Ima neka ‘tajna’ mreža

Deep Web: Odakle početi?

Do danas je preko 4.6 milijardi stranica indeksirano od strane Internet pretraživača, ali kako biste reagovali ako bih vam rekao da je to samo 0.03% celokupnog broja postojećih informacija koje se zapravo nalaze na mreži? Procena je da deep web sadrži oko 7.5 petabajta podataka (u pitanju su kvadrilioni bajtova), u koje spada svaki vaš nezavršen blog post, trag o online bankovnoj transakciji, baza podataka lokalnog SUP-a, itd. Ovaj tip podataka je korisnicima delimično dostupan, iako ga na “surface web”-u nećete naći ni na koji način.

Ako vam je ovo zagolicalo maštu i možda vas navelo da potražite više informacija, da se zavučete u opskurne ćoškove Interneta, onda se spremite da uplovite i u vode dark web-a. Već smo rekli da je deep web nešto čemu pretraživači nemaju pristup iz uglavnom tehničkih razloga, dok je dark web namerno skriven u moru podataka. Verovatno vam je već sada jasno da se radi o kutku koji sadrži neke od najtamnijih strana Interneta.

Dark Web: Da li ste bili nevaljali?

Trenutno je 2:00 sata izjutra, međutim sada niste u pitanju vi već korisnik koji poseduje znanje koje mu, na primer, omogućuje naručivanje skoro neograničene količine ilegalnih supstanci kao da je na Amazonu ili E-Bayu. Prvi korak, koji je za njega već rutinski, je pokretanje TOR browsera (The Onion Router), a na Internet se povezuje (skoro) u potpunosti anonimno.

Sam pretraživač je razvijen sredinom devedesetih godina prošlog veka od strane zaposlenih u U.S. Naval Research Laboratory i kasnije unapređen od strane DARPA tokom 1997. godine. Osnovna svrha pretraživača bila je da zaštiti razmenu on-line podataka između američkih obaveštajnih službi. Godine 2004. ta ista laboratorija objavljuje kod pod besplatnom licencom i dozvoljava slobodno razvijanje od strane Internet zajednice.

TOR je pokrenut, uspostavio je anonimnu konekciju sa mrežom kroz povezivanje na različite releje po svetu uz enkriptovanje podataka i sada već može da se posveti svom “šopingu”. Pretpostavljam da se pitate kako će i gde naći stranicu koja u slobodnoj prodaji ima amfetamine, heroin i slično. Ispostavilo se da iako skrivena, zajednica na dark web-u je jako razvijena pogotovo kada su ilegalne aktivnosti u pitanju.

Postoji bezbroj Wiki portala na kojima možete naći različite linkove ka svim uslugama čija bi vas pretraga na Google-u inače verovatno već markirala kao sumnjivu osobu, od naručivanja plaćenog ubice (jer vam je komšija po dvadeseti put parkirao auto ispred garaže i ne znate više kako da ga se rešite), do uputstava o tome kako da uspešno vodite Internet prodavnicu koja se bavi preprodajom oružija. Ili ako vas pak zanima samo da razgledate pletoru ilegalnog pornografskog sadržaja bez toga da vam je FBI za petama, slobodno se možete i tome prepustiti.

Sve ovo je moguće uz posetu nekog od .onion domena, isključivo preko TOR-a, čiji se nazivi uglavnom sastoje od 16 alfanumeričkih karatkera koji se automatski dodeljuju kada je neki od skrivenih servisa kreiran. Ime .onion (luk) je nastalo inspirisano slojevitošću koje dotično povrće i način na koji se host štiti poseduju. Takozvani pseudo top-level domenski sufiks krije lokaciju podataka na mreži, pa su i host i posetilac bezbedni od otkrivanja identiteta.

Nailazimo na još jedan nivo anonimnosti koji sve nekako vezuje zajedno, a to su kriptovalute. Sigurno ste već čuli za Bitcoin, Litecoin, pa famozni Dogecoin, digitalne valute koje omogućavaju anonimne transakcije bilo gde na mreži. Pored svoje generalne popularnosti, savršeno su se uklopile u tamno tržište servisa za koje ne biste voleli da ostavite svoju kreditnu karticu, jer kako ćete objasniti ženi, dečku, policiji zašto ste potrošili polovinu svoje zarade na servis koji pruža mogućnost gledanja ilegalno postavljenih kamera po sobama tinejdžerki.

Nije sve tako crno

Pošto smo prošli kroz neke od sadržaja dark web-a, mislim da je vreme da pričamo i o strani koja se tiče bezbednosti na Internetu kroz korišćenja gore navedenih tehnologija.

Treći put se vraćamo u kasne večernje sate, ali sada je u pitanju devojka koja je sasvim slučajno otkrila kompromitujuće podatke vezane za vladajuću partiju (khm, khm). Preplašena je i ne zna kome bi poverila dokumenta, totalitaristički režim bi joj sigurno došao glave istog trenutka kada sazna njen identitet. Srećom, opet je tu TOR i anonimni servisi koji bezdiskriminatorno služe zaštiti privatnosti. Prelazeći kroz pregršt servisa saznaje za način na koji anonimno može da pošalje poruku različitim novinskim agencijama, postavi podatke kroz cloud servise i na taj način štiti sebe dok u isto vreme spašava možda i milione svojih sunarodnika.

Wikileaks je samo jedan od primera kako se uz pomoć kompleksne mreže anonimnih whistleblower-a pomoglo u očuvanju onoga što je danas najvrednije, a to je privatnost i dostupnost podataka svima. Čak je i Facebook pre nekoliko meseci napravio poseban .onion domen preko koga možete anonimno koristiti njegove usluge, u pokušaju da podrži zaštitu podataka i identiteta.

(Zlo)Upotreba

Ako nas je istorija nečemu naučila to je da se svaka tehnologija i informacija može upotrebiti za dobro ili loše, na vama je da prosudite kako ćete i da li iskoristiti pristup koji imate. Znanje je moć, a alati kao TOR i njihove buduće iteracije sigurno će biti još naprednije u načinima na koje nam se dozvoljava pristup sadržaju koji je u najmanju ruku često kontroverzan. Do tada, na nama je da ih iskoristimo za ono što smatramo ispravnim.