Kada ustaljene UX prakse nisu dobre i kako smanjiti trošak proizvodnje

Kada ustaljene UX prakse nisu dobre i kako smanjiti trošak proizvodnje

Uvek započinjem radionice jednostavnom vežbom: napravite aplikaciju za vremensku prognozu, pretpostavljajući da imate neograničen budžet i pristup bilo kojoj tehnologiji. Učesnici se obično fokusiraju na funkcionalnost proizvoda i pogube u osmišljavanju rešenja, ne uzimajući u obzir potencijalne korisnike, kontekst korišćenja ili kako validirati koncept. Korist agilno-iterativnog pristupa sa korisnikom u fokusu je jasna, ali primena je često maglovita.

Proizvod koji stvaramo nije u vakuumu, već postoji u stvarnom svetu i povezuje korisnike, zakonodavstvo, procedure, mikro i makro ekonomiju, tehnologije i brojne nepoznate agente. Ovo odgovara opisu kompleksnog sistema, a ako zanemarimo jedan od agenata kompleksnog sistema, otežavamo mogućnost da razumemo sistem, identifikujemo kontekst korišćenja ili dizajniramo doživljaj korisnika. Korisnik-kontekst je model koji spaja agente relevantne za proizvod u jedan entitet.

Dizajniranje bez razumevanja ovog entiteta je kao kada bi napravili najbolje baletanke, a zatim shvatili da će se koristiti na gradilištu. Izraz „prosečni korisnik“ je varljiva sintagma: korisnici nisu konstanta ili homogena masa, to su prave, iracionalne individue koje mogu imati neke sličnosti u stavu ili ponašanju. Ista osoba se može ponašati drugačije, u zavisnosti od raspoloženja, situacije ili društva.

Da bi shvatili ponašanje, stav, uzročnost, emotivne naznake ili druge detalje povezane sa kontekstom upotrebe, možemo da analiziramo relevantne studije slučaja, organizujemo intervju sa korisnicima ili druge istraživačke metode uz pomoć kojih ispitujemo detalje konkretnih primere upotrebe. U KEY dizajn procesu ovo je opisano kao prilika koja se sastoji od istraživanja, analize i definisanja.

Zato što imamo posla sa kompleksnošću nije bitno da li smo u menadžmentu, razvoju, prodaji, marketingu ili dizajnu, rešenja ne moraju biti očigledna, a godine iskustva, ustaljene prakse ili opširno znanje nam samo mogu pomoći da osmislimo koncepte. Bez obzira koliko deluju logično, ovi koncepti su samo pretpostavke dok ih ne validiramo. Uopštavanje i ustaljene prakse mogu biti korisne prečice kada se mučimo da pronađemo značenje, ali ako ih ne validiramo i ignorišemo kontekst, svoj rad možemo da baziramo na zabludama.

Da li se sećate „pravila 3 klika“? Da li se sećate koliko puta je osporeno u proteklih 10 godina? Ili na primer, „korisnici skeniraju iz gornjeg levog ugla“? Osim kada koriste web-sajt, možda skeniraju od elementa koji ima najveću vizuelnu hijerarhiju (npr. ogroman tekst na početnoj strani) ili iz gornjeg desnog ugla (zbog onih „bitnih“ notifikacija), a skeniranje po šablonu F i Z oblika nam nije urođeno (sadržaj na web-sajtovima iz 2003. je bio organizovan na taj način).

Pojačavanje koherentnih staza

Sa dovoljnim razumevanjem o korisnik-kontekstu, možemo da razmotrimo moguće funkcionalnosti ili poboljšanja proizvoda. Uvid iz istraživanja spajamo sa našim znanjem, kolektivnim znanjem tima ili ostalim dostupnim informacijama, a zatim pratimo stazu kreativnosti i logike da bi stigli do jednog ili više koncepta. KEY dizajn proces ovo opisuje kao segment Rešenja, koji se sastoji od osmišljavanja, iteracije i isporuke.

Da bi identifikovali koncept sa najvećim šansama za uspeh organizujemo safe-to-fail eksperimente poput testova na prototipu, smoke screen, A/B testova, analize podataka, analize konkurencije ili drugih nekonvencionalnih metoda. Želimo da razumemo da li korisnički tok ima smisla, koje interakcije da koristimo, kako da vizualizujemo podatke, koje informacije da pokažemo odmah, a koje da sakrijemo, kako da organizujemo interfejs. Eksperimenti pružaju merljive, objektivne informacije i služe kao katalizatori, pojačavajući ili umanjujući koherentnost staza. Eksperimenti nam takođe mogu otkriti neočekivana rešenja ili pomoći da razumemo povezanost između ponašanja korisnika i ishoda eksperimenta.

 

Gore prikazana vizualizacija koherentnih staza možda podseća na stablo odlučivanja, ipak staze nisu orijentisane na ishod. Ne jurimo ključne indikatore učinka i ne pokušavamo da napravimo strategiju koja bi nas dovela do cilja, želimo da rešenje evoluira iz koncepta, kao što je opisano u Agilnoj metodologiji. Koevolucija proizvoda i korisnika se nastavlja dok proizvod unapređuje komfor, a korisnik-kontekst utiče na funkcionalnost proizvoda. Ako eksperimenti ne pojačaju ni jednu stazu ili primetimo nemogući ishod, možemo da zaključimo da je početna tačka staze pod uticajem nepoznatog agenta. U tom slučaju bi trebalo da napravimo korak unazad, steknemo bolji uvid o korisnik-kontekstu, a zatim prilagodimo ili kreiramo nove koncepte.

