Šta je domenska arbitraža i kako zaštititi vaš online biznis?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Šta je domenska arbitraža i kako zaštititi vaš online biznis?

Istražujemo šta vlasnici biznisa mogu da urade kada primete da su njihova prava na korišćenje žiga povređena u digitalnom obliku. O domenskoj arbitraži i domenskoj higijeni, razgovaramo sa advokatom Dušanom Stojkovićem.

U razgovoru sa vlasnicima malih biznisa koji posluju na Internetu često čujem jedan te isti problem – teško je probiti se na organskoj pretrazi kada su svi dobri domeni već uveliko registrovani. I zaista, čini se da je u 2021. godini poprilično teško izgraditi stabilan biznis koji se u potpunosti zasniva na organskim posetama, po jednostavnom principu posedovanja tako dobrog domena da će kupci dolaziti sami na vaš sajt i to u nesnosnim količinama. Nekada je potrebno i malo SEO magije.

Možda je i to jedan od razloga zašto danas sve češće viđamo biznise koji na početku pre brinu da li mogu da “uhvate” dobro ime na Instagramu, nego parče svog digitalnog kolača u vidu sopstvenog sajta. O tom problemu sam već pisao, pa da se ne ponavljam.

Čitajući i istraživajući o zaštiti digitalnog identiteta za biznise, nekako sam dospeo i do zvanične prezentacije Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena. Dugačko ime za jednu stvar koja u suštini i nije komplikovana, ali za koju mali broj ljudi zna – čak i u mom okruženju, a to bi morali biti digitalci i ljudi koji žive od interneta.

Kada je reč o zaštiti internet domena, prema slobodnoj proceni, rekao bih da je to jedna od onih stvari o kojoj se ne zna mnogo, a koju bi ljudi najčešće da izbegnu – poput zubara. Svaka higijena je bitna, pa i ona digitalna, stoga hajde da uronimo u svet koji se bavi pravnim delom registracije domena.

Sivo tržište domena

Neko nepisano pravilo glasi da pre registrovanja vašeg biznisa u APR-u nije loše da pogledate da li neka firma već koristi ime koje ste zamislili. Već smo rekli da je danas nikad više kompanija koje svoje proizvode i usluge nude putem interneta, pa je preporuka da vaše željeno ime ili reč ukucate na Gugl i proverite šta će ovaj pretraživač da izbaci.

Gugl + APR pretraga kao savršen par, ukoliko mene pitate.

Ukoliko vaše ime već koristi neko drugo pravno lice, pa još posluje i u istoj industriji, savet je da se okrenete za 180 stepeni i smislite novo ime. Poslednje što želite jeste da vas poistovećuju sa drugim kompanijama – bez obzira na industriju u kojoj poslujete.

Ukoliko je ime vašeg budućeg biznisa slobodno, što možete proveriti i besplatnom pretragom na sajtu domen.rs, onda trk po svoj domen kako biste zgrabili svoje parče digitalnog neba. Kada to završite, pravac APR po svu neophodnu dokumentaciju koja je potrebna za zvanično registrovanje pravnog lica.

Međutim, s obzirom na to da internet nije nova stvar, može se desiti da je neko već registrovao vaš željeni domen sa namerom da ga preproda. To mogu biti domeni koji sadrže neki generički pojam u nazivu (recimo naocarezasunce.rs) ili pak domeni koji sadrže pojam koji se podudara sa imenom vaše novoregistrovane kompanije (u odsustvu pametnijeg naziva uzećemo za primer maxtrade.rs).

Tu stvari počinju da se komplikuju, a pre nego što nastavimo da se bavimo ovom temom, preporuka je da pročitate ovaj tekst koji se detaljnije bavi sivim tržištem internet domena.

Zaštita žiga i pravo na već registrovani domen

Pomenuo sam na početku teksta Komisiju za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena. Komisiju su 2009. godine pokrenuli Registar nacionalnog Internet domena Srbije i Privredna komora Srbije, a po uzoru na svetsku praksu u pogledu rešavanja sporova nad registrovanim domenima.

