Šta CES može da nauči od dodele Oskara?

Iako su ove godine organizatori morali da se obračunaju i sa “višom silom” – prokišnjavanjem u halama i višesatnim nestankom struje – ovi incidenti ipak nisu u potpunosti ukrali pažnju impresivnim tehnologijama. Međutim, u moru PR saopštenja za medije o uređajima najnovije generacije, pomalo se izgubila šira slika. Kada govorimo o budućnosti tehnološkog razvoja, da li zaista želimo da ograničimo razgovor samo na brže, veće, bolje specifikacije?

Kome to još treba?

Od tehnološke i naučne zajednice očekujemo pronicljivost, inovativnost, objektivnost i dugoročno razmišljanje, naročito kada je reč o liderima u industriji. Ipak, čini se da i oni sve češće posežu za spektaklom umesto da rešavaju ili makar razmatraju svakodnevne, realne probleme.

Tako neki od uređaja predstavljenih na CES-u deluju sasvim izlišno – poput dušeka koji će vam reći koliko ste dobro spavali (kao da to ne znate i sami svakog jutra) ili ogledala koje analizira koliko ste izborani (funkcija koju poseduje svako ogledalo, ukoliko se dovoljno dugo posmatrate). Tu su i neizbežni preveliki ekrani, frižideri koji sviraju, dronovi svih veličina i autonomna vozila još nespremna za moderne drumove.

Ne želim da banalizujem značaj ovih inovacija, posebno imajući u vidu svoje skromno znanje o količini uloženog truda, rada i znanja, ali sebično, kao i svaki potrošač, želim odgovore na važnije dileme od toga da li mi je potreban kofer koji može da me prati po aerodromu (da, postoji i to). Želim uređaje koje mogu da priuštim. Želim da nove verzije malih i velikih mašina koje koristim dolaze sa pravim poboljšanjima, ne kozmetičkim izmenama koje ne mogu da primetim niti primenim. Ja sam potrošač XXI veka – morate mi ponuditi nešto više od dobrog scenskog nastupa.

Ko je pozvan na binu?

Kontroverze u vezi sa ovogodišnjim CES-om počele su mnogo pre nego što su se kapije sajma zvanično otvorile – tačnije, onog trenutka kada je objavljeno da će dostupnih šest mesta za glavne govornike zauzeti isključivo muškarci, i to većina njih bele puti. Kako je javnost izuzetno oštro reagovala, organizatori su pokušali da stišaju strasti mlakim opravdanjima i naknadnim uključenjem žena govornika, ali ostao je gorak ukus i neubedljivo obećanje da će biti bolje sledeće godine.

Priča o nezastupljenosti žena i manjina u IT industriji je stara vest, uvek na tihoj vatri, čekajući incidente da proključa. Svetu se ne može ugoditi, pa bi i raznovrsniji panel sigurno izazvao negativne reakcije, ali to ne znači da je okej samo slegnuti ramenima na ideju ravnopravnosti i reprezentativnosti. Poražavajuće je što navodno niko nije mogao da se seti nijedne žene vredne da samostalno govori o svojoj viziji budućnosti (ne računajući gostovanja na diskusijama), ali je neko pomislio da je odlična ideja organizovati žurku sa robotima ženske anatomije koji igraju oko šipke. Ma to je samo “bezazlena zabava”, zar ne? Paradoksalno, pomenuti roboti su prvobitno bili politički angažovano umetničko delo Džajlsa Vokera, ali se i njegova poruka izgubila u sjaju “grada greha”.

Šta sve veš-mašina može da zna o meni?

Jedan od glavnih trendova na CES-u bili su virtuelni asistenti, koji su čučali u svakom zamislivom uređaju, pomno slušajući okolinu i čekajući komandu. O korisnosti “razgovora” sa frižiderom ili toaletom možemo razgovarati, ali činjenica je da svaki “pametni” element doma podrazumeva i nezanemarljiv stepen bezbednosnog rizika.

Evropa je već neko vreme svesna ove opasnosti, te je donela Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti koja primorava kompanije da uvedu sisteme kojima će u najvećoj meri da zaštiti podatke koje uzimaju od korisnika. Ova tema je podjednako, ako ne i više, važna i na drugoj strani okeana, gde su epicentri tehnološkog razvoja. Osim timova pravnika, marketara i istraživača, o zaštiti ličnih podataka se moraju edukovati i krajnji korisnici, koji uglavnom nisu svesni svih implikacija koje korišćenje određenih uređaja nosi.

Njima je najvažnije da njihovi aparati rade i nerealno je očekivati da će svi biti zainteresovani i imati dovoljno znanja da se udube u dalju problematiku. To znači da je lopta na terenu kompanija, ali i medija koji imaju dužnost da ne prepuste sve čvrstoj ruci zakona, već da skrenu pažnju zašto i kako su ove odredbe bitne. Možda će se ispostaviti da je veći problem kako razgovarati o zaštiti podataka bez da se probudi panika da je vaš pametni zvučnik istovremeno i nečiji doušnik.

Lekcija, dve o životu

Sa ovim temama lista se ne završava – nismo se ni dotakli uslova radnika koji proizvode delove za najnovije gedžete, ljute borbe giganta koji samo gledaju da uzmu veće parče kolača, dugoročne promene ponašanja ljudi usled sve veće zavisnosti od uređaja…

Inovacije IT industrije prodiru u svaku sferu našeg života, od zadovoljenja osnovnih potreba kao što su spavanje i ishrana, preko transporta, do komunikacije. Zato bi CES, ali i industrija kao takva, mogli da pokupe malo važniji trik od industrije zabave nego kako da naprave dobar šou. Tokom dodele Oskara i Zlatnih Globusa, na primer, već godinama unazad nisu u fokusu samo najbolja filmska i TV ostvarenja. Otvaraju se dugo zataškavani skandali, postavlja se pitanje kakve i čije priče pobeđuju, kao i u kakvoj poziciji su svi učesnici u produkciji. Nije dovoljno, ali je početak.

Svetla CES-a su zaslepljujuća i pozivaju nas da se ponašamo kao hirovita deca koja hoće baš to, umesto da donesemo racionalnu odluku šta će nam zaista obogatiti svakodnevnicu. Za tehnologiju koja toliko želi da bude integralni deo našeg života, o tom istom životu se najmanje govori. I ako je već ovogodišnji CES bio u znaku glasovnih komandi, onda hajde da, kao potrošači, podignemo glas.