U idealnom svetu eksperimenti bi trebalo da pruže validaciju što je pre moguće, ali nedostatak informacija i kompleksnost problema mogu da zahtevaju više truda i vremena. Nije uvek lako osmisliti relevantan scenario za eksperiment, ali takva investicija omogućuje da radimo prateći činjenice, prepoznamo stvari koje bi inače ignorisali, sprečimo stvaranje neželjenih šablona u ponašanju, izbegnemo bezbroj tvrdoglavih rasprava ili sačuvamo rasipanje resurse kompanije na razvoj beskorisnog proizvoda.

Umanjivanje kompleksnosti

Nakon što smo prepoznali koherentu stazu sa najvećim šansama za uspeh, možemo da započnemo razvoj proizvoda. Znajući šta pravimo možemo da se fokusiramo na optimizaciju procesa razvoja proizvoda i umanjimo komplekstnost u uređeni sistem. Optimizacije može da podrazumeva definisanje poslovnih heuristika i smernica, automatizaciju raznih koraka u procesu, korišćenje botova i okvira rada, ili stvaranje boljih kanala komunikacije. Dobro definisan proces može da smanji vreme i trošak proizvodnje, pomogne u slučaju neuspeha i malo verovatnih ishoda ili pojednostavi onboarding novozaposlenih.

 

Loša strana uređenih sistema je što funkcionišu dobro samo sa predvidljivim ishodima, mogu se raspasti, imaju striktna ograničenja i ne ostavljaju prostor za eksperimentisanje. Uobičajen način optimizacije razvoja, a ujedno i zadržavanja mogućnosti za eksperimentisanje je investicija u istraživačko odeljenje. Ovo odeljenje treba da ima u vidu poslovnu strategegiju, ali da bi bilo efektivno ne treba da juri metrike ili da se orijentiše na ishod. U suprotnom, možemo da se fokusiramo na pravljenje najboljih dugmića za telefone – dok jednog dana neko ne napravi telefon bez dugmića, i svi znamo kako se ta priča završila.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Startapi i poslovanje

HTEC akvizirao novosadski Execom – sledi širenje baze klijenata i nova zapošljavanja

Domaća kompanija HTEC juče je objavila da je kupila novosadski Execom - još jednu veliku srpsku kompaniju koja takođe posluje u oblasti pružanja softverskih usluga.

E-commerce

Šta to u carinskim propisima koči dostavu pošiljki i možemo li nešto da uradimo povodom toga?

Situacija sa nedostavljanjem pošiljki sa Aliexpressa nekoliko meseci unazad većinu korisnika navela je da preispitaju čitav sistem - od avio saobraćaja do Pošte. U ovom tekstu, pak, bavimo se carinskim propisima. Šta se zakonski može unaprediti kako bi nam paketi stizali brže?

Propustili ste

Kultura 2.0

Pisanje kompanijskog bloga može da vam donese sve ili ništa – zavisno od toga kako ga i zašto pišete

Da li je sadržaj 'kralj', čak i ako radite u tehnološkoj kompaniji? Zavisi koga pitate, a svoja iskustva i savete ovaj put dele predstavnici kompanija i agencija kojima je pisanje bloga donelo nove ljude i veliku prepoznatljivost u industriji.

Startapi i poslovanje

OTP Grupa ponovo traži inovativne startape za svoj Startap Partnerski program

Ovaj program održava se po četvrti put i predstavlja priliku za sve inovativne kompanije koje žele da testiraju primenjivost svog proizvoda u bankarskom sektoru Centralne i Istočne Evrope.

Startapi i poslovanje

Beogradski tim kompanije Florence Healthcare obezbeđuje lakše čuvanje dokumentacije korporacija koje testiraju vakcinu za COVID-19

Rastko Jokić, Software Director ove kompanije iz SAD, otkriva nam kako izgleda obezbeđivati tehničku podršku za klijenta koji vrši kliničko istraživanje vakcine za korona virus.

Startapi i poslovanje

Otvorene prijave za novi BioSense akcelerator – cilj je dalja digitalizacija privrede

Nakon prvog BioSens akceleratora realizovanog 2019. u okviru projekta ANTARES, Institut BioSens kroz novi program nastavlja da podržava inovativne preduzetnike u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Office Talks Podcast

Da li digitalci napuštaju gradove zbog korone?

Život u gradu ili na selu? Pitanje koje je posebno postalo aktuelno nakon izbijanja pandemije korona virusa.

Startapi i poslovanje

Kako ostati produktivan i nakon 7 meseci rada od kuće – otkrivaju nam članovi novosadskog COING-a

Rad od kuće, pogotovo kada to nije opcija već potreba, može imati i svoje negativne efekte. Za roditelje i mlade parove koji ne mogu da se distanciraju tokom radnog vremena rad od kuće čini se više kao kazna nego kao benefit - no to ne mora da bude tako, kao što su nam otkrili zaposleni u novosadskoj kompaniji COING.