Slučaj JKP Informatika Novi Sad: Kako se odbraniti od sajber napada

Kako odbraniti biznis od sajber napada, a da ne prođete kao Gradska uprava Novog Sada?

Vest da su informacioni sistemi gradske uprave Novog Sada hakovani i da su izvršioci tražili otkupninu u bitkoinima kako bi otključali sisteme, zatekla je domaću javnost prošle nedelje. I, dok se grad polako oporavlja, mi smo analizirali kako je do napada uopšte došlo i, još bitnije, kako sprečiti tako nešto u budućnosti.

Gradski informacioni sistem Novog Sada koji se čuvao u Javno-komunalnom preduzeću “Informatika” blokiran je u nedelju uveče, 1. marta, a grad je ucenjen na 50 bitkoina (iliti oko 400.000 evra) da ga dobije nazad. Podaci i bekap sa servera gradskih uprava i nekoliko drugih javnih službi ostali su zaključani, a Novi Sad pravi novi informacioni sistem.

Zbog ovog napada deo zaposlenih u gradskoj upravi i pojedinim javnim preduzećima nije dobio plate, o čemu je Blic pisao pre nekoliko dana, a portal IT klinika preneo je da je otkrivena slabost u malware-u, te da je kompanija Emsisoft uspela da pronađe dekriptor za štetni softver PwndLocker koji je i zaključao podatke u bazi pomenutog grada (50TB podataka).

Otuda smo se odlučili da detaljnije analiziramo šta ovi virusi tačno podrazumevaju, kako funkcionišu PwndLocker i RansomWare napadi i na koji način se najbolje odbraniti od istih. O tome smo razgovarali sa Borisom Prpićem (CEO, Goglasi.com) i Vladimirom Vučinićem (Cyber security Specialist), koji već nekoliko godina uspešno rade u oblasti sajber bezbednosti.

Sve počinje jednim pogrešnim klikom

Već na samom početku, Boris se vraća desetak godina unazad, rekavši da se pojavom Bitcoina pronašao način da se preko Interneta anonimno šalje novac tj. vrednost. Prema njegovim rečima, to je kreiralo nekoliko novih tipova napada koji i dalje dobijaju na popularnosti, a koji se baziraju na iznuđivanju novca (tačnije bitkoina) preko Interneta. S obzirom na to da su te transakcije anonimne, napadač može izvući novac, a da ne bude praćen od strane policije.

Da bi se novac ili bitkoini uopšte iznuđivali, potrebno je koristiti određenu vrstu softvera kako bi se zarazili računarski sistemi. Jedan od popularnih napada jeste RansomWare gde napadač, nakon što obezbedi pristup nekom računarskom sistemu, šifruje sve podatke šifrom koju samo on zna.

Boris nam dalje objašnjava da su ove vrste napada postali popularni pre svega zato što napadač obezbeđuje dobru zaradu. Male firme su spremne da plate po par hiljada evra a velike i stotine hiljada, u zamenu za nekad vrlo dragocene podatke, objašnjava Prpić i dodaje:

Napadač uglavnom distribuira virus po Internetu po različitim sajtovima ili mrežama za razmenu fajlova i čeka da se neko upeca. Kada žrtva pokrene zaraženi fajl virus odmah šifruje sve čemu ima pristup i uspostavlja komunikaciju sa napadačem. Korisnik se obaveštava da su mu fajlovi šifrovani i da treba da plati otkupninu da bi dobio ključ. Žrtva i napadač mogu razmenjivati poruke međusobno ukoliko dođe do nekog problema. Često se može ispregovarati bolja cena od one prvobitno ponuđene.

Naš sagovornik nam objašnjava da je najbolja zaštita od RansomWare napada backup podataka:

Vrlo je jednostavno, ukoliko vam virus šifruje podatke vi imate mogućnost da sve vratite iz backup-a. Međutim, potrebno je paziti da backup-i uvek budu što više odvojeni od računara koji se backup-uje da virus ne bi zahvatio i njih. U velikim sistemima dobra prevencija protiv RansomWare-a su bezbednosne barijere.

Prema njegovim rečima, kako bi se baze obezbedile od napada, sistem treba biti tako dizajniran da ukoliko se jedan računar zarazi da virus ne može da se proširi na celu mrežu. “Ne znam kako je virus ušao u mrežu Novog Sada, ali činjenica da je zarazio stotine servera i hiljade radnih stanica znači da mreža verovatno nije baš najbolje dizajnirana sa sigurnosnog stanovišta”, ocenio je Boris.

Potrebno je raditi na obuci zaposlenih o prepoznavanju phishing-a

Vladimir je takođe saglasan sa Borisovim stavom, a ističe i da, kada se govori o napadima na preduzeća, najčešće sve počinje od ciljanog phishing-a – slanja lažnih mailova kojima je krajnji cilj ili krađa korisničkog imena i šifre ili instalacija zlonamernog softvera. Vučinić nam objašnjava da krađom kredencijala (korisničko ime i šifra) sajber napadači mogu da pristupe mailu korisnika, a uz malo sreće i samom računaru.

