Zašto nema zaista dobrog sadržaja?

Nekada, taj dobar sadržaj mogu praviti i talentovani amateri. Tako se postaje dobar. Ipak, da bi bili sigurni da će to zaista biti kako treba, moraju ih pratiti profesionalci. A to komplikuje i poskupljuje proces i vraća nas na početak. Dobar sadržaj košta.

Ne mora koštati u novcu, ali sigurno će koštati u nekoj deficitarnoj sirovini. Vremenu, entuzijazmu, znanju, na primer. Problem je što se te stvari jako teško obnavljaju. Doduše, novac je odličan supstitut za većinu njih, u mnogim slučajevima. Jer od entuzijazma se ne živi, a od nečega mora.

Ipak, povremeno se pojave fantastične stvari… I bez tih prokletih para. Odakle to? Pa, i u pustinji postoje oaze. Postoje fantastični ljudi, i ponekad oni nešto žele da naprave za svoju dušu.

Nekada je to pojedinačni bljesak, a ponekad je to pokušaj da se sa prijateljima i istomišljenicima napravi nešto zaista dobro. Nekada je to projekat za slobodno vreme, i tada često ne poživi dugo. Jer slobodno vreme je kompleksna stvar, naročito u Srbiji. Ovde se obaveze i pritisak šire dok ne popune sve i najmanje pukotine u danu.

A nekada, verujući da će izdržati dovoljno dugo da postanu komercijalno uspešni, idu na sve ili ništa… Ali i tu je scenario najčešće isti.

Igra brojki

Godinama unazad, na stručnim skupovima, najveći oglašivači su potencirali kako je najveći problem tržišta nedostatak kvalitetnog sadržaja. I to je tačno, da se razumemo. Ali, kako da ga bude? Nije Internet tu ni u kom smislu jedinstven… samo nas najviše boli. Sadržaja nema, jer i kad se pojavi ne opstane dok ga ne primete i počnu na njega računati.

Dokle god se budemo utrkivali ko će imati veći broj otvorenih strana i poseta, broj pregleda ili pretplatnika, broj pratilaca ili fanova, i dokle god to, uz političku podobnost, bude jedini kriterijum prilikom planiranja, biće ovako. Jer masovnost nije nikakva mera kvaliteta. Ni ovde, ni napolju. Samo napolju ima dovoljno da svi budu namireni, a ovde taman dovoljno da niko ne bude zadovoljan.

Uspeh na webu ruski je rulet

I onda se nemojte čuditi što naizgled uspešne web priče pokušavaju da pobegnu na TV… Web je odličan za eksperimente… i jeftin. Ali, iako mi pričamo da je Internet “mama”, ovde i dalje nema para za male, a publika je teška i zahtevna. Sa druge strane, TV publika će progutati sve, a i mrvice su dosta veće.

I nemojmo o tome da treba raditi lokalno za globalne klijente… Ne pričam sada o tome. To je biznis, i to je ok. Ali moramo neki trag i ovde ostaviti.

Nešto čiji će životni vek biti duži od 15 minuta.

A možemo da promenimo dosta toga. Za početak, možemo da kontrolišemo za šta ćemo davati novac i čemu ćemo poklanjati svoju pažnju. Bojim se samo da, ako krene po zaslugama, ostaće mnogo gladnih, a naviknutih na široko.