6 stvari koje NE doprinose razvoju vaše (digitalne) karijere

Kojim god poslom da krećete da se bavite, a pogotvo digitalnim, zapamtite lekcije koje vas mogu zadržati na pravom putu.

Kada su me drugari iz Netokracije pozvali i zamolili da napišem tekst o svojim iskustvima u razvoju karijere, pomislio sam da je u pitanju šala. Nisam verovao da priče i iskustva saobraćajnog inženjera koji se sticajem okolnosti bavi marketingom mogu da budu interesantna, a kamoli korisna. Ali nakon dužeg razmišljanja, shvatio sam da mogu da doprinesem kampanji #DigitalnaKarijera na sebi svojstven način – tako što ću vam reći šta je to što NE treba da radite.

Skoro svi tekstovi koje ćete naći na Internetu govore vam šta treba da radite da biste bili uspešni. Ustajte rano, čitajte knjige, meditirajte, koristite Pomodoro tehniku… sve je to lepo i uglavnom korisno, ali ne pokriva ni delić problema sa kojima se svakodnevno susreću mladi koji tek započinju svoju profesionalnu karijeru. Ako na to dodamo lokalne specifičnosti u formi blago rečeno nefer tržišne utakmice (na tržištu rada i tržištu uopšte), jasno je kako lako možete upasti u silaznu spiralu demotivacije i kukanja.

Radeći sa mnogo mladih ljudi tokom prethodnih godina u Srbiji, pa i danas u međunarodnom timu u Nemačkoj, primetio sam nekoliko zajedničkih obrazaca ponašanja koji svakako ne doprinose ličnom razvoju budućih profesionalaca. Evo kojih su to šest stvari koje mnogi od vas rade, a koje aktivno ometaju razvoj vaše buduće karijere.

1. Imate premalo samopouzdanja

Nimalo ne zavidim mladima koji tek sada završavaju fakultete i pokušavaju da pronađu svoje mesto pod suncem. Nikada nije bilo više opcija, ali ni konkurencije ne manjka – naročito ove virtuelne. U doba u kojem na društvenim mrežama svi žive svoje živote iz snova, teško je poverovati da je manjak samopouzdanja i želje za eksponiranjem toliko česta pojava. Nažalost, veliki broj mladih, gledajući fabrikovane biografije i živote na Internetu, dolazi do zaključka da jednostavno nisu dovoljno vredni i da je najbolje da sede u ćošku i trunu. Iako stara izreka (ispravno) kaže da je skromnost vrlina, to ne podrazumeva da treba da potcenjujete to što jeste i da tako aktivno minirate ono što možete postati.

Ako ste godinama vredno radili na sebi, svojim stručnim i praktičnim znanjima, ali i vrednostima i stavovima, ne vidim nikakav razlog da poverujete da tamo neki instant celebrity vredi više od vas. To možda znači da je njegov račun u banci bolje popunjen, ali nikako ne znači da vi treba da se zadovoljite noćnom smenom u trafici ako posedujete veštine i znanja koja imaju konkretnu vrednost i koja možete unovčiti.

Ako ih pak ne posedujete, šta da vam kažem – krajnje je vreme da ih steknete. A kako budete napredovali i sticali vredna iskustva u radu rašće i vaše samopouzdanje, zasnovano na realnim kvalitetima, a ne tamo nekim izmišljenim vrednostima propuštenim kroz Instagram filter.

2. Imate previše samopouzdanja

„Čekaj, kako sad, pa malopre si rekao da ne treba imati premalo samopouzdanja?“ Tako je, ali to ne znači da treba da odete u drugu krajnost i da se pretvarate da ste nešto što niste – i da znate nešto o čemu nemate pojma. U doba kada ste završili fakultet i razmišljate o tome šta i kako dalje, ono što su vrednosti i kvaliteti koje ste (nadam se) izgradili tokom školovanja jeste da znate da učite i da znate da rukujete informacijama. Što je dovoljno samo za početak, ne i da odmah pucate na mesto direktora.

