Šta je to Blockchain i kako ga možemo koristiti?

Šta je to Blockchain i kako ga možemo koristiti?

Koliko ste se puta požalili na visinu provizije u banci i čekanje u redovima? Ako vam kažemo da ćete u relativno bliskoj budućnosti moću da izbegnete posrednike prilikom svake transakcije, pa čak i za podizanje i razmenu dokumenata, da li biste nam proverovali? Tehnološki sektor ima neoboriv argument - Blockchain tehnologiju. Šta je to Blockchain i po kom principu radi?

Mlađen Merdović, predsednik Bitkoin asocijacije Srbije

Ne tako davne 2009. godine nastala je digitalna valuta Bitkoin koja je uvela mnoštvo inovacija u sektor digitalnih finansija, koja se može razmeniti isključivo online i čijom razmenom ne posreduje niko – za razliku od klasičnog ekonomskog sistema u kom se transakcije (osim onih „na ruke“) ne mogu odviti bez posredovanja banke ili državnih organa. Njihova uloga leži upravo u tome da garantuju sigurnost transakcije. Međutim, postavlja se pitanje kako sprečiti proneveru u svetu digitalnih valuta – pogotovo ako su one još uvek u fazi nastanka. Rešenje je upravo Blockchain.

Šta je zapravo Blockchain?

Blockchain je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojim se regulišu autorska prava. Prilikom njihove razmene nema nikakvog regulatora osim same mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene. Dakle, za razliku od klasične online baze podataka, Blockchain tehnologija omogućava komunikaciju sa nekoliko računara (servera) između kojih se transakcija obavlja.

Kada se razmena izvrši, ona se sa drugim podacima i informacijama koje se prenose – a koje su obavljene u poslednjih 10 minuta – kriptografski povezuje sa blokom. Tada na scenu stupa proces „izvlačenja ruda“ tj. minig koji se obavlja pomoću računara velike snage – izvlačeći postojeću „rudu“ i stvarajući nove blokove. Ovo je ujedno i način na koji se generišu novi Bitkoini (izvlačenjem Bitcoin Blockchain-a dobija se BTC kao valuta).

thinkcomputers.org
Kućni ‘minig rig’ koji služi za potrebe izvlačenja kriptovaluta – nekoliko jakih grafičkih kartica povezano je u rednoj konfiguraciji.

Svakoj obavljenoj trasakciji pripisuje se vremenska odrednica, dok se sama transakcija po hronološkom redu dodaje već postojećem lancu blokova i sa njim se povezuje uz pomoć čvora – stručnom terminologijom noda. U pitanju je niz koji sadrži podatke o svakoj transakciji koja se u okviru nje izvedena.

Pravda (ni)je slepa

Kako je svaki blok logički povezan sa drugim, Blockchain je prevazišao ono što ljudski rod nije uspeo od svog nastanka – postao je imun na prevaru!

Funkcionisanje svake Blockchain mreže (bila ona namenjena samo određenom broju ljudi ili svima) regulisano je tačno određenom procedurom. Pošto su blokovi neraskidivo povezani zahvaljujući kodu (svaki od njih ima svoji svoj unikatni ID koji se naziva Hash Hash pomoću koga možemo pronaći prethodni blok iz niza), bilo koja promena podataka o obavljenim transakcijama, uključujući njihovo brisanje, dodavanje i bilo koji drugi vid falsifikovanja, nije moguća.

Bankovni računi, tajne državne informacije i drugi centralizovani podaci lako mogu biti hakovani. Međutim, ukoliko slično pokušate sa Blockchain-om morali biste da hakujete čitav lanac blokova, što je faktički nemoguće. Stoga, ukoliko se ovakav način skladištenja podataka u budućnosti nađe u širokoj primeni, funkcionisanje sistema više se neće bazirati na poverenju u nekorumpiranost administrativnih i bankarskih službenika tj. neće zavisiti od faktora ljudske greške – već će zavisiti od Blockchain lanca.

A Blockchain nikada ne greši.

Od katastra do dijamanata

Upravo je nepotkupljivost sistema koja se bazira na nepromenljivosti informacija ono što Blockchain čini pogodnim i za mnoge druge sfere, pored finansijske. Tako se sa ekskluzivne primene na Bitkoin prešlo na primenu na druge digitalne valute (poput Ethereuma), a odatle na potencijalnu ulogu u ekonomiji, administraciji, zdravstvu, glasanju putem Interneta i slično.

Posebnu pažnju javnosti privlači primena Blockchain sistema na registre vlasništva nad zemljištem, a koji se testiraju u Švedskoj, Gruziji, pa čak i Hondurasu.

Međutim, primena ove tehnologije ide mnogo dalje od katastara. Testove koje aktivno sprovodi Microsoft mogli bi napraviti revoluciju u načinu na koji se vrši identifikacija ljudi (beleženje njihovog rođenja i smrti). Naime, prema podacima ove kompanije, jedna petina svetske populacije nema odgovarajuće lične podatke, dok jedna trećina dece mlađe od pet godina zvanično ne postoji zato što nije upisana u knjigu rođenih. Te činjenice značajno olakšavaju trgovinu ljudima, naročito u zemljama Trećeg sveta.

