Kada ustaljene UX prakse nisu dobre i kako smanjiti trošak proizvodnje

Uvek započinjem radionice jednostavnom vežbom: napravite aplikaciju za vremensku prognozu, pretpostavljajući da imate neograničen budžet i pristup bilo kojoj tehnologiji. Učesnici se obično fokusiraju na funkcionalnost proizvoda i pogube u osmišljavanju rešenja, ne uzimajući u obzir potencijalne korisnike, kontekst korišćenja ili kako validirati koncept. Korist agilno-iterativnog pristupa sa korisnikom u fokusu je jasna, ali primena je često maglovita.

Proizvod koji stvaramo nije u vakuumu, već postoji u stvarnom svetu i povezuje korisnike, zakonodavstvo, procedure, mikro i makro ekonomiju, tehnologije i brojne nepoznate agente. Ovo odgovara opisu kompleksnog sistema, a ako zanemarimo jedan od agenata kompleksnog sistema, otežavamo mogućnost da razumemo sistem, identifikujemo kontekst korišćenja ili dizajniramo doživljaj korisnika. Korisnik-kontekst je model koji spaja agente relevantne za proizvod u jedan entitet.

Dizajniranje bez razumevanja ovog entiteta je kao kada bi napravili najbolje baletanke, a zatim shvatili da će se koristiti na gradilištu. Izraz „prosečni korisnik“ je varljiva sintagma: korisnici nisu konstanta ili homogena masa, to su prave, iracionalne individue koje mogu imati neke sličnosti u stavu ili ponašanju. Ista osoba se može ponašati drugačije, u zavisnosti od raspoloženja, situacije ili društva.

Da bi shvatili ponašanje, stav, uzročnost, emotivne naznake ili druge detalje povezane sa kontekstom upotrebe, možemo da analiziramo relevantne studije slučaja, organizujemo intervju sa korisnicima ili druge istraživačke metode uz pomoć kojih ispitujemo detalje konkretnih primere upotrebe. U KEY dizajn procesu ovo je opisano kao prilika koja se sastoji od istraživanja, analize i definisanja.

Zato što imamo posla sa kompleksnošću nije bitno da li smo u menadžmentu, razvoju, prodaji, marketingu ili dizajnu, rešenja ne moraju biti očigledna, a godine iskustva, ustaljene prakse ili opširno znanje nam samo mogu pomoći da osmislimo koncepte. Bez obzira koliko deluju logično, ovi koncepti su samo pretpostavke dok ih ne validiramo. Uopštavanje i ustaljene prakse mogu biti korisne prečice kada se mučimo da pronađemo značenje, ali ako ih ne validiramo i ignorišemo kontekst, svoj rad možemo da baziramo na zabludama.

Da li se sećate „pravila 3 klika“? Da li se sećate koliko puta je osporeno u proteklih 10 godina? Ili na primer, „korisnici skeniraju iz gornjeg levog ugla“? Osim kada koriste web-sajt, možda skeniraju od elementa koji ima najveću vizuelnu hijerarhiju (npr. ogroman tekst na početnoj strani) ili iz gornjeg desnog ugla (zbog onih „bitnih“ notifikacija), a skeniranje po šablonu F i Z oblika nam nije urođeno (sadržaj na web-sajtovima iz 2003. je bio organizovan na taj način).

Pojačavanje koherentnih staza

Sa dovoljnim razumevanjem o korisnik-kontekstu, možemo da razmotrimo moguće funkcionalnosti ili poboljšanja proizvoda. Uvid iz istraživanja spajamo sa našim znanjem, kolektivnim znanjem tima ili ostalim dostupnim informacijama, a zatim pratimo stazu kreativnosti i logike da bi stigli do jednog ili više koncepta. KEY dizajn proces ovo opisuje kao segment Rešenja, koji se sastoji od osmišljavanja, iteracije i isporuke.

Da bi identifikovali koncept sa najvećim šansama za uspeh organizujemo safe-to-fail eksperimente poput testova na prototipu, smoke screen, A/B testova, analize podataka, analize konkurencije ili drugih nekonvencionalnih metoda. Želimo da razumemo da li korisnički tok ima smisla, koje interakcije da koristimo, kako da vizualizujemo podatke, koje informacije da pokažemo odmah, a koje da sakrijemo, kako da organizujemo interfejs. Eksperimenti pružaju merljive, objektivne informacije i služe kao katalizatori, pojačavajući ili umanjujući koherentnost staza. Eksperimenti nam takođe mogu otkriti neočekivana rešenja ili pomoći da razumemo povezanost između ponašanja korisnika i ishoda eksperimenta.

 

Gore prikazana vizualizacija koherentnih staza možda podseća na stablo odlučivanja, ipak staze nisu orijentisane na ishod. Ne jurimo ključne indikatore učinka i ne pokušavamo da napravimo strategiju koja bi nas dovela do cilja, želimo da rešenje evoluira iz koncepta, kao što je opisano u Agilnoj metodologiji. Koevolucija proizvoda i korisnika se nastavlja dok proizvod unapređuje komfor, a korisnik-kontekst utiče na funkcionalnost proizvoda. Ako eksperimenti ne pojačaju ni jednu stazu ili primetimo nemogući ishod, možemo da zaključimo da je početna tačka staze pod uticajem nepoznatog agenta. U tom slučaju bi trebalo da napravimo korak unazad, steknemo bolji uvid o korisnik-kontekstu, a zatim prilagodimo ili kreiramo nove koncepte.

