Šta CES može da nauči od dodele Oskara?

Šta CES može da nauči od dodele Oskara?

U prvoj nedelji januara, populacija Las Vegasa privremeno je porasla za oko 180.000 ljudi. Profesionalci, novinari i znatiželjni entuzijasti slili su se na najveći sajam potrošačke elektronike na svetu - Consumer Electronics Show, za prijatelje skraćeno - CES.

Iako su ove godine organizatori morali da se obračunaju i sa „višom silom“ – prokišnjavanjem u halama i višesatnim nestankom struje – ovi incidenti ipak nisu u potpunosti ukrali pažnju impresivnim tehnologijama. Međutim, u moru PR saopštenja za medije o uređajima najnovije generacije, pomalo se izgubila šira slika. Kada govorimo o budućnosti tehnološkog razvoja, da li zaista želimo da ograničimo razgovor samo na brže, veće, bolje specifikacije?

Kome to još treba?

Od tehnološke i naučne zajednice očekujemo pronicljivost, inovativnost, objektivnost i dugoročno razmišljanje, naročito kada je reč o liderima u industriji. Ipak, čini se da i oni sve češće posežu za spektaklom umesto da rešavaju ili makar razmatraju svakodnevne, realne probleme.

Tako neki od uređaja predstavljenih na CES-u deluju sasvim izlišno – poput dušeka koji će vam reći koliko ste dobro spavali (kao da to ne znate i sami svakog jutra) ili ogledala koje analizira koliko ste izborani (funkcija koju poseduje svako ogledalo, ukoliko se dovoljno dugo posmatrate). Tu su i neizbežni preveliki ekrani, frižideri koji sviraju, dronovi svih veličina i autonomna vozila još nespremna za moderne drumove.

Ne želim da banalizujem značaj ovih inovacija, posebno imajući u vidu svoje skromno znanje o količini uloženog truda, rada i znanja, ali sebično, kao i svaki potrošač, želim odgovore na važnije dileme od toga da li mi je potreban kofer koji može da me prati po aerodromu (da, postoji i to). Želim uređaje koje mogu da priuštim. Želim da nove verzije malih i velikih mašina koje koristim dolaze sa pravim poboljšanjima, ne kozmetičkim izmenama koje ne mogu da primetim niti primenim. Ja sam potrošač XXI veka – morate mi ponuditi nešto više od dobrog scenskog nastupa.

Posetioci ovogodišnjeg CES-a su dovodili u pitanje značaj i korisnost pojedinih futurističkih uređaja kao što je pametan dušek.

Ko je pozvan na binu?

Kontroverze u vezi sa ovogodišnjim CES-om počele su mnogo pre nego što su se kapije sajma zvanično otvorile – tačnije, onog trenutka kada je objavljeno da će dostupnih šest mesta za glavne govornike zauzeti isključivo muškarci, i to većina njih bele puti. Kako je javnost izuzetno oštro reagovala, organizatori su pokušali da stišaju strasti mlakim opravdanjima i naknadnim uključenjem žena govornika, ali ostao je gorak ukus i neubedljivo obećanje da će biti bolje sledeće godine.

Priča o nezastupljenosti žena i manjina u IT industriji je stara vest, uvek na tihoj vatri, čekajući incidente da proključa. Svetu se ne može ugoditi, pa bi i raznovrsniji panel sigurno izazvao negativne reakcije, ali to ne znači da je okej samo slegnuti ramenima na ideju ravnopravnosti i reprezentativnosti. Poražavajuće je što navodno niko nije mogao da se seti nijedne žene vredne da samostalno govori o svojoj viziji budućnosti (ne računajući gostovanja na diskusijama), ali je neko pomislio da je odlična ideja organizovati žurku sa robotima ženske anatomije koji igraju oko šipke. Ma to je samo „bezazlena zabava“, zar ne? Paradoksalno, pomenuti roboti su prvobitno bili politički angažovano umetničko delo Džajlsa Vokera, ali se i njegova poruka izgubila u sjaju „grada greha“.