Poslednjih nekoliko decenija, Afrika zauzima prvo mesto kao kontinent sa najmanjim brojem registrovanih novorođenčadi.

Naravno, primena ove tehnologije nije jedino i isključivo pravo države. Mnoge kompanije i nevladine organizacije nastoje da Blockchain primene na svoje poslovanje. Tako iz Toyote smatraju da ova tehnologija može postići velike rezultate kada se primeni na automatizaciju vožnje i polje osiguranja. Naime, senzori u automobilu sakupljali bi podatke prilikom vožnje, čuvali ih u Blockchain lancu, a ti podaci bi se slali osiguravajućem društvu koje bi na taj način bolje moglo da proceni štetu.

Sa druge strane, internacionalna nevladina organizacija Kimberly Process koja se bavi nadgledanjem prekookeanske trgovine dijamantima ovu tehnologiju želi da primeni upravo na tu oblast, međutim njena efikasna upotreba i dalje je nemoguća zbog brojnih problema.

U Srbiji, pak, samo testiranje ove tehnologije van sfere valuta je u velikom zaostatku u odnosu na svet. Kako kaže Mlađen Merdović, predsednik Bitkoin asocijacije Srbije, pored energije pojedinaca, nedostaju i ozbiljan kapital i podrška države. Međutim, on dodaje da nam i pored toga ostaje mesta za optimizam jer su u poslednjih nekoliko godina napravljeni mnogi pozitivni koraci – poput samog nastanka Asocijacije. Zahvaljući njima, samo BTC tržište mnogo je razvijenije nego što isprva izgleda.

Još 2011. u Srbiji je postojao forum o rudarenju kao i rudarski pul (mining pool) tako da su ljudi iz naše zemlje aktivni gotovo od samog početka i ekspanzije bitkoina. Od 2015. godine, između ostalog, postoji i sajt koji objavljuje dnevne vesti iz sveta kriptovaluta na srpskom jeziku. U Beogradu je čak moguće i platiti obrok bitkoinima, za sada u dva restorana – Appetite i Intergalactic Diner, ali se očekuje značajan porast broja trgovaca od septembra kada aplikacija za plaćanje izađe iz faze testiranja.

Blagoslov ili prokletstvo?

Međutim, potpuna primena Blockchain sistema pre bi se mogla nazvati svojevrsnom apokalipsom nego revolucijom. Ukoliko bi se njegov pun potencijal ostvario samo na finansijskom polju – banke, akcionarska društva i slične institucije ne bi više imale svrhu postojanja, a slična sudbina zadesila bi i njihove radnike. Kompletna državna administracija bila bi zamenjena ultraproduktivnim i nepotkupljivim sistemom koji bi zamenio činovnike širom sveta.

U svetu u kom, prema podacima UN, oko 800 miliona ljudi gladuje, šta bi se desilo sa armijom nezaposlenih kojoj bi ova tehnologija preuzela izvore prihoda? Pa ipak, na delu je sasvim realan scenario koji je, po mišljenju našeg sagovornika, neizbežan deo tehnološkog razvoja:

Napredak tehnologije je najpre radnike u fabrikama zamenio mašinama, a njenim daljim napretkom se samo proširuje spisak delatnosti koje mašina ili programski kod mogu obavljati bolje i efikasnije od čoveka. Blockchain svakako da može i ostaviće bez posla mnoge činovnike i administrativne radnike, ali tu se neće zaustaviti.

Prema rečima onih kojima je Blockchain tehnologija postala sastavni deo što poslovnog, što privatnog života – na pomolu je nezaustavljiv talas još većeg i bržeg tehnološkog napretka. Pitanje koje ostaje jeste koliko će tom talasu biti potrebno da dođe do nas i koga će sve povući sa sobom.

Ostavi komentar

  1. Zeljko Novakovic

    Zeljko Novakovic

    16. 8. 2017. u 11:37 Odgovori

    Svaka cast
    Dobar tekst,jes da nekima neodgovara ali to je definitivno buducnost.
    3godine se bavim ovom temom i siguran sam da ce olaksati cijelom svijetu na mnogim poljima…

    • GoTza

      GoTza

      7. 3. 2018. u 19:41 Odgovori

      I meni je drago, najvise zbog ukidanja adminisracije i bezvrednog, preplacenog i neradnog i bezobraznog cinovnistva bilo koje vrste!!!!

