Žene osnivači: Aleksandra Janakievska iz startapa Laika deli svoja iskustva

Aleksandra (Laika): Kada pokrećeš startap pronađi balans pre nego što potrošiš resurse ili sebe

Žene osnivači startapa u ovom regionu su endemska vrsta, hteli mi to da priznamo ili ne. O tome šta ih u tome sprečava, kako prevazići prepreke i kako je ona to učinila, razgovaramo sa devojkom koja je pokrenula startap Laika.

Pre nego što je pokrenula sopstveni posao – startap Laika koji povezuje IT profesionalce i kompanije, Aleksandra Janakievska imala je dva full time angažmana, nekoliko freelance klijenata i bavila se marketingom i razvojem poslovanja.

Na jednom od svojih poslova, u startapu Brainster koji nastoji da unapredi neformalno tech obrazovanje u Makedoniji, kako kaže, radila je sve što se inače radi da bi se napravio jedan uspešan startap, budući da je bila prva zaposlena. To je značilo mnogo odgovaranja na mejlove klijenata, upravljanje digitalnim kampanjama, pregovaranje sa velikim kompanijama, jednostavnije rečeno – „adaptiranje, pivotiranje i emotivni tobogan na dnevnoj osnovi“.

Ipak, najbolji deo njenog posla bilo je pomaganje apsolutnim početnicima da nauče da programiraju i da kasnije pronađu posao u nekoj od IT kompanija. Budući da se Makedonija, kao i ostatak regiona, suočava sa nedostatkom IT kadrova, ideja koja joj se javila bila je logična – kreirati sopstvenu platformu koja se time bavi.

Kako si uočila da je pokretanje Laike dobra poslovna prilika? Šta je prelomilo da to uradiš?

Postavila sam sebi sledeća pitanja: da li je ovo odlična biznis prilika? Da. Da li može da ima ogroman uticaj na čitav region i da jednog dana postane globalna platforma? Opet da. Ta pomisao da mogu da napravim nešto što je veće od mene je ono što me je motivisalo. Još više zato što sam žena i zato što takvih uspešnih priča ima znatno manje.

Radeći u tehnološkoj industriji videla sam da kompanije imaju mnogo manje izazova sa popunjavanjem junior i entry level pozicija, ali je pravi izazov pronaći medior i senior programere. Recruitment i Retention procesi su se sveli na brojne regrutere, HR menadžere, Employer Branding specijaliste, premium naloge na LinkedIn-u i velike budžete za reklamiranje na društvenim mrežama – i opet su potrebni meseci za pronalaženje odgovarajućih ljudi. I, pored toga, Balkan se sve više i više prazni jer mladi odlaze.

Kada sam o tome promislila i došla na ideju za Laiku, ispričala sam je kolegi Petru, osnivaču Brainster-a, i rekla mu da želim da pokušam da pokrenem startap o tome. Ideja mu se dopala i bez puno dvoumljenja je rešio da mi se pridruži. Imali smo onaj momenat „Idemo opet? Hell yeah!“ Sada je moj co-Founder i Chief Strategy Officer, a najvažnije od svega je da je moj mentor.

Šta ti je u tom procesu pokretanja startapa bilo najteže?

Najveći izazov do sada bilo je plasiranje proizvoda sa ovakvim karakteristikama po prvi put na tržištu. Mali broj korisnika sa kojima smo razgovarali je koristio nešto slično. Morali smo da obratimo pažnju na korisničko iskustvo kako bi napravili platformu koju ljudi žele da koriste i još uvek radimo na tome. Korisničko iskustvo treba da se poboljšava u zavisnosti od statistike.

Drugi izazov je poštovanje rokova za isporuku novih funkcionalnosti na platformi. Kašnjenje i nepredvidljivi bagovi, stres, obećanja data za stvari čiji će rokovi biti debelo probijeni, ali se nadaš da će sve biti ok do poslednjeg trenutka. Panika!

Ostaju, naravno, i pitanja poput bootstrapping-a, finansija, tima, ali poenta je da od svojih mogućnosti napravite najbolje što možete.

Ima li stvari koje su ti, sa druge strane, odmah išle od ruke?

Ne želim da kažem da je pokretanje startapa lak posao ili da je za svakog. Upravo suprotno – teško je i traži puno žrtvovanja. U mom slučaju je u velikom delu bila presudna moja ogromna želja za finansijskom slobodom i slobodom odlučivanja. Takođe, tu su uticaj imale i sve druge životne odluke i događaji.