“Istu ulogu na početku ima i malver koji se instalira klikom na link u phishing poruci – da napadač dođe do računara”, napominje Vladimir i objašnjava sledeće:

Naredna faza je prikupljanje informacija o okruženju i pokušaj da se dođe do naloga sa što je moguće više prava (tzv. elevacija prava), a to su najčešće administratorski nalozi. Time napadač dolazi i do servera, što je i cilj, jer se tu nalaze podaci.

Daljim istraživanjem napadač proverava koliko su vredni podaci do kojih se došlo i da li ih treba ukrasti (radi dalje prodaje) ili kao druga najčešća akcija napadača da se podaci i serveri kriptuju tzv. kriptolokerima ili ransomware-om i da se zatraži otkup za dešifrovanje podataka – upravo ono što se i desilo u JKP Informatika, tj. gradu Novom Sadu.

Štaviše, dodaje naš sagovornik, nekada napadači koriste slabije alate i ključeve/algoritme za šifrovanje, pa se dešava da se brzo razviju i alati za dešifrovanje, u čemu je Novi Sad imao sreće, s obzirom na to da je PwndLocker imao ključ za kriptovanje ugrađen u sam alat za šifrovanje – što je zapravo omogućilo da se relativno brzo dođe do alata za dešifrovanje, bez plaćanja otkupa.

Na pitanje Netokracije na koje sve načine je moguće efikasno sprečiti ove napade, koje su mere prevencije i na šta treba obratiti pažnju, Vladimir otkriva da su u tom procesu pre svega ključni ljudi i znanje. Kao dalje kaže, potrebno je da svi zaposleni budu svesni opasnosti i načina na koji sajber kriminalci pokušavaju da napadaju, a zatim je potrebno imati stručnjake ili partnere sa dovoljno iskustva i znanja da mogu da pomognu i odbrane preduzeće od napada:

Odbrana treba da obuhvati zaštitu ključnih tačaka ITK sistema: zaštitu emaila (budući da je to najčešće korišćeni vektor za napad na preduzeća), zaštitu radnih stanica i servera, mobilnih uređaja, tableta – tzv. endpoint-a, zaštitu web saobraćaja (dakle zaštitu komunikacije) i zaštitu cloud sistema (ako se koriste).

Dobra rešenja će zaustaviti većinu napada, ali je za njihov optimalni rad potrebno znanje i iskustvo, kao i stalno nadgledanje celokupnog sistema – događaja u ITK sistemu, njihova korelacija i praćenje upozorenja, što nas ponovo vraća na ljude.

Vučinić nas je, između ostalog, podsetio i da su današnji virusi pravljeni da budu neprimetni i da se što teže detektuju, kako bi napadačima omogućili da dođu do onog najvrednijeg – podataka, bilo da se radi o ličnim podacima, bazama podataka, brojevima kreditnih kartica i sl. Međutim, svaki virus danas ima svoju zasebnu namenu:

Neki od virusa služe samo da priključe zaraženi računar mreži drugih zaraženih računara koje koristi napadač – tzv. botnetu kako bi sa njima mogao da napada druge računare, da vrši DDOS napade (najčešće služe za obaranje web sajtova) ili neki od virusa samo omogućavaju udaljeni pristup radi špijuniranja.

Za sam kraj, Vladimir je govorio i o tome šta je sve potrebno uraditi kako bi se podigla digitalna pismenost u velikim javnim institucijama, a koja bi značajno uticala na prevenciju napada kao u Novom Sadu. Prema rečima našeg sagovornika, neophodno je da preduzeća, ne samo javne institucije, počnu mnogo ozbiljnije da posmatraju zaštitu IKT sistema i resursa računara, mreže, servera i podataka.

On smatra da pored tehničkih sistema zaštite kao što su firewall uređaji nove generacije (NGFW) ili endpoint security rešenja, važno je raditi na konstantnoj obuci zaposlenih počevši od obuke za prepoznavanje phishing-a, preko opšte obuke o Internet bezbednosti.

“Ono što je važno napomenuti kod obuke zaposlenih jeste da se radi o procesu – obuka ne može da se zaustavi na jednom predavanju, već mora da se sprovodi stalno ili periodično, poželjno uz merenje uspešnosti obuke”, zaključio je Vladimir na kraju.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

Neuralink moždani čip: Revolucija u medicini ili senzacionalizam?

Čip pod nazivom 'Telepatija' uspešno je ugrađen u ljudski mozak, saopštila je kompanija Elona Maska. Analizirali smo da li je reč o velikom naučnom dostignuću, ili tek eksperimentu u testnoj fazi.

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Sponzorisano

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.