  2. goxy

    goxy

    4. 11. 2017. u 11:41 Odgovori

    Mene interesuje:
    1. kada dođe momenat da struja bude skuplja (zbog učešća elektromobila ) da li će tada imati ko da rudari za vrednosti koje su manje nego struja koju su potrošili.
    2. kako u restoranu platim račun bitkoinom, i tada čekam 20 minuta za dokaz prenosa.
    3. Kada bi kupio npr frižider plaćen bitcoinima, kako bi uradio reklamaciju kada se pokvari, zbog zaštite podataka
    4. kada bi umro ko bi nasledio moje bitkoine, kada niko ne može da ustanovi ni da li imam, ni koliko,…ni pristup,…
    5. kada bi mi neko dugovao pare, ja ne postoji mogućnost nikako da mu naplatim jer niko ne zna šta ima u njegovom voletu

  3. Teodora

    Teodora

    6. 2. 2018. u 14:40 Odgovori

    „Ukoliko bi se njegov pun potencijal ostvario samo na finansijskom polju – banke, akcionarska društva i slične institucije ne bi više imale svrhu postojanja, a slična sudbina zadesila bi i njihove radnike. Kompletna državna administracija bila bi zamenjena ultraproduktivnim i nepotkupljivim sistemom koji bi zamenio činovnike širom sveta.“

    I to je problem kako?

    Čisto sumnjam da se među 800 miliona ljudi koji gladuju nalaze zaposleni u bankama, akcionarskim društvima i državnoj administraciji.

    • Milena Rašić

      Milena Rašić

      6. 2. 2018. u 14:46 Odgovori

      Teodora, to je problem koji će se potencijalno desiti u narednim decenijama (ili neće, niko to ne može da tvrdi), ne nešto što je aktuelno sada niti nešto što trenutno pogađa ljude iz zemalja Trećeg sveta koji gladuju.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Vlada najavila kraj angažovanju paušalaca na puno radno vreme – kompanijama koje ih zaposle slede olakšice od 70%

Angažovanje preduzetnika za poslove koji bi suštinski trebalo da spadaju u domen klasičnog radnog odnosa predmet je upravo predstavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Izmene stupaju na snagu 1. januara 2020. godine.

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Internet marketing

Za srpske agencije jedan SoMo Borac – McCann osvojio nagradu u kategoriji Digitalni Mix

Dobitnici nagrade SoMo Borac za najbolje marketinške kampanje proglašeni su tokom drugog dana Weekend Media Festivala. Predstavnici iz Srbije pobedili su samo u kategoriji Digital Mix, gde su pobedu odneli Drive i McCann Beograd, dok su finalisti u drugim kategorijama bili i Communis i Fullhouse Ogilvy.

Propustili ste

Gaming

Kako je tim beogradskog Ubisofta razvijao ‘Ghost Recon Breakpoint’ – za milione ljudi širom sveta

'Ghost Recon Breakpoint' je nova igra kompanije Ubisoft koja je u globalnoj 'gaming' zajednici već prikupila veliki broj pozitivnih reakcija igrača širom planete. U razgovoru sa jednim od članova tima koji je radio na razvoju ove igre otkrivamo kako je proces tekao 'iza kulisa'.

Startapi i poslovanje

Osnovano udruženje ‘Novi Taksi’ čiju će aplikaciju napraviti kompanija CarGo – nazire li se rešenje spora?

Kompanija CarGo Technologies i predsednik novoformiranog udruženja 'Novi taksi' potpisali su danas memorandum kojim se ova tehnološka kompanija obavezala da će napraviti aplikaciju za novu taksi firmu u Srbiji.

Tehnologija

Kosta Andrić: Vreme novih poslovnih modela za domaće kompanije nije nešto što se čeka – već je tu

Koji su to alternativni biznis modeli koji će kompanije koje posluju na domaćem tržištu učiniti relevantnim u budućnosti? Da li su one uopšte spremne na taj korak? Odgovore nam daje Kosta Andrić, Managing Partner organizacije ICT Hub, koja i ove godine 22. oktobra organizuje Corporate Innovation Conference.

E-commerce

Aplikacija 60seconds omogućava vam da kupujete u omiljenim prodavnicama – po cenama koje sami odredite

Ako bismo vam rekli da određeni proizvod možete kupiti 'online' po ceni koju sami dogovorite sa brendom mislili biste da vas lažemo, zar ne? Ipak, aplikacija 60seconds nudi upravo tu mogućnost, a o čemu se zapravo radi i kako ona funkcioniše, razgovarali smo sa suosnivačem ovog servisa.

Kolumna

Digitalna transformacija banaka nije samo kreiranje aplikacije – to je promena načina razmišljanja

Kada se u jednoj rečenici nađu reči digitalizacija i banka, prva asocijacija je, naravno, Internet bankarstvo. I Internet zaista jeste možda i najznačajniji deo infrastrukture digitalizacije. Da li u tim uslovima tradicionalno bankarstvo uopšte može da opstane?

Netokracija

OMGcommerce ponovo u Beogradu: 20. novembra odgovaramo na pitanja koja najviše muče domaće e-trgovce

Treću godinu zaredom Netokracija Srbija organizuje OMGcommerce Beograd. Ove godine bavimo se novom regulativom koja bi trebalo da unapredi poslovanje web trgovaca u Srbiji, ali i novim digitalnim proizvodima koji aktivno oblikuju našu digitalnu ekonomiju.