Društvene mreže samo su usputna stanica vašeg online biznisa

Društvene mreže samo su usputna stanica vašeg online biznisa

Postavite sebi pitanje - da li trebate više da investirate u svoj mobilni telefon ili u online prodavnicu koja će vam doneti profit?

Zahvaljujući globalnoj pandemiji Internet trgovina u Srbiji je eksplodirala. To nam ne govori samo subjektivni osećaj, već i podaci Narodne banke Srbije koji kažu da je broj dinarskih transakcija plaćenih karticama na domaćim Internet prodavnicama u 2020. godinu porastao za čak 103% u odnosu na godinu pre.

Dodajte tome i činjenicu da veliki broj građana Srbije i dalje plaća pouzećem i dobićete potvrdu da e-commerce u Srbiji više nije nikakva svetla budućnost, već poprilično komplikovana realnost u kojoj očekivanja kupaca skaču iz dana u dan – daleko brže nego što tehnologija i procesi uspevaju da isprate.

Narodna Banka Srbije

Međutim, kada malo analiziramo kako zapravo izgleda Internet trgovina u Srbiji, videćemo da ona ima različite obrise i definicije. Malo kupujemo putem zvaničnih Internet prodavnica koje sada već prečesto kubure sa lagerom, malo putem Instagrama gde se dopisujemo sa prodavcima, a neretko i putem classifieds sajtova.

Sve se to danas smatra Internet trgovinom, ali se malo toga može svrstati u održiv Internet biznis.

Vaš Internet biznis nipošto NE SME da zavisi od promene algoritma

Pre nekoliko meseci diskutovao sam sa poznanicom o tome kako pokretanje Instagram stranice za prodaju određene robe verovatno nije najbolja ideja ako se čitava strategija takvog biznisa zasniva isključivo na cena-inboks komunikaciji.

Razumem da nekome ko tek testira ideju nije prvi korak odlazak u APR, ali je zaista neprihvatljivo da u 2021. godini imamo toliki broj stranica koje prodaju patike, parfeme i različitu robu široke potrošnje, a koje najčešće vode fizička lica – ne i biznisi koji odgovaraju za kvalitet onoga što smo kupili.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ja ne tvrdim da uspešni e-commerce biznisi i oni u nastajanju ne koriste društvene mreže kako bi došli do svojih kupaca, ali se takvi kanali najčešće koriste kao deo šire strategije da se potencijalna mušterija privuče na sajt na kojem se nalazi roba. To je ono što se u industriji naziva prodajni levak i zbog čega bi krajnje konverzije (kupovina) trebale da se dešavaju kod vas na sajtu, a ne u inboksu neke društvene mreže koju vaš brend koristi.

Kod Internet trgovine društvene mreže najčešće se koriste kao pouzdan “plaćeni” kanal za oglašavanje samog prodajnog mesta, vašeg web shopa, ali one nikako ne smeju biti zamena za vašu Internet prodavnicu.

U poslu me pak često pitaju zašto je to tako. Pored zakonskog dela koji jasno kaže da se trgovinom na veliko i u tom obimu ne bi smela baviti fizička lica, već isključivo registrovana pravna lica na koja se primenjuju aktuelni Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini, postoji i onaj drugi, nama uglavnom poznatiji faktor – promena algoritma.

Stvar je zapravo veoma jednostavna – vaš Internet biznis ne bi smeo da zavisi od toga da li će Instagram, Facebook ili neka druga društvena mreža promeniti algoritam koji vas može koštati ne samo vidljivosti i novca, već i samog brenda tj. biznisa. U ekosistemu u kojem vaša stranica zapravo nije vaša i u kojem treće lice poseduje sve podatke o vašim posetiocima, kupcima i fanovima, veoma brzo postaje primetno da takav poduhvat nije održiv i da zavisi od volje nekog drugog.

Niste valjda zaboravili na Google?

U slučaju kada poslujete kao web shop situacija je potpuno drugačija jer su šanse male da ćete promenom algoritma preko noći nestati iz pretraga, čak iako koristite društvene mreže kao kanal putem kojeg vas otkrivaju vaši kupci. Zapravo, vaš web shop treba da bude nerazdvojni deo vašeg digitalnog identiteta i kao takav morate ga negovati i održavati.

Vašu Internet prodavnicu od starta ne smete da posmatrate kao trošak, već kao stratešku investiciju – osnovu vašeg Internet biznisa koji ima za cilj da zadovolji potrebe korisnika tj. kupaca koji taj isti web shop i posećuju. U zavisnosti od tržišta na kojem poslujete, treba imati na umu i izbor domena, koji treba da bude u skladu sa jezikom i pismom tržišta kome je web shop namenjen. Za one biznise koji su tek na početku i koji prvenstveno ciljaju domaće tržište, nije na odmet biti upoznat sa prednostima domaćeg nacionalnog domena.

Ne verujete meni? Ok, onda poslušajte nekoga ko se bavi razvojem Internet prodavnica

Sa idejom da dodatno produbim priču o tome zašto mali biznisi koji su tek na početku trebaju da razmišljaju strateški i da u startu ne ulažu sve resurse u izgradnju zajednice na društvenim mrežama, zamolio sam svog prijatelja, Mihaila Milojevića, osnivača web i softver development kompanije CodeIT, da sa nama podeli svoje viđenje izazova sa kojim se sve češće suočavaju oni koji ulaze u Internet trgovinu.

Zašto mali biznisi koji su tek na početku treba pre da ulažu u kvalitetno webshop iskustvo, umesto u društvene mreže?