To što ste dva puta napravili lep grafikon u Excelu ili kreirali tri uspešne Facebook Ads kampanje vas ne čini stručnjakom ni u jednoj od tih oblasti, i shodno tome – nemojte se predstavljati kao takvi i navoditi u CV-ju stvari za koje ne znate ni čemu služe. Poslodavci će taj blef vrlo brzo prozreti, a vaša karijera sigurno neće krenuti uzlaznom putanjom. Neophodno je da budete iskreni, i prema sebi i prema drugima, jer ja iskreno mislim da je fake it ’till you make it strategija rezervisana samo za preambiciozne loše đake.

3. Mislite da su ‘tamo negde’ svi bolji i pametniji

Kao neko ko dugi niz godina radi sa firmama iz SAD i EU, mogu da vam kažem da u najvećem broju slučajeva ljudi vaših godina i obrazovanja koji žive u ovim zemljama znaju isto ili čak manje od vas. I zato nema baš nikakvog razloga da pretpostavljate da ste manje vredni od njih, naročito kada dođete u poziciju da radite direktno sa njima. Postoje ipak dve ključne stvari u kojima se razlikujete, koje morate imati na umu.

Čak i u manjim firmama, zaposleni u razvijenim zemljama su mnogo više usmereni na specifične oblasti, što im omogućava da se vremenom usavrše i postanu zaista ozbiljni stručnjaci  ne gubeći vreme na učenje veština koje im kasnije neće biti potrebne. Kod nas se od AdWords stručnjaka očekuje da zna i da dizajnira banere i da programira, što u praksi znači da ima vrlo malo ljudi koji su zaista eksperti za neku konkretnu oblast. Šira znanja imaju određene prednosti, ali ne treba ići previše u širinu jer onda rizikujete da postanete stručnjak opšte prakse što nije ni tražena ni cenjena pozicija.

Druga stvar koja je ključna razlika je pristup velikom tržištu. Jednostavno, kod njih su redovi veličine drugačiji i samim time se njihova iskustva razlikuju od vaših. Advertajzing menadžeri čak i u manjim firmama rukovode sedmocifrenim budžetima u čvrstoj valuti, a broj ljudi kojima pokušavaju da nešto prodaju je veći po nekoliko stotina puta. No, to ne znači da su oni zbog toga nešto mnogo mudriji ili uspešniji, samo imaju drugačije informacije u odnosu na vas koji vodite Facebook Page sa 500 fanova.

Evo i jednog konkretnog primera. Pre nekoliko godina sam imao prilike da radim sa timom koji je predvodio nadaleko čuveni Neil Patel. Oni su pokušali da prilično logičnim i uobičajenim izmenama na korisničkom iskustvu povećaju broj konverzija na web sajtu firme u vrlo specifičnoj oblasti IT industrije. Nažalost, fore koje uspevaju u prodaji deterdženta ili farmerki ne mogu se jednoznačno primeniti u industriji u kojoj se kupci vode drugačijom logikom.

Projekat je neslavno propao, uz graciozno ignorisanje njegovih negativnih efekata na prodaju i lojalnost korisnika od strane menadžmenta firme, što vam dovoljno govori o tome da se ljudske prirode na različitim meridijanima i ne razlikuju baš previše.

4. Nestrpljivi ste

U vreme vladavine instant kulture potpuno je nekonstruktivno kritikovati mlade generacije zato što sve žele odmah. I to instant vreme nije došlo sa Internetom, ono postoji već 40 godina, Internet je samo dodatno ubrzao stvari. I zaista, kad vidite gomilu ljudi koji bez dana radnog staža i ikakvih vrednih znanja i iskustava zauzimaju naslovne strane i pune svoje bankovne račune, teško je oteti se utisku da i vama ne pripada deo tog kolača. Ima samo jedna bitna razlika – to je sve estrada i šou-biznis, realni život je negde drugde. A ako ste namerili da se bavite estradom, onda se bojim da ste na pogrešnom mestu i čitate pogrešan tekst.