U prevodu, pravna lica čiji je žig iliti brend povređen od strane trećeg lica koje je registrovalo domen, a koji sadrži upravo njihov žigom zaštićen naziv, mogu da podnesu zahtev za rešavanje spora pred Komisijom koja je u obavezi da donese odluku u roku od 60 dana. Komisiju čine nezavisni domenski eksperti (najčešće pravnici) koji presuđuju u korist tužioca ili tuženog.


Napomena: Skrećem pažnju da ime firme nije isto što i žig. Samo ime je malo teže odbraniti pred ovakvim većem, stoga savetujem da pročitate ovaj tekst koji se bavi registracijom žiga i nazivom domena. Tekst se ujedno bavi i osnovnim detaljima procesa domenske arbitraže – nije loše pročitati ga pre nego nastavite sa ovim tekstom.


Kako bih dodatno pojasnio kako zapravo funkcioniše Komisija, ko je sve čini i kako postupa, kontaktirao sam Dušana Stojkovića iz advokatske kancelarije Stojković koji ima iskustva u zastupanju u domenskim sporovima u inostranstvu i u Srbiji, arbitar je u domenskim sporovima pred Komisijom i neko ko je učestvovao u kreiranju nacionalnog registra i tranziciji sa domena .YU na .RS domen.

Dušane, koliko često kompanije (domaće i strane) pokreću arbitražu pred PKS? Da li su domaća pravna lica dovoljno obaveštena o ovom procesu?

Od prvog spora iz 2009. do sada, veća Komisije (za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena) pri PKS rešila su 39 sporova u vezi sa nazivima naših nacionalnih internet domena koji se registruju kod Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). To bi u proseku bilo nešto preko 3 spora godišnje. Koga zanima, više podataka o spornim nazivima domena, tužiocima, tuženima, odlukama i rezonovanju veća može se pronaći na sajtu RNIDS-a u odeljku koji je posvećen upravo ovoj temi.

Smatram da domaća pravna licu nisu dovoljno dobro obaveštena o tome da mogu brzo i jednostavno da reše domenski spor pred većem gore pomenute Komisije, ako neko registruje naziv domena koji vređa njihov zaštićeni žig. Sa prelaskom poslovanja u digitalno okruženje, prosečni potrošač očekuje da će prilikom pretrage svog omiljenog proizvoda ili usluge na Internetu naći vlasnika žiga, a ne nekog drugog.

Upravo zbog toga je važno da naziv domena korespondira sa zaštićenim žigom što čuva legitiman poslovni interes vlasnika žiga. Ovi postupci omogućavaju vlasnicima žigova da, ako su ispunjeni uslovi, prenesu takvu registraciju domena sa nesavesnog registranta na vlasnika žiga. Zbog toga je važno promovisati ovaj način rešavanja sporova i uopšte potrebu zaštite prava intelektualne svojine na internetu.

Procentualno gledano, da li arbitražu najčešće pokreću inostrane ili domaće kompanije?

Do sada je bila praksa da postupak za rešavanje domenskih sporova pred Komisijom uglavnom pokreću inostrane kompanije (32 spora od 39), ali to čine i domaća pravna lica (7 sporova od 39).

Da li je poslednjih godina pored arbitraže bilo i slučajeva gde su ovi sporovi dobijali sudski epilog?

Bez obzira na mogućnost brzog i savremenog rešavanja sporova pred Komisijom, spor se može rešiti i pred sudom po opštim pravilima koja propisuju da se svako može obratiti sudu za zaštitu svojih povređenih prava i na zakonu zasnovanih interesa, pa tako i u slučaju povrede prava registracijom naziva domena.

Svakako da je bilo takvih sporova jer je izbor na tužiocu da li će potražiti zaštitu koju nudi sud (koja uključuje i povraćaj troškova postupka i naknadu štete, iako traje duže uz ostale razlike između sudskog i vansudskog postupka rešavanja domenskih sporova), ili će se obratiti veću Komisije sa zahtevom za transfer domena u okviru vansudskog spora koji traje kratko, ali je ograničen na zahtev na prenos registracije domenskog naziva sa registranta na tužioca.