Najteže pitanje koje se malim biznisima nameće na samom početku jeste gde prvo investirati novac. Bilo da je cilj dolazak do što većeg broja potencijalnih kupaca, profit i povrat investicije u što kraćem roku ili prepoznatljivost brenda, važno je analizirati da li je vaša ciljna grupa isključivo na društvenim mrežama. Ne smete staviti u drugi plan organsku pretragu na kojoj ćete se pozicionirati samo ukoliko imate dobar webshop uz dobru SEO optimizaciju koja će uz kvalitetan sadržaj omogućiti da vaše lead-ove dovedete na mesto vaše prodaje.

Ozbiljan biznis nije moguće graditi samo preko društvenih mreža iz razloga što su mogućnosti ograničene. Prodajne stranice na društvenim mrežama prosto ne mogu odgovoriti na potrebe današnjeg kupca koje vremenom samo rastu i postaju zahtevnije. Kroz webshop ćete graditi bazu podataka kupaca, bolje predstaviti svoj proizvod, filtrirati proizvode koje tražite, implementirati razne sales tehnike ako korisnik npr. ne završi porudžbinu do kraja i slično.

Najveći problem je taj što ćete kroz društvene mreže brzo postati “usko grlo” sopstvenog biznisa, jer ćete većinu nedoumica potrošača ili čak i porudžbine odrađivati kroz direktnu inbox komunikaciju. Šansa za uspehom je veća ukoliko analizirate podatke kupaca, a to ćete mnogo bolje učiniti kroz alate koje ćete implementirati na svom webshop-u.

Da li se prag za ulazak u e-commerce drastično smanjio i da li je prisustvo na digitalu danas pristupačnije za manje brendove?

Odgovor na ovo pitanje je dosta kompleksniji nego što na prvu izgleda. Ako gledamo iz ugla IT industrije, ponuda odnosno broj kompanija koje rade na razvoju e-commerce rešenja nije toliko porastao koliko i sama tražnja za digitalizacijom koju je prouzrokovala epidemija. Iz ugla ekonomske teorije to bi značilo da je cena čak i porasla zbog odnosa ponude i tražnje, međutim cene su ostale relativno slične, uz neosporiv trend da je sve više i alata koji pokušavaju da olakšaju izradu osnovnih rešenja.

Ako gledamo kroz benefite tu je sigurno povećanje online kupovine, što implicira da ćete uz veći trend online prodaje mnogo brže danas povratiti vašu investiciju u webshop. Kvalitetno custom made rešenje i dalje je na ceni, ali je bitno da pre svega identifikujete svoje potrebe. Webshop gledajte kao investiciju, a ne kao trošak, pa ukoliko ga još uvek nemate, sada je najbolje vreme da zakupite domen i krenete, pre nego što vaši konkurenti to učine.

Tvoji saveti za brendove i lica koja razmišljaju o online nastupu? Koje su stvari na koje treba da obrate pažnju u početku?

Analizirajte više opcija, konsultujte eksperte, pričajte o svojoj ideji i probajte da sagledate koji je MVP (minimum viable product) dovoljan da krenete u online prodaju. Radite na sopstvenoj edukaciji kako biste mogli da donosite prave odluke, jer će to uticati na vaš uspeh. Nemojte uzimati low cost rešenja koja vizuelno ne pričaju priču vašeg brenda, izgledaju jeftino, jer će to pravog potencijalnog kupca odbiti. Pre svega, postavite sebi pitanje da li treba više investirati u svoj mobilni telefon ili u online prodavnicu koja će vam doneti profit, odnosno ne vodite se samo cenom – već se fokusirajte na kvalitet koji će doprineti da vaš brend raste.

Kakvo vam je korisničko iskustvo, takva vam je i budućnost

Zastanimo za trenutak kako bismo analizirali prethodnih 365 dana. Malo ko je mogao da pretpostavi da će Internet trgovina da doživi astronomski rast, ali u trenutku kada su digitalni kanali jedina stvar na koju se i kupci i trgovci mogu osloniti, jasno vam je zašto se i te kako isplati podići nivo poslovanja i investirati u ovaj aspekt vašeg Internet biznisa.

Međutim, tu postoji još jedan faktor kojeg trgovci moraju biti svesni. Na počeku teksta naveo sam da je Internet trgovina komplikovana realnost u kojoj očekivanja kupaca skaču iz dana u dan, a tu prvenstveno mislim na tehnologiju i procese. Prošli su dani loših opisa proizvoda i lošeg sadržaja, kupci danas žele vrhunsko iskustvo online kupovine – oni žele da saznaju sve što mogu o proizvodu iz opisa i fotografije vrhunske rezolucije, pa čak i da pogledaju video o tom istom proizvodu.

Sve to govori nam da Internet trgovina polako, ali sigurno, ulazi i u domen kreiranja kvalitetnog sadržaja, što dodatno usložnjava ovaj posao, ali i ističe pojedine igrače u odnosu na konkurenciju. Takvo korisničko iskustvo mora biti ispraćeno i vrhunskom brigom o potrošaču jer retki su oni koji se u digitalnu prodavnicu vraćaju nakon što su prvi put razočarani kupovinom. Bili biste zaprepašćeni koliko se ovakve situacije mogu izbeći uz kvalitetan CRM, ali o tome ćemo drugom prilikom.

Za kraj, ne želim da vas plašim i odvraćam od bavljenja Internet trgovinom, već samo skrećem pažnju na neke stvari koje sam primetio na domaćem tržištu, a koje umnogome zapravo oslikavaju nivo edukacije – kako samih trgovaca, tako i kupaca. Kvalitetno, pouzdano i sigurno e-commerce iskustvo malo šta može zameniti, a na vama je da se odlučite da li ste u Internet trgovini na kratke, ili na duge staze. Da li trčite sprint, ili maraton.


Ostavi komentar

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.