Kada malo razmislim, prilično je sigurno da sam i ja na početku karijere bio nesnosan. Pravo je čudo kako su moji prvi šefovi uopšte preživeli sa mnom tako nervoznim i nadrndanim. Jednostavno, to je samo faza u vašem ličnom razvoju i treba da budete što je više moguće svesni njenih prednosti i mana. I kad vam neko sa 20 godina iskustva u poslu kaže „ne može to baš tako“, to nije rekao da bi vas omalovažio, već zato što je to najverovatnije zaista tako. Što me dovodi do sledeće tačke.

5. Ne poštujete druge (da ne kažem starije)

Kanadski marketinški stručnjak i (de)motivacioni govornik Scott Stratten je u jednom od svojih nastupa milenijalce opisao kao „one što su mlađi od nas i koje ne volimo previše“. On ovakav stav prema mlađim generacijama prepoznaje kao „želju nas matoraca iz Generacije X da i mladi pate kao što smo mi patili“, živeći naše analogne mlade živote u doba bez Interneta, mobilnih telefona, MP3 plejera i svih drugih tehnoloških noviteta koji su danas nešto sasvim normalno i uobičajeno.

Naravno, sve je to šala i preuveličavanje. Niti vas bilo ko mrzi, niti smatra da ste neobrazovani, nevaspitani, nesposobni i nezainteresovani za život. Osim kada eksplicitno svojim ponašanjem pokažete da jeste upravo to. U tom slučaju odbojnost je sasvim realna i to, složićete se, sa valjanim razlogom. No, ako pokažete da posedujete barem neku vrednost, neku veštinu vrednu pažnje, neki kvalitet, budite uvereni da je jedina stvar koju ćete dobiti od starijih – podrška.

Jer ljudi koji su stariji od vas i koji su se već profesionalno dokazali na poljima na kojima vi želite da napredujete, poseduju jednu ključnu stvar koja ih razlikuje od vas. Iskustvo. I ne postoji nikakva prečica, nikakav trik kojim ćete nadomestiti taj jaz. Jednostavno, iskustvo dolazi sa godinama i što pre počnete da ga stičete, to ćete biti moći da donosite mudrije odluke i upravljate svojim životom.

To što vaši šefovi ne znaju kako se podešava targetiranje Facebook kampanje ili šta je UTM kod, ne znači da su oni neznalice zarobljene u prošlosti. Oni imaju druga znanja i iskustva koja presudno utiču na strategiju firme u kojoj zajedno radite. Vaša znanja o modernim tehnikama mogu biti dragocena dopuna tom iskustvu starijih kolega u tome kako se postižu poslovni ciljevi i zato se potrudite da radite zajedno sa njima, ne jedni protiv drugih.

6. Niste sigurni šta (zapravo) želite

Nažalost, ovo nije problem samo mladih. I mnogi profesionalci sa po 10, 15 ili 20 godina radnog iskustva često nemaju predstavu kuda da usmere svoje karijere. Niko ne kaže da sada morate da sedite i danima lupate glavu šta želite da budete kad porastete, ali je poželjno da imate makar neku ideju, makar neko usmerenje, referentnu tačku ka kojoj idete i koju ćete, ako budete dovoljno marljivi i uspešni, u nekom trenutku dostići.

Nekome je san kuća na Bahamima sa Ferarijem u garaži, nekome je životna želja da svake godine putuje na drugu egzotičnu destinaciju, neko hoće da bude najbolji neurohirurg na svetu, a nekome je sasvim OK da ostane u svom rodnom gradu, okružen prijateljima i gomilom dece, radeći posao koji voli. Sve su to legitimne dugoročne vizije, ali da biste do njih došli, ili im se makar približili što je više moguće, neophodno je da ih prvo formulišete i shvatite šta vam potrebno za njihovo ostvarenje. I ne zaboravite da budete iskreni prema sebi, inače će cilj ostati nedostižan.

I naravno, prestanite da kukate, tražite izgovore i aktivno praktikujete gore navedene negativne stvari. Jer onda je vaš neuspeh zagarantovan.

#DigitalnaKarijera stiže u Suboticu i Beograd!