U idealnom svetu eksperimenti bi trebalo da pruže validaciju što je pre moguće, ali nedostatak informacija i kompleksnost problema mogu da zahtevaju više truda i vremena. Nije uvek lako osmisliti relevantan scenario za eksperiment, ali takva investicija omogućuje da radimo prateći činjenice, prepoznamo stvari koje bi inače ignorisali, sprečimo stvaranje neželjenih šablona u ponašanju, izbegnemo bezbroj tvrdoglavih rasprava ili sačuvamo rasipanje resurse kompanije na razvoj beskorisnog proizvoda.

Umanjivanje kompleksnosti

Nakon što smo prepoznali koherentu stazu sa najvećim šansama za uspeh, možemo da započnemo razvoj proizvoda. Znajući šta pravimo možemo da se fokusiramo na optimizaciju procesa razvoja proizvoda i umanjimo komplekstnost u uređeni sistem. Optimizacije može da podrazumeva definisanje poslovnih heuristika i smernica, automatizaciju raznih koraka u procesu, korišćenje botova i okvira rada, ili stvaranje boljih kanala komunikacije. Dobro definisan proces može da smanji vreme i trošak proizvodnje, pomogne u slučaju neuspeha i malo verovatnih ishoda ili pojednostavi onboarding novozaposlenih.

 

Loša strana uređenih sistema je što funkcionišu dobro samo sa predvidljivim ishodima, mogu se raspasti, imaju striktna ograničenja i ne ostavljaju prostor za eksperimentisanje. Uobičajen način optimizacije razvoja, a ujedno i zadržavanja mogućnosti za eksperimentisanje je investicija u istraživačko odeljenje. Ovo odeljenje treba da ima u vidu poslovnu strategegiju, ali da bi bilo efektivno ne treba da juri metrike ili da se orijentiše na ishod. U suprotnom, možemo da se fokusiramo na pravljenje najboljih dugmića za telefone – dok jednog dana neko ne napravi telefon bez dugmića, i svi znamo kako se ta priča završila.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Ekskluzivno

Nordeus otvorio novu zgradu: 6.000 m², restoran, sportski bar i vrtić za spoj najboljeg iz umetnosti i tehnologije

Donosimo vam ekskluzivne fotografije nove zgrade Nordeusa koja već danas otvara vrata za svojih 170 zaposlenih.

Tehnologija

E-prime lansirao električni tricikl na sajmu automobila namenjen poslovnim korisnicima

U ekskluzivnom intervjuu za Netokraciju, direktor i suosnivač kompanije E-prime Milan Manojlović, govori o novim električnim biciklima kompanije, ali i o planiranom širenju poslovanja i izvozu na evropsko tržište.

Startapi i poslovanje

Kako izgleda raditi u IT kompaniji koja razvija svoj proizvod – iz ugla programera?

Domaće developere uglavnom je oblikovala 'outsourcing' industrija, dok je znatno manji broj njih imao priliku i da radi u kompaniji ili startapu koji razvija sopstveni proizvod. Kakva su njihova iskustva?

Propustili ste

Novost

Savladajte osnove programiranja uz prve SmartNinja kurseve u Beogradu!

Program IT obuka koje smo pokrenuli početkom godine, konačno je dostupan za sve zainteresovane polaznike. U nastavku teksta saznajte više o kurikulumu, preduslovima za obuku i načinu plaćanja za prva dva kursa - Web Developement 1 i Python za početnike.

Kultura 2.0

Nemanja Čedomirović: Zaboravite na uspešnu konferenciju ukoliko ne želite da rizikujete

Kada su osnivači konferencije PHP Srbija pripremali prve događaje želeli su da od toga naprave programerski centar i stvore mesto gde i stranci žele da dođu - i u tome su uspeli 37% 😄, kaže jedan od osnivača. Šta posetioce čeka ove godine?

Kultura 2.0

Kako je ‘Game of Thrones’ zauvek promenio našu popularnu kulturu

Nakon pauze od tačno 595 dana imamo priliku da se ponovo susretnemo sa likovima iz knjiga Džordža R.R. Martina i uplovimo u svet Vesterosa gde će armije živih i mrtvih napokon odmeriti snage. Da li će naši životi nakon toga biti isti?

Karijere

BBICC 2019: Razmišljajte o budućnosti poslovanja, ali već danas

Proteklog vikenda održana je završnica studentskog takmičenja BBICC na kojem je 20 timova sa svetskih univerziteta predstavilo svoja rešenja. Zadatke studije slučaja postavile su kompanije Coca Cola, TeleGroup i Saga New Frontier Group.

Startapi i poslovanje

Wolt od danas u Beogradu – pratite dostavu vaše klope putem aplikacije (baš kao Uber)

Wolt, finski startap koji spaja restorane i korisnike koji poručuju hranu za dostavu, od danas počinje sa radom u Beogradu. Glavna prednost aplikacije jeste to što korisnici mogu da prate svoju porudžbinu od trenutka kada kuvar počne sa pripremom, pa sve dok im kurir ne pozvoni na vrata.

Internet marketing

Radionica naprednog Content Marketinga ponovo u Beogradu – ‘early bird’ karte do 15. maja!

Usled velikog interesovanja, pripremili smo još jedno izdanje radionice naprednog 'content marketinga'. Profesionalci, čekamo vas 27. maja u Beogradu!