Šta sve veš-mašina može da zna o meni?

Jedan od glavnih trendova na CES-u bili su virtuelni asistenti, koji su čučali u svakom zamislivom uređaju, pomno slušajući okolinu i čekajući komandu. O korisnosti „razgovora“ sa frižiderom ili toaletom možemo razgovarati, ali činjenica je da svaki „pametni“ element doma podrazumeva i nezanemarljiv stepen bezbednosnog rizika.

Evropa je već neko vreme svesna ove opasnosti, te je donela Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti koja primorava kompanije da uvedu sisteme kojima će u najvećoj meri da zaštiti podatke koje uzimaju od korisnika. Ova tema je podjednako, ako ne i više, važna i na drugoj strani okeana, gde su epicentri tehnološkog razvoja. Osim timova pravnika, marketara i istraživača, o zaštiti ličnih podataka se moraju edukovati i krajnji korisnici, koji uglavnom nisu svesni svih implikacija koje korišćenje određenih uređaja nosi.

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti podjednako je važna i u SAD-u.

Njima je najvažnije da njihovi aparati rade i nerealno je očekivati da će svi biti zainteresovani i imati dovoljno znanja da se udube u dalju problematiku. To znači da je lopta na terenu kompanija, ali i medija koji imaju dužnost da ne prepuste sve čvrstoj ruci zakona, već da skrenu pažnju zašto i kako su ove odredbe bitne. Možda će se ispostaviti da je veći problem kako razgovarati o zaštiti podataka bez da se probudi panika da je vaš pametni zvučnik istovremeno i nečiji doušnik.

Lekcija, dve o životu

Sa ovim temama lista se ne završava – nismo se ni dotakli uslova radnika koji proizvode delove za najnovije gedžete, ljute borbe giganta koji samo gledaju da uzmu veće parče kolača, dugoročne promene ponašanja ljudi usled sve veće zavisnosti od uređaja…

Inovacije IT industrije prodiru u svaku sferu našeg života, od zadovoljenja osnovnih potreba kao što su spavanje i ishrana, preko transporta, do komunikacije. Zato bi CES, ali i industrija kao takva, mogli da pokupe malo važniji trik od industrije zabave nego kako da naprave dobar šou. Tokom dodele Oskara i Zlatnih Globusa, na primer, već godinama unazad nisu u fokusu samo najbolja filmska i TV ostvarenja. Otvaraju se dugo zataškavani skandali, postavlja se pitanje kakve i čije priče pobeđuju, kao i u kakvoj poziciji su svi učesnici u produkciji. Nije dovoljno, ali je početak.

Svetla CES-a su zaslepljujuća i pozivaju nas da se ponašamo kao hirovita deca koja hoće baš to, umesto da donesemo racionalnu odluku šta će nam zaista obogatiti svakodnevnicu. Za tehnologiju koja toliko želi da bude integralni deo našeg života, o tom istom životu se najmanje govori. I ako je već ovogodišnji CES bio u znaku glasovnih komandi, onda hajde da, kao potrošači, podignemo glas.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.

Startapi i poslovanje

Kako je srpski Agremo od troje ljudi postao kompanija koja digitalizuje poljoprivredu za 2.000 korisnika širom sveta

Imati efikasnu poljoprivredu danas znači imati 'tech' rešenja koja pomažu agronomima da uz pomoć detaljnih analiza preciznije obrađuju i održavaju svoje parcele. Jedno od tih savremenih rešenja dolazi iz kompanije Agremo, o čijem smo poslovanju razgovarali sa osnivačem.

Kultura 2.0

Da li je moguće sprečiti izgaranje na poslu – pitali smo HR-a, psihologa i direktora

Uhvatite li sebe da se osećate umorno, iscrpljeno, nemotivisano, ne spavate dovoljno, opada vam imunitet i sve to samo kada pomislite na posao koji vas čeka? U tekstu koji sledi pokušavamo da odgovorimo na pitanje kako da u 2020. godini ne dozvolite da do toga dođe.