Dragi čitaoci, brucoši, studenti i svršeni diplomci – nakon Kragujevca, Niša i Novog Sada, #DigitalnaKarijera nastavlja sa jesenjim ciklusom konferencija u Subotici (18. oktobra na Ekonomskom fakultetu) i Beogradu (30. oktobar na EKOF-u). Više informacija o programu i predavačima objavljujemo uskoro, a ukoliko želite da budete u toku sa najnovijim vestima – pretplatite se na naš newsletter!

Ostavi komentar

  1. Alex T.

    Alex T.

    30. 1. 2019. u 17:43 Odgovori

    Neil Patel autsorsuje skoro sve svoje projekte drugim agencijama. Znam to jer sam takođe radio sa njegovim klijentima. Iako jeste zvučno pominjati njegovo ime, da li je on stvarno vodio taj tim?

  2. Vladimir Ceric

    Vladimir Ceric

    30. 1. 2019. u 20:21 Odgovori

    Ćao. Mogu da potvrdim da je Neil lično učestvovao na projektu za firmu u kojoj sam radio, jer smo u par navrata obojica bili na konferencijskim pozivima. Naravno, on nije operativno vodio projekat, to su radili njegovi ljudi (sa email adresama njegove agencije ako me sećanje dobro služi), a on se uključivao samo na važnim sastancima gde se diskutovalo o strategiji i ostvarenim rezultatima. Pozdrav, Vlada

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Sponzorisano

HTEC: Kako smo iz korena promenili posao klijenta koji posluje globalno već 30 godina?

Da biste kao kompanija zadržali svoje stručnjake neophodno je da znate šta oni misle o vama. Veliki broj zaposlenih znači i isto toliko papira za evaluaciju. Tu na scenu stupa rešenje koje je razvio i implementirao domaći HTEC za kompaniju Great Place to Work.

Internet marketing

Ultimativni spisak konferencija i događaja za digitalne marketare

Konferencije predstavljaju pravu priliku za sticanje novih saznanja i važnih kontakata. Godina samo što je počela i sada je pravo vreme da se upoznate sa događajima u Evropi koji su pristupačni za obići.

Karijere

Kako smo spustili fluktuaciju tehničkog kadra ispod 10 procenata

Dok čitava domaća IT industrija raste, manjak kvalifikovanog kadra i česta fluktuacija zaposlenih ostaju među glavnim problemima sa kojima se menadžment suočava. Kako edukovati novi kadar, a u isto vreme zadržati top talenat u svojim redovima?

Propustili ste

Karijere

Šta vaši (budući) senior programeri zaista žele?

Šta je za programere zanimljiv projekat i kada se odlučuju na promenu radnog mesta?

Društvene mreže

Greška u softveru Instagrama glavni je uzrok naglog pada broja pratilaca

Korisnici Instagrama ovih dana žale se na naglu promenu broja pratilaca. Prema poslednjim informacijama, glavni uzrok problema je 'bug' u softveru ove društvene mreže.

Kultura 2.0

Razum i uticajnost

Nema sumnje da su influenseri tu da ostanu, pa čak i pored svih skandala i glavobolja koje prate saradnju sa njima. Bili veliki ili mali, brendovi su se po oprobanom „kud svi tu i mali Mujo“ sistemu uhvatili u kolo iz kojeg nema lakog izlaska. Retko ko tu zapravo stane da razmisli o tome šta […]

Mobilno

Kako izmeriti zagađenost vazduha u vašem gradu?

Prethodnih dana sve češće se govori zagađenju vazduha u Srbiji. Merne stanice svakodnevno prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha, a nivo štetnosti možemo pratiti upravo putem naših pametnih telefona.

Internet marketing

Šta treba da znate ako izdajete stan putem sajta Airbnb?

U Beogradu trenutno ima preko 4.000 aktivnih izdavača na Airbnb-u uz godišnji rast oko 45%. Platforma ima ogroman broj mogućnosti, a ovo su neke od osnovnih koje biste trebali da zapamtite ukoliko izdajete stan putem ovog sajta.

Karijere

Poslovi.infostud.com lansirali Employer Branding Studio kako bi HR potrebe klijenta zadovoljili pod ‘jednim krovom’

Usluge Employer Branding Studija već koriste najveći srpski poslodavci - među njima nisu samo tehnološke kompanije.