Kako je zahtev za prenos uglavnom jedini cilj u slučaju povrede prava registracijom domenskog imena, kao i zbog brzine i jednostavnosti i kvaliteta postupka (arbitri su uglavnom stručnjaci za ovu oblast), tužioci se najčešće odlučuju za vansudsku zaštitu i rešavanje domenskih sporova pred Komisijom.

Kako se gleda na slučaj u kojem pravo na registrovani domen potražuje kompanija koja je tek registrovana i čiji se žig u potpunosti poklapa sa pomenutim domenom?

Ako je domen registrovan savesno pre registracije žiga ili kompanijskog imena, male su šanse za transfer domena jer je postojao pre registracije drugih prava i tako stekao prioritet. Naknadna registracija žiga ne može da poništi prioritetnu registraciju i korišćenje domena u dobroj nameri.

Kod takvih slučajeva savetujem pregovore sa vlasnikom domena ili biranje nekog drugog žiga oko koga bi se razvijao brend, odnosno razvoj takvog brenda ako ga postojeći domen i njegovo korišćenje ne ugrožava.

Generička imena nije moguće potraživati putem arbitraže?

Da bi došlo do prenosa domena sa registranta na tužioca, tužilac, prema pravilima, mora da dokaže sledeće:

  • da je sporni naziv domena istovetan predmetu tužiočevog žiga ili mu je bitno sličan u meri da može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu;
  • da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni naziv domena;
  • da je registrant sporni naziv domena registrovao ili koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.

Dakle, svi sporovi se odnose na slučaj da registrovani naziv domena vređa žig tužioca. Kako je uslov za žigovnu zaštitu distinktivnost žiga, generičke reči ne mogu uživati žigovnu zaštitu zbog nedostatka distinktivnosti.

Zbog toga, generičke reči registrovane kao nazivi domena po pravilu ne mogu vređati žigove (ne ispunjavaju prvi od tri uslova koja se traže za prenos) i ko ih prvi zaštiti moći će da ih koristi.

Po opštem pravilu, nazivi domena se dodeljuju po pravilu “first-come, first-served” (ko prvi registruje domen, njegov je domen). Sporovi za prenos domena zbog povrede žiga su izuzetak od tog pravila zbog pomenutog legitimnog prava vlasnika žiga da se usprotivi registraciji pohlepnih i nesavesnih registranata naziva domena koji predstavljaju njihove žigove.

Van toga, rekao bih da važi pravilo da je domen vlasništvo onoga ko ga prvi registruje, što je slučaj i za domene koji se sastoje od generičkih reči. Konačno, vrednost naziva domena na tržištu nije od značaja za uspeh u sporu, već samo ispunjenje.

Tvoj (prijateljski i stručni) savet malim biznisima koji tek počinju. Zašto je bitno u startu razmišljati i o ovom aspektu poslovanja, te čim pre registrovati svoj domen?

Već je svima jasno da se posao seli na internet. Naziv domena je naša adresa preko koje smo prisutni na internetu i gde nas mogu pronaći naše mušterije.

Za razliku od realnog sveta gde su za izdvajanje iz mase, privlačenje posla i sticanje poverenja potrebne značajne investicije, dobar odabir jednostavnog i atraktivnog naziva domena u digitalnom okruženju, uz dobar dizajn i preglednost sajta, već stavlja biznis na internet, izdvaja ga iz mase, privlači posete, razvija posao i poverenje.

Pored toga, dobar naziv domena stvara dobar brend koji može dalje da se razvija i oglašava, a i sam po sebi često predstavlja dobru investiciju čija vrednost može da raste i koji može da se lako i brzo proda. Zbog toga je naziv domena centar prisutnosti i prepoznatljivosti svakoga, a naročito malih biznisa.

Šta vam je činiti?

