Marko Crnjanski
28. 1. 2016.
Mitovi o korišćenju ćirilice na Internetu, poput onog da Google ‘ne voli’ naše zvanično pismo, kao i da je zbog njenog korišćenja komplikovano širiti poslovanje na Internetu, pobijeni su sinoć na tribini adekvatnog naziva ‘Ćiribasters’, održanoj u Startit centru a organizovanoj od strane Fondacije RNIDS-a.
Na tribini, koju je vodio multimedijalni stvaralac Uroš Bogdanović, prvi mit o tome da tehnološki gigant ne voli ćirilicu demantovao je Ivan Rečević, trener iz Google Akademije. Po njegovim rečima, pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet na Googleu, ali sadržaj treba adekvatno opisati, da bi pretraživač znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno. Naime, web stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica, što većina naših sajtova nema.
Rečević je takođe dodao:
Google je jedna velika i kompleksna mašinerija. Svako ko toj mašineriji pomogne da razume i da locira sadržaj, biće nagrađen boljim pozicioniranjem u pretragama. To znači da se srpskim kompanijama i medijima isplati da definišu kojim jezikom se obraćaju Internet zajednici.
Kada je reč o društvenim mrežama, one su odavno “stavile do znanja” da poštuju različita pisma, pa tako danas na Facebooku svako može upotrebljavati ćirilična korisnička imena, interfejs, postove, pa i ćirilične hashtagove.
Sa druge strane, Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketinga u RNIDS-u, objasnio je da postoje određeni tehnički problemi sa pravljenjem mejl adresa na pomenutom pismu, ali to nije problem samo sa ćirilicom, već i sa svim drugim pismima koja ne pripadaju engleskom alfabetu (kineska, indijska, arapska pisma, ali i francuska, nemačka i ostale latinice koje imaju slova sa kvačicama).
Ćirilica se ne vezuje za veru i politiku, već za srpski jezik
Ovakvi problemi se intenzivno rešavaju na globalnom nivou, a rešenje će obuhvatiti sva ne-engleska pisma, pa i našu ćirilicu. “Primera radi, Rusi su, na primer, uprkos tome, registrovali preko 860.000 svojih ćiriličnih domena, ali Rusija nema poput nas dva pisma, već se u ovoj zemlji koristi isključivo ćirilica”, zaključuje Milićević.
Osim diskusije o ovim uvreženim mitovima, na sinoćnoj tribini poveo se i razgovor o predrasudama. Naime, ćirilicu u Srbiji mnogi vezuju za nacionalizam i ksenofobiju, što je prema mišljenju učesnika ovog skupa – neosnovano verovanje. Ćirilica je srpsko pismo i u masovnoj upotrebi (uz određene modifikacije) u našoj zemlji je od 11. veka, pa ga ne treba vezivati ni za veru ni za politiku, već isključivo za srpski jezik.
Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!