Thess održaće se 12. septembra u Solunu, a njegov cilj je povezivanje startapa sa investitorima iz Grčke i jogoistočne Evrope.

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.