Ukoliko ste biznis koji je tek na početku, nadam se da su vam gore navedeni saveti barem utoliko olakšali neke prve odluke koje se tiču vašeg brenda i njegovog digitalnog nastupa. Vredi napomenuti i da registracija naziva pravnog lica u APR-u ne povlači sa sobom automatski i registraciju žiga – to se radi pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine. Iako ovo nije korak na koji se u startu odlučuju mali biznisi i oni koji su tek nastali, nije loše biti upućen u proceduru jer vas male greške na početku mogu skupo koštati kasnije.

Isto tako, nije zgoreg biti upućen i u proces domenske arbitraže ukoliko ste vlasnik biznisa čija su prava na žig povređena od strane trećeg lica i to u digitalnom obliku koji je ovih dana izuzetno teško kontrolisati. Trideset i devet uspešno okončanih slučajeva arbitraže jasno nam potvrđuje da postoji rešenje za situacije u kojima neko namerno pokušava da zloupotrebi dostupnost slobodnih domena i njihove varijacije. Poznavanje pravne strane registracije domena možda nije toliko uzbudljiv deo vođenja jednog online biznisa, ali može biti itekako važan ukoliko se ikada pronađete pred većem Komisije.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Web 3.0

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Upoznajte poslodavce

Zašto je Smallpdf uveo 16 nedelja plaćenog odsustva za novopočene tate?

Da li ste nekada čuli za termin 'paternity leave' i da li znate šta on tačno podrazumeva? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Ivom Marinković iz kompanije Smallpdf koja je ovaj benefit nedavno omogućila svojim zaposlenima.

Novost

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Propustili ste

Karijere

Microsoft i LinkedIn objavili online kurseve digitalnih veština za 10 miliona ljudi koji traže posao

Kompanija Microsoft ima plan da u saradnji s LinkedIn-om do 2025. godine obezbedi obuke i kurseve za 10 miliona ljudi i na taj način im omogući da steknu veštine i sertifikate koji će im pomoći u pronalaženju poslova.

Intervju

Razgovori sa seniorima: Kako je Tamara od studija psihologije došla do seniorske pozicije u ‘game dev’ industriji

Igranje modernih video igara uvek je u meni izazivalo dozu interesovanja o tome kako zapravo nastaju ovako veliki projekti. Do sada smo imali priliku da često pišemo o tome, pa i nastavljamo u tom smeru kroz razgovor sa Tamarom Perić koja je Lead Game Designer u regionalnoj kompaniji Mad Head Games.

Novost

Razvoj samouslužnih bankarskih alata kao odgovor na promene navika klijenata?

Korisnici bankarskih usluga sve više zahtevaju samostalnost u radu, bez obaveze odlaska u ekspozituru. Tendencije idu ka tome da će ekspozitura ostati dominantan kanal za nešto kompleksnije bankarske proizvode, kao i mesto gde će klijenti pretežno vršiti konsultacije sa bankarskim službenikom.

Office Talks Podcast

Kako od nule napraviti mobilnu aplikaciju za vaš proizvod? (Smallpdf)

U 120. epizodi Office Talks podkasta imali smo priliku da ugostimo Željka Ilića i Ivana Milisavljevića iz kompanije Smallpdf. Sa njima smo razgovarali o proizvodima, radu na mobilnim aplikacijama i kompanijskoj kulturi.

Tehnologija

DaFED #58: Kako na efikasan način podići performanse i optimizovati web sajt

Oslobodite vaše kalendare, jer je 58. DaFED događaj zakazan za četvrtak 8. decembra s početkokm od 18 časova, u Amfiteatru centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu.

Intervju

Kako je Ananas postao startap unutar korporacije i okupio internacionalni tim sa iskustvom iz Amazona i Gugla?

Kako izgleda razvoj jednog od najambicioznijih e-commerce projekata u regionu? Koliko ljudi radi na developmentu i kako su oni organizovani? Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Belom Klašnjom, CTO kompanije Ananas koja stoji iza istoimene web prodavnice.