Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Koji tip kompanija u Srbiji bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se oglašava na toj društvenoj mreži?

Istraživanje Social Serbia 2020 koje je uradila agencija Pioniri u martu 2020. godine pokazuje da je u tom trenutku nalog na Snapchatu imalo 21% online populacije Srbije, te da se najčešće radi o najmlađim korisnicima (42% onih koji imaju 13-17 ili 18-24 godine). Zastupljenost Snapchata, kako je dalje pokazalo ovo istraživanje, kod ostatka populacije je značajno manja (npr. korisnika preko 45 godina skoro da nema), a aplikaciju češće koriste žene nego muškarci.

Drugo istraživanje koje je sprovela agencija DIRECT MEDIA United Solutions pokazalo je vrlo slične podatke: Snapchat u Srbiji ima između 1.6 i 1.7 miliona korisnika, a polovinu njegovih korisnika čine mladi od 13-20 godina i čak 66% onih do 24 godine.

Snapchat je, dakle, kako i same ističu naše sagovornice iz pomenutih agencija, daleko od najpopularnijih društvenih mreža Facebooka i Instagrama, ali je ipak kanal na koji brendovi itekako treba da obrate pažnju. O tome koji tip kompanija bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se potencijalno oglašava u okviru ove aplikacije, razgovaramo u nastavku sa Natalijom Čorbić (Pioniri) i Anđelom Cvetković (DIRECT MEDIA United Solutions).

Snapchat je veoma moćan alat za oglašavanje, ali ga brendovi u Srbiji ne primećuju

Social Serbia 2020  istraživanje pokazalo je i da je, u poređenju sa svim ostalim aplikacijama za dopisivanje, Snapchat ostvario najveći rast u odnosu na istraživanje iz 2019. godine – sa 1% na 14%, a kako Natalija objašnjava, razlog se najviše krije u specifičnosti konverzacije na Snapchatu:

U njihovom fokusu je vizuelni, a ne tekstualni sadržaj kao na ostalim aplikacijama. Ne vode se razgovori niti se šalju bitnije informacije, već se dopisivanje svodi na brzu razmenu fotografija i kratkih dnevnih update-a sa prijateljima. Drugim rečima, sve ono što verovatno neće završiti na Instagram Story-ju, ali što ipak želimo da podelimo sa užim krugom ljudi. Potrebu za messaging aplikacijom ovakvog tipa prepoznao je i Instagram, lansirajući Threads.

Kako dodaje Anđela, ta informacija o porastu je zaista očekivana. “Zašto? Zato što Snapchat, kako mu samo ime kaže, oslikava trendove u komunikaciji, ali i svoje korisnike. Sve je kratko, brzo i relevantno. Snap (blic ili kratke) reklame su trend koji pratimo već par godina i Snapchat se odlično u to utopio – poruke nestaju za 24h i korisnici kojima je bitno da budu tu, ali da ne budu tu”, objašnjava ona.

Upravo zbog toga Snapchat je veoma moćan alat za oglašavanje i, kako dodaje Anđela, doprinosi awareness i consideration fazi prodajnog levka:

On je najzastupljeniji među cijnom grupom koja je okrenuta vrednostima, lojalna je i u najvećem delu u sledećih pet godina će donositi odluke o kupovini. Dugoročno planiranje i ulaganje se uvek isplati, a Snapchat je svakako zastupljen. YoY beleži rast od oko 15% ulaganja, ali mislim da pravi potencijal nije do kraja iskorišćen.

Međutim, kako dodaje Natalija, oglašavanje na Snapchatu jeste dostupno u Srbiji, ali nije i zastupljeno. “Brendovi na domaćem tržištu ga skoro uopšte ne koriste kao alat, tako da je njegova moć trenutno nepostojeća. Pre nekoliko godina bilo je pokušaja brendova da do publike dopru kroz ovu mrežu, ali oni su bili više eksperimentalnog tipa”, objašnjava ona i dodaje da se tamo, skoro bez izuzetka, viđaju isključivo reklame na engleskom jeziku i sadržaji koji plasiraju strani brendovi.

Snapchat je u Srbiji potpuno van radara – kako oglašivača, tako i brendova

Ako su vas navedeni podaci zainteresovali i razmišljate o oglašavanju na Snapchatu, Natalija ističe da morate ulagati u stalnu distribuciju video-sadržaja, kreiranje lenses odnosno filtera i ostalih Snapchat opcija za korisnike. “Mi do sada nismo imali prilike da kreiramo kampanje na ovoj mreži, ali se iz stranih primera čini da bi medijski i beauty brendovi najbolje mogli da iskoriste ono što Snapchat jeste”, ističe ona.

Anđela, sa druge strane, dodaje da je za Snapchat ključno da shvate da oglašavanje nije bauk, ali da moraju da budu spremni da aktivno rade na rešenjima, testiraju ih i prihvataju da ne može sve što se plasira da ima vrtoglavi uspeh. Ona dodaje:

Ako ćete samo da tvc ili image rešenje pustite kao reklamu, bolje nemojte. Kada je u pitanju uspešna kampanja koja mi pada na pamet, to je za “Buzz” sokove. Imali smo sjajne rezultate pregleda i “swipe up” ali i posledično konverzijski rezultat.

Ipak, kao što smo već naveli, brendovi i dalje nisu dovoljno prisutni na ovoj mreži – što potvrđuje i Anđela. “Naravno, ima izuzetaka, ali većina brendova dalje igra na nekim poznatijim teritorijama. Moja preporuka je svakako da se izađe iz zone poznatog i da se vežba. Korisnici su već tamo, tako da nema razloga da ih prepustite konkurenciji. Ne biste verovali na koliko načina na Snapchatu može da se kaže dobro jutro”, navodi ona.

A što se tiče prognoze za budućnost Snapchat-a u Srbiji, pogotovo u odnosu na sve veću popularnost TikToka, Natalija ocenjuje da ove dve mreže jesu demografski slične, ali njihove funkcije i sadržaji nisu istovetni, pa time ni međusobno isključivi:

Oni dele zajedničke karakteristike, ali ima i razlika zbog kojih obe imaju svoju publiku. Priroda sadržaja koji dominira Snapchatom vrlo je različita od onog koji nas zabavlja na TikToku. Na Snapchatu se najviše prate prijatelji, na TikToku content kreatori.

Za Snapchat ćemo reći da je “filter aplikacija”, a za TikTok video i muzička. Novo izdanje istraživanja uradićemo za manje od 3 meseca, što je prilika da prognoze uporedimo sa realnim stanjem. Do tada, čini se da popularnost TikToka neće ugroziti zastupljenost Snapchata kao messaging aplikacije.

Anđela dodaje i da svako ko radi, usavršava se i daje korisnicima ono što im je potrebno, imaće svoju publiku. “Mi smo skloni da lako otpišemo neke igrače, samo zato što nemaju vrtoglavi rast, ali postepeni rast je takođe dobar, a Snapchat je po tom pitanju stabilan i pouzdan”, navodi ona i za kraj dodaje: “Uostalom, twitter već 10 godina umire u Srbiji, pa nikako da umre. Eno, živ, zdrav i baca hejt”.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.

Kultura 2.0

Platforma net.kabinet predstavlja interdisciplinarni kurs ‘Epidemija’ za srednjoškolce

Fondacija Petlja, Inicijativa 'Digitalna Srbija' i UNICEF predstavili su kurs "Epidemija" koji povezuje znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike. Kurs se sastoji iz tekstova, ilustracija, kvizova, a narator je glumac Miloš Biković.