Neke od stvari su išle lako u slučaju sa Laikom zato što nisam imala izazova sa pronalaženjem partnera jer smo Petar i ja vremenom razvili komplementaran odnos u kome se dopunjujemo sa veštinama, razmišljanjima, idejama i stavovima. To nam je omogućilo da se fokusiramo na proizvod i razvijanje biznisa pre nego na nedoumice tipa šta si hteo reći u poslednjem mejlu.

Pored toga, znala sam pravila igre za građenje jednog startapa i poznavala sam teren – kako stvari funkcionišu, ko šta radi, imala sam konekcije…

Koja je najvažnija lekcija koju si naučila pokretanjem sopstvenog biznisa?

Da bi napravio uspešnu kompaniju potrebno je da pronađeš pravi balans pre nego potrošiš pare, resurse ili sebe. Biznis je kad guraš sve ove stvari podjednako i ne zaboravljaš nijednu od njih u procesu. Važan je i networking sa drugim uspešnim osnivačima koji su već prošli kroz celo ovo iskustvo i da sa njima razgovaraš o dobrim stvarima, idejama i izazovima.

Zašto se, po tebi, mnogo manje pripadnica ženskog pola odlučuje na taj korak?

Činjenica je da je čitav Balkan patrijarhalno vaspitan i da sistem vrednosti još uvek ne počiva na rodnoj ravnopravnosti. Nažalost, još uvek je tema da žene treba da budu jednako plaćene, da budu podjednako podržane. One, naravno, nisu sprečene da grade uspešne kompanije, ali moraju da rade duplo više od muškaraca i njihov put će u startu biti teži. Pored toga, žene u IT industriji su i dalje manjina i suočavaju se na dnevnoj osnovi sa duplim standardima direktno ili indirektno – a ponekad ni same nisu svesne toga.

Ali zato, kad jedna žena pokaže svima da može – onda je to još jedan dobar, praktičan i inspirativan primer da je jednakost moguća. Takvih primera treba da bude više i treba češće da se o njima piše i govori.

Na šta bi devojke (i svi ostali) koje žele da pokrenu svoj startap trebalo da obrate pažnju?

Ne sakupljajte ludu hrabrost! To je nepotreban „pep talk“. Sakupljajte iskustva, veštine, pročitane knjige, razmišljanja, kontakte, mentore i snagu. Biće vam potrebni kako bi mogli da identifikujete probleme koji realno postoje i čije rešavanje vodi do monetizacije.

Danas mnogi ljudi imaju dobre ideje kako da reše globalne probleme sa plastikom, siromaštvom, zagađenjem itd. Želja da napraviš svet boljim mestom za život je dobra, ali ti neće obezbediti platu za zaposlene i kiriju za kancelariju, još manje održivost na duži rok. Dakle, sama dobra ideja nije dovoljna, već način kako ćeš je sprovesti u delo. Pokretači startapa nisu superheroji ili pametniji od drugih već su jednostavno ljudi koji su odlučili da se bude svaki dan boreći se za jednu kompaniju i jedan tim.

Kakvi su tvoji planovi za dalji profesionalni razvoj? Šta očekuje Laiku u narednom periodu?

Moj glavni cilj u ovom trenutku je da Laika duplira broj aktivnih korisnika, da od trenutnih 6.000 stignemo do broja od preko 12.000 do 2020. Do kraja 2021. plan je da proširimo naše poslovanje na još tri države u regionu pre nego što otvorimo platformu globalno.

Pored kvantitativnih rezultata, očekujem da se za nekoliko godina vide i prve pozitivne promene koje pokušavamo da pokrenemo u regionalnom tech ekosistemu. Bolji tretman zaposlenih u čitavom sektoru, realna očekivanja, bolji balans polova, više poslova i bolje mogućnosti za sve. Na kraju, kompanijska kultura nije sto za ping-pong, a dobar softverski inženjer nije milimetarski doteran LinkedIn profil.

Ovaj tekst deo je Ladies of New Business specijala u kom pokrivamo priče uspešnih preduzetnica i žena koje posluju u digitalnoj industriji, a u okviru kog možete pronaći i druge priče o uspešnim damama sa ovog područja.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?